Сабља

За друге употребе, погледајте страницу Сабља (вишезначна одредница).

Сабља „килич“ са канијом, Бока которска, из Српске револуције, војводе Цинцар Јанка Поповића, метал, дужина 120 cm, Историјски музеј Србије

Официрска сабља Обреновића, челик, месинг, посребрено, ковање, дужина 94 цм, дужина сечива 74 цм, ширина сечива 34 цм, дужина корица 75 цм. У попису покретног имања инвентара манастира Враћевшнице за 1874/75. годину под редним бројем 26. наводи се као „1 сабља сребром окована”

Сабља је назив за мач који има закривљену оштрицу. Сабља је настала као оружје коњице код номадских народа евроазијских степа. Касније се такође најчешће користила у коњици, а многе војске су је задржале пошто је из употребе нестао класични мач. Данас се углавном користи у симболичке и церемонијалне сврхе, а њена спортска варијанта и за посебну спортску дисциплину мачевања. Сабља је једно од ретких дугих хладних оружја из средњег века која се задржала до данашњих дана у бројним армијама као парадно оружје.

Играч са мачевима (1890), Паја Јовановић.

Ковачи сабљари из Дамаска, око 1900. године.

Сабља француских поморских официра из 19. века.

Сабља Александра Обреновића (детаљ), Историјски музеј Србије

На Балкан је доспела на самом почетку османлијских освајања. Један од најранијих приказа сабље представља композиција ратника на фрескама у манастиру Лесново 1341. године, у данашњој Републици Македонији. Приказана је такође и на фресци ратника у манастиру Манасија из 1418. године као и на стећцима у Тобуту с краја 16. и почетка 17. века. Једна од репрезентативнијих ручно рађених и декорисаних старих сабљи чува се данас на одсеку за метал и накит Музеја примењене уметности у Београду а датирана је у време освајања султан Сулејмана Београда 1521. године. Припадала је непознатом српском властелину. Код Италијана први пут је забележена 1444. године а код Немаца такође у 15. веку. Исто оружје код Француза се јавља почетком 17. века а Енглеза крајем истог века, тачније 1680. године.

Најзаступљеније сабље су са турским „клч" и персијским „шамшир" типом сечива. Сечиво је најважнији део сабље. Продорност и јачина коју има криво сечиво приликом сече и бода много је већа од продорности и јачине коју има право сечиво. При удару се вуче од врха ка дршци. Од турске сабље кривошије, с њеном извијеном једностраном оштрицом, на Западу настала је модерна коњичка сабља у 18. веку. Сабља као хладно оружје постаје веома популарна међу гусарима како у Средоземљу тако и на Карибима. Сабља постаје саставни део оружја лаке мађарске, пољске и литванске коњице - хусара, као и руских козака. Почетком 19. века са формирањем првих професионалних војски, а касније и због појаве брзометног оружја, сабља представља саставно оружје коњичких јединица као и официра када почињу све више добијати статусни и декоративни значај.

Занимљив примерак модерног типа сабље представља почасна сабља генерала Косте Протића из 1878. године чију декорацију и балчак у облику змаја је урадио бечки јувелир, а данас се чува у музеју у Чачку. Сабља је била чест пример даривања, тако је забележено да је султан Махмуд II поклонио сабљу опточену драгим камењем кнезу Милошу током његове посете Истанбулу 1835. године. Још један пример даривања забележен је 1900. године током боравка у Београду персијског шаха Мусареф ел Дина који је поклонио сабљу краљу Александру Обреновићу. Ова драгоцена сабља данас се чува у Војном музеју на Калемегдану. У Сабљарској чаршији у Сарајеву од 1477. па све до 1878. године постојале су бројне ковачке радње у којима су се искивале сабље, јатагани, ханџари као и чувене сабље и ножеви димискије.

Поред Сарајева главни занатски центри за израду оружја били су Фоча, Ужице, Коњиц, Призрен, Скопље и градови Бококоторског залива. У коњичким јединицама и међу официрима и подофицирима у Југословенској војсци између два светска рата задржала се сабља модел М1895, која се користила у Српској војсци. Овај исти модел сабље са незнатном разликом (грб СФРЈ на штитнику рукохвата) налазио се у коњици ЈНА све до расформирања ове јединице крајем 1950-их а задржао се једно у Гарди све до данас. Поједине сабље данас представљају право богатство због своје историјске вредности и орнаментике - декорације. Једна таква сабља опточена златом и драгим камењем налази се у палати румунског председника. Сабља представља поклон кнеза Михајла првом румунском кнезу Кузи 1863. године. Завидну колекцију богато украшених сабљи имао је маршал Јосип Броз Тито. Једна од ретких данас преосталих радионица за израду дугог хладног оружја - сабљи - у Србији и на Балкану налази се у Земуну.

Види још

• Ковач
• Ксифос
• Гладијус
• Спата
• Мач
• Јатаган
• Катана
• Списак оружја у средњем веку

Литература

• А. Шкриванић, Гавро (1957). Средњовековно оружје Србије, Босне и Дубровника. Научно дело/САНУ. стр. 226. 
• Богдановић, Бранко (1997). Хладно оружје Србије, Црне Горе и Југославије (19. и 20. век). Војни музеј. стр. 153. 
• Велемир Танасковић, Душица (2016). Српска официрска сабља М. 1895/1995. Медија центар „Одбрана". 
• W. Kwaśniewicz, Dzieje szabli w Polsce, Warszawa (History of the Sabre in Poland), Dom wydawniczy Bellona, 1999 ISBN 83-11-08894-2.
• Wojciech Zablocki, "Ciecia Prawdziwa Szabla", Wydawnictwo "Sport i Turystyka" (1989) (English abstract by Richard Orli, 2000, kismeta.com Архивирано 22 март 2017 на сајту Wayback Machine).
• Richard Marsden, The Polish Saber, Tyrant Industries (2015)
• Fletcher, I. (1996) Napoleonic Wars: Wellington's Army, Brassey's, London.
• Le Marchant, D. (1841). Memoirs of the Late Major General Le Marchant. London: Printed by Samuel Bentley. 
• Martyn, C (2004). The British Cavalry Sword from 1600. , Pen & Sword, Barnsley.
• Robson, B (1975). Swords of the British Army,.  Arms and Armour Press.
• Thoumine, R.H., Scientific Soldier, A Life of General Le Marchant, 1766-1812, Oxford U. Press (1968).
• Mantello, Frank Anthony C.; Rigg, A. G. (1996). Medieval Latin: an introduction and bibliographical guide. CUA Press. стр. 447—449. ISBN 978-0-8132-0842-8. Архивирано из оригинала 11. 5. 2016. г. Приступљено 18. 11. 2010. 
• Fields, Nic (2009). The Roman Army of the Principate 27 BCE-CE 117. Osprey Publishing. стр. 30—31. ISBN 978-1-84603-386-5. Архивирано из оригинала 8. 5. 2016. г. Приступљено 18. 11. 2010. 
• Goldsworthy, Adrian Keith (1998). The Roman army at war: 100 BC-AD 200. Oxford University Press. стр. 216—217. ISBN 978-0-19-815090-9. Архивирано из оригинала 19. 5. 2016. г. Приступљено 18. 11. 2010. 
• Hanson, Victor Davis (1993). Hoplites: the classical Greek battle experience. Routledge Publishing. стр. 25—27. ISBN 978-0-415-09816-8. Архивирано из оригинала 17. 5. 2016. г. Приступљено 18. 11. 2010. 
• Drews, Robert (1995). The end of the Bronze Age: changes in warfare and the catastrophe ca. 1200 B.C (revised изд.). Princeton University Press. стр. 197—204. ISBN 978-0-691-02591-9. 
• Aleksić, Marko (2007). Medieval swords from Southeastern Europe. Beograd. ASIN B004HAW76E. 
• Allchin, F.R. in South Asian Archaeology Papers from The Third International Conference of The Association of South Asian Archaeologists In Western Europe, Held In Paris (December 1979) edited by J.E.van Lohuizen-de Leeuw. Brill Academic Publishers, Incorporated. 106–118. . 1975. ISBN 978-90-04-05996-2. 
• Prasad, Prakash Chandra (2003). Foreign Trade and Commerce In Ancient India. Abhinav Publications. ISBN 978-81-7017-053-2. 
• Edgerton (2002). Indian and Oriental Arms and Armour. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-42229-9. 
• Withers, Harvey J S. (2006). World Swords 1400–1945. Studio Jupiter Military Publishing. ISBN 978-0-9545910-1-4. 
• Naish, Camille (1991). Death Comes to The Maiden: Sex and Execution, 1431–1933. Taylor & Francis Publishing. ISBN 978-0-415-05585-7. 
• Burton, Richard F. (2008). The Book of The Sword. Cosimo, Inc. ISBN 978-1-60520-436-9. 
• Gravett, Christopher (1997). German Medieval Armies 1000-1300. Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-657-6. 
• Wertime, Theodore; Muhly, J. D., ур. (1980). The Coming of The Age of Iron. Yale University Press. ISBN 978-0-300-02425-8. 
• Kirkland, J. Michael (2006). Stage Combat Resource Materials: A Selected and Annotated Bibliography. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30710-2. 
• McLean, Will; Forgeng, Jeffrey L. (2008). Daily life in Chaucer's England. ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-35951-4. 
• Green, Thomas A. . Martial Arts of The World: An Encyclopedia.V.1. ABC-CLIO. . 2001. ISBN 978-1-57607-150-2. 
• Evangelista, Nick (1995). The encyclopedia of the sword. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-27896-9. 
• Smith, William (1843). A dictionary of Greek and Roman antiquities. Michigan University Press.
• Comnena, Anna. (1928). The Alexiad. Ed. and trans. Elizabeth A. Dawes. London: Routledge. Available at the Internet History Sourcebook Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2014)
• Alexander, David (2001). Swords and Sabers during the Early Islamic Period. Gladius XXI.  http://gladius.revistas.csic.es/index.php/gladius/article/viewFile/86/86
• Cobb, Paul M. (2008). The Book of Contemplation: Islam and the Crusades (Penguin Classics). Penguin Classics. ISBN 978-0-14-045513-7. 
• Hitti, Phillip K. (2000). An Arab-Syrian Gentleman and Warrior in the Period of the Crusades. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12125-5. 
• Hoyland, Robert G. (2006). Medieval Islamic Swords and Swordmaking. Gibb Memorial Trust. ISBN 978-0-906094-52-5. 
• Nicolle, David (1994). Saracen Faris AD 1050-1250. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-453-4. 
• Scanlon, George T. (1961). A Muslim Manual of War. Cairo: American University in Cairo Press. ISBN 978-1-61797-111-2. 
• Zaky, A. Rahman (1965). A Preliminary Bibliography of Medieval Arabic Military Literature. Gladius IV.  http://gladius.revistas.csic.es/index.php/gladius/article/viewFile/191/193
• Zaky, A. Rahman (1961). Introduction to the Study of Islamic Swords and Armour. Gladius I.  http://gladius.revistas.csic.es/index.php/gladius/article/viewFile/211/213

Спољашње везе

• Кад оружје утихне - Сабља (РТС 3 - Званични јутјуб канал)
• Коњичка сабља М1895 (Оружје онлајн, Бранко Богдановић, 2021)
• Народни музеј: Сабља Димитрија Јакшића (18. век?), РТС Образовно-научни програм - Званични канал
• Хладно оружје из османског периода из историјске збирке Музеја Тешањ
• Коњичка бригада (са исуканим сабљама) Југословенске армије на тактичкој вежби 1948. (Фотогалерија МОРС)
• Сабља за хероја Добруџе (Политика, Бранко Богдановић, 12. јул 2018)
• Све сабље краља Александра (Политика, Бранко Богдановић, 5. мај 2020)
• Сабља се љуби по пропису, М. Галовић, Политика, 5. март 2009.
• Српско старо оружје расуто по свету, Александар Апостоловски, Политика, 26. април 2011.
• Сабља, најдуже у строју Гарде, Горан Јанићијевић, РТС, 26. јануар 2014.
• Стаљинова сабља, Черчилов телеграф - изложба „Београд слободан град", С. П., Вечерње новости, 14. октобар 2014.
• Лавров рубљом „платио" сабљу, Јелена Матијевић, Вечерње новости, 14. децембар 2016.