Лековита јагорчевина
Лековита јагорчевина | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Asterids |
Ред: | Ericales |
Породица: | Primulaceae |
Род: | Primula |
Врста: | P. veris
|
Биномно име | |
Primula veris | |
Подврсте | |
Primula veris subsp. macrocalyx |
Лековита јагорчевина, јаглика или јаглац (лат. Primula veris) припада вишегодишњим зељастим биљкама из фамилије Primulaceae. Цвета од марта до априла.
Опис
[уреди | уреди извор]Ризом је водоравно постављен са бројним коренима. Листови су скупљени у приземну розету и налазе се на дужим дршкама. Облик лиски је јајаст, са неравним ободом, и храпави су са пуно жлезда. Читава биљка је маљава. Дуга цветна дршка полази из розете и на њој се никад не налазе листови. Чашичних листића има 5 и они су међусобно срасли.[1] Штитасту цваст гради по 5 круничних листића, тубастог изгледа и жуте боје. Плод је округла чаура, са браон-сивим семеном, величине неколико милиметара.[1]
Станиште
[уреди | уреди извор]Oтворена станишта, ливаде, светле шуме, падине, брдско-планинских система, где у свежа лета pасте на простору највећег дела Европе.
Расејавање и размножавање
[уреди | уреди извор]Расејавање се обавља путем ветра, док се размножава семеном или вегетативним деловима биљке.
Употреба и лековитост
[уреди | уреди извор]Листови су богати витамином Ц па се користе за салату. Ова биљка садржи и минерале као што су натријум, калцијум, примаверин, сапонизиде, па има бројна лековита својства. [1]
Користи се као спазмолитик, потом за искашљавање, нарочито код упала горњих дисајних путева, аналгетик и код стања повишене телесне температуре. [1] Нашла је примену и код главобоља, гихта и раздражљивости. [2]
Као дрога, лековито својство, се користе цветови који се скупљају у време цветања, док се корен скупља у јесен.
Угроженост и заштита
[уреди | уреди извор]Ова биљна врста спада у угрожене врсте због интензивног брања.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
цвет
-
цвет
-
цвет
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г AGROmedia. „Jagorčevina - lekovita biljka koja se lako gaji | Agromedia”. Jagorčevina - lekovita biljka koja se lako gaji | Agromedia (на језику: српски). Приступљено 2019-08-25.
- ^ „Jagorcevina - Primula Veris L.”. www.tribulus-herba.com. Приступљено 2019-08-25.
Литература
[уреди | уреди извор]- Davidson, Alan. Oxford Companion to Food (1999), "Cowslip". p. 221 ISBN 0-19-211579-0
- „Cowslip”. Encyclopedia Americana. 1920.
- „Cowslip”. Collier's New Encyclopedia. 1921.