Хајдерабад (Индија)
| Хајдерабад | |
|---|---|
 Џамија Чарминар | |
 Застава | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Индија |
| Савезна држава | Андра Прадеш |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 6.809.970 [1] |
| — густина | 10.476,88 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 17° 22′ 00″ С; 78° 28′ 00″ И / 17.3666666667° С; 78.4666666667° И |
| Апс. висина | 536 m m |
| Површина | 650 km2 |
  Хајдерабад Хајдерабад на карти Индије | |
| Поштански број | 500001 |
| Позивни број | 040 |
| Регистарска ознака | AP 09, 10, 11, 12, 13, 22, 23, 24, 28 & 29 |
| Веб-сајт | |
| http://www.ghmc.gov.in/ | |
Хајдерабад је главни град индијске државе Андра Прадеш и налази се у области Телангана. Метропола има 6,1 милиона становника те је по величини пети град у Индији и четрдесети у свету. Хајдерабад је познат по својој богатој историји, аутентичној култури и архитектури због свог положаја између аријевског севера и дравидског југа. Хајдерабад је једно од ретких градова где хиндуси и муслимани живе у миру вековима.
Дијалект хиндија који се говори у Хајдерабаду разликује се од осталих дијалеката у овој савезној држави. Овде се говори и телугу који има примеса локалног урду језика муслимана.
Хајдерабад је такође један од најразвијенијих градова у Индији, информациона технологија је у полету, а град је средиште биотехнологије. Вештачко језеро Хусаин Сагар које је изграђено за време шаха Ибрахима Кутаба 1562. дели Хајдерабад од Секундерабада. Споменик Чарминар (урду: Четири минарета), који је изграђен у центру Хајдерабада за време владавине шаха Мухамеда Кутаба 1591, посвећен је искорењивању куге у овом региону.
Географија
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
[уреди | уреди извор]Хајдерабад има тропску влажну и суву климу (Кепен Aw) на граници топле полусуве климе (Кепен BSh).[2] Годишња просечна температура је 26,6 °C; месечне средње температуре су 21–33 °C.[3] Лета (март–јун) су топла и влажна, са просечним високим температурама у опсегу 25-30 °C;[4] максималне температуре често превазилазе 40 °C између априла и јуна.[3] Најниже температуре се јављају у децембру и јануару, кад најнижа температура понекад падне до 10 °C.[3] Мај је најтоплији месец, кад је дневни температурни опсег од 26 до 39 °C (79–102 °F); децембар је најхладнији са температурама које варирају од 14,5 до 28 °C (57–82 °F).[4]
Тешке кише од југозападних летњих монсуна падају између јуна и септембра,[5] снабдевајући Хајдерабад са највећим делом његових средњих годишњих падавина.[4] Од кад се започело са вођењем евиденције у новембру 1891, највеће падавине забележене у 24-сатном периоду су биле од 241,5 mm (10 in) дана 24. августа 2000. Највиша температура икад забележена је била 45,5 °C дана 2. јуна 1966, а најнижа је била 6,1 °C дана 8. јануара 1946.[6] Град добија 2.731 сунчаних часова годишње; максимално дневно сунчано излагање се јавља у фебруару.[5][7]
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 35,9 (96,6) |
39,1 (102,4) |
42,2 (108) |
43,3 (109,9) |
44,5 (112,1) |
45,5 (113,9) |
37,4 (99,3) |
36,1 (97) |
36,1 (97) |
36,7 (98,1) |
34,0 (93,2) |
33,8 (92,8) |
45,5 (113,9) |
| Максимум, °C (°F) | 28,8 (83,8) |
31,9 (89,4) |
35,4 (95,7) |
37,9 (100,2) |
39,0 (102,2) |
34,5 (94,1) |
30,8 (87,4) |
29,8 (85,6) |
30,5 (86,9) |
30,6 (87,1) |
29,0 (84,2) |
28,0 (82,4) |
32,2 (90) |
| Просек, °C (°F) | 22,2 (72) |
25,1 (77,2) |
28,4 (83,1) |
31,5 (88,7) |
33,0 (91,4) |
29,3 (84,7) |
27,0 (80,6) |
26,2 (79,2) |
26,6 (79,9) |
25,7 (78,3) |
23,2 (73,8) |
21,6 (70,9) |
26,7 (80,1) |
| Минимум, °C (°F) | 15,2 (59,4) |
17,6 (63,7) |
20,8 (69,4) |
24,3 (75,7) |
26,2 (79,2) |
24,0 (75,2) |
22,6 (72,7) |
22,1 (71,8) |
22,0 (71,6) |
20,3 (68,5) |
16,9 (62,4) |
14,5 (58,1) |
20,5 (68,9) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 6,1 (43) |
8,9 (48) |
13,2 (55,8) |
16,0 (60,8) |
16,7 (62,1) |
17,8 (64) |
18,6 (65,5) |
18,7 (65,7) |
17,8 (64) |
11,7 (53,1) |
7,4 (45,3) |
7,1 (44,8) |
6,1 (43) |
| Количина кише, mm (in) | 13,2 (0,52) |
7,9 (0,311) |
15,3 (0,602) |
20,2 (0,795) |
35,7 (1,406) |
103,8 (4,087) |
169,9 (6,689) |
178,7 (7,035) |
158,3 (6,232) |
97,2 (3,827) |
22,4 (0,882) |
5,9 (0,232) |
828,5 (32,618) |
| Дани са кишом (≥ 1.0 mm) | 0,6 | 0,8 | 1,0 | 2,1 | 3,4 | 10,0 | 12,4 | 14,1 | 9,7 | 6,3 | 2,9 | 0,7 | 64,0 |
| Релативна влажност, % | 56 | 49 | 39 | 37 | 39 | 61 | 71 | 74 | 72 | 63 | 58 | 57 | 56 |
| Сунчани сати — месечни просек | 278,6 | 269,3 | 263,4 | 273,7 | 281,5 | 179,8 | 141,1 | 137,3 | 167,2 | 227,3 | 247,1 | 263,2 | 2.729,5 |
| Извор #1: Индијски метереолошки департман (просечне високе и ниске температуре и падавине, 1951–2000)[8][9][10] | |||||||||||||
| Извор #2: NOAA (средња температура, просечни број кишних дана, влажност и сунчаност 1971–1990)[11] | |||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]
Хајдерабад је основао шах Мухамед Кули Кутаб на реци Муси 1590. Град је изграђен због несташице воде у старој престолници Голконди где је владала династија Кутаб.
Теорије које објашњавају етимологију имена Хајдерабад су резличите. Једно предање говори како се Мухамад Кутаб заљубио у овдашњу девојку Бхагамати пошто је изградио град. Тада је град назван Бхагјанагарам. После преласка ове девојке у ислам, Бхагамати је променила име у Хајдер Махал тако да се име града такође променило и буквално значи „Хајдерин град“.
Када је Индија добила независност 1947, последњи низам (владар области око Хајдерабада), желео је да област буде независна или под врховном влашћу Велике Британије. Индијска унија се налазила свуда око ове државе тако да су успостављени трговински односи са њом. Овакво стање се није дуго могло одржати због борби локалних комуниста који су желели уједињење са Индијом и тадашње низамове војске.
Пошто је насиље измакло контроли Индија је решила да узме ствари у своје руке и започела је полицијску акцију у граду. Хајдерабад је био заузет после пет дана борби 17. септембра 1948. Област је по први пут добила демократску владу и била је део Индијске уније као посебна држава следећих осам година.
Дана 1. новембра 1956. државе у Индији су реорганизована на лингвистичком основу. Област Хајдерабада је подељена на државе Андра Прадеш, Бомбај (касније: Махараштра) и Карнатака. Држава Андра Прадеш у којој се налази Хајдерабад има велику Телугу језичку заједницу.
Економија
[уреди | уреди извор]Хајдерабад је познат као град бисера, језера и, касније, ИТ компанија. Производи као што су предмети од сребра, сари, разне слике и аптифакси, одела од сребра и памука праве се и продају у овом граду вековима.
Хајдерабад је познат по својим академским институтима и истраживачким лабораторијама. Постоје и приватни и државни институти из разних области. Они су једни од најбољих у земљи и привлаче многе научнике из Индије и шире.
Образовање
[уреди | уреди извор]У Хајдерабаду постоје десет универзитета од којих су неки, заправо, колеџи или специјализовани институти. Најпознатији и најстарији је Универзитет Османија.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према незваничним резултатима пописа, у граду је 2011. живело 6.809.970 становника.
| 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|
| 3.059.262[12] | 3.449.878[12] | 6.809.970[1] |
Религијски и културално град је подељен на муслимане и хиндусе, са приметним бројем хришћана. Језици су телугу, урду и хинди. Има доста људи из разних крајева који су мигрирали у град у потрази за послом. Они имају своју културу и говоре језиком из области одакле су пореклом.
Привреда
[уреди | уреди извор] | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
[уреди | уреди извор] | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Census of India 2011: Provisional Population Totals. Cities having population 1 lakh and above., Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ Climate and food security. International Rice Research Institute. 1987. стр. 348. ISBN 978-971-10-4210-3.
- Norman, Michael John Thornley; Pearson, C.J; Searle, P.G.E (1995). The ecology of tropical food crops. Cambridge University Press. стр. 249—251. ISBN 978-0-521-41062-5.
- ^ а б в „Weatherbase entry for Hyderabad”. Canty and Associates LLC. Архивирано из оригинала 30. 10. 2013. г. Приступљено 13. 6. 2012.
- ^ а б в „Hyderabad”. India Meteorological Department. Архивирано из оригинала 10. 11. 2013. г. Приступљено 13. 6. 2012.
- ^ а б Yimene, Ababu Minda (2004). An African Indian community in Hyderabad. Cuvillier Verlag. стр. 5—6. ISBN 978-3-86537-206-2.
- ^ „Extreme weather events Overall”. Meteorological Centre, Hyderabad. децембар 2013. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 6. 3. 2015.
- ^ „Historical weather for Hyderabad, India”. Weatherbase. Архивирано из оригинала 4. 12. 2011. г. Приступљено 3. 10. 2008.
- ^
- World Meteorological Organization, World Weather Information Service. „Hyderabad”. Hong Kong Observatory. Приступљено 6. 3. 2015.
- ^
- „Monthly mean maximum & minimum temperature and total rainfall based upon 1901-2000 data” (PDF). India Meteorological Department. Архивирано из оригинала (pdf) 17. 10. 2015. г. Приступљено 6. 3. 2015.
- ^ * „Ever recorded Maximum and minimum temperatures up to 2010”. India Meteorological Department. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 05. 2020. г. Приступљено 31. 3. 2015.
- ^ „Hyderabad climate normals 1971–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration of the U.S. Приступљено 31. 3. 2015.
- ^ а б World Gazetteer: Die wichtigsten Orte mit Statistiken zu ihrer Bevölkerung, Приступљено 29. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Yimene, Ababu Minda (2004). An African Indian community in Hyderabad. Cuvillier Verlag. стр. 5—6. ISBN 978-3-86537-206-2.
- Climate and food security. International Rice Research Institute. 1987. стр. 348. ISBN 978-971-10-4210-3.
- Norman, Michael John Thornley; Pearson, C.J; Searle, P.G.E (1995). The ecology of tropical food crops. Cambridge University Press. стр. 249—251. ISBN 978-0-521-41062-5.
- Prasad, G. Durga (1988), History of the Andhras up to 1565 A.D. (PDF), Guntur: P.G. Publishers
- Sardar, Marika (2007), Golconda through Time: A Mirror of the Evolving Deccan (PhD thesis, New York University), ProQuest, ISBN 978-0-549-10119-2
- Ahmad, Akbar S. (јул 1985). „Muslim society in South India: the case of Hyderabad”. Journal of Muslim Minority Affairs. 6 (2): 317—331. doi:10.1080/13602008508715945.
- Austin, Ian (1992). City of Legends: The Story of Hyderabad. Penguin. ISBN 978-0-670-84724-2.
- Husain, M. Burhan (1991). Hyderabad, 400 Years of Science & Technology. Al-Kitab Publishers.
- Khalidi, Omar (1988). Hyderabad, After the Fall. Hyderabad Historical Society, South Asia Books. ISBN 978-0-930811-02-0.
- Khalidi, Omar (1999). Romance of the Golconda Diamonds. Mapin Publishing. ISBN 978-1-890206-10-9.
- Krishnan, Usha Ramamrutham Bala (2001). Jewels of the Nizams. Department of Culture, Government of India, India Book House. ISBN 978-81-85832-15-9.
- Law, John (2010). Modern Hyderabad: Deccan (1914). Kessinger Publishing. ISBN 978-1-164-08734-2.
- Luther, Narendra (2006). Hyderabad: A Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-567535-1.
- Naidu, Ratna (1990). Old Cities, New Predicament : A Study Of Hyderabad. SAGE Publications. ISBN 978-81-7036-202-9.
- Pernau, Margrit (2000). The Passing of Patrimonialism: Politics and Political Culture in Hyderabad, 1911–1948. Manohar Publication. ISBN 978-81-7304-362-8.
- Prasad, Dharmendra (1986). Social and Cultural Geography of Hyderabad City: A Historical Perspective. Inter-India Publications. ISBN 978-81-210-0045-1.
- Sastri, Kallidaikurichi Aiyah Nilakanta (1976). A History of South India from Prehistoric Times to the Fall of Vijayanagar. Oxford University Press. стр. 192. ISBN 978-0-19-560686-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- A guide to Hyderabad
- Hyderabad Metro
- Хајдерабад на сајту Curlie (језик: енглески)
Агра • Алахабад • Амрицар • Асансол • Ахмедабад • Бангалор • Бопал • Вадодара • Варанаси • Визагапатнам • Виџајавада • Данбад • Делхи • Индор • Канпур • Коимбатор • Колката • Кочин • Лакнау • Лудијана • Мадурај • Мирут • Мумбај • Нагпур • Нашик • Патна • Пуна • Раџкот • Сурат • Фаридабад • Хајдерабад • Ченај • Џабалпур • Џајпур • Џамшедпур |  | |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Академске | |
| Остале | |
