Неготино
 | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Неготино |
| Становништво | |
| — 2002. | 13.284 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 29′ 04″ С; 22° 05′ 27″ И / 41.484405° С; 22.090749° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 155 m |
  Неготино Неготино на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1440 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | NE |
| Веб-сајт | www |
Неготино (мкд. Неготино), такође архаично срп. Неготин на Вардару, је град у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Неготино је седиште и највеће насеље истоимене општине Неготино.
Порекло назива
[уреди | уреди извор]Име Неготино је словенизовано име античког насеља Антигонеа. Старији назив насеља је Неготин (на Вардару).
Географија
[уреди | уреди извор]Неготино је смештено у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кавадараца, насеље је удаљено 10 km североисточно.
Насеље Неготино се налази у историјској области Тиквеш. Град је смештен у долини реке Вардар, у средишњем делу Тиквешке котлине. Насеље је положено на приближно 150 m надморске висине, у равничарском подручју.
Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета). Оваква клима је веома погодна за узгој грожђа и за винарску индустрију.
Положај града је изузетно повољан пошто је на путу, који преко Београда моравском и вардарском долином повезује Панонску низију са источним Средоземљем, односно Солуном.
Историја
[уреди | уреди извор]Данашње насеље води порекло од античког насеља Антигонеа, које је настало у 3 веку п. н. е.. Данас на подручју општине Неготино постоји велики број археолошких локалитета.
Данашњи град Неготино је образован у касном средњем веку како занатско насеље.
Дан општине је 8. новембар, дан ослобођења Неготина од фашистичких окупатора 1944. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]Неготино је према последњем попису из 2002. године имало 13.284 становника, следећег националног састава:
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Знаменитости града
[уреди | уреди извор]Земљорадња, а посебно виноградарство, представља главну економску делатност у општини Неготино. Општина Неготино има годишњу производњу од 20—25 милиона килограма грожђа.
Значајније манифестације које се одржавају у општини Неготино су „Фестивалот на виното“ (Фестивал вина) који се одржава на Светог Трифуна, 14. фебруара, „Манастирска вечер“ и „Неготински панађур“ који се одржавају на Малу Госпојину, 20—23. септембра.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Више од 500 хиљ. ст. |
|  |
|---|---|---|
| Између 50 и 100 хиљ. ст. | ||
| Између 25 и 50 хиљ. ст. | ||
| Између 10 и 25 хиљ. ст. | ||
| Између 5 и 10 хиљ. ст. | ||
| Мање од 5 хиљ. ст. | ||
| ||
Неготино • Брусник • Вешје • Војшанци • Горњи Дисан • Доњи Дисан • Дуброво • Јаношево • Калањево • Криволак • Курија • Липа • Пепелиште • Пештерница • Тимјаник • Тремник • Црвени Брегови • Џидимирци • Шеоба | | |
