Интонација (музика)
Израз интонација[1](итал. intonazione, фр. intonation, енгл. intonation, нем. Intonation, рус. интонация)[2] је латинска реч која у музици има више значења:
1. Однос тонских висина при извођењу:
- а) То је отпевани или одсвирани тон, интервал или акорд од стране хоровође на почетку пробе са хором или јавног извођења неке хорске композиције. Тада сваки певач чује и "узме" почетни тон своје деонице (види a капела).
- б) Kамерни тон а1 којег клавириста даје инструменталном солисти са којим треба да свира на проби или музичком наступу.[3]
- в) Kамерни тон а1 којег обоиста свира оркестарским музичарима да би могли да наштимују тј. усагласе тонске висине својих инструмената пре пробе у оркестру или на јавном наступу.
2. Вештина тачног интонирања (види солфеђо).
3. Почетак грегоријанског литургијског напева.
4. Кратак уводни комад у оргуљској музици.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 8. 4. 2013.[непоуздан извор?]
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2012), Приступљено 8. 4. 2013.[непоуздан извор?]
