Пређи на садржај

Томас Стернс Елиот

С Википедије, слободне енциклопедије
Томас Стернс Елиот
Томас Стернс Елиот
Лични подаци
Пуно имеТомас Стернс Елиот
Датум рођења(1888-09-26)26. септембар 1888.
Место рођењаСент Луис, САД
Датум смрти4. јануар 1965.(1965-01-04) (76 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство
ОбразовањеУниверзитет Сорбона, Универзитет Харвард, Merton College, Универзитет у Оксфорду, Milton Academy
НаградеНобелова награда за књижевност
Потпис

Томас Стернс Елиот (енгл. T. S. Eliot; Сент Луис, 26. септембар 1888 — Лондон, 4. јануар 1965), био је енглески писац америчког порекла, један од најпознатијих европских песника 20. века, добитник многих награда, међу њима Нобелове 1948. и Гетеове 1954. Носилац 16 почасних доктората.

Елиот је рођен у Сент Луису. Студирао је на Харварду, Сорбони и на Оксфорду.[1] До краја свог живота остао је у Енглеској. Био је песник, критичар, издавач, и више година уредник врло утицајног књижевног часописа Criterion. Од појаве поеме Пуста земља и неких критичарских текстова Елиот почиње да врши снажан утицај на енглеску и америчку поезију. Елиот је такође писао и драме у стиху.

Важније књиге: Prufrock and Other Observations (1917); Poems (1920); The Waste Land (1922); The Hollow Men (1925); Ash-Wednes-day (1930); Four Quartets (1943).

Биографија

[уреди | уреди извор]
Т. С. Елиот

Младост и образовања

[уреди | уреди извор]

Рођен је у истакнутој породици у Сент Луису у Мисурију. Његов отац, Хенри Вејр Елиот био је успешан бизнисмен. Његова мајка, Шарлот Шамп Стернс, је писала поезију и радила као социјална радница. Елиот је био најмлађи од шесторо деце. Име је добио по деди. Породица и пријатељи су га звали Том.

Елиот је од 1898. до 1905. похађао академију Смит, школу за дечаке, где је учио латински, грчки, француски и немачки. Од раног детињства показивао је изванредну надареност за писање поезије. Првобитно је писао под утицајем Омара Кајама. Након завршетка акдемије, од 1906. је похађао универзитет Харвард и дипломирао након три године, уместо уобичајених четири.[2] Касније је радио као асистент на универзитету. Почео је објављивати своје песме у универзитетском часопису, а касније је постао и његов уредник. У то време је почео да чита о симболистичком покрету у књижевности и први се пут упознао са именима попут Рембоа и Верлена. Током студија је пријатељевао с Конрадом Аикеном. Од 1910. до 1911. је живео у Паризу и на Сорбони слушао предавања о филозофији и језику. Између осталих слушао је предавања Анрија Бергсона и Ален-Фурнијеа. 1911. се вратио на Харвард да би докторирао филозофију. Проучавао је будизам, хиндуизам и индијску културу. Да би могао да чита религијске текстове, научио је санскрит.

Године 1914. је добио стипендију за Мертон колеџ на Оксфорду. Пре тога је посетио немачки град Марбург, а након избијања Првог светског рата је отишао у Лондон те се вратио у Оксфорд. Почетком 1915. је упознао Вивијен Хај-Вуд. Венчали су се 26. јуна исте године.[1]

Након кратке посете родбини у САД вратио се у Лондон где је почео радити као предавач на Лондонском универзитету. Његов пријатељ, филозоф Бертранд Расел, показивао је интересовање за Вивијен те је могуће да су њих двоје имали аферу.

Након што је напустио Мертон, Елиот је радио као учитељ у школи Хајгејт, а касније на краљевској гимназији у Хај Викомбу. Године 1917. прихватио је положај у Лојдсовој банци. У августу 1920. године је у Паризу у друштву Виндама Луиса срео Џејмса Џојса с којим је убрзо постао добар пријатељ. 1925. је почео радити за издавачку кућу Faber and Gwyer (касније познатију као Faber and Faber), где је провео остатак каријере, стекавши временом положај директора.

Каснији живот у Енглеској

[уреди | уреди извор]

Дана 29. јуна 1927. године је прешао на англиканизам, а у новембру исте године постао држављанин Уједињеног Краљевства.

Харвард му је понудио посао професора за академску годину 1932/33. коју је прихватио и отишао у САД, оставивши супругу саму у Енглеској. Тада је већ био свестан њених психичких проблема. Физичко стање јој се такође погоршавало тако да су је мучиле главобоља, несаница, исцрпљеност и висока температура. Уз све то, психичка болест је све више напредовала, па је за време Елиотовог боравка у Америци морала бити смештена у болници у Нортумерленду где је напослетку и умрла 1947. Елиот је није посећивао, али су све време званично били у браку.

Од 1946. до 1957. године је живео с пријатељем Џоном Дејвијем Хајвардом који је прикупљао и архивирао његове радове.

Елиотов други брак је био срећан, али је кратко трајао. 1957. је оженио Есму Валери Флечер. За разлику од прве супруге, Елиот је Валери добро познавао јер му је од 1949. радила као секретарица у издавачкој фирми Faber and Faber. Њихов брак је био тајан, а венчању су присуствовали само родитељи младе. Валери је била 37 година млађа од њега.

Умро је 4. јануара 1965. године у Лондону од плућног емфизема.[1]

Дела

[уреди | уреди извор]

Најранији радови

[уреди | уреди извор]
  • Проза
    • "The Birds of Prey" (кратка прича; 1905)[3]
    • "A Tale of a Whale" (кратка прича; 1905)
    • "The Man Who Was King" (кратка прича; 1905)[4]
    • "The Wine and the Puritans" (преглед, 1909)
    • "The Point of View" (1909)
    • "Gentlemen and Seamen" (1909)
    • "Egoist" (преглед, 1909)
  • Поеме
    • "A Fable for Feasters" (1905)
    • "[A Lyric:]'If Time and Space as Sages say'" (1905)
    • "[At Graduation 1905]" (1905)
    • "Song: 'If space and time, as sages say'" (1907)
    • "Before Morning" (1908)
    • "Circe's Palace" (1908)
    • "Song: 'When we came home across the hill'" (1909)
    • "On a Portrait" (1909)
    • "Nocturne" (1909)
    • "Humoresque" (1910)
    • "Spleen" (1910)
    • "[Class] Ode" (1910)

Поезија

[уреди | уреди извор]

Позоришни комади

[уреди | уреди извор]

Документарна литература

[уреди | уреди извор]

Постхумне публикације

[уреди | уреди извор]
  • To Criticize the Critic (1965)
  • The Waste Land: Facsimile Edition (1974)
  • Inventions of the March Hare: Poems 1909–1917 (1996)

Критичка издања

[уреди | уреди извор]
  • Collected Poems, 1909–1962 (1963), одломак и претраживање текста
  • Old Possum's Book of Practical Cats, Illustrated Edition (1982), одломак и претраживање текста
  • Selected Prose of T.S. Eliot, edited by Frank Kermode (1975), одломак и претраживање текста
  • The Waste Land (Norton Critical Editions), edited by Michael North (2000) одломак и претраживање текста
  • Selected Essays (1932); увећана верзија (1960)
  • The Letters of T. S. Eliot, edited by Valerie Eliot and Hugh Haughton, Volume 1: 1898–1922 (1988, revised 2009)
  • The Letters of T. S. Eliot, edited by Valerie Eliot and Hugh Haughton, Volume 2: 1923–1925 (2009)
  • The Letters of T. S. Eliot, edited by Valerie Eliot and John Haffenden, Volume 3: 1926–1927 (2012)
  • The Letters of T. S. Eliot, edited by Valerie Eliot and John Haffenden, Volume 4: 1928–1929 (2013)
  • The Letters of T. S. Eliot, edited by Valerie Eliot and John Haffenden, Volume 5: 1930–1931 (2014)
  • The Letters of T. S. Eliot, edited by Valerie Eliot and John Haffenden, Volume 6: 1932–1933 (2016)
  • The Letters of T. S. Eliot, edited by Valerie Eliot and John Haffenden, Volume 7: 1934–1935 (2017)
  • The Letters of T. S. Eliot, edited by Valerie Eliot and John Haffenden, Volume 8: 1936–1938 (2019)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Томас Стернс Елиот”. Средње школе - Едукација. Приступљено 21. 1. 2019. 
  2. ^ „Томас Стернс Елиот”. Сећања. Приступљено 21. 1. 2019. 
  3. ^ The three short stories published in the Smith Academy Record. 1905.  have never been recollected in any form and have virtually been neglected.
  4. ^ As for a comparative study of this short story and Rudyard Kipling's "The Man Who Would Be King", see Tatsushi Narita (2011). T. S. Eliot and his Youth as "A Literary Columbus". Nagoya: Kougaku Shuppan. стр. 21—30. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ackroyd, Peter (1984). T. S. Eliot: A Life. .
  • Ali, Ahmed. Mr. Eliot's Penny World of Dreams: An Essay in the Interpretation of T.S. Eliot's Poetry, Published for the Lucknow University by New Book Co., Bombay, P.S. King & Staples Ltd, Westminster, London, 1942, 138 pp.
  • Asher, Kenneth (1995). T. S. Eliot and Ideology. .
  • Bottum, Joseph, "What T. S. Eliot Almost Believed", First Things 55 (August/September 1995): 25–30.
  • Brand, Clinton A. „The Voice of This Calling: The Enduring Legacy of T. S. Eliot”. Modern Age. 45 (4). јесен 2003. . online edition, conservative perspective.
  • Brown, Alec. The Lyrical Impulse in Eliot's Poetry, Scrutinies, vol. 2.
  • Bush, Ronald (1984). T. S. Eliot: A Study in Character and Style. .
  • Bush, Ronald, 'The Presence of the Past: Ethnographic Thinking/ Literary Politics'. In Prehistories of the Future, ed. Elzar Barkan and Ronald Bush, Stanford University Press (1995).
  • Crawford, Robert (1987). The Savage and the City in the Work of T. S. Eliot. .
  • --- (2015). Young Eliot: From St Louis to "The Waste Land". .
  • Christensen, Karen. "Dear Mrs. Eliot", The Guardian Review (29 January 2005).
  • Dawson, J. L., P. D. Holland & D. J. McKitterick, (1995). A Concordance to "The Complete Poems and Plays of T.S. Eliot". Cornell University Press.  Ithaca & London.
  • Forster, E. M. Essay on T. S. Eliot, in Life and Letters, June 1929.
  • Gardner, Helen. The Art of T. S. Eliot (1949).
  • Gordon, Lyndall (1998). T. S. Eliot: An Imperfect Life. .
  • Guha, Chinmoy. Where the Dreams Cross: T. S. Eliot and French Poetry (2000, 2011).
  • Harding, W. D. T. S. Eliot, 1925–1935, Scrutiny, September 1936: A Review.
  • Hargrove, Nancy Duvall. Landscape as Symbol in the Poetry of T. S. Eliot. University Press of Mississippi (1978).
  • ---. T. S. Eliot's Parisian Year. University Press.  of Florida (2009).
  • Julius, Anthony (1995). T. S. Eliot, Anti-Semitism, and Literary Form. Cambridge University Press. .
  • Kenner, Hugh (1969). The Invisible Poet: T. S. Eliot. .
  • ---, editor, T. S. Eliot: A Collection of Critical Essays, Prentice-Hall (1962).
  • Kirk, Russell Eliot and His Age: T. S, Eliot's Moral Imagination in the Twentieth Century (Introduction by Benjamin G. Lockerd Jr.). Wilmington: Intercollegiate Studies Institute, Republication of the revised second edition, 2008.
  • Kojecky, Roger. T.S. Eliot's Social Criticism, Faber & Faber, Farrar, Straus, Giroux, 1972, revised Kindle edn. 2014.
  • Lal, P. (editor), T. S. Eliot: Homage from India: A Commemoration Volume of 55 Essays & Elegies, Writer's Workshop Calcutta, 1965.
  • The Letters of T. S. Eliot. 1988. ISBN 978-0-571-14081-7. . Ed. Valerie Eliot. Vol. I, 1898–1922. San Diego [etc.], Vol. 2, 1923–1925. Edited by Valerie Eliot and Hugh Haughton, London: Faber, 2009.
  • Levy, William Turner and Victor Scherle (1968). Affectionately, T. S. Eliot: The Story of a Friendship: 1947–1965. .
  • Matthews, T. S (1973). Great Tom: Notes Towards the Definition of T. S. Eliot. 
  • Maxwell, D. E. S. The Poetry of T. S. Eliot, Routledge and Kegan Paul (1960).
  • Miller, James E., Jr. (2005). T. S. Eliot. The Making of an American Poet, 1888–1922. The Pennsylvania State University Press. .
  • North, Michael (ed.) The Waste Land (Norton Critical Editions). New York: W.W. Norton, 2000.
  • Raine, Craig (2006). T. S. Eliot. Oxford University Press. .
  • Ricks, Christopher.T. S. Eliot and Prejudice (1988).
  • Robinson, Ian "The English Prophets", The Brynmill Press Ltd (2001)
  • Schuchard, Ronald (1999). Eliot's Dark Angel: Intersections of Life and Art. .
  • Scofield, Dr. Martin, "T.S. Eliot: The Poems", Cambridge University Press (1988).
  • Seferis, George. "Introduction to T. S. Eliot" in Modernism/modernity 16:1 ([1] January 2009), 146–60.
  • Sencourt, Robert (1971). T. S. Eliot: A Memoir. 
  • Seymour-Jones, Carole (2001). Painted Shadow: A Life of Vivienne Eliot. .
  • Sinha, Arun Kumar and Vikram, Kumar. T. S. Eliot: An Intensive Study of Selected Poems, New Delhi: Spectrum Books Pvt. Ltd (2005).
  • Spender, Stephen (1975). T. S. Eliot. 
  • Spurr, Barry (2009). Anglo-Catholic in Religion: T. S. Eliot and Christianity. The Lutterworth Press. 
  • Tate, Allen, editor. T. S. Eliot: The Man and His Work (1966; republished by Penguin, 1971).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Радови

[уреди | уреди извор]

Веб сајтови

[уреди | уреди извор]

Архиве

[уреди | уреди извор]

Разно

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Томас_Стернс_Елиот&oldid=28793171”