Пређи на садржај

Крављи грашак

С Википедије, слободне енциклопедије

Крављи грашак
Махуне крављег грашка
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Fabales
Породица: Fabaceae
Род: Vigna
Врста:
V. unguiculata
Биномно име
Vigna unguiculata
Синоними[1][2][3]
Листа
  • Dolichos biflorus L.
  • Dolichos catiang L.
  • Dolichos catjang Burm.f. nom. illeg.
  • Dolichos catjang L.
  • Dolichos hastifolius Schnizl.
  • Dolichos lubia Forssk.
  • Dolichos melanophthalamus DC.
  • Dolichos monachalis Brot.
  • Dolichos obliquifolius Schnizl.
  • Dolichos sesquipedalis L.
  • Dolichos sinensis Forssk. nom. illeg.
  • Dolichos sinensis L.
  • Dolichos sphaerospermus (L.) DC.
  • Dolichos tranquebaricus Jacq.
  • Dolichos unguiculata L.
  • Dolichos unguiculatus Thunb.
  • Liebrechtsia scabra De Wild.
  • Phaseolus cylindricus L.
  • Phaseolus sphaerospermus L.
  • Phaseolus unguiculatus (L.) Piper
  • Scytalis hispida E.Mey.
  • Scytalis protracta E.Mey.
  • Scytalis tenuis E.Mey.
  • Vigna alba (G.Don) Baker f.
  • Vigna angustifoliolata Verdc.
  • Vigna baoulensis A.Chev.
  • Vigna catjang (Burm.f.) Walp.
  • Vigna coerulea Baker
  • Vigna dekindtiana Harms
  • Vigna hispida (E.Mey.) Walp.
  • Vigna huillensis Baker
  • Vigna malosana Baker
  • Vigna protracta (E.Mey.) Walp.
  • Vigna pubescens R.Wilczek
  • Vigna rhomboidea Burtt Davy
  • Vigna scabra (De Wild.) T.Durand & H.Durand
  • Vigna scabrida Burtt Davy
  • Vigna sesquipedalis (L.) F. Agcaoili nom. illeg.
  • Vigna sesquipedalis (L.) Fruwirth
  • Vigna sinensis (L.) Endl. ex Hassk. nom. illeg.
  • Vigna sinensis (L.) Savi ex Hausskn.
  • Vigna tenuis (E.Mey.) F.Dietr.
  • Vigna triloba var. stenophylla Harv.

Крављи грашак, познат и као црни окасти грашак (Vigna unguiculata) једногодишња је зељаста биљка која припада роду Vigna из породице бобова (Fabaceae).

Крављи грашак се сматра једном од највреднијих легуминоза које се са успехом узгајају у семиаридним тропским подручјима Азије, Африке и Централне Америке. Једна је од најтолерантијих легуминоза на суше и високе температуре. Добро успева у земљиштима слабијег квалитета и може да толерише земљишта са више од 85% песка, са мање од 0,2% органских материја, те са јако ниским вредностима фосфора.[4] Добро подноси засенченост, због чега се често узгаја као међукултура заједно са кукурузом, просом, сирком, шећерном трском и памуком. Осушене стабљике користе се као сточна храна, пошто су њихови листови јако протеинима.[5] Како су стабљике ове врсте коришћене у исхрани стоке отуда вероватно и потиче назив крављи грашак (енгл. сowpea).

Крављи грашак је одличан азотофиксатор.

Историја

[уреди | уреди извор]

Иако не постоје прецизни археолошки подаци који би указивали на тачно место где је ова биљка први пут култивисана, верује се да је први пут култивисана на подручју западне Африке. У пећинама ццентралне Гане археолози су пронашли угљенисане остатке крављег грашка чија старост је процењена на други миленијум пре нове ере.[6] У том периоду ова врста се проширила и на Југоисточну Азију, а у писаним изворима први пут се помиње око 300. године пре нове ере. На територију Централне и Северне Америке доспео је вероватно током XVII века.

Нутритивне вредности

[уреди | уреди извор]
зрели кувани плодови
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија484 kJ (116 kcal)
20,76 g
Шећери3,3 g
Прехрамбена влакна6,5 g
0,53 g
7,73 g
Витамини
Тиамин (Б1)
(18%)
0,202 mg
Рибофлавин (Б2)
(5%)
0,055 mg
Ниацин (Б3)
(3%)
0,495 mg
Витамин Б5
(8%)
0,411 mg
Витамин Б6
(8%)
0,1 mg
Фолат (Б9)
(52%)
208 μg
Витамин Е
(2%)
0,28 mg
Витамин К
(2%)
1,7 μg
Минерали
Калцијум
(2%)
24 mg
Гвожђе
(19%)
2,51 mg
Магнезијум
(15%)
53 mg
Манган
(23%)
0,475 mg
Фосфор
(22%)
156 mg
Калијум
(6%)
278 mg
Натријум
(0%)
4 mg
Цинк
(14%)
1,29 mg
Link to USDA Database entry
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Крављи грашак је висококалоријска намирница која садржи значајне концентрације протеина, минерала и витамина. Осушено семе може да садрже и до 25% протеина.

Гајење

[уреди | уреди извор]

Крављи грашак се данас највише узгаја у Африци, посебно у Нигерији и Нигеру где се произведе више од две трећине од укупне светске продукције.[7] Значајни произвођачи су још и Буркина Фасо, Гана, Сенегал и Мали. Нигер је највећи светски извозник, а Нигерија највећи светски увизник овог поврћа.

Према статистичким подацима из 1997. године, под овом културом било је засађено око 12,5 милиона хектара, а укупна светска продукција износила је око 3 милиона тона. Према подацима УН-овог одела за пољопривреду и храну (FAO) просечни приноси 2012. били су око 483 кг/ха, што је упола мање од процењених могућности узгоја.

Други највећи светски произвођач крављег грашка је Бразил са просечном годишњом производњом од око 600.000 тона.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. 
  2. ^ „International Plant Names Index, entry for Vigna sinensis”. 
  3. ^ „International Plant Names Index, entry for Pl. Jav. Rar. (Hasskarl)”. 
  4. ^ Singh, B.; Ajeigbe, H. A.; Tarawali, S. A.; Fernandez-Rivera, S.; Abubakar, M. (2003). „Improving the production and utilization of cowpea as food and fodder”. Field Crops Research. 84: 169—150. doi:10.1016/S0378-4290(03)00148-5. 
  5. ^ Shaw, Monica (28. 10. 2007). „100 Most Protein Rich Vegetarian Foods”. SmarterFitter Blog. Архивирано из оригинала 27. 08. 2011. г. Приступљено 06. 04. 2008. 
  6. ^ D'Andrea; et al. (1. 09. 2007). „Early domesticated cowpea (Vigna unguiculata) from Central Ghana”. Antiquity. 81 (313): 686—698. doi:10.1017/S0003598X00095661. Приступљено 20. 05. 2016. 
  7. ^ 24/01/2015 FAO 2012 FAOSTAT Gateway Архивирано 2015-09-06 на сајту Wayback Machine

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Крављи грашак на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Крављи грашак.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крављи_грашак&oldid=25350661”