Пређи на садржај

Карстен Вархолм

С Википедије, слободне енциклопедије
Карстен Вархолм
Карстен Вархолм на Првенству Европе у дворани у Истанбулу у марту 2023.
Лични подаци
Пуно имеKarsten Warholm
Датум рођења(1996-02-28)28. фебруар 1996.(28 год.)
Место рођењаУлстејнвик, Норвешка
Држављанство Норвешка
Висина1.87 м
Маса78 кг
Спортске информације
Спорт400 м препоне
400 м
КлубДимна ИЛ (Dimna IL)
ТренерЛајф Олаф Алнес
Достигнућа и титуле
Лични рекорди45,94 на 400 м препоне (СР)
44,87 на 400 м
45,05 на 400 м у дворани (=ЕР)

Карстен Вархолм (норв. Karsten Warholm; рођен 28. фебруара 1996.) је норвешки атлетичар, светски рекордер у трци на 400 метара са препонама. Он је олимпијски шампион у Токију 2020. и троструки светски шампион.

Вархолм је освојио злато за 400 м препоне на светским првенствима 2017, 2019 и 2023, као и на европским првенствима 2018 и 2022. Два пута је тријумфовао у финалу Дијамантске лиге у дисциплини 400 м са препонама. Године 2021. проглашен је за спортисту године по избору Светске атлетике.

У јулу 2021. Вархолм је оборио светски рекорд стар 29 година на 400 м препоне. Следећег месеца на Олимпијским играма у Токију 2020. освојио је златну медаљу са временом од 45,94 секунде, оборивши сопствени светски рекорд за више од три четвртине секунде.[1]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Рана каријера

[уреди | уреди извор]

У 2014. Вархолм се такмичио у десетобоју. У то време, његова могућа будућа специјализација били су скок у даљ и 400 метара.[2] Његови најслабији наступи у десетобоју били су у бацачким дисциплинама. У јуну 2014. Вархолм је поставио норвешки јуниорски рекорд на 400 м са временом 46,31 с.[3]

У јулу 2015. освојио је сребро на 400 м на Европском првенству за јуниоре са временом 46,50 с. Такође је освојио сребро у десетобоју са 7764 поена. [4]

У јулу 2016., док је учествовао у полуфиналу трке на 400 м препоне на Европском првенству, оборио је национални рекорд Норвешке са временом 48,84 с.[5] Потом је завршио шести у финалу, са временом 49,82 с. У августу је стигао до полуфинала на 400 м препоне на Олимпијским играма у Рију 2016.[6]

2017-2020: Европски рекорди и титула светског шампиона

[уреди | уреди извор]

У јулу 2017. Вархолм је освојио злато на 400 м препоне на Европском првенству за млађе сениоре, поставивши рекорд шампионата од 48,37 с. Такође је освојио сребро у трци на 400 м са временом 45,75 с. У августу је узео злато на 400 м препоне на Светском првенству у Лондону. са временом 48,35 с.[7] Две недеље након успеха на Светском првенству, поправио је сопствени норвешки рекорд на 400 м препоне са резултатом од 48,22 с на митингу у Цириху.[8]

На Европском првенству 2018. Вархолм је освојио златну медаљу на 400 м препоне са временом 47,64 с, што је био и нови европски рекорд за млађе сениоре.[9]

Вархолм на Европском првенству 2018. у Берлину.

Вархолм је освојио злато на 400 м на Европском првенству у атлетици у дворани 2019. Његово време од 45.05 с био је изједначен европски рекорд Томаса Шенлебеа из 1988.[10] У јуну на Бислет играма у Ослу, оборио је европски рекорд на 400 м са препонама са временом 47,33 с.[11] На митингу у Лондону у јулу, Вархолм је побољшао свој рекорд на 47.12 с.[12] На митингу у Цириху у августу 2019. Вархолм је поставио нови европски рекорд са временом 46,92 с, чиме је постао трећи човек који је истрчао 400 метара са препонама за испод 47 секунди. До циља га је пратио Раи Бенџамин, који је постао четврти човек која је трчао испод 47 секунди (46,98).[13] На Светском првенству 2019. у Дохи, Вархолм је победио на 400 м препоне у времену 47,42 секунде, одбранивши тако своју шампионску титулу из 2017.[14]

Вархолм се 11. јуна 2020. такмичио на Бислет стадиону у Ослу у трци на 300 метара с препонама. Истрчао је најбоље време на свету свих времена (33,78 с) и тако надмашио незванични светски рекорд Криса Ролинсона од 34.48, постављеног 2002. године. Вархолм је 23. августа 2020. у Стокхолму истрчао нови европски рекорд у времену 46,87 с и тако постао први човек који је два пута у животу трчао 400 метара са препонама брже од 47 секунди.[15]

Светски рекорди и олимпијска титула

[уреди | уреди извор]

1. јула 2021, у својој првој трци у сезони на Бислет стадиону у Ослу, Вархолм је оборио светски рекорд Кевина Јанга из 1992. са временом 46,70 с.[16] Вархолм је на одложеним Олимпијским играма у Токију оборио сопствени рекорд за 0,76 секунди, освојивши злато у времену новог светског рекорда 45,94 с. Вархолм је постао први Европљанин који је победио на Олимпијади још од Фолкера Бека из Москве 1980. године.[17]

Освајач сребрне медаље Реј Бенџамин, са временом 46,17 с, такође је трчао брже од старог светског рекорда. Освајач бронзане медаље, Алисон дос Сантос, са временом 46,72 с, заостао је 0,02 секунде за старим светским рекордом. Сва тројица освајача медаља трчали су брже од старог олимпијског рекорда Кевина Јанга од 46,78 с истрчаног у Барселони 2012. године.

Статистика каријере

[уреди | уреди извор]
Вархолм на Бислет играма у Ослу 2017.
Карстен Вархолм на путу до златне медаље на Светском првенству у Дохи 2019.
Вархолм је тесно победио на 400 м на Европском првенству у дворани 2023. у Истанбулу.

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
Стаза Дисциплина Време (секунде.стотинке) Датум Место Напомене
На отвореном 100 м 10.52 28. мај 2016 Лилестрем, Норвешка
200 м 21.09


21.00 *

4. јун 2016
12. јун 2015
Флоре, Норвешка


Берум, Норвешка

* уз помоћ ветра
300 м 32.49 22. август 2018 Берген, Норвешка Незваничан светски рекорд
400 м 44.87 10. јун 2017 Флоре, Норвешка Државни рекорд
300 м препоне 33.26 4. јуна 2021 Осло, Норвешка Незваничан светски рекорд
400 м препоне 45.94 3. август 2021 Токио, Јапан Светски рекорд
У дворани 60 м 6.75 28. јануар 2017 Флоре, Норвешка
100 м 10.49 28. јануар 2017 Флоре, Норвешка
200 м 20.91 5. фебруар 2017 Улстејнвик, Норвешка
400 м 45.05 2. март 2019 Глазгов, Уједињено Краљевство Изједначен европски рекорд
300 м препоне 34.26 10. фебруар 2018 Тампере, Финска Незваничан светски рекорд

Резултати на међународним првенствима

[уреди | уреди извор]
Година Такмичење Место Пласман Дисциплина Резултат Напомена
Представљајући Норвешка Норвешку или Европа Европу (Континентални куп у атлетици)
2013 Светско првенство за млађе јуниоре Доњецк, Украјина 1. Осмобој 6451 поена
15. Штафета

100 x 200 x 300 x 400

1:56.92 м [19]
2014 Светско првенство за јуниоре Јуџин, САД 10. Десетобој 7551 поена
11. Штафета 4×100 м 40.62 с [20]
Европско првенство Цирих, Швајцарска 31. 400 м 46.73 с [21]
2015 Европско екипно првенство Чебоксари, Русија 11. Штафета 4×400 м 3:10.65 [22]
Европско првенство за јуниоре Ескилстуна, Шведска 2. 400 м 46.50 с
2. Десетобој 7764 поена
2016 Европско првенство Амстердам, Холандија 6. 400 м препоне 49.82 с
16. Штафета 4×400 м 3:10.76 м [23]
Олимпијске игре Рио де Жанеиро, Бразил 10. 400 м препоне 48.81 с [24]
2017 Европско првенство за млађе сениоре Бидгошч, Пољска 2. 400 м 45.75 с
1. 400 м препоне 48.37 с
Светско првенство Лондон, Велика Британија 1. 400 м препоне 48.35 с
2018 Европско првенство Берлин, Немачка 1. 400 м препоне 47.64 с
8. 400 м 46.68 с
Континентални куп Острава, Чешка 3. 400 м препоне 48.56 с
2019 Европско првенство у дворани Глазгов, Велика Британија 1. 400 м 45.05 с
Светско првенство Doha, Катар 1. 400 м препоне 47.42 с
2021 Олимпијске игре Tokyo, Јапан 1. 400 м препоне 45.94 с СР
2022 Светско првенство Јуџин, САД 7. 400 м препоне 48.42 с
Европско првенство Минхен, Немачка 1. 400 м препоне 47.12 с
2023 Европско првенство у дворани Истанбул, Турска 1. 400 м 45.35 с
Светско првенство Будимпешта, Мађарска 1. 400 м препоне 46.89 с
2024 Светско првенство у дворани Глазгов, Велика Британија 2. 400 м 45.34 с
Европско првенство Рим, Италија 1. 400 м препоне 46.98 с РПЕ
Олимпијске игре Париз, Француска 2. 400 м препоне 47.06 с

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Warholm smashes 400m hurdles world record”. BBC. 3. 8. 2021. Приступљено 3. 8. 2021. 
  2. ^ Arne Hole (11 June 2014)Viser hvorfor han regnes som Norges største talent Aftenposten.
  3. ^ Nå er 18-åringen nest best gjennom tidene NRK.
  4. ^ Mills, Steven (19. 7. 2015). „Britain emphatically tops medal table at European Junior Championships”. World Athletics. 
  5. ^ „Warholm etter ny norsk rekord i EM:– Steike bra!”. Приступљено 10. 8. 2017. 
  6. ^ Brakstad, Thomas (17. 8. 2016). „Warholm i hundre tross OL-exit: – Jeg er helt overveldet”. NRK. 
  7. ^ „World Championships: Norway's Karsten Warholm wins 400m hurdles gold”. BBC. 9. 8. 2017. Приступљено 10. 8. 2017. 
  8. ^ „400m Hurdles Results” (PDF). sportresult.com. 24. 8. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 07. 2021. г. Приступљено 26. 8. 2017. 
  9. ^ Dennehy, Cathal (9. 8. 2018). „Warholm blazes 47.64 while Guliyev clocks 19.76 at European Championships”. World Athletics. 
  10. ^ Warholm and J. Ingebrigtsen dominate 'Norway night' at European Indoor Championships IAAF
  11. ^ „Oslo: Warholm Sizzles 47.33 European Record”. IDL Diamond League. Приступљено 16. 6. 2019. 
  12. ^ European record for Karsten Warholm Athletics Weekly
  13. ^ „Warholm sizzles 46.92 in Zurich - IAAF Diamond League”. World Athletics. 29. 8. 2019. Приступљено 4. 8. 2021. 
  14. ^ Chowdhury, Saj (30. 9. 2019). „Karsten Warholm retains 400m hurdles title at World Athletics Championships”. BBC. Приступљено 30. 9. 2019. 
  15. ^ Ramsak, Bob (23. 8. 2020). „Warholm dazzles with 46.87 performance in Stockholm”. World Athletics. 
  16. ^ Tennery, Amy (1. 7. 2021). „Norway's Warholm breaks 400 metres hurdles world record”. Reuters. 
  17. ^ Eddie Pells (2. 8. 2021). „Karsten Warholm shatters world record in men's 400-meter hurdles win at Tokyo Olympics, celebrates by ripping shirt”. The Denver Post. 
  18. ^ „ATHLETE PROFILE Karsten WARHOLM”. World Athletics. Приступљено 27. 2. 2021. 
  19. ^ „Medley Relay Boys - Round 1” (PDF). IAAF. 13. 7. 2013. Приступљено 27. 2. 2021. 
  20. ^ „4 x 100 Metres Relay Men - Round 1” (PDF). IAAF. 25. 7. 2014. Приступљено 27. 2. 2021. 
  21. ^ „Results 400m Men Round 1” (PDF). European Athletics. 12. 8. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 10. 2014. г. Приступљено 27. 2. 2021. 
  22. ^ „4 x 400m Relay Men”. European Athletics. Архивирано из оригинала 23. 6. 2015. г. Приступљено 27. 2. 2021. 
  23. ^ „EUROPEAN ATHLETICS CHAMPIONSHIPS - AMSTERDAM 2016”. European Athletics. Архивирано из оригинала 1. 9. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2021. 
  24. ^ „Men's 400m Hurdles - Standings”. Rio 2016. Архивирано из оригинала 26. 8. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]