Пређи на садржај

Kargo

С Википедије, слободне енциклопедије
Za druge upotrebe, pogledajte Kargo (aplikacija).
Vrlo mali teretni transporter - teretni tricikl
Životinje korištene za prenos robu - mazge koje nose crepove od škriljca u Indiji 1993. godine.

U ekonomiji, reči kargo i teret odnose se posebno na robu ili proizvode koji se prevoze - uglavnom u komercijalne svrhe - putem vode, vazduha ili kopna. Kargo je prvobitno bio brodski teret. Kargo sada pokriva sve vrste tereta, uključujući one koji se prevoze železnicom, kombijem, kamionom ili intermodalnim kontejnerom.[1] Termin se takođe koristi u slučaju robe u hladnom lancu, jer je pokvarljivi inventar uvek u tranzitu ka krajnjem mestu upotrebe, čak i kada se drži u hladnom kladištu ili nekom drugom sličnom klimatizovanom objektu. Termin teret se obično koristi za opisivanje kretanja tokova robe koja se prevozi bilo kojim načinom prevoza.[2]

Multimodalne kontejnerske jedinice, dizajnirane kao višekratni nosači kako bi se olakšalo rukovanje teretom sadržane robe, takođe se nazivaju teretom, posebno brodske linije i logistički operateri. Slično tome, ULD kutije aviona se takođe dokumentuju kao teret, sa pripadajućom spiskom pakovanja predmeta koji se nalaze u njima. Kada se otpremaju prazni kontejneri, svaka jedinica se dokumentuje kao teret, a kada se roba skladišti unutar njih, sadržaj se naziva kontejnerizovanim kargom.

Opis

[уреди | уреди извор]

Transportacioni tipovi: kargo može putovati na različite načine:

Pomorski kargo

[уреди | уреди извор]
Kontejnerski brod u luci Helsinki u Finskoj

Terminali morskih luka rukuju širokim spektrom pomorskih tereta.

Vazdušni kargo

[уреди | уреди извор]
Kargoluks Boing 747-400F sa otvorenim vratima za nosni utovar
Glavni članak: Teretni avion

Vazdušni kargo, obično poznat kao avio kargo, firme preuzimaju od brodara i dostavljaju ga kupcima. Avioni su prvi put korišćeni za nošenje pošte kao tereta 1911. godine. Kasnije su proizvođači počeli da dizajniraju avione i za druge vrste tereta.

Postoji mnogo tipova komercijalnih aviona pogodnih za prevoz tereta, poput Boinga 747 i većeg An-124, koji je namenski napravljen za lako pretvaranje u teretni avion. Takvi veliki avioni koji koriste kontejnere za brzi utovar poznati su kao jedinično utovarni uređaji (engl. Unit load device - ULD), slično kao i kontejnerizovani kargo brodovi. ULD avioni se utovaraju sa prednje sekcije letelice.

Većina država poseduje i koristi veliki broj vojnih teretnih aviona, kao što je C-17 Globemaster III, za logističke potrebe.

Popularni komercijalni avion transformisan u teretni avion, kao što je Sab 340A dizajniran je za velike prihode i profitabilnost u operacijama na kratkim / srednjim linijama.

Železnički kargo

[уреди | уреди извор]
Glavni članak: Teretni voz
P&O Nedlojdova intermodalni teretni vagoni u stanici Barberi u Engleskoj, (2001)
Dvokontejnerski vagoni u vlasništvu TTKS kompanije. Ganderson Maksi-IV je vagon sa kapacitetom od 53 ft (16,15 m).

Vozovi imaju sposobnost prevoza velikog broja kontejnera koji dolaze iz brodskih luka. Vozovi se takođe koriste za transport vode, cementa, žitarica, čelika, drveta i uglja. Oni se koriste se, jer mogu da nose veliku količinu i uglavnom imaju direktan put do odredišta. Pod odgovarajućim okolnostima, teretni prevoz železnicom je ekonomičniji i energetski efikasniji od drumskog, posebno kada se prevozi u rinfuzu ili na velike udaljenosti.

Glavni nedostatak železničkog tereta je nedostatak fleksibilnosti. Iz tog razloga, železnica je izgubila veći deo teretnog posla zbog drumskog transporta. Železnički prevoz tereta često podleže troškovima pretovara, jer se roba mora preemstiti sa jednog načina prevoza na drugi. Prakse poput kontejnerizacije imaju za cilj minimiziranje ovih troškova. Pri transportu rasutih tereta od tačke do tačke, kao što su cement ili žito, sa specijalizovanim instalacijama za rukovanje rasutom teretom na šinskim kolosecima, šinski način prevoza ostaje najpogodnija i najpoželjnija opcija.

Mnoge vlade trenutno pokušavaju da podstaknu brodare da češće koriste vozove, zbog koristi za životnu sredinu.

Drumski kargo

[уреди | уреди извор]
Glavni članak: Kamion

Mnoge firme, kao što su Parcelforce, FedEx i R+L Carriers prevoze sve vrste tereta drumskim putem. Dostavljajući sve, od pisama do kuća i kargo kontejnera, ove firme nude brzu, ponekad istodnevnu, dostavu.

Dobar primer drumskog tereta je hrana, jer supermarketi svakodnevno zahtevaju dostavu kako bi svoje police napunili robom. Trgovci na malo i proizvođači svih vrsta oslanjaju se na dostavna vozila, bilo da su to poluprikolični ili manji dostavni kamioni. Ove manje kompanije za drumski transport neprestano teže najboljim rutama i cenama za isporuku svojih proizvoda.[4] Zapravo, nivo komercijalnog tereta koji prevoze manja preduzeća često je dobar barometar zdravog ekonomskog razvoja, jer se ove vrste vozila kreću i prevoze bukvalno sve, uključujući kurire koji prevoze pakete i poštu.[5] Mogu se uočiti različite vrste i težine vozila koja se koriste za premeštanje tereta.[6]

U Sjedinjenim Državama, pošiljke veće od oko 7.000 kg (15.432 lb) obično se klasifikuju kao kamionski teret (engl. truckload (TL) freight). To je zato što je za veliku pošiljku efikasnije i ekonomičnije ekskluzivno koristiti jedan veći kamion, a ne deliti prostor na manjoj prikolici.

Prema Federalnoj mostovskoj formuli bruto težine, ukupna težina natovarenog kamiona (tegljač i prikolica, 5-osovinski sistem) ne može da pređe oko 15.000 kg (33.069 lb) u Sjedinjenim Državama. U uobičajenim okolnostima, oprema za velike razdaljine težiće oko 15.000 kg (33.069 lb), što ostavlja oko 20.000 kg (44.092 lb) za teret. Slično tome, teret je ograničen na prostor dostupan u prikolici, obično 48 ft (14,63 m) ili 53 ft (16,15 m) dužine, 2,6 m (102,4 in) širine, 2,7 m (8 ft 10,3 in) visine i 13 ft 6 in (4,11 m) sveukupne visine.

Dok se ekspresne, paketne i LTL pošiljke uvek mešaju sa ostalim pošiljkama na jednom komadu opreme i obično se pretovaruju na više delova opreme tokom njihovog transporta, TL pošiljke obično putuju kao jedina pošiljka na prikolici. Zapravo, TL pošiljke se obično isporučuju na potpuno istoj prikolici na kojoj se preuzimaju.

Troškovi dostave

[уреди | уреди извор]

LTL pošiljalac često ostvaruje uštede koristeći posrednika za transport tereta, onlajn pijacu ili drugog posrednika, umesto da direktno sklapa ugovor sa transportnom kompanijom. Brokeri mogu kupovati na tržištu i dobiti niže stope nego što većina manjih pošiljalaca može dobiti direktno. Na LTL tržištu, posrednici obično dobijaju popust od 50% do 80% od objavljenih cena, dok se malom pošiljaocu prevoznik može ponuditi popust od samo 5% do 30%. Posrednici su licencirani od strane DOT-a i moraju da pruže dokaz o osiguranju.

Prevoznici kamionima (TL) obično naplaćuju tarifu po kilometru ili milji. Cena varira u zavisnosti od udaljenosti, geografske lokacije isporuke, predmeta koji se šalju, vrste potrebne opreme i potrebnog vremena servisa. TL pošiljke obično dobijaju razne doplate vrlo slične onima koje su gore opisane za LTL pošiljke. Na TL tržištu postoje na hiljade manjih operatera nego na tržištu LTL. Zbog toga je široko rasprostranjena upotreba transportnih posrednika ili brokera.

Drugi metod uštede je olakšavanje preuzimanja ili isporuke na terminalima prevoznika. Prevoznici ili posrednici mogu dostaviti pošiljaocima adresu i broj telefona za najbliži terminal za otpremu do polazišta i/ili odredišta. Čineći ovo, pošiljaoci izbegavaju sve dodatne naknade koje bi se obično mogle naplaćivati za utovariva;, preuzimanje/isporuku u stambenim objektima, preuzimanje/isporuku u unutrašnjosti ili obaveštenja/sastanke.

Stručnjaci za otpremu optimizuju svoje usluge i troškove tako što uzimaju uzorke od nekoliko prevoznika, brokera i onlajn tržišta. Kada dobijaju cene od različitih provajdera, pošiljaoci mogu pronaći širok raspon ponuđenih cena. Ako pošiljalac u Sjedinjenim Državama koristi brokera, špediciju ili drugog posrednika u transportu, uobičajeno je da pošiljalac dobije kopiju Federalne operativne uprave prevoznika.[7] Federalni zakon takođe zahteva da brokeri i posrednici za teretni promet imaju licencu od strane Federalne uprave za puteve. Iskusni otpremnici izbegavaju nelicencirane brokere i posrednike jer ako brokeri rade mimo zakona i nemaju federalnu operativnu licencu, pošiljalac nema zaštitu u slučaju problema. Takođe, pošiljaoci obično traže kopiju potvrde o osiguranju brokera i bilo koje specifično osiguranje koje se odnosi na pošiljku.

Sve u svemu, troškovi transporta su opali tokom proteklih decenija. Dalji pad troškova isporuke u budućnosti mogao bi se ostvariti primenom poboljšanih tehnologija 3D štampanja.[8] 

Bezbednosna razmatranja

[уреди | уреди извор]
Glavni članak: Bezbednost lanca snabdevanja

Vlade su veoma uključene u regulaciju transporta tereta, jer to može doneti bezbednosne rizike zemlji. Zbog toga su mnoge vlade usvojile pravila i propise, kojima upravlja carinska agencija, za rukovanje teretom kako bi se smanjili rizici od terorizma i drugih zločina. Vlade se uglavnom bave tovarom koji ulazi preko granica svoje zemlje.

Sjedinjene Države su bile jedan od lidera u obezbeđivanju tereta. Oni vide teret kao pitanje povezano sa nacionalnom bezbednošću. Posle terorističkih napada 11. septembra, bezbednost širokog opsega tereta je postala naglašena na preko 6 miliona teretnih kontejnera koji svake godine ulaze u luke Sjedinjenih Država.[9] Najnoviji odgovor američke vlade na ovu pretnju je CSI: Inicijativa za bezbednost kontejnera.[10] Its purpose was to increase security for container cargo shipped to the United States. As the CBP puts it, the intent is to "extend [the] zone of security outward so that American borders are the last line of defense, not the first."[11][12][13] CSI je program namenjen povećanju bezbednosti kontejnerskog tereta koji se šalje u Sjedinjene Države iz celog sveta.[14] Evropa se takođe fokusira na ovo pitanje, sa nekoliko projekata koje finansira EU.

Stabilizacija

[уреди | уреди извор]
Takođe pogledajte: Tranzitni vijak i Osiguranje tereta § Pričvršćivači

Dostupni su mnogi načini i materijali za stabilizaciju i osiguranje tereta u različitim vidovima transporta. Konvencionalne metode i materijali za osiguranje tereta kao što su čelične trake i blokiranje plastikom/drvetom i učvršćivanje se koriste decenijama, i još uvek su u širokoj upotrebi. Sadašnje metode obezbeđivanja tereta nude nekoliko drugih opcija, uključujući poliestersko vezivanje i zatezanje, sintetičke trake i vreće za nošenje, takođe poznate kao vazdušni jastuci ili vreće na naduvavanje.

Praktični saveti o stabilizaciji dati su u Međunarodnim smernicama za bezbedno osiguranje tereta za drumski transport.[15]

  • Metode stabilizacije
  • Primena u kontejneru
    Primena u kontejneru
  • Poliesterske trake i amortizacioni podmetači
    Poliesterske trake i amortizacioni podmetači
  • Poliestersko vezivanje
    Poliestersko vezivanje
  • Amfore iz bronzanog doba iz brodoloma u blizini Bodruma, Turska, sa nosačem i uređajem za užad koji ilustruju kako su mogle biti upakovane da se spreči pomeranje
    Amfore iz bronzanog doba iz brodoloma u blizini Bodruma, Turska, sa nosačem i uređajem za užad koji ilustruju kako su mogle biti upakovane da se spreči pomeranje

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Cargo”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
  2. ^ McLeod, Sam; Schapper, Jake H.M.; Curtis, Carey; Graham, Giles (2019). „Conceptualizing freight generation for transport and land use planning: A review and synthesis of the literature”. Transport Policy (на језику: енглески). 74: 24—34. doi:10.1016/j.tranpol.2018.11.007. 
  3. ^ CambridgeSystematics 1998, стр. 79.
  4. ^ „An example of a British commercial freight forwarding agency.”. Freightlink. Архивирано из оригинала 10. 2. 2014. г. Приступљено 12. 1. 2014. 
  5. ^ „Transportation is a crucial driver of economic growth and poverty reduction.”. The World Bank. Архивирано из оригинала 30. 6. 2013. г. Приступљено 14. 4. 2013. 
  6. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2015-02-10. г. Приступљено 2015-01-29. 
  7. ^ Federal Motor Carrier Safety Administration Архивирано 2013-02-22 на сајту Wayback Machine
  8. ^ Durach, Christian F.; Kurpjuweit, Stefan; Wagner, Stephan M. (2017-09-25). „The impact of additive manufacturing on supply chains”. International Journal of Physical Distribution & Logistics Management. 47 (10): 954—971. ISSN 0960-0035. doi:10.1108/ijpdlm-11-2016-0332. 
  9. ^ „Murray Unveils First-in-the-Nation Port Security Demonstration”. U.S. Senator Patty Murray. Архивирано из оригинала 31. 5. 2007. г. 
  10. ^ „CONTAINER SECURITY: MAJOR INITIATIVES AND RELATED INTERNATIONAL DEVELOPMENTS” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 23. 4. 2021. г. 
  11. ^ Office, U. S. Government Accountability. „Container Security: Expansion of Key Customs Programs Will Require Greater Attention to Critical Success Factors”. gao.gov (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-23. 
  12. ^ „- THE CONTAINER SECURITY INITIATIVE AND THE CUSTOMS-TRADE PARTNERSHIP AGAINST TERRORISM: SECURING THE GLOBAL SUPPLY CHAIN OR TROJAN HORSE?”. govinfo.gov. Приступљено 2021-04-23. 
  13. ^ „Container Security Guide | What is Container Security | Snyk”. snyk.io (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-23. 
  14. ^ „CSI: Container Security Initiative”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2006. г. 
  15. ^ „International Guidelines on Safe Load Securing for Road Transport” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 7. 2015. г. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Kargo на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kargo&oldid=28659350”