Македонска Каменица
Македонска Каменица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Северна Македонија |
Општина | Македонска Каменица |
Становништво | |
— 2002. | 5.147 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 01′ 12″ С; 22° 35′ 31″ И / 42.02° С; 22.5919° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 530 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 2304 |
Позивни број | 033 |
Регистарска ознака | MK |
Веб-сајт | www |
Македонска Каменица (мкд. Македонска Каменица; до 1950. Каменица) је град у Северној Македонији, у источном делу државе. Познат је како рударски град. Македонска Каменица је седиште истоимене општине Македонска Каменица.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Македонска Каменица је смештен у источном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кочана град је удаљен 30 km источно, а од главног града Скопља 140 km источно.
Рељеф: Македонска Каменица је средиште историјске области Осогово. Насеље је положено у невеликој котлини, коју гради река Брегалница. Насеље је положено на приближно 530 метара надморске висине. Северно од града издижу се Осоговске планине, јужно планина Голак.
Клима у Македонској Каменици је континентална.
Воде: Кроз Македонску Каменицу теку речице Косевичка и Моштичка река, које непосредно јужно од града утичу у реку Брегалницу.
Историја
[уреди | уреди извор]Македонска Каменица се први пут спомиње у турским записима као село 1570-1573. године. Међутим, околина је била насељена још у староримско доба. У средњем веку била позната по рударству и насељена немачким рударима Сасима у време српске средњовековне државе. Крајем средњег века оба област је била средиште владавине Константина Дејановића.
Данашњи град је основан 1950. године, као насеље за рударе из суседног рудника Саса.
Становништво
[уреди | уреди извор]Македонска Каменица је према последњем попису из 2002. године имала 5.147 становника.
Националност | Укупно |
Македонци | 5.096 |
Албанци | 0 |
Турци | 0 |
Цигани | 14 |
Цинцари | 0 |
Срби | 20 |
Бошњаци | 8 |
остали | 9 |
Већинска вероисповест становништва је православље.