Франсис Вилијам Астон
Франсис Вилијам Астон | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1. септембар 1877. |
Место рођења | Бирмингем, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 20. новембар 1945.68 год.) ( |
Место смрти | Кембриџ, Уједињено Краљевство |
Образовање | Универзитет у Бирмингему, Тринити колеџ, Malvern College |
Научни рад | |
Поље | хемија |
Награде | Нобелова награда за хемију |
Франсис Вилијам Астон (енгл. Francis William Aston; Бирмингем, 1. септембар 1877 — Кембриџ, 20. новембар 1945) је био енглески физичар. Добио је Нобелову награду за хемију 1922. за откриће великог броја изотопа нерадиоактивних елемената помоћу масеног спектрографа.[1]
Рани радови
[уреди | уреди извор]Добио је 1903. стипендију за универзитет у Бирмингему, а проучавајући електронске цеви открио је феномен познат као Астонов тамни простор.[1] На позив Џозефа Џона Томсона отишао је 1909. у Кавендишову лабораторију у Кембриџу и ту је радио на идентификацији изотопа неона. Успешно је идентификовао два изотопа неона. Током Првог светског рата радио је за војску на изучавањима ефеката атмосферских услова на авионе.
Откриће великог броја изотопа и масеног спектрографа
[уреди | уреди извор]Проучавању изотопа вратио се 1919, а користио је метод електромагнетског фокусирања.[1] Усавршио је масени спектрометар који је радио на принципу електромагнетног фокусирања. Помоћу тога спектрометра успео је да брзо идентификује 212 од укупно 287 изотопа, који се појављују у природи. Масени спектрометар је користио мале разлике у маси два изотопа да би их сепарисао.
Радом на изотопима дошао је и до правила целог броја, по коме кад се узме 1/16 масе изотопа кисеоника, тада сви други изотопи имају масе које су врло близу целих бројева од 1/16 масе изотопа кисеоника. Астон је наставио са истраживањима, користећи усавршенију инструментацију са све већом прецизношћу. Могао је мерити да мала одступања од целих бројева. Та одступања су касније постала изузетно важна за нуклеарну физику и за разумевање стварања енергије. Добио је Нобелову награду за хемију 1922. за откриће великог броја изотопа нерадиоактивних елемената помоћу масеног спектрографа и за откриће „правила целог броја“.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Francis W. Aston Biographical”. The Nobel prize. Приступљено 18. 1. 2020.