Преображај

Преображај
Насловна страна издања издавачке куће Areté
Настанак и садржај
Ориг. наслов	Die Verwandlung
Аутор	Франц Кафка
Земља	Аустроугарска, данашња Чешка
Језик	немачки
Жанр / врста дела	роман, фикција
Издавање
Издавач	Курт Волф Верлаг, Лајпциг
Датум	1915.
Број страница	56
Класификација
ISBN ?	9788680426297

Преображај (нем. Die Verwandlung), такође преведена као Метаморфоза, је новела Франца Кафке објављена 1915. Једно од најпознатијих Кафкиних дела, Метаморфоза је прича о трговцу Грегору Самси, који се једног јутра буди и открива да је трансформисан у огромног инсекта (нем. ungeheueres Ungeziefer; монструозна штеточина). Он потом покушава да се прилагоди овом свом новом стању. О новели се навелико расправљало међу књижевним критичарима, који су нудили различита тумачења. У популарној култури и адаптацијама новеле, инсект се обично приказује као бубашваба.

Са дужином од око 70 штампаних страница у три поглавља, то је најдужа прича коју је Кафка сматрао завршеном и објављеном током свог живота. Текст је први пут објављен 1915. године у октобарском броју часописа Die weißen Blätter под уредништвом Ренеа Шикелеа. Прво издање у облику књиге појавило се у децембру 1915. у серији Der jüngste Tag, коју је уредио Курт Волф.

Фабула

Прва страница немачког издања из 1915. године.

Грегор Самса, вредни трговачки путник, пробудио се једног јутра и приметио је да се претворио у големог инсекта. У почетку је помислио да је овај преображај само привремен и решио је да се позабави тренутним проблемима које је он узроковао. Био је заглављен на својим леђима и није успевао да устане и напусти свој кревет. Не могавши да се уздигне, почео је да размишља о томе колико је напорно занимање изабрао — морао је стално да буде на разним путовањима ван куће и често се узрујавао због посла. Морао је да устаје рано и његов посао је био тежи у односу на друге трговачке путнике. Потом је помислио како би најрадије дао отказ. Међутим, на крају одустаје од те идеје, јер зна да на неки начин мора да одржава своју породицу коју чине његов отац, његова мајка и сестра. Такође је неопходно отплатити дуг фирме његовог оца, која је отишла под стечај. Погледао је на будилник и приметио је да је већ 6.30 сати — већ је одавно прошао воз на који је требало да стигне како би отишао на посао. Будући да је дебело каснио, решио је да се што пре спреми и ухвати следећи воз. Међутим, новонастало стање је то онемогућавало — Грегор је врло тешко координисао своје покрете и била му је потребна вечност да устане из кревета. Већ је прошло 7.00 сати када је у кућу дошао прокуриста из предузећа у коме је радио како би проверио зашто се Грегор није појавио на послу. Пре тога су се и његови чланови породице питали зашто није отишао и шта толико времена ради у својој соби. Грегор је покушао да им одговори, али га ништа нису разумели. Најзад, некако је успео да се довуче до врата своје собе и отвори их. Прокуриста није могао да верује својим очима и одмах је похитао ка излазу, а породица се такође запрепастила. Желећи да му објасни шта се десило, Грегор је пошао за прокуристом, али га је у томе спречио отац који га је штапом и новинама терао назад у собу. Док се враћао, Грегор се запео на вратима након чега га је отац снажно ударио. Од последица ударца, Грегор се повредио.

Након Грегоровог преображаја, остали чланови породице били су забринути како ће финансијски поднети његов губитак. Одлучили су да Грегора држе затвореног у соби, а он је то прихватио и почињао је да се полако навикава на своје ново тело. Његова сестра, Грета, једина је која му доноси храну. Почела је да му прија само она храна која је била захваћена труљењем. Већину времена, Грегор је проводио тако што би корачао по поду или би се пењао по зидовима и плафону. Грета је то приметила па је одлучила да склони намештај из собе како би Грегор имао више места. Она и њихова мајка почеле су да празне собу. Изнеле су сав намештај, осим софе, коју Грегор користи како би се испод ње сакрио кад год би неко ушао у собу. Грегора је пражњење његове собе почело да узнемирава. Очајнички жели да барем спасе један портрет на зиду. Када је видела како Грегор покушава да, пењући се по зиду, сакрије ту слику, његова мајка пала је у несвест. Увидевши то, Грета је брзо потрчала да узме неке лекове, а Грегор ју је пратио. Испустила је једну боцу која се поломила и мало га је ранила. Убрзо је срео оца који се вратио кући. Отац, бесан јер је мислио да је Грегор нашкодио својој сестри и мајци, почео је да га гађа јабукама при чему се једна зарила у Грегорова леђа што ће оставити озбиљну повреду.

Нико се није усудио да склони јабуку с Грегорових леђа. Недељама је патио од повреда које је задобио и врло је мало јео. Отац, мајка и сестра ускоро су се запослили и све више почели да га занемарују, а његова соба почиње да се користи као складиште, а касније и као сметлиште. Породица је ускоро почела да оставља врата од Грегорове собе отворена увече како би могао боље да слуша њихове разговоре који више нису били живахни као пре. Ускоро у кућу долазе тројица кирајџија, који не знају ништа о Грегору. Једног дана, бединерка, коју су запослили укућани, сасвим је случајно видела Грегора у његовој соби и од тада је с времена на време намерно одшкринала врата и вирила у његову собу, што га је веома нервирало. Задивљен сестрином нумером коју је изводила на виолини у дневном боравку, Грегор је одлучио да изађе из своје собе и да се приближи како би боље чуо музику. Убрзо су га увиделе кирајџије које су потом изјавиле да не желе више да остану због нехигијенских услова који владају домом и да ништа неће платити. Грета потом говори родитељима да овако више не може и да се морају решити Грегора. Такође је споменула да „то” уопште ни не може бити Грегор, зато што, да јесте, наставила је Грета, он би већ давно схватио и сам да није добро да остане да живи с њима и отишао би својом вољом. Грегор је схватио да више није пожељан и једва се довлачи до своје собе и коначно умире од глади и повреда. Рано ујутро, његово беживотно тело открила је бединерка која обавештава остале чланове породице. Породици као да је лакнуло након Грегорове смрти. Растерећени и оптимистични господин и госпођа Самса и Грета узели су слободан дан. Отпутовали су трамвајем на село и почели су да планирају своју селидбу у мањи стан како би уштедели новац. Господин и госпођа Самса закључили су како све њих чека боља будућност, поготово због тога што имају лепу и младу ћерку која би се могла добро удати. Ниједну реч нису изустили о Грегору.

Ликови

• Грегор Самса — Грегор је главни јунак приче. Ради као трговачки путник у циљу да финансира своје родитеље и сестру. Иако не воли свој посао и иако су му примања изразито скромна, труди се помогне својој породици најбоље што може како би успео да отплати дугове. При томе, ништа не тражи заузврат. Једног јутра се пробудио и увидео да се претворио у инсекта. Након преображаја, Грегор више није био у могућности да ради и углавном остаје затворен у својој соби. Ово подстиче његову породицу да и они почну да раде. Иако је био запостављан, њему породица и даље остаје на првом месту. Не мисли на себе, већ искључиво на своје чланове породице — брине се какве ће све нелагодности и невоље да им створи сад кад је постао велика буба. Сматрао је да ће му породица, након почетног запрепашћења, свакако пружити утеху, подржати га и бринути о њему, чак иако је у оваквом стању. Међутим, Грегор је насилно одбачен од сопствене породице и на крају умире сам самцит, у тузи и болу.
• Грета Самса — Грета је Грегорова млађа сестра. У почетку се бринула о Грегору након његове метаморфозе. Били су врло блиски, али то није дуго потрајало. Најпре се добровољно јавила да га храни и да му чисти собу, али убрзо потом губи стрпљење и престаје да му сређује собу и да брине о томе колико и шта једе. Њена почетна одлука да се брине о Грегору можда је произашла из жеље да се покаже родитељима будући да се одједном наљутила и узнемирила када је мајка по први пут очистила његову собу. Ускоро постаје јасно да се Грете гади свог брата — сваки пут кад би улазила у собу, почела је да отвара прозор да не би осетила мучнину и одлазила би потпуно занемарујући Грегорово присуство. Такође свира виолину и сања да иде на конзерваторијум да студира, а то је управо сан који јој је Грегор намеравао остварити. Грета је прва која је отворено предложила да се отарасе Грегора, убеђујући мајку и оца да „то” више није он.
• Господин Самса — Господин Самса је Грегоров отац. Након синовљевог преображаја, приморан је да поново почне да ради како би породица почела да добија неки новац. Његов однос према сину је врло груб. Гледа на преображеног Грегора с гађењем, страхом и мржњом — напао је Грегора у неколико наврата. Сматра да му он више није син и на крају не осећа никакво сажаљење. Чак и када је Грегор био човек, господин Самса га је сматрао главним извором прихода за породицу и није хтео да ради. Био је предузетник, али му је бизнис пропао и сада породица мора да враћа његове дугове. Грегоров однос с оцем осмишљен је по узору на пишчеву везу са сопственим оцем. Тема отуђености овде постаје очигледна.
• Госпођа Самса — Госпођа Самса је Грегорова мајка. Приказана је као покорна жена. Болује од астме, због чега Грегор стално брине. У почетку је била престрављена Грегоровим преображајем, али ипак касније исказује жељу да уђе у његову собу како би га видела. Била је против премештања намештаја из његове собе, јер је управо намештај представљао последњу успомену на његову људску прошлост, али је сестра мислила другачије. Када је својим очима видела како Грегогор усплахирено покушава да спаси слику са зида, било јој је превише и пала је у несвест. У њој се одвија сукоб мајчинског инстинкта и саосећања и страха и одбојности коју осећа према „новом” Грегору. На крају је и њој лакнуло након Грегорове смрти и није га уопште спомињала, попут оца и сестре.

Анализа дела

Постоје три теме у Преображају. Једна је физичка трансформација Грегора Самсе, као резултат отуђења од самог себе јер је већ дуго живео као буба. Затим, духовна трансформација Грегора Самсе, као његово духовно буђење (сестрино свирање на виолини, покушај да сачува слику са зида — свест о себи као духовном бићу, али сада те потребе више не може испунити). И на крају, трансформација Грегорове околине — чланови његове породице који су, док се Грегор за њих бринуо били лењи, статични и апатични, сада постају активни, покретни, сналажљиви, способни, а на крају излазе у шетњу и планирају будућност.

Мотиви у којима се разрађују тема или тематски слојеви јесте отуђени човек у свету људских односа, затим апсурдан живот неосмишљене егзистенције; страх и несигурност који човека чине малим и незнатним, попут бубе, пред самим собом и пред другима; подела људске личности; „абнормалност нормалнога”; шта човека чини човеком, по чему препознајемо човека, шта од човека остаје кад му се укине спољашње обележје „човеколикости” по којем га други људи препознају као човека — огољење егзистенције саме; односи међу људима — одређује ли човек односе или односи одређују њега; беспомоћност појединца и његова немоћ да се одупре рутини коју је једном прихватио и тако пристао да буде делић нехуманог система.

Време Грегоровог живота пре преображаја је дуг период с релативно мало догађаја, проведен у аутоматизованој рутини. Заправо, тај цели период води према физичкој трансформацији која је само манифестација његова духовног стања; време након преображаја — само непосредно након преображаја задржава стари осећај времена (боји се кашњења, брине се када ће и како надокнадити пропуштено…), али то време које нужно одређује „нормалан” живот у Грегоровом новом животу постепено губи значење и смисао — сада је време заустављено у оним тренуцима који су важни њему као особи, његовом унутрашњем свету: премештање намештаја, спашавање слике са зида као спашавање делића људског света који покушава да му се отме, покушај да помогне онесвешћеној мајци, рањавање од стране оца и сестрино свирање.

Преображај се догодио у Грегоровој соби чиме се његов лични простор и свео само на простор собе — ентеријер, сужен, скучен, одређен местом које треба да представља мир и сигурност, иза затворених врата, изолација, стешњеност, сужавање свести, укидање постојања егзистенције која није открила свој смисао и оправдање; управо сада кад је физички ограничен простором, баш као што је целог живота његов дух био ограничен спољашњим околностима, Грегорова жеља за изласком из скучених оквира се појачава, али је сада у томе сваки пут физички спречен (очев напад штапом, гађање јабуком).

Након преображаја, Грегор постаје бескористан и као такав сметња, оптерећење, предмет гађења, вишак, нису спремни ни да покушају да га разумеју. Како је његов повратак у нормално човеколико стање све мање могуће, тако га све више напуштају и све мање доживљавају као човека с било каквим људским потребама (за разлику од њих, Грегор њих разуме, саосећа са њиховим проблемима, спреман је и да прашта).

Врхунац Грегоровог понижења је његово тужно и самотно умирање и крај када завршава на сметлишту као да је и сам отпад и смеће; друштво — како је био неспособан да настави да испуњава своје обавезе, брзо је био замењен, а да се нико заиста није запитао ни забринуо шта се то Самси догодило — друштво у којем је живео и радио почива на искоришћавању слабијих, на строгој и отуђеној хијерархији која се темељи на новцу и друштвеном положају.

Закључак

Кафкин свет је апстрактан и абнормалан. За њега је све што је нормално абнормално. Околни ликови у Кафкиним романима сматрају јунаке функционере у облику шаховских фигура. Међутим те фигуре живе у својим непојмљивим законитостима и уместо да им користе припремају им неодгодиви мат.

Свет у коме је Кафка вођен и у коме је он живио јесте онај из Старог завета. Он је тај свет напустио, али га се није решио, пребацио га је у своје време, заправо га је учинио безвременским. Посебни значај света Старог завета јесте апсолутни суверенитет Божји. Он је слободан на страшан бесприговоран начин.

Извори:

Спољашње везе

• Изворни текст приповетке на немачком језику
• Аудио-књига на српском језику на Јутјубу