Пређи на садржај

Протести у Србији 2023.

С Википедије, слободне енциклопедије
Србија против насиља преусмерава овде. За политичку коалицију образовану у октобру 2023. погледајте страницу Србија против насиља (коалиција).
Протести Србија против насиља
Део протеста у Србији 2022—2024.
Демонстранти 8. маја 2023.
Датум8. мај 2023 — 4. новембар 2023.
(5 месеци, 3 седмице и 6 дана)
Локација
 Србија
Повод● Лоша економска ситуација у држави и трајни пад животног стандарда
● Вишеструка убистава у ОШ Владислав Рибникар у Београду и у селима код Младеновца
● Промовисање насиља од стране провладиних медија
● Лоши услови и недостатак субвенција за пољопривреднике
● Лоши услови рада и трајно одузимање радничких права
Циљеви● Оставке Бранка Ружића, Братислава Гашића и Александра Вулина
● Оставке чланова тела Регулаторног тела за електронске медије и Радио-телевизије Србије
● Одузимање националних дозвола за емитовање програма РТВ Пинк и Хепи ТВ
● Бољи услови и субвенције за пољопривреднике
МетодеДемонстрације, грађанска непослушност, блокада, интернетски активизам
СтатусПротести завршени;

● Оставка Бранка Ружића
● Влада делимично прихвата захтеве пољопривредника
● Председник Србије Александар Вучић распушта народну скупштину и расписује ванредне парламентарне и локалне изборе за 17. децембар

● Оставка Александра Вулина
Стране у цивилном сукобу
Водеће фигуре
Дефакто без званичних лидера
Број

Протести „Србија против насиља” је назив за више скупова који су грађани Србије организовали након два масовна убиства која су се десила 3. и 4. маја 2023. године. У понедељак 8. маја одржан је први протестни скуп у Београду и Новом Саду под називом "Протести против насиља" на којима је присуствовало између 20 и 50 хиљада људи на коме је најављено ново окупљање за петак 12. мај.[1]

Повод

[уреди | уреди извор]

Дана 3. и 4. маја 2023. године су се догодила вишеструка убиства у ООШ Владислав Рибникар у Београду и у селима Дубона, Шепшин и Мало Орашје у околини Младеновца и Смедерева.[2][3][4][5] Дана 7. маја министар просвете Бранко Ружић поднео је неопозиву оставку.[6] Странке опозиције су 5. маја затражиле оставке чланова РРА и председника Владе Републике Србије Ане Брнабић и Министра унутрашњих послова Братислава Гашића, шефа БИА Александра Вулина, али и гашење ријалити програма и укидање националне фреквенције ТВ Пинк и ТВ Хепи до идућег петка 12. маја.[7]

Хронологија

[уреди | уреди извор]

Протест 12. маја

[уреди | уреди извор]

У Нишу је одржан протест 10. маја, док је дан касније одржан други протест у Новом Саду.[8][9] Дана 12. маја је одржан нови протест “Србија против насиља” у организацији дела опозиције. После читања захтева окупљени грађани кренули су у шетњу од зграде Скупштине Србије, преко Улице Кнеза Милоша до моста "Газела". Мост је затим био блокиран за саобраћај два сата. На почетку скупа под називом “Србија против насиља”, Ирис Павошевић из Народне странке прочитала је захтеве протеста. Они су захтевали моменталну смену свих чланова РЕМ-а, хитно укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националним фреквенцијама, забрану штампаних медија који својим садржајем промовишу насиље, агресију и крше новинарски кодекс. Затражили су смену руководства РТС-a због емитовања програма који афирмишу насиље, криминал и агресију, одузимање националне фреквенције Пинку и Хепију због, како су навели, кршења закона и промоције насиља, агресије и неморала, али и смену министра унутрашњих послова Братислава Гашића, шефа Безбедносно информативне агенције Александра Вулина, усвајање оставке министра просвете Бранка Ружића и одржавање седнице Скупштине Србије на којој ће се размотрити одговорност Владе Србије као и безбедносна ситуација у земљи у најкраћем могућем року.

Након прочитаних захтева, окупљени су се упутили ка мосту "Газела" и делу међународног ауто-пута који су блокирали два сата. Протест је протекао мирно, а саобраћај је нормализован. Протест су организовале Демократска странка, Народна странка, Не давимо Београд, странка Заједно и Странка слободе и правде и Покрет слободних грађана. Према различитим проценама број окупљених грађана је варирао између 50 и 100 хиљада људи.[10] Протести су организовани и у Крагујевцу, Крушевцу, Новом Саду, Ваљеву и Зрењанину.[11][12][13][14] У Новом Саду је било око 4.000 демонстраната.[14] Радомир Лазовић, посланик Не давимо Београд, саопштио је да је 12. маја прихваћен захтев за одржавање седнице Народне скупштине по питању пуцњаве.[15] Седница је почела 18. маја.[16] Брнабићева је на седници 19. маја навела да „све што се дешавало после пуцњаве директно подгревају стране обавештајне службе“, а опозиционог посланика Мирослава Алексића назвала „одвратним говнетом“.[17][18]

Након што је десетине хиљада људи прошетало Улицом кнеза Милоша, демонстранти блокирали мост Газела 19. маја 2023.

Управни одбор РТС-а, укључујући његовог председника Драгана Бујошевић, одбио је 17. маја да разговара са представницима опозиционих партија.[19][20]

Трећи протест

[уреди | уреди извор]

Трећи протест Србија против насиља одржан је 19. маја.[21] Пољопривредници су првобитно требало да присуствују протесту Србија против насиља, али им је полиција наводно ускратила одлазак у Београд.[22][23][24] Након окупљања испред Народне скупштине, демонстранти су прошли улицом Кнеза Милоша ка мосту Газела и Бранковом мосту, који су на крају блокирани.[25][26] Овог пута, колона демонстраната се наводно протегла на више од 2,5 километра.[27] Према речима адвоката и бившег министра Боже Прелевића, на протесту је било око 200.000 демонстраната, док су новинске агенције јавиле да је протесту присуствовало десетине хиљада.[21][28][29] Срђан Миливојевић и Небојша Зеленовић, један од колидера странке Заједно, рекли су да ће наставити са блокадом моста Газела док се не прихвате сви захтеви.[30] Убрзо након тога, демонстранти су почели да постављају шаторе.[31] Саву Манојловића, представника организације Крени-Промени, током протеста напала је непозната група мушкараца, наводно припадника екстремно десничарске организације Народна патрола.[32]

Срби у дијаспори најавили су да ће 26. маја организовати скупове подршке протестима у Лондону и Бечу.[33] Следећи протест Србија против насиља заказан је за 27. мај, дан после Вучићевог скупа испред Народне скупштине.[34]

Контрамитинг СНС — Скуп "Србија наде"

[уреди | уреди извор]
Дана 26. маја 2023. године у Београду је одржан масовни митинг у организацији Српске напредне странке.

Као одговор на протесте грађана председник Српске напредне странке Александар Вучић, најавио је контрамитинг "Србија наде" за 26. мај на платоу испред Народне скупштине. Председник Александар Вучић истакао је да су нам јединство, заједништво и уједињеност потребнији него икада. Нагласио је да је ово последње вече да се обраћа као председник Српске напредне странке и поручио да је за дијалог и разговор, али да прелазних влада неће бити. Вучићев говор почео минутом ћутања за страдале у два масакра. Председник Вучић на почетку обраћања замолио је све окупљене да спусте транспаренте и заставе. На скупу су се обратили и прослављени српски тенисер Јанко Типсаревић, Сабина Шебо Јуковић, која се вратила у Србију из Холандије, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто, председник Републике Српке Милорад Додик, један од лидера коалиције "За будућност Црне Горе" Милан Кнежевић, председник СПС-а и министар спољних послова Ивица Дачић и глумац Лазар Ристовски.[35]

Четврти протест

[уреди | уреди извор]

Четврти по реду протест "Србија против насиља" одржан је у суботу 27. маја у Београду. Учесници протеста након шетње формирали су прстен око РТС-а. Још једном су прочитани захтеви, а најављен је нови протест за следећи петак 2. јун. Организатори скупа ”Србија против насиља“ саопштили су да се ограђују од, како су навели, “групе неодговорних људи који су се окупили испред Скупштине Србије и чији је циљ да компромитују оправдано незадовољство грађана и испуњење захтева протеста“.[36]

Пети протест Србија против насиља на насловној страни Данаса од 3. јуна 2023.

Организатори су се 31. маја састали са начелником београдске полиције, који је обећао да ће полиција обезбедити протесте од потенцијалних провокатора.[37] Првобитно је следећи протест Србија против насиља требало да буде одржан 2. јуна,[38] али због најаве да ће протест под називом „Стоп насиљу над Србима са Косова“ бити одржан непосредно пре протеста Србија против насиља, је померен за 3. јун.[39]

Пети протест

[уреди | уреди извор]

На почетку петог по реду протеста, 3. јуна, говорили су глумци Светлана Бојковић, Драган Бјелогрлић, Ненад Маричић, комичари и водитељи Зоран Кесић и Иван Ивановић, син Станике Глигоријевић, чија је смрт на наплатној кући остала нерешена, и рудар Јовица Николић, који је претучен због одбијања да прода своју земљу у Жагубици.[40]

У свом обраћању глумица Светлана Бојковић истакла је: "Од првог протеста у тишини, оптужени смо да смо искористили трагедију која нас је задесила у политичке сврхе, да смо хијене и лешинари. Током месец дана наших мирних протеста били смо изложени вређању и сада је време да се нешто каже. У шта се наше друштво претворило данас? Претворило се у друштво у коме се непрестано подстиче испољавање тамних страна људске природе, уместо да се инспирише. Претворило се у друштво у ком су стручни, вредни маргинализовани док се на њихова места постављају недовољно необразовани, нестручни и неспособни"

Присутни су након обраћања познатих личности, одали почаст страдалима у два масовна злочина која су се десила 3. и 4. маја, минутом ћутања[41].

Демонстранти су потом прошетали Булеваром краља Александра и према Тргу Славија, а затим до Новог двора, седишта председника Србије где су остављали поруке председнику Србије Александру Вучићу.[40] Велики број демонстраната дошао је до основне школе „Владислав Рибникар“ у улици Краља Милутина, где су одали пошту страдалој деци и портиру у масакру 3. маја. По оценама већине медија, био је ово највећи скуп у Србији, од свргавања Слободана Милошевића 2000. године [42].

Групе екстремне деснице, укључујући Народну патролу, биле су присутне на протесту где су успеле да изазову два мања физичка инцидента.[40][43] Протесту је присуствовало више десетина хиљада демонстраната.[44][45] Према речима Александра Губаша, новинара који се од 1991. године бави различитим методама мерења броја људи на јавним скуповима, током протеста је било око 55.000 демонстраната.[46]

Ново окупљање заказано је за 9. јун.

Шести протест

[уреди | уреди извор]
9. јуна 2023. на шестом протесту Србија против насиља приказује Жељка Митровића, Драгана Ј. Вучићевића, Александра Вучића и друге режимске познате личности и политичаре у затворским оделима. Док се у позадини налази реконструисана застава Србије према Сретењском уставу из 1835. са три једнака вертикално поређана поља црвене, беле и плаве боје са грбом у белом пољу која симболизује модерну европску државу Србију. Такође у позадини се налазе балони напуњени хелијумом са натписом Рестарт система који су пуштени у небо

Шести по реду протест „Србија против насиља", одржан је у петак, 9. јуна у Београду, а главна тема овог протест је била образовање.

На почетку протеста са разгласа је емитована композиција дечака Андрије Чикића, који је убијен у злочину у основној школи „Владислав Рибникар" у Београду, који је уз масовно убиство у селима Мало Орашје и Дубона, у београдској приградској општини Младеновац, повод за ове протесте.

Демонстранти су носили већи број транспарената и порука, попут: „У атмосфери насиља се не живи", „Индекс није пасош" и „Црвени картон за неспособну власт", које су остављене на улазу у зграду Владе Србије.

На протесту су се обратили глумци Јелисавета Сека Саблић и Милан Марић, професор Правног факултета Миодраг Јовановић и пилот Саше Јовановића, колега погинулог пилота Омера Мехића, као и студент Вања Ђурђић. Након тога, окупљени су кренули ка Влади Србији како би тамо оставили захтеве протеста[47].

Седми протест

[уреди | уреди извор]
Демонстранти у Београду 17. јуна 2023.

Дана 17. јуна 2023. протести су одржани по седми пут и у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.[48][49]

У Београду су се демонстранти поново окупили испред Народне скупштине, након чега су прошетали улицом Кнеза Милоша ка мостарској петљи.[50][51] Неки демонстранти су такође кренули ка петљи Аутокоманде и мосту Газела.[51][52] Испред Народне скупштине говорили су спортски коментатор Смиљан Бањац, рудар, студент Факултета политичких наука и фудбалски радник.[53][54] Овога пута демонстранти су носили картонске фигуре Вучића, Вулина, Гашића Александра Шапића, градоначелника Београда и Загорке Доловац, републичког јавног тужиоца.[54][55] Према Губашу, у Београду је било присутно око 35.000 демонстраната.[56]

У Нишу су се демонстранти окупили у центру града након чега су кренули ка Палати правде.[57][58] У Новом Саду демонстранти су се окупили испред Српског народног позоришта, а затим су прошетали Улицом Јована Суботића; Темеринска и Партизанска улица су биле блокиране.[59][60] Како преноси агенција Бета, на протесту у Новом Саду било је око 10.000 демонстраната.[61] У Крагујевцу се пар хиљада демонстраната састало у Првој крагујевачкој гимназији; касније су блокирали улице које воде до Великог парка.[58][62][63]

Следећи протест Србија против насиља организован је у Горњем Милановцу 21. јуна.[64] Дан касније, протести Србија против насиља организовани су и у Смедереву и Ваљеву, док су 23. јуна протести организовани и у Чачку, Лучанима и Зајечару.[65][66][67] Организатори су најавили да ће осим у Београду, 24. јуна протести бити одржани и у Зрењанину, Новом Саду, Крагујевцу, Краљеву, Нишу, Суботици, Шапцу, Пироту, Врању и Лесковцу.[68][69] Скуп подршке протестима организован је и у Вашингтону.[70]

Осми протест

[уреди | уреди извор]

У Београду су се 24. јуна демонстранти осми пут окупили испред Народне скупштине,[71][72] где је група студената држала говоре.[73][74] Касније су ишли улицом Кнеза Милоша, па Немањином према Славији и петљи Аутокоманде.[71][75][76] Према Губашу, на протесту је било око 16.000 демонстраната.[77]

Демонстранти у Новом Саду поново су се окупили испред Народног позоришта, где је први говор одржао професор Чедомир Чупић.[74] Демонстранти су касније блокирали пут на Мосту слободе.[74][78] У Нишу су се демонстранти окупили испред зграде Скупштине града Ниша, након чега су прошетали поред локалног седишта СНС и према згради градоначелника Ниша.[74][78] У Краљеву, демонстранти блокирани на раскрсници у улици Краља Петра Првог.[74][74] Демонстранти у Лесковцу окупили су се испред Народног музеја и прошетали до зграде Скупштине града.[74]

Према Данасу, у Врању је протестовало око 250 грађана.[79] У Суботици су демонстранти блокирали путеве и тражили оставку Бојана Шоралова, повереника Севернобачког округа.[80] У Шапцу су се демонстранти окупили испред шабачке Старе робне куће и наставили да шетају улицама у центру града.[81]

Девети протест

[уреди | уреди извор]

Зеленовић је најавио да ће 30. јуна бити блокиран аутопут Е75 у Београду и Новом Саду.[82][83] На дан блокаде, протести су одржани и у седам градова, а инцидент се догодио и у Новом Саду.[84][85] Протести Србија против насиља такође су били заказани за 1. јул у Зрењанину и Јагодини,[86][87] а Лазовић је касније најавио да ће протести бити одржани у укупно 28 градова.[88][89]

У Београду су се демонстранти окупили испред Народне скупштине где су говорили Бањац, студент, професор и глумац Бојана Новаковић.[90][91] Касније су прошетали улицом Кнеза Милоша ка седишту Пинка.[92][93] Испред седишта се вијорила државна застава Србије, а на протесту је била присутна група мушкараца.[94] Организатори су касније користили заставу као пројекционо платно, пројектујући Оливера Ивановића и Андреу Бојанића на заставу.[95] Непосредно пре убиства Ивановића 2018. године, Пинк је емитовао снимак на коме је Ивановић био мета и приказао га на негативан начин, док је Бојанић погинуо у саобраћајној несрећи коју је изазвао Митровићев син 2013. године.[95][96]

Десети протест

[уреди | уреди извор]

Организатори су 4. јула најавили да ће протести бити одржани у Ужицу 6. јула,[97] Нишу и Зрењанину 7. јула[98][99] и 8. јула у Београду, Крагујевцу и Новом Пазару.[100][101][102]

У Београду, демонстранти су се окупили испред Народне скупштине, где је одржано неколико говора, а затим кренули ка згради Полицијске управе.[103][104] На протесту је била и група демонстраната за права трансродних особа, због недавног убиства трансродне тинејџерке у Београду.[105] У Краљеву су демонстранти блокирали неколико мостова у граду.[104] Демонстранти у Крагујевцу протестовали испред зграде локалне Безбедносно-обавештајне агенције; На протесту је говор одржао и посланик у Народној скупштини Верољуб Стевановић.[106][107] Према Губашу, на протестима у Београду учествовало је око 9.500 демонстраната.[108]

Једанаести протест

[уреди | уреди извор]

У Сомбору су протести организовани 13. јула.[109] Два дана касније, протести су организовани и у Београду, Краљеву и Лесковцу.[110][111] У Београду су демонстранти ишли ка Вишем суду, а затим до мостарске петље и моста Газела.[112][113] Према Губашу, у Београду је било присутно око 6.500 демонстраната.[114]

Дванаести протест

[уреди | уреди извор]

Дана 20. јула протести су одржани у Сомбору, Ваљеву, Крушевцу и Петровцу, а дан касније у Горњем Милановцу, Нишу, Чачку, Зрењанину, Крагујевцу и Шапцу.[115][116] Протести су организовани и у Београду и Краљеву за 22. јул.[117][118] Студент који је штрајковао глађу 17. јула прекинуо је штрајк током протеста у Београду.[119] Демонстранти су кренули ка згради РЕМ-а, зградама Вечерњих новости и Политика, а затим ка РТС-у.[117] Према Губашу, на протесту у Београду учествовало је 2.600 демонстраната.[120]

Тринаести протест

[уреди | уреди извор]

Протести у Ваљеву, Крушевцу и Петровцу организовани су 27. јула.[121] Дан касније, протести су одржани и у Новом Саду, Нишу, Богатићу, Јагодини, Крагујевцу, Горњем Милановцу и Чачку,[122][123] док су 29. јула протести организовани у Београду, Краљеву и Лесковцу.[124] У Краљеву су демонстранти блокирали улицу поред зграде Безбедносно-обавештајне агенције.[125] У Београду су демонстранти ишли ка згради Републичког јавног тужилаштва.[126]

Пад броја учесника у августу и септембру

[уреди | уреди извор]

Током августа број учесника на протестима „Србија против насиља” је значајно опао и свео се на свега неколико стотина до највише неколико хиљада људи.[127][128][129][130][131] Међутим од 8. септембра број учесника се поново помало повећао на преко 5.000 учесника.[132]

Деветнаести протест

[уреди | уреди извор]

Деветнаести протест "Србија против насиља" одржан је у петак 8. септембра у Београду. Грађани су се окупили испред зграде Владе одакле су, у једној од најдужих шетњи до тада, стигли до зграде ТВ Пинка. Разлог померања протеста са суботе на петак био је одржавање Београд прајда од 4. до 10. септембра чији је централни скуп заказан за суботу 9. септембар. Број учесника деветнаестог протеста је мало порастао у односу на август месец и учествовало је око 5.000 људи. Испред зграде ТВ Пинк су биле упаљене бакље, а неколико минута касније грађани су почели да бацају ролне тоалет папира на зграду. Протест је завршен око 21:30 сати.[133]

Двадесети протест

[уреди | уреди извор]

Двадесети протест "Србија против насиља" одржан је у суботу 16. септембра мирно и без инцидената, али и без значајнијег повећања учесника протеста.[134]

Двадесет први протест

[уреди | уреди извор]

Двадесет први протест "Србија против насиља" одржан је у следећу суботу 23. септембра где су се по први пут окупљенима обратили и политичари чије су странке једне од техничких организатора протеста – опозициони посланици у Скупштини Србије Срђан Миливојевић из Демократске странке и Александар Јовановић Ћута из Еколошког устанка – Ћута. Миливојевић је на бину донео јарам који је бацио и директно се обратио Александру Вучићу да се не прави глув и да се избори одрже пре 31. децембра, док је Јовановић најавио пут опозиције по Србији, а нешто касније за Н1 рекао да не зна да ли ће се идуће недеље шетати у Београду. Пре њих обратили су се Софија Мандић из ЦЕПРИС-а и студент ФПН Павле Цицварић и обоје су позвали грађане да имају веру у опозицију, те да је најважније добити власт која је смењива.[135] Председник Србије Александар Вучић је три дана после ескалације сукоба на Косову и Метохији и четири дана после 21. протеста рекао да парламентарни, покрајински и београдски избори могу да буду одржани 17. децембра.[136]

Двадесет други протест

[уреди | уреди извор]

Двадесет други протест "Србија против насиља" одржан је у суботу 30. септембра. Протест је почео испред Народне скупштине, а шетња је ишла медијском трасом, а завршила се код зграде Председништва Србије. Грађанима су се испред Скупштине Србије обратили Небојша Зеленовић и Радомир Лазовић. Протестна колона је прво дошла до зграде РТС-а, а потом наставила шетњу ка згради Председништва Србије. Посланик ДС Срђан Миливојевић рекао је на протесту испред зграде РТС-а да је последњи пут у студио телевизије ушао пре 15 година. Посланик Радомир Лазовић је спрејем офарбао таблу испред зграде РТС-а у пинк боју. Посланик Зеленог левог клуба Радомир Лазовић изјавио је да траже седницу анкетног одбора за догађаје у Бањској. Председник Демократске странке Зоран Лутовац је изјавио да смо до сада имали лажне и покрадене изборе, где су се грађани уцењивали и да тражимо да се то промени, ако то не добијемо, онда да водимо заједничку кампању, да створимо једну врсту друштвене опозиције. На питање да ли опозиција иде заједнички на изборе, односно на једној листи, Лутовац је у изјави за Н1 истакао да је јавности представљен један оквиран договор, а да сада раде на томе да се договор конкретизује и да ће о томе разговарати у наредних неколико дана.[137]

Двадесет трећи протест

[уреди | уреди извор]

У Београду је 7. октобра одржан 23. протест "Србија против насиља". Окупљање грађана је, као и до сада, испред Народне скупштине, а шетња је ишла поред РТС-а до Председништва.[138] Дана 12. октобра, председник Србије Александар Вучић изјавио је, гостујући на ТВ Прва, да ће избори бити 17. децембра, по захтеву опозиције, и додао је да им је испунио захтев, па ће добити парламентарне, београдске и војвођанске изборе.[139]

Двадесет четврти протест

[уреди | уреди извор]

У Београду је 14. октобра одржан још један протест "Србија против насиља", 24. по реду. Након окупљања испред Дома Народне скупштине, окупљени су се упутили у Републичко јавно тужилаштво због, како су организатори раније саопштили, свих нерешених послова који су у протеклом периоду изашли у јавност.[140]

Двадесет пети протест

[уреди | уреди извор]

У суботу 21. октобра одржан је 25. скуп "Србија против насиља". Протест је почео у 18 сати испред Скупштине Србије у центру града, а затим настављен у протестној шетњи до зграде Радио-телевизије Србије (РТС), а потом и до зграде Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), где је и завршен. Испред парламента окупљенима су се обратили посланици опозиције Срђан Миливојевић и Александар Јовановић Ћута. Тема протеста овог викенда били су медијски закони и насиље у медијима. Опозиционе партије које су организовале скупове потписале су „Договор за победу” како би се спремиле за најављене изборе 17. децембра. Осим у Београду, скупови се одржавају и у другим градовима у Србији, а у петак 20. октобра протест је организован у Чачку.[141]

Двадесет шести протест

[уреди | уреди извор]

Дана 28. октобра у Београду „медијском трасом“, учесници протеста „Србија против насиља“ прошетали су 26. пут. То је био први протест након што су његови организатори из дела опозиције саопштили да ће заједно изаћи на изборе, који су најављени за 17. децембар.[142]

Двадесет седми протест

[уреди | уреди извор]

Председник Републике Србије Александар Вучић је 1. новембра распустио тринаести сазив Народне скупштине Републике Србије и расписао ванредне парламентарне изборе за 17. децембар.[143] Дана 3. новембра је Александар Вулин поднео оставку на место шефа БИА.[144]

У Београду је 4. новембра испред Скупштине Србије одржан 27. протест "Србија против насиља", а колона грађана ишла је "медијском рутом" до зграде РТС-а. Био је то уједно и последњи протест у овом формату. Представник странке Зелено-леви фронт Радомир Лазовић рекао је у петак агенцији Бета да због предизборне кампање за децембарске изборе важе другачија правила када странке нешто организују.[145]

Излазност

[уреди | уреди извор]

Следећа табела представља процену број људи који су били на протесту према процени Александра Губаша.

Дан одржавања протеста Процена броја учесника
8. мај 20.000
12. мај 25.000
19. мај 60.000
26. мај 45.000
27. мај 45.000
3. јун 55.000
10. јун 40.000
17. јун 40.000
24. јун 16.000
1. јул 8.000
8. јул 9.500
15. јул 6.500
22. јул 2.600
29. јул 4.500
5. август 700
12. август 3.000
19. август 3.300
26. август 2.400
2. септембар 3.300
8. септембар 2.300
16. септембар 2.000
23. септембар 2.000
30. септембар 2.100
7. октобар 1.400
14. октобар 1.400
21. октобар 1.000
28. октобар 1.300
Подаци: Александар Губаш, Архив јавних скупова[146]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „„Научите нас љубави" и „Све мора да стане": Протести против насиља у Србији”. BBC News на српском (на језику: српски). 2023-05-08. Приступљено 2023-12-25. 
  2. ^ Paunović, Jelena (3. 5. 2023). „Ovo je pištolj iz kog je učenik pucao u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru: Ukrao ga iz kuće”. Telegraf (на језику: српски). Архивирано из оригинала 3. 5. 2023. г. Приступљено 3. 5. 2023. 
  3. ^ Picheta, Rob (3. 5. 2023). „A school shooting has rocked Serbia. Here's what we know”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 3. 5. 2023. 
  4. ^ „KATAKLIZMA U MLADENOVCU: 8 mrtvih, 13 ranjenih, potera za ubicom i dalje traje, policija blokirala okolna sela!”. Blic (на језику: српски). 5. 5. 2023. Архивирано из оригинала 4. 5. 2023. г. Приступљено 4. 5. 2023. 
  5. ^ Paunović, Jelena (5. 5. 2023). „Detalji hapšenja Uroša posle masakra kod Mladenovca: Sakrivao se u kući kod rođaka”. Telegraf (на језику: српски). Приступљено 5. 5. 2023. 
  6. ^ „МИНИСТАР БРАНКО РУЖИЋ ПОДНЕО НЕОПОЗИВУ ОСТАВКУ”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-12-25. 
  7. ^ Milenković, M. R. (2023-05-05). „Opozicija traži smenu Gašića, Ružića i Vulina do sledećeg petka: U ponedeljak skup protiv nasilja”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2023-12-25. 
  8. ^ Pavkov, Ksenija (11. 5. 2023). „Skup protiv nasilja u Novom Sadu: Minut ćutanja 18 puta za ubijene”. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  9. ^ Isailović, Miljana (10. 5. 2023). „Protesti se prelivaju na celu Srbiju: Danas se okupljaju građani u Nišu”. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 17. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  10. ^ https://www.rts.rs/vesti/politika/5190584/protest-srbija-protiv-nasilja-u-beogradu-gazela-bila-blokirana-dva-sata.html.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ „Novi Sad: Cveće u Dunavu da putuje za Beograd”. N1 (на језику: српски). 8. 5. 2023. Архивирано из оригинала 17. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  12. ^ Kuzmanović, Milena (8. 5. 2023). „U Valjevu i Kruševcu spontani skup podrške protestu "Stop nasilju u Srbiji"”. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  13. ^ Nikić, Milan (8. 5. 2023). „Kragujevčani odali poštu stradalima na skupu "Srbija protiv nasilja"”. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  14. ^ а б Savić, Danilo; Latković, Nataša (8. 5. 2023). „Završen protest ispred Vlade, građani poručuju: "Sve će stati u petak, Vučiću, odlazi!"”. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 15. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  15. ^ „Vlast pristala na sednicu Skupštine 18. maja, opozicija ne odustaje od protesta”. Danas (на језику: српски). 12. 5. 2023. Архивирано из оригинала 18. 5. 2023. г. Приступљено 17. 5. 2023. 
  16. ^ „Završena sednica Skupštine Srbije, nastavak sutra”. N1 (на језику: српски). 18. 5. 2023. Приступљено 18. 5. 2023. 
  17. ^ Nicović, Boško (19. 5. 2023). „Brnabić: Sve ovo što se dešava je direktno maslo stranih službi”. N1 (на језику: српски). Приступљено 19. 5. 2023. 
  18. ^ „Ovo je premijerka Srbije: Prostački opsovala Miroslava Aleksića u Skupštini Srbije”. NOVA portal (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  19. ^ „Opozicija ispred RTS-a, Zelenović: Rukovodstvo odbilo da nas primi”. N1 (на језику: српски). 17. 5. 2023. Архивирано из оригинала 17. 5. 2023. г. Приступљено 18. 5. 2023. 
  20. ^ Kamenković, Sonja (17. 5. 2023). „Četiri zahteva za RTS: Bujošević danas odbio sastanak, opozicija neće drugi dan”. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 5. 2023. г. Приступљено 18. 5. 2023. 
  21. ^ а б „Tens of thousands protest growing wave of violence in Serbia”. France 24 (на језику: енглески). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  22. ^ Mišić, Zoran (16. 5. 2023). „Poljoprivrednici iz Šumadije u petak traktorima za Beograd: U Rači Kragujevačkoj i BIA”. Danas (на језику: српски). Приступљено 18. 5. 2023. 
  23. ^ Milovančević, Vojislav (16. 5. 2023). „Poljoprivrednici u petak kreću traktorima za Beograd i pridružuju se protestima: "Čekamo Anu Brnabić da nam ispuni zahteve"”. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 16. 5. 2023. г. Приступљено 18. 5. 2023. 
  24. ^ „Poljoprivrednici iz Šumadije na putu ka Beogradu: "Policija nas opstruiše"”. N1 (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  25. ^ „Treći protest protiv nasilja u Beogradu: Desetine hiljada ljudi u šetnji, blokade Gazele i Brankovog mosta”. BBC News (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  26. ^ „BLOG UŽIVO Protest „Srbija protiv nasilja": Blokade još uvek traju - šatori na auto-putu, građani planiraju da prenoće”. Danas (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  27. ^ „"Srbija protiv nasilja": Kolona građana duža od 2,5 kilometra”. Vreme (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  28. ^ Petrović, Jelena (19. 5. 2023). „Prelević: Vlast je užasno uplašena i oseća da je ovo kraj”. N1 (на језику: српски). Приступљено 19. 5. 2023. 
  29. ^ Gec, Jovana; Stojanović, Dušan (19. 5. 2023). „Thousands protest against violence in Serbia as authorities reject opposition criticism and demands”. Associated Press (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2023. 
  30. ^ „Zelenović i Milivojević: Ne napuštamo Gazelu sve dok se ne ispune svi zahtevi”. N1 (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  31. ^ „Protesters raising tents on highway”. N1 (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  32. ^ „Savo Manojlović napadnut na protestu: Rekli su mi da su Narodne patrole”. N1 (на језику: српски). 19. 5. 2023. Приступљено 19. 5. 2023. 
  33. ^ Čonjagić, M. (2023-05-23). „Srpska dijaspora u Londonu i Beču organizuje skupove podrške protestima "Srbija protiv nasilja"”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2023-05-23. 
  34. ^ „Sledeći protest "Srbija protiv nasilja" 27. maja, šta poručuju organizatori”. N1 (на језику: српски). 20. 5. 2023. Приступљено 20. 5. 2023. 
  35. ^ https://www.rts.rs/vesti/politika/5199508/skup-srbija-nade-odrzan-ispred-skupstine-vucic-pozivam-na-dijalog-i-razgovor-ali-prelaznih-vlada-nece-biti.html.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  36. ^ https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5199818/odrzan-cetvrti-protest-srbija-protiv-nasilja-u-beogradu-formiran-prsten-oko-rts-a.html.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  37. ^ Novaković, Ana (31. 5. 2023). „Opozicija: Odluka o terminu protesta tokom dana, policija obećala bezbednost”. N1 (на језику: српски). Приступљено 31. 5. 2023. 
  38. ^ „Sledeći protest Srbija protiv nasilja najavljen za petak, 2. jun”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 27. 5. 2023. Архивирано из оригинала 27. 5. 2023. г. Приступљено 27. 5. 2023. 
  39. ^ „Odlaže se protest "Srbija protiv nasilja": Opozicija saopštila novi datum i rutu”. N1 (на језику: српски). 31. 5. 2023. Приступљено 31. 5. 2023. 
  40. ^ а б в Nikolić, Mirjana (3. 6. 2023). „BLOG: Protest "Srbija protiv nasilja", obratili se Bojković, Kesić, Ivanović”. N1 (на језику: српски). Приступљено 3. 6. 2023. 
  41. ^ Todorović, Valentina (2023-06-03). „"Srpsko proleće se zaustaviti ne može": Građani predali poruke Vučiću, Beograd je i večeras sijao”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-06-05. 
  42. ^ Nova.rs (2023-06-04). „Politico: Najveći protesti u Srbiji od svrgavanja Slobodana Miloševića 2000. godine”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-06-05. 
  43. ^ Todorović, Valentina (2023-06-03). „Ogroman broj ljudi na ulicama Beograda: Nikad masovniji skup građana se kreće ka Predsedništvu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-06-03. 
  44. ^ „Tens Of Thousands Rally Against Government In Belgrade”. Barron's (на језику: енглески). 3. 6. 2023. Приступљено 3. 6. 2023. 
  45. ^ „Desetine hiljada ljudi u tišini slušale 18 udaraca u čast žrtava”. N1 (на језику: српски). 2023-06-03. Приступљено 2023-06-03. 
  46. ^ Kojić, Nikola (2023-06-03). „Stručnjak procenjuje koliko je ljudi bilo na petom protestu protiv nasilja”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2023-06-03. 
  47. ^ „Šesti protest „Srbija protiv nasilja“: Trešnje, bedževi i poruka „Crveni karton za nesposobnu vlast"”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2023-06-09. Приступљено 2023-06-12. 
  48. ^ „Opozicija najavila subotnji protest i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu”. N1 (на језику: српски). 14. 6. 2023. Приступљено 14. 6. 2023. 
  49. ^ Sekularac, Ivana; Filipović, Branko (17. 6. 2023). „Vucic out: Serbian protesters keep heat on government”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 17. 6. 2023. 
  50. ^ Štetin Lakić, Jovana (16. 6. 2023). „Protest u subotu: Ruta jeste skraćena, ali zahtevi građana i opozicije nisu”. N1 (на језику: српски). Приступљено 17. 6. 2023. 
  51. ^ а б „Sedmi protest "Srbija protiv nasilja" - građani šetali do Autokomande, skupovi i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu”. Insajder (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  52. ^ „BLOG: Završeni protesti, iz Beograda poruka "Šetaćemo dok se ne ispune zahtevi"”. N1 (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  53. ^ „Ko će se obratiti učesnicima današnjeg protesta”. N1 (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  54. ^ а б Lazarević, Andrija (17. 6. 2023). „Ima nas dovoljno: Završen protest u Beogradu, nestvarni prizori iz srpske prestonice ponovo obišli svet”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 17. 6. 2023. 
  55. ^ „Protest 'Srbija protiv nasilja': Ako vlast ne ispuni zahteve, blokade u više od deset gradova”. Radio Free Europe (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  56. ^ Kojić, Nikola (17. 06. 2023). „Gubaš dao procenu: Koliko je ljudi bilo na sedmom protestu protiv nasilja”. N1 (на језику: српски). Приступљено 17. 06. 2023. 
  57. ^ „Protest u Nišu: Bolje biti pijan - nego sendvičar”. N1 (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  58. ^ а б „Šetaćemo dok se ne ispune svi zahtevi: Poruka demonstranata sa protesta Srbija protiv nasilja”. BBC News (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  59. ^ „Šetnja u Novom Sadu: "Sve mora da stane"”. N1 (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  60. ^ „Završen sedmi protest "Srbija protiv nasilja", sledeće nedelje protest u još 10 gradova ako se ne ispune zahtevi”. Danas (на језику: српски). 17. 6. 2023. Приступљено 17. 6. 2023. 
  61. ^ „Završen protest Srbija protiv nasilja u Novom Sadu”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 17. 6. 2023. Архивирано из оригинала 17. 06. 2023. г. Приступљено 17. 6. 2023. 
  62. ^ Krstanovic, Sandra (17. 6. 2023). „Protestna šetnja u Kragujevcu: Upomoć, davimo se u Vučićevim lažima”. N1 (на језику: српски). Приступљено 17. 6. 2023. 
  63. ^ „Više hiljada Kragujevčana na protestu protiv nasilja blokiralo raskrsnicu kod Velikog parka”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 17. 6. 2023. Архивирано из оригинала 17. 06. 2023. г. Приступљено 17. 6. 2023. 
  64. ^ „Novi protest protiv nasilja održan u Gornjem Milanovcu: Neizdrživo ovako živeti”. N1 (на језику: српски). 21. 6. 2023. Приступљено 21. 6. 2023. 
  65. ^ Kuzmanović, Milena (22. 6. 2023). „U Smederevu i Valjevu održani protesti "Srbija protiv nasilja"”. N1 (на језику: српски). Приступљено 22. 6. 2023. 
  66. ^ „U Čačku, Lučanima i Zaječaru protesti Srbija protiv nasilja”. N1 (на језику: српски). 23. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  67. ^ „Više od hiljadu građan na protestu protiv nasilja u Čačku”. Danas (на језику: српски). 23. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  68. ^ „Osmi protest "Srbija protiv nasilja" u subotu, 24. juna, poznata i ruta”. N1 (на језику: српски). 21. 6. 2023. Приступљено 21. 6. 2023. 
  69. ^ Ristić, V. (21. 6. 2023). „Prvi protest građana „Vranje protiv nasilja" zakazan za subotu u 18 časova”. Danas (на језику: српски). Приступљено 21. 6. 2023. 
  70. ^ „"Sve mora da stane": Održan protest protiv nasilja i u Vašingtonu”. N1 (на језику: српски). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  71. ^ а б Jelovac, Jelena (21. 6. 2023). „Ovo je ruta novog protesta Srbija protiv nasilja”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 24. 6. 2023. 
  72. ^ „Blokada autoputa na protestu 'Srbija protiv nasilja' u Beogradu”. Radio Free Europe (на језику: српски). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  73. ^ Stojanović, M. (24. 6. 2023). „Student Blagoje Rozgić na protestu "Srbija protiv nasilja": Ne želimo Nušićevu Srbiju, gde su na čelu Gospođa Ministarka i Sumnjivo lice”. Danas (на језику: српски). Приступљено 24. 6. 2023. 
  74. ^ а б в г д ђ е „BLOG: "Računajte na nas", "Ostavke" - poruke s protesta Srbija protiv nasilja”. N1 (на језику: српски). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  75. ^ Lazarević, Andrija (24. 6. 2023). „Beograd ne odustaje, završen osmi protest: Poruka građana jasna i jednoglasna - Vučiću, odlazi!”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 24. 6. 2023. 
  76. ^ „„Srbija protiv nasilja": Protesti u više gradova Srbije, demonstranti poručuju da neće odustati”. BBC News (на језику: српски). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  77. ^ „Gubaš dao procenu: Koliko je ljudi bilo na osmom protestu protiv nasilja”. N1 (на језику: српски). 24. 06. 2023. Приступљено 25. 06. 2023. 
  78. ^ а б Nastevski, Aleksandar (24. 6. 2023). „Da bi nasilje prestalo on mora da ode: Završeni protesti širom Srbije, građani blokadama poslali upozorenje režimu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 24. 6. 2023. 
  79. ^ Ristić, V. (24. 6. 2023). „U Vranju završen protest "Srbija protiv nasilja": Samo glas građana može da ubije nasilje i aroganciju”. Danas (на језику: српски). Приступљено 24. 6. 2023. 
  80. ^ „Održan prvi protest "Subotica protiv nasilja": Subotičani imali i lokalne zahteve”. Danas (на језику: српски). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  81. ^ „Protest "Srbija protiv nasilja" u Šapcu: Vlast gaji i podstiče nasilje”. Danas (на језику: српски). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  82. ^ „Na devetom protestu će se ići do TV Pink, najavljene blokade autoputa u petak”. N1 (на језику: српски). 28. 6. 2023. Приступљено 28. 6. 2023. 
  83. ^ „Protestna blokada autoputa u petak u Beogradu i Novom Sadu”. Voice of America (на језику: српски). 30. 6. 2023. Приступљено 30. 6. 2023. 
  84. ^ „Auto-put bio blokiran u Beogradu i Novom Sadu, protesti u još sedam gradova”. N1 (на језику: српски). 30. 6. 2023. Приступљено 30. 6. 2023. 
  85. ^ Lalić, Ana (30. 6. 2023). „Automobilom sa blinkerima se zaleteo u građane na blokadi: Incident na protestu u Novom Sadu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 30. 6. 2023. 
  86. ^ „Zrenjanin protiv nasilja - u subotu blokada puta kod Linglonga”. N1 (на језику: српски). 26. 6. 2023. Приступљено 27. 6. 2023. 
  87. ^ „Prvi protest "Jagodina protiv nasilja" u subotu, 1. jula”. N1 (на језику: српски). 26. 6. 2023. Приступљено 27. 6. 2023. 
  88. ^ „Lazović: Za vikend protesti u 28 gradova, i Vučićevi glasači podržavaju zahteve”. N1 (на језику: српски). 27. 6. 2023. Приступљено 28. 6. 2023. 
  89. ^ „Protest protiv nasilja ispred TV Pink u Beogradu, okupljanja i širom Srbije”. Radio Free Europe (на језику: српски). 1. 7. 2023. Приступљено 1. 7. 2023. 
  90. ^ „BLOG: Protesti u više gradova Srbije, građani, Oliver i Andrea pred Pinkom”. N1 (на језику: српски). 1. 7. 2023. Приступљено 1. 7. 2023. 
  91. ^ „Banjac vlastima: Nisu vas probudila dva najduža meseca i 19 ugašenih života”. N1 (на језику: српски). 1. 7. 2023. Приступљено 1. 7. 2023. 
  92. ^ „Ruta protesta protiv nasilja u Beogradu”. N1 (на језику: српски). 28. 6. 2023. Приступљено 1. 7. 2023. 
  93. ^ Gec, Jovana (1. 7. 2023). „Thousands in Serbian capital protest pro-government TV station after 2 mass shootings in May”. Associated Press (на језику: енглески). Приступљено 1. 7. 2023. 
  94. ^ „Dronovi, muzika i obezbeđenje: Kako je Pink dočekao učesnike protesta "Srbija protiv nasilja"?”. Danas (на језику: српски). 1. 7. 2023. Приступљено 1. 7. 2023. 
  95. ^ а б „Likovi Olivera Ivanovića i Andree Bojanić na zastavi ispred Pinka”. N1 (на језику: српски). 1. 7. 2023. Приступљено 1. 7. 2023. 
  96. ^ „Na današnji dan 2013. godine, sin Željka Mitrovića je usmrtio Andreu Bojanić”. Direktno (на језику: српски). 18. 7. 2021. Приступљено 1. 7. 2023. 
  97. ^ „Protest "Užice protiv nasilja" u četvrtak: Vlast i dalje promoviše nasilje”. Danas (на језику: српски). 5. 7. 2023. Приступљено 5. 7. 2023. 
  98. ^ „Novi protest "Zrenjanin protiv nasilja" u petak u 19h”. N1 (на језику: српски). 4. 7. 2023. Приступљено 5. 7. 2023. 
  99. ^ Stojanović, Milan (5. 7. 2023). „Novi protest "Niš protiv nasilja" 7. jula, najavljena blokada pružnog prelaza”. N1 (на језику: српски). Приступљено 5. 7. 2023. 
  100. ^ „Deseti protest Srbija protiv nasilja u znak solidarnosti sa časnim policajcima: Od Skupštine do Policijske uprave u Bulevaru Despota Stefana”. Danas (на језику: српски). 4. 7. 2023. Приступљено 5. 7. 2023. 
  101. ^ „Kragujevčani u subotu na protestu blokiraju raskrsnicu kod Rode”. Danas (на језику: српски). 5. 7. 2023. Приступљено 5. 7. 2023. 
  102. ^ Novosel, S. (5. 7. 2023). „Protest "Sandžak protiv nasilja" u Novom Pazaru u subotu”. Danas (на језику: српски). Приступљено 5. 7. 2023. 
  103. ^ „Poslušajte sve govore sa 10. protesta "Srbija protiv nasilja"”. N1 (на језику: српски). 8. 7. 2023. Приступљено 10. 7. 2023. 
  104. ^ а б „BLOG: "Mi smo svetlo, oni su mrak": Zvižduci i svetla telefona za kraj protesta”. N1 (на језику: српски). 8. 7. 2023. Приступљено 10. 7. 2023. 
  105. ^ „Završen 10. protest "Srbija protiv nasilja": Učesnici nosili transparente posvećene ubijenoj Noi”. Euractiv (на језику: српски). 8. 7. 2023. Приступљено 10. 7. 2023. 
  106. ^ Nikić, Milan (8. 7. 2023). „Održana protestna šetnja "Marš slobode" u Kragujevcu”. N1 (на језику: српски). Приступљено 10. 7. 2023. 
  107. ^ „Podrška policajcima i zahtevi za smenu vrha RTS-a sa protesta u Beogradu”. Radio Free Europe (на језику: српски). 8. 7. 2023. Приступљено 10. 7. 2023. 
  108. ^ „Gubaš procenio: Koliko ljudi je bilo na prošlonedeljnim protestima širom Srbije”. N1 (на језику: српски). 10. 7. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  109. ^ Kamenković, Sonja (13. 7. 2023). „U Somboru protest protiv nasilja”. N1 (на језику: српски). Приступљено 17. 7. 2023. 
  110. ^ „Održan protest, uz citat Fride Kalo i snažnu poruku sudijama i pravosuđu”. N1 (на језику: српски). 15. 7. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  111. ^ „U Leskovcu održana četvrta protestna šetnja protiv nasilja”. Danas (на језику: српски). 15. 7. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  112. ^ „Ruta protesta protiv nasilja 15. jula u Beogradu”. N1 (на језику: српски). 12. 7. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  113. ^ „Jedanaesti protest "Srbija protiv nasilja": Posebne poruke za pravosuđe i blokada mosta Gazela”. BBC News (на језику: српски). 15. 7. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  114. ^ „Koliko ljudi je bilo na prošlonedeljnim protestima u Srbiji, nova procena Gubaša”. N1 (на језику: српски). 17. 7. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  115. ^ „Protesti protiv nasilja u Somboru, Valjevu, Kruševcu...”. N1 (на језику: српски). 20. 7. 2023. Приступљено 25. 7. 2023. 
  116. ^ Nikić, Milan; Pavkov, Ksenija; Stojanović, Milan (21. 7. 2023). „Protesti protiv nasilja održani u više gradova Srbije”. N1 (на језику: српски). Приступљено 25. 7. 2023. 
  117. ^ а б Nicović, Boško (22. 7. 2023). „Održan dvanaesti protest "Srbija protiv nasilja", student prekinuo štrajk glađu”. N1 (на језику: српски). Приступљено 25. 7. 2023. 
  118. ^ „Dvanaesti protest Srbija protiv nasilja završen ispred Javnog servisa, zahtevi i dalje neispunjeni”. BBC News (на језику: српски). 22. 7. 2023. Приступљено 25. 7. 2023. 
  119. ^ Kojić, Nikola (22. 7. 2023). „Student Dimitrije Dimić prekinuo štrajk glađu”. N1 (на језику: српски). Приступљено 25. 7. 2023. 
  120. ^ „Stigla nova procena Gubaša: Koliko ljudi je bilo na prošlonedeljnim protestima”. N1 (на језику: српски). 24. 7. 2023. Приступљено 25. 7. 2023. 
  121. ^ Nikić, Milan; Kuzmanović, Milena (27. 7. 2023). „Građani Petrovca na Mlavi, Kruševca i Valjeva opet šetali protiv nasilja”. N1 (на језику: српски). Приступљено 29. 7. 2023. 
  122. ^ „Održani protesti u više gradova Srbije, u Jagodini građani bili pod maskama”. N1 (на језику: српски). 28. 7. 2023. Приступљено 29. 7. 2023. 
  123. ^ „Novi protesti protiv nasilja u Gornjem Milanovcu i Čačku u petak”. N1 (на језику: српски). 27. 7. 2023. Приступљено 29. 7. 2023. 
  124. ^ „BLOG: Održan 13. protest protiv nasilja, poslate poruke tužilaštvu i Dolovac”. N1 (на језику: српски). 29. 7. 2023. Приступљено 29. 7. 2023. 
  125. ^ Nikić, Milan (29. 7. 2023). „Građani Kraljeva blokirali ulicu ispred zgrade BIA”. N1 (на језику: српски). Приступљено 29. 7. 2023. 
  126. ^ „'Srbija protiv nasilja': Trinaesti protest u Beogradu završen ispred Republičkog javnog tužilaštva”. BBC News (на језику: српски). 29. 7. 2023. Приступљено 29. 7. 2023. 
  127. ^ „Protest „Srbija protiv nasilja" po pljusku u Beogradu i nova blokada međunarodnog autoputa”. BBC News na srpskom (на језику: српски). Приступљено 2023-12-25. 
  128. ^ „"Srbija protiv nasilja": Šetnja i zvižduci u Beogradu, performans u Kraljevu”. N1 (на језику: српски). 2023-08-12. Приступљено 2023-12-25. 
  129. ^ „„Srbija protiv nasilja“: Šesnaesti protest protiv vlasti u Beogradu, posvećen stanju u prosveti”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2023-08-19. Приступљено 2023-12-25. 
  130. ^ „Dva protesta u Beogradu: Šetnja protiv nasilja i blokada mosta Gazela zbog Zakona o planiranju i izgradnji”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2023-08-26. Приступљено 2023-12-25. 
  131. ^ „Završen 18. protest "Srbija protiv nasilja", opozicija se sastaje u ponedeljak”. N1 (на језику: српски). 2023-09-02. Приступљено 2023-12-25. 
  132. ^ „PROTEST "SRBIJA PROTIV NASILJA" 19. PUT: Šetnja od Vlade do zgrade Pinka”. Euractiv (на језику: српски). Приступљено 2024-02-16. 
  133. ^ „BLOG Završen protest ispred Pinka: Na zgradu bacana jaja i rolne toalet papira”. N1 (на језику: српски). 2023-09-08. Приступљено 2023-12-25. 
  134. ^ „Протест „Србија против насиља" 20. пут у Београду: Опозиција тражи изборе и бољи третман на РТС-у”. BBC News на српском (на језику: српски). Приступљено 2023-12-25. 
  135. ^ „BLOG Završen 21. protest "Srbija protiv nasilja", četiri nova zahteva za RTS”. N1 (на језику: српски). 2023-09-23. Приступљено 2023-12-25. 
  136. ^ „Vučić: Izbori bi mogli da budu 17. decembra”. N1 (на језику: српски). 2023-09-27. Приступљено 2023-12-25. 
  137. ^ „BLOG Završen 22. protest "Srbija protiv nasilja", Lazović logo RTS ofarbao u pink”. N1 (на језику: српски). 2023-09-30. Приступљено 2023-12-25. 
  138. ^ „"Stranke ne mogu bez građana da ispune zahteve": Završen protest u Beogradu”. N1 (на језику: српски). 2023-10-07. Приступљено 2023-12-25. 
  139. ^ „Вучић: Избори 17. децембра, расписујем их 2. новембра”. Politika Online. Приступљено 2023-12-25. 
  140. ^ „"U Vučićevoj Srbiji vi danas ne znate ko je kriminalac, a ko policajac": Održan protest u Beogradu”. N1 (на језику: српски). 2023-10-14. Приступљено 2023-12-25. 
  141. ^ „Вучић: Избори 17. децембра, расписујем их 2. новембра”. Politika Online. Приступљено 2023-12-25. 
  142. ^ „U Beogradu održan 26. protest 'Srbija protiv nasilja'”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 2023-10-28. Приступљено 2023-12-25. 
  143. ^ N, B. (2023-11-01). „Vladimir Orlić za 17. decembar raspisao izbore u 65 gradova i opština u Srbiji”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2023-12-25. 
  144. ^ „Вулин поднео оставку на место директора БИА”. www.rts.rs. Приступљено 2023-12-25. 
  145. ^ „Poslednji protest "Srbija protiv nasilja" u ovom formatu: Građanima poručeno "Nemojte da prespavate 17. decembar"”. N1 (на језику: српски). 2023-11-04. Приступљено 2023-12-25. 
  146. ^ Koledin, Teodora (2023). B(r)ojno stanje: Kako mediji računaju masovnost protesta (PDF). Novi Sad: Novosadska novinarska škola FakeNews Tragač. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Протести_у_Србији_2023.&oldid=28461855”