Пређи на садржај

Invincible (album)

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије

„Invincible“
Studijski album: Majkl Džekson
Izdat30. oktobar, 2001.
Žanrritam i bluz, pop, hip hop
Trajanje77:08
IzdavačEpik
ProducentMajkl Džekson, Rodni Džerkins, Tedi Rajli
Diskografija
„Blood on the Dance Floor“
(1997) 		„Invincible“
(2001) 		„Number Ones“
(2003)

„Invincible“ je deseti i poslednji studijski album američkog muzičara Majkla Džeksona. Objavio ga je Epik rekords 30. oktobra 2001. godine. „Invincible“ je prvo izdanje novog Džeksonovog materijala od remiks albuma „Blood on the Dance Floor: HIStory in the Mix“, izdatog 1997. Džekson, Rodni Džerkins i Tedi Rajli, zajedno sa ostalima, bili su producenti i tekstopisci. Slično pevačevim prethodnim materijalima, teme albumovih šesnaest pesama uglavnom su Džeksonova lična iskustva povezana sa njegovom slavom i medijima, romansa i paranoja. „Invincible“ je generalno pozitivno ocenjen od strane savremenih muzičkih kritičara.

Sa albuma su izdata tri singla: „You Rock My World“, „Cry“ i „Butterflies“. „You Rock My World“ se našao među deset najprodavanijih singlova širom sveta. „Butterflies“ je izdat samo u Sjedinjenim Državama i bio je među dvadeset najprodavanijih. „Cry“ je zabeležio manji komercijalni uspeh. Nakon konflikta između Džeksona i njegove izdavačke kuće (Epik[а]), Soni mjuzik je prekinuo promociju albuma. „Invincible“ je nominovan jednim Gremijem, za najbolje muško vokalno pop izvođenje. Godine 2009, proglašen je najboljim albumom decenije od strane čitalaca „Bilbord“ magazina.

Album je bio komercijalno uspešan, nalazeći se na prvom mestu u jedanaest zemalja širom sveta, među kojim i u Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu, Australiji, Francuskoj i u Švajcarskoj. „Invincible“ je bio među deset najboljih i u drugim državama, dok je manje uspešan bio u Meksiku gde se nalazio na dvadeset i devetom mestu. Na top-listama se ponovo plasirao 2004. i 2009. nakon Džeksonove smrti. Uprkos prodaji od oko četrnaest miliona kopija širom sveta, album se navodi kao komercijalni neuspeh u odnosu na prodaje Džeksonovih prethodnih albuma.

Koncept

[уреди | уреди извор]

Dok je bio član grupe Džekson 5, Džekson je često stvarao materijal za bend da bi zatim počeo raditi na svojim solo projektima. Jedni od njegovih najistaknutijih radova su njegovi samostalni studijski albumi, među kojim su „Off the Wall“ (1979) i „Thriller“ (1982). Uspeh albuma „Thriller“, trenutno najprodavanijeg albuma svih vremena sa tiražom od 110 miliona prodatih kopija, često je bacao u zasenak izvođačeve ostale projekte. Do izlaska njegovog desetog studijskog izdanja, „Invincible“, Džekson nije objavljivao novi materijal još od 1997. i remiks albuma „Blood on the Dance Floor: HIStory in the Mix“ ili studijskog albuma iz 1995, odnosno, „HIStory: Past, Present and Future, Book I“ tako da se ova kolekcija pesama smatrala njegovim „povratkom“.[1]

Džekson je započeo snimanje novog materijala za album u oktobru 1997. godine da bi ga završio pesmom „You Are My Life“, samo osam nedelja pre izlaska albuma u avgustu 2001. godine.[2] Pevač je pokazao interesovanje za učešće repera u produkciji pa makar to bilo u jednoj pesmi i istakao je da ne želi „poznatog repera“.[2] Džeksonov portparol je predložio repera koji nastupa pod pseudonimom Fets, iz Nju Džersija. Nakon što su završili jednu pesmu, Džekson i Fets su se dogovorili da snime još jednu.[2] Rodni Džerkins je izjavio da je Džekson hteo da snimi nešto što pripada drugačijem muzičkom pravcu u odnosu na njegove prethodne radove opisujući taj poduhvat izazovnim.

Džekson je bio glavni tekstopisac i producent. Osim njega, producenti su bili: Džerkins, Tedi Rajli, Andreo Fanatik Herd, Kenet Bejbifejs Edmonds, R. Keli i Dr Friz, dok su na tekstovima radili: Keli, Fred Džerkins, Lašon Denijels, Nora Pejn i Robert Smit.[3] „Invincible“ predstavlja treću saradnju između Džeksona i Rajlija, prethodno su sarađivali kod albuma „Dangerous“ i „HIStory“. „Invincible“ je Džeksonov deseti i poslednji studijski album snimljen i izdat tokom njegovog života.[4] U izveštajima je navedeno da su troškovi izrade albuma bili trideset miliona američkih dolara.[5] Omot albuma je bio dostupan u pet različitih boja: u srebrnoj, crvenoj, plavoj, narandžastoj i u zelenoj. Trenutno, album se može kupiti samo sa srebrnim omotom.

„Invincible“ je posvećen tada petnaestogodišnjem afroameričkom dečaku Bendžaminu Hermansenu koga je usmrtila grupa neonacista u Oslu u januaru 2001. godine.[6] Razlog zbog kojeg je njemu posvećeno, delom je činjenica da je još jedan dečak iz Osla, Omer Bati, Džeksonov prijatelj, bio bliski Hermansenov drug. U posveti piše:

„Majkl Džekson specijalno zahvaljuje. Ovaj album je posvećen Bendžaminu Beniju Hermansenu. Možda budemo zapamtili da ne treba osuđivati čoveka zbog boje njegove kože već zbog sadržaja njegovog karaktera. Bendžamine... volimo te... počivaj u miru.“[6]

Album je takođe posvećen Džeksonovoj baki Nikoleti Sotil kao i njegovim roditeljima Džozefu i Ketrin Džekson.[6]

Kompozicije

[уреди | уреди извор]
  • „You Rock My World“
    Odlomak albumovog vodećeg singla. „You Rock My World“ se nalazio na 10. mestu top-liste „Bilbord hot 100“.
  • Проблеми при репродукцији датотеке? Погледајте помоћ.
  • „Cry“
    Odlomak drugog singla sa albuma. Stihovi pesme govore o ujedinjenju ljudi i njihovom međusobnom pomaganju.
  • Проблеми при репродукцији датотеке? Погледајте помоћ.

Pesme albuma „Invicible“ pripadaju žanrovima: ritam i bluz, hip hop, dens, sintpop i urban.[7] Četrnaest od šesnaest kompozicija je napisao Džekson. Ukupno trajanje albuma je sedamdeset i sedam minuta i osam sekundi. Teme ovih šesnaest pesama odnose se na Džeksonova lična iskustva koja se tiču ljubavi, paranoje, napada na njegovu privatnost i strašnih situacija u kojim se nalazio.[7] „Invincible“ počinje pesmom „Unbreakable“ koja se ogleda u stihovima: „Sa svim kroz šta sam prošao, još uvek sam tu.“ (engl. With all that I've been through/I'm still around). Godine 2002, u intervjuu za magazin „Vajb“, Džekson je govorio o inspiraciji za pisanje pesme „Speechless“:


„Privacy“, reflektujući pevačeva lična iskustva, o borbi je sa invazijom medija i lažima koje oni raznose.[7] „The Lost Children“ je o ugroženoj deci.[7] U pesmi „Whatever Happens“, Džekson je pevao u trećem licu o dvoje ljudi uključenih u neimenovanu strašnoj situaciji.[7] „Cry“, kao i „Man In the Mirror“, o je želji da se pomogne svetu imajući u vidu da se to ne može samostalno izvršiti.[7] „Butterflies“ i „Break of Dawn“ sa svojim stihovima su viđeni od strane kritičara kao bleštavi i u stanju da dopru do svojih slušalaca.[9] „Threatened“ ima formu naracije priče.[7] Njeni stihovi se navode kao nastavak pesme „Thriller“.[9] „You Are My Life“ govori o zaljubljenosti i uzvraćenoj ljubavi.[9]

Spor sa izdavačkom kućom

[уреди | уреди извор]

Džekson je čekao dozvolu da mu budu vraćene matrice njegovih albuma što bi mu omogućilo da vrši promociju svog prethodnog materijala. Time bi sprečio Soni da učestvuje u raspodeli profita od njegovog starog materijala. Pevač je očekivao da se ovo desi početkom novog milenijuma, međutim, zbog sitnih slova i različitih odredbi ugovora, odgovor na njegov zahtev je još uvek godinama daleko. Pokrenuo je istragu. Ispostavilo se da je advokat koji ga je zastupao u ovom poslu, predstavljao kompaniju Soni i na takav način stvorio sukob interesa.[10] Džekson je bio zabrinut zbog još jednog sukoba interesa. Soni je godinama pregovarao o kupovini njegovog muzičkog kataloga. Ukoliko bi se Džeksonova karijera ili finansijska situacija pogoršala, izvođač bi bio prinuđen da proda svoj katalog. Međutim, ukoliko bi Soni posedovao ovaj katalog, to bi omogućilo toj kompaniji da ostvari zaradu na propasti Džeksonove karijere. Ove sukobe, Džekson je upotrebio kako bi raskinuo saradnju.[10]

Pre izdanja predstojećeg albuma, „Invincible“, Džekson je obavestio tadašnjeg vodećeg čoveka Sonija, Tomija Motolu, da će napustiti njegovu kompaniju. Nakon izdavanja albuma, predviđeni singlovi, spotovi i promocije su otkazani. Pevač je izjavio u julu 2002. da je Motola đavo i rasista koji ne podržava afroameričke izvođače, nego ih koristi isključivo zbog svoje lične koristi. Optužio ga je da je rekao za njegovog kolegu Irva Gotija da je debeli crnja“.[11] Soni je osporavao sve navedene tvrdnje ističući da je Džekson odbio da održi turneju u Sjedinjenim Američkim Državama.[12] Džekson je krivio Soni i muzičku industriju za rasizam optužujući ih za aktivnu kampanju koja je vršena protiv njega.

Promocija i singlovi

[уреди | уреди извор]

U javnosti je isticano da je potrošeno oko 30 miliona američkih dolara na projekat.[5][13] Da bi na što bolji mogući način promovisao album, Džekson je organizovao u Medison skver gardenu koncert kojim obeležava 30 godina svoje solo karijere. Pojavio na sceni zajedno sa svojom braćom, prvi put od 1984. godine.[14] U tom spektaklu su učestvovali i mnogi drugi izvođači: Vitni Hjuston, grupa Ensink sa Džastinom Timberlejkom, Britni Spirs, Ašer kao i mnogi drugi.[15] Šou je prikazan na Si-Bi-Es televiziji u novembru 2001. u vidu dvočasovne specijalne emisije.

Album je lansirao tri singla: „You Rock My World“, „Cry“ i „Butterflies“. „Cry“ je izdat van Sjedinjenih Država. Za „Butterflies“ nije snimljen spot. „You Rock My World“ je objavljen krajem oktobra 2001. godine. Kao vodeći singl, našao se među deset najboljih na „Bilbord hot 100“ top-listi, odnosno na desetoj poziciju u toku treće nedelje od izlaska. Pesma je bila uspešnija internacionalno, uglavnom pozicionirajući se među deset najboljih. „You Rock My World“ je zauzimao prvo mesto u Francuskoj, drugo u Norveškoj, Finskoj, Danskoj i Belgiji, treće u Italiji, četvrto u Australiji i peto u Švedskoj i Švajcarskoj.[16] Albumov drugi singl, „Butterflies“ je izdat početkom novembra 2001. godine. Našao se na četrnaestom mestu liste „Hot 100“ i na drugom na listi ritam i bluz i hip hop singlova u Americi. Širom sveta, „Cry“ je uglavnom bio među 40 najboljih. Zemlje u kojim je singl bio uspešan su Danska, Francuska i Belgija, bivajući na 16, 30. i 31. poziciji.[17] „Heaven Can Wait“ se takođe našao na listama i to na 72. mestu liste ritam i bluz singlova zahvaljujući puštanju na radio stanicama. Nije se plasirala međunarodno.[16] „Unbreakable“ je bila predviđena da se izda kao albumov četvrti singl, ali je otkazana zbog još uvek nepoznatih razloga.[18] „Speechless“ je objavljena kao promotivni singl, ali se nije plasirala ni na jednoj top-listi.

Kritički i javni prijem

[уреди | уреди извор]

„Invincible“ je generalno dobro ocenjen od strane savremenih muzičkih kritičara. Postojalo je zajedničko mišljenje da je album jedan od Džeksonovih najmanje impresivnih, ponajviše zbog njegovog trajanja od skoro osamdeset minuta. Stefen Tomas Erlevajn je dao albumu tri od pet zvezdica ocenjujući da ima veći sjaj i bolji zvuk od bilo čega što je Džekson izdao od 1991. (tada je objavljen „Dangerous“).[1] Erlevajn ističe da uprkos tome što je album imao dobrog materijala, nije uspeo da obezbedi Džeksonu povratak na scenu koji mu je bio potreban, ali i da je podsetio da je izvođač još uvek u dobroj formi.[1] Džejms Hanter, pisac „Roling stoun“ magazina, dao je albumu tri od pet zvezdica hvaleći ga, ali i ističući da su balade napravile ploču predugom.[7]

Mark Beamon je dao albumu ocenu šest od maksimalne deset opisavši ga savremenim, ali i predugačkim.[19] Robert Hristgo ga je ocenio sa A- komentarišući da su Džeksonove sposobnosti kao muzičara često zaboravljene da bi i on istakao dužinu govoreći da ovo izdanje traje mnogo duže od pevačevih prethodnih. Smatrao je da je materijal bio napadan. Opisao je albumove prve tri pesme najboljim izdanjem Rodnija Džerkinsa 2001. godine.[20] Dejvid Braun je ocenio sa C- smatrajući da je „Invincible“ prvi Džeksonov album još od „Off the Wall“ koji ne nudi nove okrete, ali ga je nazvao antologijom njegovih, u najmanju ruku, najvećih hitova.[21] „Invincible“ je nominovan jednom Gremi nagradom na ceremonijalnoj dodeli 2002. godine. Pesma „You Rock My World“ je nominovana za najbolje muško pop vokalno izvođenje, ali je izgubila od pesme Džejmsa Tejlora „Don’t Let Me Be Lonely Tonight“.[22] Zbog izlaska u oktobru 2001, album nije bio u mogućnosti da bude nominovan sa više Gremija.[23]

Kratko nakon izlaska, u anketi vršenoj od strane „Bilbord“ magazina, 79 procenata od 5 195 glasača nije bilo iznenađeno albumovim plasiranjem na vrhu „Bilborda 200“, lestvice najprodavanijih albuma u Sjedinjenim Američkim Državama.[24] „Bilbord“ je takođe izvestio da se 44 procenata slagalo sa rečenicom: „Samoproklamovan ili ne, Džekson je još uvek kralj popa“. Ostalih 35 procenata je izjavilo da nije bilo iznenađeno pozicijom kolekcije, ali i da je sumnjalo da će ona ostati još jednu nedelju na čelu. Samo 12 procenata je izjavilo da je bilo iznenađeno zbog Džeksonove neaktivne karijere proteklih šest godina dok je ostalih 9 procenata zbog negativnog izveštavanja medija uoči izlaska albuma bilo zaprepašćeno. U decembru 2009, čitaoci „Bilbord“ magazina su u anketi za najbolji album decenije na prvom mestu postavili album „Invincible“.[25]

Komercijalni nastup

[уреди | уреди извор]

„Invincible“ je bio prvi Džeksonov studijski album izdat u šest godina od 1995. i albuma „HIStory: Past, Present and Future, Book I“. U toku prve nedelje od izlaska sa 363 hiljade prodatih kopija, album je debitovao na čelu „Bilborda 200“, 17. novembra 2001.[26][27] „Invincible“ je bilo Džeksonovo peto broj jedan izdanje na „Bilbordu 200“, i četvrto koje je debitovalo na vrhu pomenute liste. Uprkos komercijalnom uspehu u toku prve nedelje, album je prodat u manje primeraka od prethodnika „HIStory“ (prodatog u 391 hiljadu primeraka tokom prve nedelje). „Invincible“ je bio i na prvom mestu „Bilbordovih“ ritam i bluz i hip hop albuma četiri nedelje.[28] Nakon osam nedelja od izdanja, u decembru 2001, „Invincible“ je sertifikovan zlatnim tiražom u Sjedinjenim Državama za prodaju od oko 500 hiljada kopija. U istom mesecu, album je odlikovan platinastim tiražom za prodaju od milion kopija. Januara 25. 2002, album je sertifikovan dva puta platinastim tiražom za prodaju od dva miliona kopija.[29]

Internacionalno, „Invicible“ je bio komercijalno uspešan. Našao na vrhu dvanaest zemalja širom sveta među kojim u: Ujedinjenom Kraljevstvu, Australiji, Belgiji, Danskoj, Holandiji, Nemačkoj, Norveškoj, Švedskoj i u Švajcarskoj. „Invicible“ se našao među deset najboljih u nekoliko zemalja uključujući i u: Austriji, Kanadi, Finskoj, Italiji i na Novom Zelandu. Meksiko je bila zemlja u kojoj je album najslabije prošao nalazeći se na 32. poziciji. Džeksonov deseti studijski album je prodat u oko 14 miliona kopija širom sveta.[30] Kako god, prodaja albuma je znatno niža od pevačevih prethodnih, kako zbog oslabljene pop industrije i oskudne promocije, tako zbog spora sa Sonijem i svetske turneje koja nije održana. Komentarišući prodaje ovog izdanja krajem 2003, Bernar Zuel, novinar „Sidnej morning herald“ dnevnih novina je bio mišljenja:


Godine 2004, „Invincible“ se ponovo plasirao na „Bilbordovim“ top-listama. Zauzimao je 154. poziciju na „Bilbordu 200“, 4. decembra 2004. Album je bio i br. 48 na listi „Bilbordovih ritam i bluz i hip hop albuma“ tog 4. decembra. Nakon Džeksonove smrti u junu 2009, njegova muzika je doživela naglu popularnost.[32] „Invincible“ se našao na 12. mestu „Bilbordovih digitalnih albuma“ 11. jula 2009.[33] Jula 18, zauzimao je br. 9 liste „Bilbordovih katalog albuma“ da bi dan kasnije br. 18 u Italiji. Album je bio na 64. mestu liste evropskih albuma 25. jula. Izdanje se našlo i na 29. poziciji u Meksiku u julu i 84. u Švajcarskoj 19. jula 2009.

Širom sveta, „Invincible“ je višestruko sertifikovan. Odlikovan je platinastim tiražom od strane Britanske fonografske industrije za prodaju više od 300 hiljada primeraka u Ujedinjenom Kraljevstvu. Album je sertifikovala Međunarodna federacija fonografske industrije platinastim tiražom za prodaju od 40 hiljada u Švajcarskoj. Ista organizacija je sertifikovala album zlatnim tiražom u Austriji za 15 hiljada primeraka. Australijsko udruženje muzičke industrije je sertifikovalo Džeksonov poslednji studijski album dva puta platinastim tiražom za prodaju 140 hiljada kopija u Australiji. Ostala priznanja uključuju i zlatnu sertifikaciju za prodaju 40 hiljada primeraka u Argentini.

Spisak pesama

[уреди | уреди извор]
U zagradama su označeni tekstopisci.
  1. „Unbreakable“ (6:26; Džekson, Danijels, Džerkins, Pejn, Smit)
  2. „Heartbreaker“ (5:09; Džekson, Džerkins, Džerkins Treći, Denijels, Mičke, Greg)
  3. „Invincible“ (4:46; Džekson, Denijels, Greg, Džerkins, Džerkins)
  4. „Break of Dawn“ (5:29; Džekson, Dr Friz)
  5. „Heaven Can Wait“ (4:49; Džekson, Rajli, Hird, Smit, Bil, Lojez, Kviler)
  6. „You Rock My World“ (5:39; Džekson, Denijels, Džerkins, Džerkins, Pejn)
  7. „Butterflies“ (4:40; Heris, Embrožijus)
  8. „Speechless“ (4:24; Džekson)
  9. „2000 Watts“ (3:31; Džekson, Rajli, Gibson, Henson)
  10. „You Are My Life“(4:33; Džekson, Bejbifejs, Sejger, Meklejn)
  11. „Privacy“ (5:05; Džekson, Bele, Denijels, Džerkins, Džerkins)
  12. „Don't Walk Away“ (4:24; Džekson, Rajli, Stejts, Vertelni)
  13. „Cry“ (5:00; R. Keli)
  14. „The Lost Children“ (4:00; Džekson)
  15. „Whatever Happens“ (4:56; Džekson, Rajli, Kvoj, Vilijams)
  16. „Threatened“ (4:18; Džekson, Denijels, Džerkins, Džerkins)

Plasmani i sertifikacije

[уреди | уреди извор]

Osoblje

[уреди | уреди извор]
  • Majkl Džekson: vokal, različiti instrumenti, programiranje
  • Notorijus Bi-Aj-Dži, Fets: rep vokali
  • Bejbi Ruba, Prins Džonson, Kris Taker: naratori
  • Tedi Rajli: različiti instrumenti, prateći vokal
  • Rodni Džerkins, Andre Heris, Dr Friz: različiti instrumenti
  • Karlos Santana, Rik Vilijams, Majkl Tompson, Majkl Landau: gitara
  • Normen Džef Bredšo, Met Kejpi: horna
  • Bred Bukser: klavijature, programiranje
  • Džon Robinson, Džerald Hejvord, Emanuel Bejker: udaraljke
  • Paulinjo Da Kosta: perkusije
  • Brendi, Ričard Stajts, Lašon Denijels, Mario Vaskez, Meri Braun, Skoti Hejskel, Andru Snajder, Melisa Makau, Monik Doneli, Rouz Beti, Džejms Lajvli, Alej Martinez: prateći vokali
  • Majkl Džekson, Rodni Džerkins, Tedi Rajli, R. Keli, Dr Friz: producenti
  • Brus Svedijen, Tedi Rajli, Rodni Džerkins: producenti

Napomene

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Epik rekords je izdavačka kompanija čiji je vlasnik Soni.

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Stephen Thomas Erlewine. „Michael Jackson: Invincible”. Allmusic. Rovi Corporation. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 12. 2. 2010. 
  2. ^ а б в Hiatt, Brian (21. 12. 2000). „Michael Jackson Nearing Completion Of New LP”. MTV. Viacom. Архивирано из оригинала 19. 06. 2010. г. Приступљено 13. 2. 2010. 
  3. ^ Invincible liner notes Epic Records (2001).
  4. ^ Rodriguez, Jayson (25. 6. 2009). „Michael Jackson's Musical Legacy, From The Jackson 5 To Invincible”. MTV. Viacom. Архивирано из оригинала 09. 01. 2010. г. Приступљено 13. 2. 2010. 
  5. ^ а б Vineyard, Jennifer (2. 7. 2002). „Michael Jackson Shocks Al Sharpton By Calling Tommy Mottola A Racist”. MTV. Viacom. Архивирано из оригинала 16. 11. 2010. г. Приступљено 13. 2. 2010. 
  6. ^ а б в McNamaba, Liz (23. 10. 2001). „Jacko dedicates Invincible to Benjamin”. Aftenposten. Schibsted ASA. Архивирано из оригинала 09. 03. 2009. г. Приступљено 13. 2. 2010. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж Hunter, James (6. 12. 2001). „Michael Jackson: Invincible”. Rolling Stone. Wenner Media LLC. Архивирано из оригинала 15. 05. 2009. г. Приступљено 12. 2. 2010. 
  8. ^ Interview with Michael Jackson на сајту Гугл књиге
  9. ^ а б в Browne, David (9. 11. 2001). „Invincible (2001)”. Entertainment Weekly. Time Warner Inc. Архивирано из оригинала 07. 03. 2014. г. Приступљено 12. 2. 2010. 
  10. ^ а б Taraborrelli 2004, стр. 610–611
  11. ^ Jackson, Jermaine (31. 12. 2002). „Interview with Jermaine Jackson”. Connie Chung Tonight. Time Warner Inc. Приступљено 14. 2. 2010. 
  12. ^ Burkeman, Oliver (8. 7. 2002). „Jacko gets tough: but is he a race crusader or just a falling star?”. The Guardian. London: Guardian Media Group. Приступљено 13. 2. 2010. 
  13. ^ Laidlaw, Katherine (25. 6. 2009). „Key Facts about Michael Jackson's life”. National Post. CanWest Global Communications. Архивирано из оригинала 23. 10. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2010. 
  14. ^ Branigan, Tania (8. 9. 2001). „Jackson spends £20m to be Invincible”. The Guardian. London: Guardian Media Group. Приступљено 13. 2. 2010. 
  15. ^ George (2004). str. 50-53.
  16. ^ а б „allmusic (((Invincible > Charts & Awards > Billboard Singles )))”. Allmusic. Rovi Corporation. Приступљено 13. 2. 2010. 
  17. ^ „Michael Jackson - Cry (chanson)”. LesCharts.com. Hung Medien. Приступљено 13. 2. 2010. 
  18. ^ Invincible pack-on-stocker Epic Records (2001).
  19. ^ Beaumont, Mark (30. 11. 2001). „Michael Jackson: Invincible”. NME. IPC Media. Приступљено 23. 7. 2007. 
  20. ^ Christgau, Robert. „Robert Christgau: Artist 932”. Robert Christgau. Приступљено 12. 2. 2010. 
  21. ^ Browne, David (1. 11. 2010). „Invincible (2001)”. Entertainment Weekly. Time Warner Inc. Архивирано из оригинала 07. 03. 2014. г. Приступљено 12. 2. 2010. 
  22. ^ „Grammy Awards 2002”. RockOnheNet.com. Rock On The Net. Приступљено 12. 2. 2010. 
  23. ^ Gamboa, Glenn (24. 2. 2002). „Cover Story/Music With Merit / With U2 leading the way, this year's Grammy nominees may represent the best and the brightest”. Newsday. Архивирано из оригинала 07. 11. 2012. г. Приступљено 21. 3. 2010. 
  24. ^ „Poll: Jackson's Chart Success No Surprise”. Billboard. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 13. 2. 2010. 
  25. ^ „Readers' Poll: Albums of the Decade”. Billboard. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 12. 2. 2010. 
  26. ^ а б в „Jackson's 'Invincible' To Debut At No. 1”. Billboard.com. Nielsen Business Media, Inc. 7. 11. 2001. Приступљено 18. 1. 2010. 
  27. ^ а б „Week of November 17, 2001”. Billboard.com. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 18. 1. 2010. 
  28. ^ „Week of December 08, 2001”. Billboard. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 12. 2. 2010. 
  29. ^ а б „Gold & Platinum”. RIAA.com. Recording Industry Association of America. Архивирано из оригинала 05. 01. 2016. г. Приступљено 12. 2. 2010. 
  30. ^ Tamara Conniff (30. 8. 2009). „We Killed Michael Jackson”. Huffington Post. HuffingtonPost.com, Inc. Приступљено 30. 8. 2009. 
  31. ^ Zuel, Bernard (20. 11. 2003). „Falling star”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. Приступљено 13. 2. 2010. 
  32. ^ Ed Christman, Antony Bruno (2. 7. 2009). „Michael Jackson Music Sales Surge Could Last For Months”. Billboard. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 12. 2. 2010. 
  33. ^ а б „Week of July 11, 2009: Biggest Jump”. Billboard.com. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 12. 2. 2010. 
  34. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Michael Jackson - Invincible (album)”. LesCharts.com. Hung Medien. Приступљено 12. 2. 2010. 
  35. ^ а б в г д „Invincible - Michael Jackson (2001)”. Billboard. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 12. 2. 2010. 
  36. ^ „Album Top 100: 03/11/2001”. LesChats.com. Hung Medien. Приступљено 12. 2. 2010. 
  37. ^ „Michael Jackson - Invincible”. The Official Charts Company. Архивирано из оригинала 12. 11. 2006. г. Приступљено 12. 2. 2010. 
  38. ^ „ARIA Top 100 Albums Chart”. HitParade.ch. Hung Medien. Приступљено 13. 2. 2010. 
  39. ^ „Week of July 25, 2009: Biggest Jump”. Billboard. Nielsen Business Media, Inc. Приступљено 12. 2. 2010. 
  40. ^ „Classifica settimanale dal 13/07/2009 al 19/07/2009”. Federation of the Italian Music Industry. Архивирано из оригинала 23. 02. 2012. г. Приступљено 13. 2. 2010. 
  41. ^ „Top 100 México”. MexicanCharts.com. Hung Medien. Архивирано из оригинала 07. 03. 2012. г. Приступљено 13. 2. 2010. 
  42. ^ „Alben Top 100 19.07.2009”. HitParade.ch. Hung Medien. Приступљено 13. 2. 2010. 
  43. ^ „CAPIF – Discos de Oro y Platino” (на језику: Spanish). Argentine Chamber of Phonograms and Videograms Producers. Приступљено 15. 2. 2010. [мртва веза]
  44. ^ „ARIA Charts - Accreditations - 2001 Albums”. Australian Recording Industry Association. Приступљено 16. 2. 2010. 
  45. ^ „IFPI Austria – Gold & Platin Datenbank” (на језику: German). International Federation of the Phonographic Industry. Приступљено 15. 2. 2010. 
  46. ^ „Gold/Platin-Datenbank”. International Federation of the Phonographic Industry (на језику: German). Архивирано из оригинала 03. 04. 2012. г. Приступљено 20. 5. 2010. 
  47. ^ „Goud/Platina”. Nederlandse Vereniging van Producenten en Importeurs van beeld- en geluidsdragers. Архивирано из оригинала 08. 10. 2011. г. Приступљено 18. 2. 2010. 
  48. ^ „New Zealand Certification”. RadioScope.net.nz. Radio Scope. Архивирано из оригинала 14. 10. 2008. г. Приступљено 12. 3. 2010. 
  49. ^ „IFPI Norsk platebransje:Trofeer”. International Federation of the Phonographic Industry. Архивирано из оригинала 10. 05. 2011. г. Приступљено 12. 3. 2010. 
  50. ^ „Związek Producentów Audio Video”. Związek Producentów Audio Video. Архивирано из оригинала 29. 4. 2008. г. Приступљено 12. 3. 2010. 
  51. ^ "Artistas & Espectáculos 2008. Top Associação Fonográfica Portuguesa" Artistas-Espectaculos.com
  52. ^ „IFPI Sweden – Guld & Platina – År 2001” (PDF) (на језику: Swedish). International Federation of the Phonographic Industry. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 7. 2011. г. Приступљено 14. 2. 2010. 
  53. ^ „Swiss Certifications – Awards 2001”. SwissCharts.com. Hung Medien. Приступљено 14. 2. 2010. 
  54. ^ „BPI Certified Awards”. British Phonographic Industry. Архивирано из оригинала 06. 08. 2011. г. Приступљено 14. 2. 2010. 
Ostale reference
Мајкл Џексон Део искључиво посвећен чланцима о Мајклу Џексону.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Invincible_(album)&oldid=28251071”