Пређи на садржај

Милан Борјан

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Борјан
Милан Борјан, 2018. године
Лични подаци
Пуно име Милан Борјан[1]
Надимак Боки, Зомби[2]
Датум рођења (1987-10-23)23. октобар 1987. (37 год.)[3]
Место рођења Книн, СФР Југославија[3]
Висина 1,96 m[4]
Маса 90 kg[4]
Позиција голман[5]
Клупске информације
Тренутни клуб
 Ал Ријад
Број 82
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2008. Килмес 0 (0)
2009—2011. Рад 36 (0)
2011—2014. Сиваспор 43 (0)
2012. → Васлуј 16 (0)
2014. Лудогорец Разград 2 (0)
2015. Раднички Ниш 15 (0)
2015—2017. Лудогорец Разград 16 (0)
2017. → Корона Кјелце 14 (0)
2017—2024. Црвена звезда 180 (1)
2023—2024. → Слован Братислава 25 (0)
2024— Ал Ријад 2 (0)
Репрезентативна каријера**
2011— Канада 80 (0)
* Датум актуелизовања: 21. август 2024.
** Датум актуелизовања: 13. септембар 2023.

Милан Борјан (Книн, 23. октобар 1987) канадски je фудбалски голман српског порекла. Тренутно наступа за Ал Ријад. За репрезентацију Канаде дебитовао је 2011. године.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Борјан је рођен у Книну, где је почео да тренира у локалној Динари. Почео је као нападач, али је касније због оца који је био голман и он прешао на ту позицију. Због рата у Хрватској са породицом је 1995. године избегао у Београд, где је озбиљније почео да тренира у ФК Раднички Југопетрол.[6] У Београду је био 5 година, да би се онда 2000. године са породицом преселио у Канаду. Годину дана је живео у Винипегу, а после је породица прешла у Хамилтон.[7] Ту је заиграо за локални Маунт Хамилтон. Већ са 16 година одлази у аргентинског великана Боку јуниорс где је тренирао месец дана са омладинцима. Каније проводи годину дана у уругвајском Насионалу из Монтевидеа, да би онда прешао у великог Бокиног ривала, Ривер Плејт.[8] Ту је углавном тренирао са Б тимом, а у неколико наврата је био и са првом екипом. Ипак није потписао уговор и у јануару 2008. године прелази у тадашњег аргентинског друголигаша Килмес где је остао до краја сезоне 2007/08. али без прилике да дебитује.[2]

У јануару 2009. прешао је у београдски Рад где је првих шест месеци само тренирао, а свој деби у екипи „Грађевинара” је имао на почетку сезоне 2009/10. За Рад је бранио у наредне две сезоне у Суперлиге Србије. У лето 2011. потписао је за турски Сиваспор.[9] Након што је изгубио статус првог голмана прослеђен је на позајмицу у румунски Васлуј. Са Васлуијем је заузео друго место у шампионату Румуније након чега се вратио у Сиваспор. По доласку Роберта Карлоса на место тренера, Борјан губи место у првом тиму и убрзо раскида уговор са Сивасом. У септембру 2014. прешао је у бугарски Лудогорец. Одиграо је само две утакмице у шампионату Бугарске а забележио је и један меч у Лиги шампиона против Ливерпула. Други део сезоне 2014/15. је провео у нишком Радничком и био стандардан одигравши 15 утакмица у Суперлиги Србије. У јуну 2015. се вратио у Лудогорец, потписавши трогодишњи уговор са бугарским клубом.[10] На почетку свог другог мандата у овом клубу је био стандардан али је касније изгубио место међу стативама, да би други део сезоне 2016/17. провео на позајмици у пољској екипи Корона Кјелце.

У јулу 2017. потписао је уговор са Црвеном звездом.[11] Борјан је наредних шест сезона био први голман Црвене звезде. У том периоду са клубом је освојио шест титула првака Србије и три национална Купа. Бранио је на укупно 275 такмичарских утакмица. У сезони 2023/24. наступао је на позајмици у Словану из Братиславе.[12] У јулу 2024. званично је напустио Црвену звезду након седам година.[13] Наредног месеца је прешао у Ал Ријад из Саудијске Арабије.[14]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Борјан је од 2011. године члан репрезентације Канаде.[2] Са Канадом је учествовао на КОНКАКАФ Голд купу 2011. и 2013. године, као и на Светском првенству у фудбалу 2022.. Од 2021. је и званично капитен Канаде.[15]

Начин игре

[уреди | уреди извор]
Интервенција Милана Борјана на утакмици против Ред була у Салцбурга

Борјан је своје прве сениорске наступе остварио у екипи Рада са Бањице. Ту је стигао почетком 2009. године и шест месеци тренирао са екипом као трећи избор у конкуренцији Бранислава Даниловића и Дамира Кахримана. Услед повреде Даниловића и неспоразума Кахримана са управом клуба, Борјан је прилику да брани добио на отварању такмичарске 2009/10. у Суперлиги Србије, против Смедерева. Рад је ту утакмицу добио резултатом 3:2.[16] Борјан је у другом колу скривио једанаестерац на сусрету са Црвеном звездом, прекршајем над Павлом Нинковим, због чега му је показан жути картон. Непосредно након тога, Борјан је одбранио ударац Николе Лазетића са беле тачке, а до краја утакмице забележио је још неколико интервенција.[17] Борјан је до краја те сезоне повремено бранио, док је у јесен 2010. заузео место стартног голмана од утакмице 4. кола такмичарске 2010/11, против Партизана.[18] Рад је након тог сусрета везао седам лигашких утакмица без пораза, све до 12. такмичарске недеље, када је изгубио од Црвене звезде, минималним резултатом.[19] Борјан је и у наставку сезоне био први чувар мреже, те је са клубом изборио пласман у квалификације за Лигу Европе, освојивши четврто место у српском шампионату.[20] Услед запажених наступа на клупском нивоу, Борјан је 2011. године добио позив у репрезентацију Канаде.[21]

Борјан је лета 2011. године остварио трансфер у турски клуб Сиваспор, где је одмах затим добио прилику да брани, али је услед променљиве форме у другој половини јесењег дела сезоне 2011/12. најчешће имао статус резервисте. Због тога је почетком наредне године уступљен румунском прволигашу Васлују, где је стандардно бранио. По повратку са позајмице, у Сиваспору је поново постао први избор пред голом, те је по завршетку такмичарске 2012/13. изабран за најбољег играча тог клуба, према оцени навијача. Код тренера Роберта Карлоса, потом је поново изгубио статус првог голмана, те је 2014. напустио клуб.[16] Он је, потом, до краја исте календарске био члан Лудогореца из Разграда, где је најчешће био резерва Владиславу Стојанову, те је уписао свега 4 наступа, од чега први на отварању групе фазе Лиге шампиона, против Ливерпула на Енфилду.[22] Почетком наредне године потписао је уговор са Радничким из Ниша,[23] где је у другом делу такмичарске 2014/15. у Суперлиги Србије бранио на свих 15 утакмица, на којима је примио укупно 6 погодака. Његов тим је у том периоду претрпео укупно два пораза, забележио шест победа и седам пута ремизирао, док је Борјан на девет сусрета сачувао мрежу.[24] Услед таквог учинка, изабран је за златну рукавицу првенства Србије, коју му је доделио СОС канал.[25]

Приватно

[уреди | уреди извор]

Борјан се 2016. године оженио Снежаном Филиповић, бившом директорком маркетинга фудбалског клуба Партизан, са којом је добио сина Филипа.[26] Његов шурак, Ненад Филиповић, такође је фудбалски голман.[27]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клупска

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 29. маја 2023.[28][29][30]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Лига куп Континентално Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Насионал Монтевидео 2005/06.[31] Прва лига Уругваја 0[а] 0 — — — — 0 0
Ривер Плејт 2006/07.[31] Прва лига Аргентине 0[а] 0 — — — — 0 0
Килмес 2007/08.[32] Друга лига Аргентине 0 0 — — — — 0 0
2008/09.[32] 0 0 — — — — 0 0
Укупно 0 0 — — — — 0 0
Рад 2008/09.[33] Суперлига Србије —[б] — — — — —
2009/10.[37] 13 0 — — — — 13 0
2010/11.[38] 23 0 — — — — 23 0
Укупно 36 0 — — — — 36 0
Васлуј (позајмица) 2011/12.[39] Прва лига Румуније 16 0 3 0 0 0 — — 19 0
Сиваспор 2011/12.[40] Суперлига Турске 10 0 0 0 — — — 10 0
2012/13.[40] 29 0 8 0 — — — 37 0
2013/14.[40] 4 0 5 0 — — — 9 0
Укупно 43 0 13 0 — — — 56 0
Лудогорец Разград 2014/15.[41] Прва лига Бугарске 2 0 1 0 — 1[в] 0 — 4 0
2015/16.[41] 9 0 0 0 — 0 0 0[г] 0 9 0
2016/17.[41] 7 0 2 0 — 1[д] 0 — 10 0
Укупно 18 0 3 0 — 2 0 0 0 23 0
Раднички Ниш 2014/15.[45] Суперлига Србије 15 0 — — — — 15 0
Лудогорец Разград II 2015/16.[41] Друга лига Бугарске 2 0 — — — — 2 0
Корона Кјелце (позајмица) 2016/17.[46] Екстракласа 14 0 — — — — 14 0
Црвена звезда 2017/18.[47] Суперлига Србије 31 0 3 0 — 12[ђ] 0 — 46 0
2018/19.[49] 28 0 4 0 — 14[е] 0 — 46 0
2019/20.[50] 26 0 2 0 — 14[е] 0 — 42 0
2020/21.[51] 32 0 3 0 — 12[ж] 0 — 47 0
2021/22.[57] 30 1 4 0 — 13[з] 0 — 47 1
2022/23.[58] 33 0 4 0 — 10[и] 0 — 47 0
Укупно[ј] 180 1 20 0 — 75 0 — 275 1
Каријера 324 1 39 0 0 0 77 0 0 0 440 1

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 5. априла 2023.[31]
Канада
Године Наступа Голова
2011. 5 0
2012. 4 0
2013. 7 0
2014. 5 0
2015. 6 0
2016. 5 0
2017. 5 0
2018. 3 0
2019. 10 0
2020. 0 0
2021. 9 0
2022. 13 0
2023. 9 0
Укупно 80 0

Трофеји, награде и признања

[уреди | уреди извор]
Лудогорец
Црвена звезда
Слован Братислава

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Тренирао са резервним саставом,[7] повремено прикључен првом тиму.[2]
  2. ^ Борјан је клубу приступио у јануару 2009.[7] У наставку сезоне је тренирао са екипом, али није био на списку пријављених фудбалера за Суперлигу Србије.[34][35][36]
  3. ^ Односи се на сусрет са Ливерпулом у оквиру Групе Б Лиге шампиона.[42]
  4. ^ Черно Море је у Суперкупу Бугарске победио екипу Лудогореца минималним резултатом.[43]
  5. ^ Односи се на сусрет са Арсеналом у оквиру Групе А Лиге шампиона.[44]
  6. ^ Све утакмице одигране су у оквиру квалификација и групне фазе Лиге Европе.[48]
  7. ^ а б Све утакмице одигране су у оквиру квалификација и групне фазе Лиге шампиона.[48]
  8. ^ Услед пандемије ковида 19, УЕФА је донела одлуку да се током квалификација игра по једна утакмица,[52] сем плеј-оф рунде за Лигу шампиона у којој је утврђен двомеч.[53] Црвена звезда је циклус квалификација за Лигу шампиона започела у првом колу.[54] У трећем колу квалификација поражена је од Омоније након пенал серије,[55] а потом је у плеј-офу за Лигу Европе елиминисала Арарат и пласирала се у групну фазу тог такмичења.[56]
  9. ^ Четири утакмице у квалификацијама за Лигу шампиона и девет у Лиги Европе.[48]
  10. ^ Четири утакмице у квалификацијама за Лигу шампиона и шест у групној фази Лиге Европе.[3]
  11. ^ Клуб је у новембру 2022. донео одлуку о званичном обрачунавању статистике одиграних утакмица рачунајући званичне и пријатељске сусрете. Борјан је закључно с тим тренутком одиграо 287 утакмица за клуб, уз један постигнут погодак и 199 примљених.[59] Дана 5. априла 2023. забележио је 300. наступ за клуб.[60] Истовремено се по броју званичних наступа изједначио с Ратомиром Дујковићем.[61]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Borjan, Milan”. Utakmica.rs. Архивирано из оригинала 02. 06. 2021. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  2. ^ а б в г Vujčić, Đurađ (18. 9. 2012). „Borjan za B92: Kanada može na SP”. Б92. Приступљено 31. 5. 2021. 
  3. ^ а б в „Милан Борјан”. ФК Црвена звезда, званична презентација. Приступљено 31. 5. 2021. 
  4. ^ а б Tošović, Stefan (14. 8. 2019). „Milan Borjan: Prva linija odbrane”. menshealth.rs. Архивирано из оригинала 15. 08. 2019. г. Приступљено 15. 8. 2019. 
  5. ^ Nedeljković, Darjan (14. 8. 2019). „MILAN GOLMAN!”. mozzartsport.com. Приступљено 15. 8. 2019. 
  6. ^ Đurović, Radomir (23. 8. 2021). „Prepoznajete li ovog fudbalera? Fotografija je stara 21 godinu”. maxbetsport.rs. Приступљено 23. 8. 2021. [мртва веза]
  7. ^ а б в Marinković, Bojan (24. 12. 2017). „Borjan, Knin i Zvezda – ima neka tajna veza”. Спорт клуб. Приступљено 21. 2. 2018. 
  8. ^ Тодоровић, Драган (18. 8. 2019). „Мађионичар међу стативама”. Политика. Приступљено 20. 8. 2019. 
  9. ^ „Борјан из Рада у Сивас”. b92.net. 21. 6. 2011. 
  10. ^ „Звезда узалуд звала: Борјан потписао за Лудогорец!”. mozzartsport.com. 2. 6. 2015. 
  11. ^ „Представљен Милан Борјан”. crvenazvezdafk.com. 24. 7. 2017. 
  12. ^ „Borjan zvanično predstavljen u Slovanu”. b92.net. 4. 7. 2023. Приступљено 21. 8. 2024. 
  13. ^ „ZVEZDA SE OPROSTILA OD BORJANA”. soskanal.net. 19. 7. 2024. Приступљено 21. 8. 2024. 
  14. ^ „Novi panter u Arabiji – Milan Borjan”. mozzartsport.com. 21. 8. 2024. Приступљено 21. 8. 2024. 
  15. ^ „Borjan kapiten kao u Zvezdi: Emotivni govor saigračima i poruka budućim rivalima”. mozzartsport.com. 16. 6. 2021. Приступљено 17. 6. 2021. 
  16. ^ а б M, S. (14. 8. 2019). „ŽIVOT MILANA BORJANA JE PRIČA OD KOJE SE KOŽA JEŽI Od progona iz Knina i izbegličkog kampa sve do JUNAŠTVA U DANSKOJ! Kako je samo pravdu dugo čekao...”. Спорт клуб. Ало!. Приступљено 16. 8. 2019. 
  17. ^ „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - РАД 1:0”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 23. 8. 2009. Приступљено 16. 8. 2019. 
  18. ^ „Partizan - Rad 3:0”. ФК Партизан, званична презентација. 11. 9. 2009. Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено 16. 8. 2019. 
  19. ^ „Звезда освојила Бањицу”. Радио-телевизија Србије. 14. 11. 2010. Приступљено 16. 8. 2019. 
  20. ^ Милан Борјан на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
  21. ^ Clarke, Ian (24. 1. 2011). „Borjan grateful for opportunity Canada presents” [Борјан захвалан на указаној прилици да представља Канаду]. rednationonline.ca (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 2. 2011. г. Приступљено 16. 8. 2019. 
  22. ^ Sheringham, Sam (14. 9. 2014). „Liverpool 2-1 Ludogorets Razgrad”. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). Приступљено 16. 8. 2019. 
  23. ^ „Veliko pojačanje pred Zvezdu: Golman Borjan prešao u Radnički iz Niša”. Танјуг. Блиц. 15. 2. 2015. Приступљено 16. 8. 2019. 
  24. ^ Stojanović, Ljubica (21. 5. 2015). „Borjan: "Meč u nedelju možda i poslednji u Radničkom"”. Јужне вести. Приступљено 16. 8. 2019. 
  25. ^ Ilić, A. (4. 6. 2015). „Borjan najbolji golman sezone JS lige – iz Radničkog vraća se u Ludogorec”. gradjanin.rs. Приступљено 16. 8. 2019. 
  26. ^ Milinčić, Jelena (6. 10. 2018). „Snežana i Milan Borjan: Naša porodična Liga šampiona”. gloria.rs. Приступљено 20. 8. 2018. 
  27. ^ Костић, Драган (7. 2. 2016). „Радача за трећу срећу”. Спорт. ФК Рад, званична презентација. Архивирано из оригинала 10. 8. 2016. г. Приступљено 20. 8. 2018. 
  28. ^ „Борјан, Милан”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 30. 12. 2019. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  29. ^ „Milan Borjan”. macsonuclarim.com (на језику: турски). Архивирано из оригинала 02. 06. 2021. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  30. ^ „M. Borjan”. resultados-futbol.com (на језику: шпански). Приступљено 31. 5. 2021. 
  31. ^ а б в Милан Борјан на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  32. ^ а б „Борян, Милан”. footballfacts.ru (на језику: руски). Приступљено 31. 5. 2021. 
  33. ^ „Tim”. ФК Рад, званична презентација. 2009. Архивирано из оригинала 28. 02. 2009. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  34. ^ „Licencirani igrači FK Rad za sezonu 2008/2009”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 2009. Архивирано из оригинала 25. 7. 2009. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  35. ^ „Rad 2008-2009”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 31. 5. 2021. 
  36. ^ „FK Rad Beograd » Squad 2008-09”. en.eufo.de (на језику: енглески). Приступљено 31. 5. 2021. 
  37. ^ „Licencirani igrači FK Rad za sezonu 2009/2010”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 2009. Архивирано из оригинала 24. 9. 2009. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  38. ^ „Licencirani igrači FK Rad za sezonu 2010/2011”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 2011. Архивирано из оригинала 9. 3. 2011. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  39. ^ „Milan Borjan”. romaniansoccer.ro (на језику: румунски). Приступљено 31. 5. 2021. 
  40. ^ а б в „Milan Borjan”. Фудбалски савез Турске (на језику: турски). Приступљено 31. 5. 2021. 
  41. ^ а б в г „Милан Борян”. Sportal.bg (на језику: бугарски). Архивирано из оригинала 14. 10. 2016. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  42. ^ Sheringham, Sam (16. 9. 2014). „Liverpool 2-1 Ludogorets Razgrad”. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). Приступљено 31. 5. 2021. 
  43. ^ Krastev, Todor (20. 5. 2021). „Bulgaria Cups Overview”. rsssf.com (на језику: енглески). Приступљено 31. 5. 2021. 
  44. ^ Sanghera, Mandeep (1. 11. 2016). „Ludogorets Razgrad 2-3 Arsenal”. Би-Би-Си спорт (на језику: енглески). Приступљено 31. 5. 2021. 
  45. ^ „FK Radnički Niš - Igrački kadar”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 2015. Архивирано из оригинала 27. 2. 2015. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  46. ^ Милан Борјан на сајту 90minut (језик: пољски)
  47. ^ „Borjan, Milan — sezona 2017/18.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 02. 06. 2021. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  48. ^ а б в „Milan Borjan”. whoscored.com (на језику: енглески). Приступљено 31. 5. 2021. 
  49. ^ „Borjan, Milan — sezona 2018/19.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 02. 06. 2021. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  50. ^ „Borjan, Milan — sezona 2019/20.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 02. 06. 2021. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  51. ^ „Borjan, Milan — sezona 2020/21.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 31. 5. 2021. [мртва веза]
  52. ^ S, S. (15. 6. 2020). „UEFA menja sistem kvalifikacija – igraće se samo po jedna utakmica?”. Б92. Приступљено 31. 5. 2021. 
  53. ^ „КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЛШ И ЛЕ - Само по једна утакмица”. Спортски журнал. 17. 6. 2020. Приступљено 31. 5. 2021. 
  54. ^ „UEFA menja format kvalifikacija i VRAĆA Zvezdu u prvo kolo?”. mondo.rs. 15. 6. 2020. Приступљено 31. 5. 2021. 
  55. ^ В, Ч. (16. 9. 2020). „Звезда пала након пенала: Црвено-бели испали из Лиге шампиона”. Вечерње новости. Приступљено 31. 5. 2021. 
  56. ^ S, M. (1. 10. 2020). „Zvezda sad "preživela" kiparsku dramu i otišla u Ligu Evrope!”. Б92. Приступљено 31. 5. 2021. 
  57. ^ „Borjan, Milan — sezona 2021/22.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 22. 07. 2021. г. Приступљено 23. 7. 2021. 
  58. ^ „Borjan, Milan — sezona 2022/23.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 24. 07. 2022. г. Приступљено 30. 7. 2022. 
  59. ^ „Обавештење о рачунању статистике”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 30. 11. 2022. Приступљено 5. 4. 2023. 
  60. ^ „Борјан: 300 утакмица у Звезди? Част и привилегија!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 5. 4. 2023. Приступљено 5. 4. 2023. 
  61. ^ Nedeljković, Darjan (5. 4. 2023). „Danas kada postajem rekorder: Milan Borjan – najdugovečniji golman u Zvezdinoj istoriji”. mozzartsport.com. Приступљено 5. 4. 2023. 
  62. ^ „Звезда је шампион!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 26. 5. 2022. Приступљено 23. 5. 2022. 
  63. ^ „Петорка у друштву Чика Рајка”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 23. 4. 2023. Приступљено 24. 4. 2023. 
  64. ^ „Црвена звезда је освојила Куп Србије!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2021. Приступљено 23. 5. 2022. 
  65. ^ „Звезда освојила Куп Србије!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 26. 5. 2022. Приступљено 31. 5. 2022. 
  66. ^ „Златна генерација - Трећа дупла круна у низу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2023. Приступљено 29. 5. 2023. 
  67. ^ „Menjaju se izazivači, ali je prvak isti: Slovan odbranio titulu, raduju se Borjan i Čavrić”. mozzartsport.com. 13. 4. 2024. Приступљено 21. 8. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Борјан&oldid=28702047”