Пређи на садржај

Теофилакт Охридски

С Википедије, слободне енциклопедије
Теофилакт Охридски
Теофилакт Охридски
Лични подаци
Датум рођења1055
Место рођењаЕвбеја,
Датум смрти1107
Место смртиСолун,
ГробХрам Светог Вазнесења Господњег у Чачку

Теофилакт Охридски (10551107) је био византијски црквени писац и охридски архиепископ.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је од грчких родитеља у Еврипу, на острву Евбеји, а васпитан у Цариграду код најзнаменитијих учитеља тога времена. Као клирик Саборне цркве изабран је за епископа и послат, мимо своје воље, у Охрид, где је провео око двадесет пет година (отприлике од 1082. до 1108). Хоматијан Охридски назива га „најмудријим архиепископом“. Човек огромне учености, светске и богословске, утанчаног византијског укуса, меланхоличан и осетљив.

Написао Тумачења сва четири јеванђеља и других књига Новог завета. То је једно од најбољих дела те врсте, које се и дан-данас чита са великом коришћу. У тумачењу Јовановог Јеванђеља записао је да верник може да једе тело Господње и да пије његову крв не само у тајанственом причешћу, него и на други начин. Тело једе онај који иде путем делатне врлине.[2]

Од осталих његових дела позната су још: Писма, и Живот Светог Климента Охридског. У старости Свети Теофилакт се повукао из Охрида у Солун где је и скончао свој земаљски живот.

Његове мошти се налазе у Храму Светог Вазнесења Господњег у Чачку.

Српска православна црква слави га 31. децембра по црквеном, а 13. јануара по грегоријанском календару.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Катичић, Радослав (1966). „Теофилакт Охридски”. Византијски извори за историју народа Југославије. 3. Београд: Византолошки институт. стр. 257—360. 
  • Охридски архиепископ, Теофилакт (2018). Тумачење Јеванђеља по Луки и Јеванђеља по Јовану. Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, Београд. 

Напомене

[уреди | уреди извор]

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]