Шајоереш
| Шајоереш мађ. Sajóörös | |
|---|---|
 Католичка црква у Шајоерешу | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Северна Мађарска регија |
| Жупанија | Боршод-Абауј-Земплен |
| Срез | Тисаујварош |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 1.490[1] |
| — густина | 151,9 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 34′ 16″ С; 21° 00′ 40″ И / 47.5712° С; 21.0111° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 8,44 km2 |
  Шајоереш Шајоереш на карти Мађарске | |
| Поштански број | 3586 |
| Позивни број | (+36) 49 |
| Веб-сајт | |
| https://www.sajooros.hu/ | |
Шајоереш (мађ. Sajóörös) је насеље у северној Мађарској, у жупанији Боршод-Абауј-Земплен (Borsod-Abaúj-Zemplén).[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Шајоереш, Ереш је једино насеље у округу које носи име мађарског племена Ерс (Örs)из времена мађарског освајања панонских простора. Настанак насеља смешта се на крај 10. века, почетак 11. века.
Име насеља се први пут помиње у хроници Шимона Кезаија, а у документима се први пут појављује 1319. године, када је подручје припадало унуцима Ерњеа из породице Акош, од којих га је краљ Роберт Карољ запленио и дао га ердељском војводи (Дебрецени) Доуси, који их је поразио. Након смрти вајде од Дебрецина, постао је краљевски посед.
Године 1332. име места је уврштено у листу папске десетине. Тада се већ помиње црква која носи име Светог Мартина, чији је свештеник плаћао 3+6 гара папске десетине 1334. године.
Популација
[уреди | уреди извор]Године 2001. 95% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 2% Роми и 3% Пољаци.[3]
Током пописа 2011. године, 82,9% становника се изјаснило као Мађари, 1,1% као Роми, а 0,2% као Пољаци (16,9% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 29,8%, реформатори 15,3%, гркокатолици 3,3%, неденоминациони 22,8% (27,7% није одговорило).[4]
Године 2022, 95,3% становништва се изјаснило као Мађари, 0,4% као Цигани, 0,4% као Немци, 0,1% као Украјинци, 0,1% као Грци и 4,1% као друге, недомаћинске националности (4,7% нису декларисати; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према њиховој религији, 21,7% су били римокатолици, 16,6% реформисани, 3,2% гркокатолици, 0,8% остали хришћани, 0,3% лутерани, 21,1% неконфесионални (35,6% није одговорило).[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ [1]. Становништво, стамбени фонд, површина.
- ^ Централни завод за статистику (KSH)
- ^ A nemzetiségi népesség száma településenként
- ^ а б Шајоереш Именик места
