Пређи на садржај

Риђогрла патка

С Википедије, слободне енциклопедије

Риђогрла патка
Риђогрла патка
(Thalassornis leuconotus)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Thalassorninae

(Livezey, 1986)
Род:
Thalassornis

(Eyton, 1838)
Врста:
T. leuconotus
Биномно име
Thalassornis leuconotus
(Eyton, 1838)
Подврсте
  • T. l. leuconotus (Афричка риђогрла патка (Eyton, 1838))
  • T. l. insularis (Мадагаскарска риђогрла патка (Richmond, 1897))

Риђогрла патка[2] (Thalassornis leuconotus) је једина врста у роду Thalassornis и потпородици Thalassorninae. Значајно се разликује од осталих врста патака, али је најсличнија паткама пишталицама (Dendrocygninae), а има сличности и са тврдорепим паткама (Oxyurinae).

Риђогрла патка вешто рони и може да се задржи испод површине воде до 30 секунди. Биљојед је и храни се семењем, лишћем водених биљака, луковицама локвања, а млади се хране и ларвама инсеката из породице биљних комараца (Chironomidae).[1] Када се јави опасност бежи тако што зарања у воду.

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Риђогрла патка насељава Подсахарску Африку, простор између Сенегала и Чада на западу, Етиопије и Јужноафричке Републике на истоку. Станишта која насељава су језера, баре и мочваре.

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Постоје две подврсте риђогрле патке:

  • Афричка риђогрла патка (Thalassornis leuconotus leuconotus)
  • Мадагаскарска риђогрла патка (Thalassornis leuconotus insularis)

Мадагаскарска риђогрла патка насељава искључиво острво Мадагаскар и угрожена је због прекомерног лова, губитка станишта и ширења унетих конкурентских егзотичних врста.

Угроженост

[уреди | уреди извор]

Вулавер и Николс су 2001. организовали пребројавање гнездећих парова на мадагаскарском језеру Анцамака. Избројали су их 37, што је показало значај овог локалитета за очување острвске подврсте.[3] Према Јангу ранија процена броја јединки мадагаскарске подврсте је превисока,[4] а према тој ранијој процени Дилејнија и Скота број јединки риђогрле патке на Мадагаскару се кретао између 2.500–5.000.[5] Афричка популација риђогрле патке се према проценама креће између 10.000–25.000.[6][7]

Риђогрла патка је обухваћена Споразумом о заштити афричко-евроазијских миграторних птица мочварица (AEWA).

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Kear, J. (2005). Ducks, Geese and Swans. 2 vol. Oxford, UK: Oxford Univ. Press.
  • Woolaver. L., and R. Nichols. (2006). Nesting survey of the white-backed duck at Lake Antsamaka in western Madagascar. TWSG News 15:34–37.
  • Young, H. G., R. Safford, F. Hawkins, R. Rabarisoa, & F. Razafindrajao, (2006). Madagascar whitebacked duck: What is its true status? TWSG News 15:38–40.
  • Delany, S., & D. A. Scott. (2006). Waterfowl Population Estimates. 4th ed. Netherlands: Wetlands International.
  • Johnsgard, P. (2010). "The World’s Waterfowl in the 21st Century: A 2010 Supplement to Ducks, Geese, and Swans of the World"

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]