Српски крст

Српски крст је равнокраки крст са четири оцила између кракова и српски национални симбол, дио грба Републике Србије, заставе Републике Србије и заставе Српске православне цркве. Вјерује се да је симбол заснован на тетраграмском крсту амблема династије Палеолог, са разликом да је у српској хералдичкој традицији уобичајена употреба бијелог крста и оцила на црвеној подлози. Састоји се од симбола крста са четири стилизована слова С на сваком од његових углова.

Српско предање знак повезује са Светим Савом, првим српским архиепископом, коме приписује стварање популарне крилатице „Само слога Србина спасава”,^[1] чија скраћеница представља четири слова С. Стварно поријекло симбола је из Византије, од грчког слова бета (β) и слогана династије Палеолог: „Цар Царева царује царевима” што представља Исуса Христа (грч. βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων).

Двоглави орао и оцила су главни веснички знакови који представљају народни идентитет Срба вијековима.^[2]

Поријекло

Крстови са оцилима су се користили још у римско доба, али као симболи, а не као грбови и амблеми.^[3] Неки историчари их повезују са лабарумом (грч. λάβαρον), царском заставом Константина Великог.^[3] У 6. вијеку крст са четири поља (са словима или хералдичким симболима), тетраграм, јавио се на византијским новчићима.^[4] Симбол је усвојен за вријеме Сељачког крсташког рата (1096).^[4] Михајло VIII Палеолог је усвојио симбол када је обнови Византија, са првим почетним словима (слова β) царског гесла династије Палеолог: „Цар Царева царује над царевима” (грч. βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων).^[4] Коришћен је на заставама и кованом новцу.^[4] Симбол је кориштен и на царској застави дивелион (грч. διβέλλιον), поморској ратној застави, кориштен је испред свих других барјака, забиљежен од стране Георгија Кодиноса погрешно^[5] као „крст са огњилом” (грч. σταυρον μετα πυρεκβολων),^[6] и приказан у кастиљанском географском и хералдичком рукопис „Књига познања свих краљевстава” (око 1350).^[4]^[7] Како Александар Соловјев пише, не постоји пракса употребе слова у западној хералдици.^[5]

Историја

Средњи вијек

Најстарији сачувани историјски извор крста са четири оцила је „Дечански полијелеј”, који је поклонио краљ Стефан Урош II Милутин манастиру Прохор Пчињски, у коме се сада чува.^[8]

Стојан Новаковић тврди да је употреба оцила, као државног симбола, почела 1397. године, за вријеме владавине Стефана Лазаревића.^[9] Вјероватно је изведен из „Дечанског полијелеја”.^[9] Српски историчар Станоје Станојевић тврди да су оцила у употребу ушла 1345. године, за вријеме крунисања Душана Силног за цара.^[10] У средњем вијеку, у Србије је био у употреби и „грчки стил”, са затвореним оцилима (Β, β), и „српски стил”, са отвореним оцилима (С).^[5]

На мапи Габријела де Ваљсека из 1439. године Србија је означена са крстом са оцилима и двоглавим орлом.

Илирски грбовници

У јужнословенским хералдичким изворима, познатим као „Илирски грбовници”, српски крст је пронађен у грбовнику Коренића Неорића (1595), који приказује грб Србије (лат. Svrbiae) као бијели крст са црвеном подлогом, са четири оцила, такође приказује грб Мрњавчевића са истим дизајном, са инверзним бојама и српским орлом у средишту крста. Према Мавру Орбину, користили су га Вукашин Мрњавчевић и Лазар Хребељановић.^[10] Сљедећи су пронађени у Београдском грбовнику II (око 1600—1620), Фојничком грбовнику (између 1675—1688), грбовнику Станислава Рубчића (око 1700) и Стематографији (1741).

Званична употреба

Карловачка митрополија, успостављена 1708. године, поставила је оцила на свој печат.

Након српске револуције, оцила се јављају на свим српским грбовима, осим на грбу СР Србије из 1947. године, на коме је уклоњен крст, остављајући четири стилизована слова С; то је урађено да би се друштвено ограничила и политички маргинализовала вјерска заједница и религија уопште.^[11] Током Другог свјетског рата, централни орган квислиншке власти у окупираној Србији, Влада народног спаса, користила је оцила на свом грбу.

Насљеђе

Оцила се често користе у српској хералдици.^[12]

На споменику у Спомен костурница на Церу у селу Текеришу, гдје се водила прва битка Првог свјетског рата, налази се натписи „18-VIII-1914” и „Ваша дела су бесмртна” и грб са оцилима. На споменику у Шамцу посвећеном страдалим Србима током рата у Босни и Херцеговини налази се српски орао у средини, а са десне и лијеве стране се налазе српска оцила.^[13]

Примјери

Заставе и грбови

Застава Србије
Грб Србије
Традиционална застава Војводине
Традиционални Грб Војводине
Застава Српске православне цркве
Грб Српске православне цркве

Историјски грбови и заставе

Застава и грб Српског царства, Габријел де Ваљсека (1439).
Србија, Београдски грбовник II (око 1600—1620)
Грб Срба (17. вијек), Марво Орбин Краљевство Словена (1601)
Грб Карловачке митрополије (1713)
Застава Првог српског устанка и Тополе, 1804
Печат Правитељствујушчег совјета сербског
(1805—1813)
Грб кнеза Милоша Обреновића (1819)
Предложена застава Кнежевине Србије (1835)
Грб Кнежевине Србије
(1835—1882)
Застава Кнежевине Србије (1839)
Грб Српске Војводине из 1848. године, са четири оцила, који се налазио на застави Земунске Народне Гарде
Грб Српске Војводине
(1848—1849)
Народна застава Србије (1869)
Грб кнеза Петра Карађорђевића
(пре 1903)
Застава Краљевине Србије
(1882—1918)
Грб Краљевине Србије
(1882—1918)
Грб Краљевине Југославије
(1918—1944)
Грб Владе народног спаса
(1941—1944)
Грб СР Србије (1947—1992) и Републике Србије (1992—2004)
Државна застава Републике Српске Крајине
(1991—1995)
Грб Републике Српске Крајине
(1991—1995)
Грб Републике Српске
(1992—2007)
Грб СР Југославије (1992—2003) и Србије и Црне Горе
(2003—2006)
Застава Србије
(2004—2010)
Грб Србије
(2004—2010-данас)

Градови и општине у Србији

Градови и општине у Босни и Херцеговини

Градови и општине у другим државама

Старо Нагоричане, Р. Северна Македонија

Друге употребе

Види још

Референце

^ Only the Nails Remain: Scenes from the Balkan Wars
^ Atlagić 2009, стр. 180.
^ ^а ^б Atlagić 1997, стр. 1.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Atlagić 1997, стр. 2.
^ ^а ^б ^в Atlagić 1997, стр. 3.
^ Palavestra 1998, стр. 1.
^ „Other Byzantine flags shown in the „Book of All Kingdoms” (14th century)”. Flags of the World. Приступљено 30. 11. 2016.
^ Atlagić 2009, стр. 182.
^ ^а ^б Atlagić 1997, стр. 4.
^ ^а ^б Atlagić 1997, стр. 5.
^ Velikonja 2003, стр. 187—.
^ Anarheologija Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2011) Slika 5: Srpski štit, grb Despotovine od početka XV veka.
^ Jean-Arnault Derens, EU plans trade routes across the continent

Литература

Atlagić, Marko (1997). „The cross with symbols S as heraldic symbols” (PDF). Baština. 8: 149—158. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 5. 2013. г.
Atlagić, Marko (2009). „Određivanje nacionalnih heraldičkih simbola na primjeru Srba i Hrvata” [Étude des symboles nationaux héraldiques à l' exemple des Serbes et des Croates] (PDF). Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini. 39: 179—188. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 05. 2015. г. Приступљено 01. 12. 2016.
Milićević, Milić (1995). Grb Srbije: razvoj kroz istoriju. Službeni glasnik.
Orbini, Mauro (1601). Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni. Pesaro: Apresso Girolamo Concordia.
Орбин, Мавро (1968). Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга.
Palavestra, Aleksandar (јун 1998). „O ocilima” (PDF). Glasnik SHD (на језику: српски). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2013. г.
Solovjev, Aleksandar Vasiljevič (1958). Istorija srpskog grba. Srpska misao.
Stanojević, Stanoje (1934). „O srpskom grbu”. Iz naše prošlosti. Belgrade: Geca Kon A. D. стр. 85—90.
Velikonja, Mitja (2003). Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina. Texas A&M University Press. стр. 187. ISBN 978-1-60344-724-9. „nations (in a symbolical sense as well, for example, by removing the cross from the Serbian coat of arms but keeping the four stylized esses), and to socially curtail and politically marginalize religious communities and religion in general.”

Спољашње везе

Субашић, Борис (16. 3. 2014). „Србија сачувала симболе Византије” (на језику: српски). Novosti.

[StSava-1] Only the Nails Remain: Scenes from the Balkan Wars

[FOOTNOTEAtlagić2009180-2] Atlagić 2009, стр. 180.

[FOOTNOTEAtlagić19971-3] а ^б Atlagić 1997, стр. 1.

[FOOTNOTEAtlagić19972-4] а ^б ^в ^г ^д Atlagić 1997, стр. 2.

[FOOTNOTEAtlagić19973-5] а ^б ^в Atlagić 1997, стр. 3.

[FOOTNOTEPalavestra19981-6] Palavestra 1998, стр. 1.

[7] „Other Byzantine flags shown in the „Book of All Kingdoms” (14th century)”. Flags of the World. Приступљено 30. 11. 2016.

[FOOTNOTEAtlagić2009182-8] Atlagić 2009, стр. 182.

[FOOTNOTEAtlagić19974-9] а ^б Atlagić 1997, стр. 4.

[FOOTNOTEAtlagić19975-10] а ^б Atlagić 1997, стр. 5.

[FOOTNOTEVelikonja2003187—-11] Velikonja 2003, стр. 187—.

[12] Anarheologija Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2011) Slika 5: Srpski štit, grb Despotovine od početka XV veka.

[13] Jean-Arnault Derens, EU plans trade routes across the continent

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

п р у Хришћански крстови
Крстови по облику	🞬 Андрејин крст Базалтни крст Каролиншки крст Шапасти крст Распело Украшени крст Рачвасти крст ✚ Грчки крст Високи крст ☩ Јерусалимски крст 🕇 Латински крст Лонгин крст ✠ Малтешки крст Окситански крст ☨ Патријаршијски крст Вратиласти крст Камени крст Обрнути крст
Крстови по култури	Келтски крст Коптски крст ☦︎ Православни крст ☨ Патријаршијски крст Српски крст Македонски крст
Портал Хришћанство