Тањир
Тањир је реч која означава кухињску посуду, специфичног конусног облика, за послуживање хране.[1] Поред речи тањир користе се изрази: тањур, пладањ или плитица. Сама реч Тањир потиче од арапске речи tannur.[2]
Тањири су се раније производили искључиво од керамике и метала. Касније су прављени и од порцелана да би се данас за њихову израду користило и стакло и разне врсте пластичних маса. Веома су цењени тањири од кинеског порцелана са украсним шарама које могу бити и позлаћене.
Тањири могу бити: плитки и дубоки. Плитки тањири се користе за чврсту храну (месо, пециво...). Плитки тањири мањих димензија називају се још и тацне и служе углавном за колаче или десерт. Дубоки тањири се користе углавном за течну храну (супе, чорбе, течна јела...).
Дизајн
[уреди | уреди извор]Материјали
[уреди | уреди извор]Тањири се обично праве од керамичких материјала као што су коштани порцулан, порцелан, глинено посуђе и камено посуђе, као и од других традиционалних материјала као што су стакло, дрво или метал; повремено је коришћен камен. Упркос низу пластичних и других савремених материјала, керамика и други традиционални материјали остају најчешћи, осим за специјализовану употребу као што су тањири за малу децу. Порцелан и коштани порцулан некада су били луксузни материјали, али данас њих може да приушти већина светске популације. Јефтине металне плоче, које су најтрајније, остају уобичајене у земљама у развоју. Плоче за једнократну употребу, које се често праве од пластике или папирне масе или композита (папир обложен пластиком), измишљене су 1904. године и дизајниране су да се користе само једном. Такође се може користити меламинска смола или каљено стакло као што је Корел.
Величина и тип
[уреди | уреди извор]Како се повећавала доступност хране, повећавале су се и величине тањира. Повећање пречника типичног тањира за вечеру се процењује на 65% од 1000. године.[3]
Модерни тањири за послуживање хране долазе у различитим величинама и типовима, као што су:[4]
- Тањир за вечеру (такође пун тањир, тањир за месо, тањир за јело): велики тањир пречника 9–13 инча,[5] само су већи тањири за бифе/сервирање. Ово је главни (понекад једини) појединачни тањир, током његовог нестанка у Европи, до чега је дошло падом Римског царства, након чега су коришћене плоче за сечење обично направљене од дрвета. Регуларни тањири су се вратиле у моду на француском двору под Франсоом I од Француске око 1536;[6]
- Тањир за салату може бити округао, пречника 7 - 8,5 in у пречнику,[7] или је предвиђен да буде постављен десно од пуног тањира, овај потоњи обично има облик полумесеца (отуда и други назив, тањир полумесеца); [7]
- Тацна за чај је мали тањир са удубљењем за шољу и пречником од 6 in (15 cm). Демитас тањир или тањир за кафу је пречника 4,5 in (11 cm)
- Тањир за супу има пречник од 9 in (23 cm),[8] много је дубљи и има широк обод („усну“). Ако усна недостаје, као што се често виђа у савременом посуђу, то је „здела за супу“. Може се користити и за десерте.
- Тањир за ручак, типично пречника 9–9,5 инча, испао је из популарности крајем 19. века, заједно са ручковима за даме;[9]
- Сервисни тањири (такође тањир за бифе, покровни тањир, називи су за различите употребе овех тањира у прошлости и садашњости)[10]). Ови тањири се обично стављају испод посебног тањира која се користи за држање хране, те су највећи и стога најскупљи тањири у сету, пречника 11–14 инча са отвором од 8–9 инча. Старински тањири су били мањи, са величином од 9 in (23 cm) и удубином од 6–6,5 инча,[11]. Због различите употребе модерни бонтон дозвољава употребу тањира за послуживање за главно јело у неформалном трпезаријиском распореду (стога и веће удубљење), док је у старим временима (и модерној свечаној трпези) сервисни тањир служио само као основа за предјело и супу.[12]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Колекционарска плоча из Француске из доба Првог светског рата, са портретима Поенкареа, Џорџа V, Николе II и Алберта I.
-
Тањир који је сувенир Марежадске фијеста, који је направило предузеће Жермер фини порцелани из Итажаја, Бразил.
-
Божићни тањир из 1937. произвођача Königliche Porzellan Manufaktur, Берлин
-
-
Тањир за супу, порцелан из Мајсена из 19. века
-
Сподски тањир, Стоке-он-Трент, Енглеска око 1792-94
-
Стаклени емајл на металу
-
Челични тањир
-
Геометријски тањир Сеусо блага
-
Румунски украсни тањир са традиционалним моделом
-
Персијски тањир или јело са приказом краља у лову
-
Типични папирни тањир
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Venable, Charles L.; et al. (2000). China and Glass in America, 1880-1980: From Table Top to TV Tray. New York: Harry N. Abrams. ISBN 0-8109-6692-1.
- ^ Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1991. година
- ^ Wansink & Wansink 2010, стр. 944.
- ^ Dias 1996, стр. 63–64.
- ^ Condrasky et al. 2007, стр. 2088.
- ^ Von Drachenfels 2000, стр. 85–86.
- ^ а б Von Drachenfels 2000, стр. 89.
- ^ Dias 1996, стр. 63.
- ^ Von Drachenfels 2000, стр. 88–89.
- ^ Von Drachenfels 2000, стр. 84–85.
- ^ Von Drachenfels 2000, стр. 82.
- ^ Von Drachenfels 2000, стр. 82–84.
Литература
[уреди | уреди извор]- Venable, Charles L.; et al. (2000). China and Glass in America, 1880-1980: From Table Top to TV Tray. New York: Harry N. Abrams. ISBN 0-8109-6692-1.
- Wansink, B; Wansink, C S (23. 3. 2010). „The largest Last Supper: depictions of food portions and plate size increased over the millennium”. International Journal of Obesity. 34 (5): 943—944. ISSN 0307-0565. PMID 20308996. S2CID 25106530. doi:10.1038/ijo.2010.37. eISSN 1476-5497.
- Condrasky, Marge; Ledikwe, Jenny H.; Flood, Julie E.; Rolls, Barbara J. (август 2007). „Chefs' Opinions of Restaurant Portion Sizes”. Obesity. 15 (8): 2086—2094. ISSN 1930-7381. PMID 17712127. S2CID 37977315. doi:10.1038/oby.2007.248 . eISSN 1930-739X.
- Dias, Peter (1996). The Steward. Orient Blackswan. стр. 63—. ISBN 9788125003250.
- Von Drachenfels, Suzanne (8. 11. 2000). „Plates: Piece by piece”. The Art of the Table: A Complete Guide to Table Setting, Table Manners, and Tableware. Simon and Schuster. стр. 81—95. ISBN 978-0-684-84732-0.
- The Bradford Book of Collector's Plates 1987, Brian J. Taylor, Chicago, IL
- Morse, Flo (1987). The Shakers and the World's People. UPNE. стр. 51. ISBN 0874514266. Приступљено 15. 8. 2012.
- Albala, Ken (2011). Food Cultures of the World Encyclopedia: (Four Volumes). Greenwood. ISBN 9780313376276. Приступљено 19. 4. 2017.
- Beard, James (1975). The Cooks' Catalogue. et al. Harper & Row. ISBN 978-0-06-011563-0.
- Hoare, W.E. (1959). Hot Tinning (2nd изд.). Greenford, England: Tin Research Institute.
- Tannahill, Reay (1988). Food in History. Penguin. ISBN 978-0-14-010206-2.
- Williams, Chuck (1986). The Williams-Sonoma Cookbook and Guide to Kitchenware. Random House. ISBN 978-0-394-54411-3.
- Bridge, Fred; Tibbetts, Jean F. (1991). The Well-Tooled Kitchen. William Morrow and Company. ISBN 978-0-688-08135-5.
- „Kogei Japan”.
- „The story of Japanese tea ceremony and Chasen (Tea whisk) has started in Nara I Voicecream Nara”. 17. 10. 2016. Архивирано из оригинала 10. 04. 2021. г. Приступљено 11. 05. 2023.
- „The Way of Whisks | July 2016 | Highlighting Japan”.
- Kennedy, Pagan (11. 10. 2012). „Who Made That Whisk?”. The New York Times. Приступљено 20. 9. 2016.
- „A Julia Child lesson: The whisk”. Associated Press. Приступљено 15. 8. 2012.
- „Whisk”. The Reluctant Gourmet. Приступљено 15. 8. 2012.
- Stokes, Richard (19. 4. 2011). „The Westmark potato peeler”. Dzho.co.uk. Архивирано из оригинала 29. 09. 2020. г. Приступљено 5. 10. 2019.
- Beeton, Isabella Mary (1861). The Book of Household Management. Wordsworth Reference Series (republished by Wordsworth Editions, 2006 изд.). London: Samuel Orchart Beeton. ISBN 978-1-84022-268-5.
- Breazeale, James Frank (1918). Economy in the Kitchen. Cooking in America (republished by Applewood Books, 2007 изд.). New York: Frye Publishing Co. ISBN 978-1-4290-1024-5.
- Carlin, Martha; Rosenthal, Joel Thomas (1998). Food and eating in medieval Europe. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-1-85285-148-4.
- Kreidberg, Marjorie (1975). Food on the frontier: Minnesota cooking from 1850 to 1900, with selected recipes. Minnesota Historical Society Press. ISBN 978-0-87351-097-4.
- Parloa, Maria (1908). Miss Parloa's New Cook Book and Marketing Guide. Cooking in America (republished by Applewood Books, 2008 изд.). Boston: Dana Estes & Co. ISBN 978-1-4290-1274-4.
- Thompson, Benjamin (1969). „On the construction of Kitchen Fireplaces and Kitchen Utensils”. Ур.: Brown, Sanborn Conner. Collected Works of Count Rumford: Devices and techniques. 3. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-13953-4.
- Quinzio, Jeri (2009). „Women's Work”. Of sugar and snow: a history of ice cream making. California studies in food and culture. 25. University of California Press. ISBN 978-0-520-24861-8.
- Schwartz, Joshua J. (2006). „The Material Realities of Jewish Life in the Land of Israel c. 235–638”. Ур.: Davies, William David; Katz, Steven T.; Finkelstein, Louis. The Cambridge History of Judaism: The late Roman-Rabbinic period. 4. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77248-8.
- van Rensselaer, Martha; Rose, Flora; Canon, Helen (1919). „Kitchen Utensils”. A Manual of Home-Making. Cooking in America (republished by Applewood Books, 2008 изд.). New York: The Macmillan Co. ISBN 978-1-4290-1241-6.
- Vargel, Christian (2004). Corrosion of aluminium. Elsevier. ISBN 978-0-08-044495-6.
- Volo, James M.; Volo, Dorothy Denneen (2007). Family life in nineteenth-century America. Family life through history. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33792-5.
- Williams, Susan (2006). Food in the United States, 1820s–1890. Food in American history. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33245-6.
- Brooks, Phillips V. (2004). Kitchen Utensils: names, origins, and definitions through the ages. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-6619-3.
- Matranga, Victoria K. (1996). America at Home: A Celebration of Twentieth-century Housewares. International Housewares Association. ISBN 978-0-9655487-0-0.
- Schuler, Stanley; Schuler, Elizabeth Meriwether (1975). „kitchen utensils”. The householders' encyclopedia. Galahad Books. ISBN 978-0-88365-301-2.
- Byrne, David; Wheeler, Mike (1995). Kitchen Utensils. Science in the kitchen. Longman. ISBN 978-0-582-12457-8.
- Studley, Vance (1981). The Woodworker's Book of Wooden Kitchen Utensils. Van Nostrand Reinhold Co. ISBN 978-0-442-24726-3.
- Shrock, Joel (2004). The Gilded Age. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32204-4.
- Klippensteen, Kate (2006). Cool Tools: Cooking Utensils from the Japanese Kitchen. Kodansha International. ISBN 978-4-7700-3016-0.
- McGee, Harold (2004). „Cooking Methods and Utensil Materials”. On Food and Cooking: The Science and lore of the Kitchen. Simon and Schuster. стр. 787–791. ISBN 978-0-684-80001-1.
- Hancock, Ralph (2006). „metal utensils”. Ур.: Davidson, Alan; Jaine, Tom. The Oxford companion to food. Oxford Companions Series (2nd изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280681-9.
- Lifshey, Earl (1973). The Housewares Story: a history of the American housewares industry. Chicago: National Housewares Manufacturers Association. стр. 125–195.
- Parkes, Frances Byerley (1828). Domestic Duties; or, Instructions to Young Married Ladies on the Management of their Household, and the Regulations of their conduct in the various Relations and Duties of Married Life. New York: JJ Harper.
- Putnam, Elizabeth H. (1858). Mrs Putnam's Receipt Book and Young Housekeeper's Assistant. New York: Sheldon & Co.
- Rorer, Sarah Tyson (1886). Philadelphia Cook Book: A Manual of Home Economies. Philadelphia: Arnold and Company.
- Wilcox, Estelle Woods (1877). Buckeye Cookery & Practical Housekeeping: Tried and Approved, Compiled from Original Recipes (reprinted by Applewood Books, 2002 изд.). Minneapolis: Buckeye Publishing Company. стр. 364—365. ISBN 978-1-55709-515-2.
- Ettlinger, Steve (2001). The Kitchenware Book. Barnes & Noble Books. ISBN 978-0-7607-2332-6.
- Campbell, Susan (1980). The Cook's Companion. London: Macmillan. ISBN 0-333-28790-8.
- Houlihan, Jane (мај 2003). „Canaries in the Kitchen: Teflon Toxicosis”. Environmental Working Group. Архивирано из оригинала 28. 7. 2012. г. Приступљено 21. 4. 2010.