Пређи на садржај

Списак краљева Вавилона

С Википедије, слободне енциклопедије

Следи списак владара Вавилона.

Владари Ларсе

[уреди | уреди извор]

Прва династија Вавилона

[уреди | уреди извор]

Овде се користи традиционална средња хронологија, иако постоје разлози према којима је она прерана за барем један век.

Рани каситски монарси

[уреди | уреди извор]

Ови владари самим Вавилоном, али се њихова шема бројева наставила код каснијих каситских краљева Вавилона, па се зато спомињу овде.

Приморска династија (II династија Вавилона)

[уреди | уреди извор]

Ова династија није владала самим Вавилоном, него сумерским подручјима на југу. Упркос тога се традиционално назива Другом династијом Вавилона, па је зато споменута овде.

Каситска династија (Трећа династија Вавилона)

[уреди | уреди извор]

Овде коришћена хронологија је виша него она пронађена у Вон Бецкератхопвој Цхронологие дес пхараонисцхен Агиптен. Још једна често коришћена хронологија уопштено даје датуиме 10 до 20 година раније за сваког монарха, али она није тако добро синхронизована са најчешће коришћеном хронологијом за египатско Ново краљевство.

Четврта династија Вавилона, из Исин а

[уреди | уреди извор]

Пета династија Вавилона

[уреди | уреди извор]

Шеста династија Вавилона

[уреди | уреди извор]

Седма династија Вавилона

[уреди | уреди извор]

Осма династија Вавилона

[уреди | уреди извор]

Девета династија Вавилона

[уреди | уреди извор]

Девета династија Вавилона

[уреди | уреди извор]

Од ове тачке, вавилонска хронологија је поуздана основу Птолемејевог Канона краљева и других извора.

Десета династија Вавилона (Асирци и Халдејци)

[уреди | уреди извор]

Асирско пустошење Вавилона, 689. п. н. е.; Вавилон је поново саграђен од Есархаддон а Асирског у 670-им п. н. е.

Једанаеста династија Вавилона (Нео-вавилонска или халдејска)

[уреди | уреди извор]

Године 539. п. н. е., Вавилон је освојио персијски цар Кир Велики те је град изгубио независност. Његов син је годину дана касније формално крунисан за краља Вавилона

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Историја старог века 1 - др Момир Јовић