Музика у Грузији

Грузија има богату и још увек живу традиционалну музику, која је првенствено позната као вероватно најстарија полифонична традиција у хришћанском свету. Будући да се налази на граници Европе и Азије, Грузија такође садржи широк дијапазон певачких стилова са мешавином аутохтоног вишегласја, блискоисточног једногласја и европских хармонијских језика. Грузијски извођачи су међу најбољим оперским и концертним групама у свету.

Традиционална музика

Извођење грузијске изворне песме (2:42)

Грузијски квартет изводи грузијску песму на аеродрому

Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Традиционална изворна музика Грузије се састоји из најмање 15 регионалних стилова, познатих у грузијској музикологији и етномузикологији под именом музички дијалекти. Према речима Едишера Гараканидзеа, постоји 16 различитих стилова у Грузији.^[1] Ових 16 области се могу сврстати у две групе, источну и западну грузијску групу.

Источногрузијска група музичких дијалеката се састоји из две највеће области Грузије, Картли и Кахети, неколико мањих североисточних планинских регија, Хевсурети, Сшави, Тушети, Хеви, Мтиулети и Гудамакари, као и јужногрузијске области Месхети. Столне песме из Кахетија у источној Грузији обично карактеришу дугачак бурдон бас са два солиста који певају прва два дела. Можда је најпознатији пример музике у Кахетијанском стилу патриотски "Чакруло", који је изабран да прати Voyager летилицу 1977. године. Познати извођачи из североисточног региона Кевсурети су певачи Дато Кенчиашвили и Теона Кумсиашвили.

Западногрузијска група музичких дијалеката се састоји из централне области Имерети у западној Грузији, три планинске регије, Сванети, Рача и Лечкуми, као и три области на обали Црног мора, Самегрело, Гурија и Ачара. Грузијски регионални музички стилови су понекад груписани у планинске и равничарске групе. Различити музиколози (Аракишвили, Чкиквадзе, Маисурадзе) другачије разликују музичке дијалекте. Још две области, Саингило (на територији Азербејџана) и Лазети (на територији Турске) понекад се убрајају у карактеристике грузијске традиционалне музике.

Традиционално вокално вишегласје

Грузијска изворна музика је претежно вокална и широко је позната по својој богатој традицији вокалног вишегласја. Већина историчара се слаже да полифонија у Грузији претходи хришћанству на територији Грузије (почетак 4. века).^[2] Сви регионални стилови грузијске музике имају традицију вокалне акапела полифоније, иако једини доступни историјски извори јужних области сведоче о постојању вокалне полифоније од 20. века.^[3]

Вокално вишегласје које се заснива на остинату и ритмичком бурдону, заступљено је у свим грузијским регионалним стиловима.^[4] Осим ових заступљених техника, јављају се и други, комплекснији облици полифоније: полифонија педални бурдон у источној Грузији, нарочито у столним песмама Картлија и Какетија, као и контрапунтална полифонија у Ачари, Имеретију, Самегрелу и Гурији. Западногрузијска контрапунтална полифонија садржи локални варијетет јодлања, познат као Криманчули.^[5]

Источногрузијско и западногрузијско вишегласје се заснива на употреби оштре дисонантне хармоније (половине, четвртине, седмине и деветине). Због широке употребе специфичних акорда који се састоје од 3 ноте (C-F-G), оснивач грузијске етномузикологије, Димитри Аракишвили назвао је ове акорде грузијска тријада.^[6] Грузијска музика је такође позната по разноврсним модулацијама и необичним нотним променама.

Грузијско вишегласно појење је било прво на листи Ремек дела усмене и нематеријалне баштине човечанства 2001. године. Затим је 2008. године било пребачено на Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човечанства. Од 2011. године се налази и у регистру Нематеријалне културне баштине Грузије.^[7]^[8]

Референце

^ Edisher Garakanidze. 1991. Musical dialects of Georgian traditional music. PhD, Tbilisi Theatrical Institute
^ Ivane Javakhishvili. 2010. The views and theories of Georgian authors. у: Rusudan Tsurtsumua and Joseph Jordania (editors), Echoes from Georgia: Seventeen Arguments on Georgian Polyphony (збирка есеја). New York: Nova Science. стр. 19-34
^ Valerian Magradze. 2010. On the problem of Polyphony in Meskhetian Songs у: Rusudan Tsurtsumua and Joseph Jordania (уредници), Echoes from Georgia: Seventeen Arguments on Georgian Polyphony (збирка есеја). New York: Nova Science. стр. 125-134
^ Tamaz Gabisonia. 2010. Criteria for Determining the Types of Polyphony of Georgian Folk Songs. у: Rusudan Tsurtsumua and Joseph Jordania (уредници), Echoes from Georgia: Seventeen Arguments on Georgian Polyphony (збирка есеја). New York: Nova Science. стр. 177-194
^ Dimitri Arakishvili. 1908. West Georgian folk songs. Moscow Commission of Music and Ethnography. 2. Moscow: G. Lissner and D. Sobko. (In Russian)
^ Dimitri Arakishvili. 1905. Short review of development of Georgian (Kartlian and Kakhetian) folk songs. Moscow Commission of Music and Ethnography. Vol. 1, Moscow: K. Menshov. (In Russian)
^ „არამატერიალური კულტურული მემკვიდრეობა” [Intangible Cultural Heritage] (PDF) (на језику: грузијски). National Agency for Cultural Heritage Preservation of Georgia. Приступљено 25. 10. 2017.
^ „UNESCO Culture for development indicators for Georgia (Analytical and Technical Report)” (PDF). EU-Eastern Partnership Culture & Creativity Programme. октобар 2017. стр. 82—88. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 10. 2017. г. Приступљено 29. 3. 2018.

Литература

Broughton, Simon (2000). „A Feast of Songs”. Ур.: Broughton, Simon; Ellingham, Mark; McConnachie, James; Duane, Orla. World Music, Vol. 1: Africa, Europe and the Middle East. Rough Guides Ltd, Penguin Books. стр. 347—350. ISBN 978-1-85828-636-5.
"Ancient Music Accompanies Ancient Wine," From the Cradle of Wine
Georgian music Грузијска музика различитих жанрова, биографије извођача, текстови песама, описи изворних песама, занимљивости о историји грузијске музике.
International Research Center for Traditional Polyphony of Tbilisi State Conservatory, a UNESCO-sponsored project.
GeorgianChant.org: Грузијско појење Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2015)

Спољашње везе

www.soundcloud.com/xalxuri
GeorgianChant.org: Извор за учење о грузијској литургијској музици Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2015)
BBC Radio 3 Audio (60 minutes): Традиционална вишегласна музика и хорска музика
BBC Radio 3 Audio (60 minutes): Вишегласје у Сванетију и јодловање из Гурије
(језик: француски) Audio clips: Традиционална грузијска музика
www.alazani.ge
www.GeorgiaCaucasus.com
Колекција грузијске музике Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2015)
KuzinTheCaucasus: Извештај о музици са Кавказа

[1] Edisher Garakanidze. 1991. Musical dialects of Georgian traditional music. PhD, Tbilisi Theatrical Institute

[Javakhishvilli-2] Ivane Javakhishvili. 2010. The views and theories of Georgian authors. у: Rusudan Tsurtsumua and Joseph Jordania (editors), Echoes from Georgia: Seventeen Arguments on Georgian Polyphony (збирка есеја). New York: Nova Science. стр. 19-34

[3] Valerian Magradze. 2010. On the problem of Polyphony in Meskhetian Songs у: Rusudan Tsurtsumua and Joseph Jordania (уредници), Echoes from Georgia: Seventeen Arguments on Georgian Polyphony (збирка есеја). New York: Nova Science. стр. 125-134

[4] Tamaz Gabisonia. 2010. Criteria for Determining the Types of Polyphony of Georgian Folk Songs. у: Rusudan Tsurtsumua and Joseph Jordania (уредници), Echoes from Georgia: Seventeen Arguments on Georgian Polyphony (збирка есеја). New York: Nova Science. стр. 177-194

[5] Dimitri Arakishvili. 1908. West Georgian folk songs. Moscow Commission of Music and Ethnography. 2. Moscow: G. Lissner and D. Sobko. (In Russian)

[6] Dimitri Arakishvili. 1905. Short review of development of Georgian (Kartlian and Kakhetian) folk songs. Moscow Commission of Music and Ethnography. Vol. 1, Moscow: K. Menshov. (In Russian)

[7] „არამატერიალური კულტურული მემკვიდრეობა” [Intangible Cultural Heritage] (PDF) (на језику: грузијски). National Agency for Cultural Heritage Preservation of Georgia. Приступљено 25. 10. 2017.

[8] „UNESCO Culture for development indicators for Georgia (Analytical and Technical Report)” (PDF). EU-Eastern Partnership Culture & Creativity Programme. октобар 2017. стр. 82—88. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 10. 2017. г. Приступљено 29. 3. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]