Пређи на садржај

Međunarodna finansijska korporacija

С Википедије, слободне енциклопедије
Međunarodna finansijska korporacija
Zgrada IFC sedišta, koju je dizajnirao arhitekta Majkl Grejvs
Osnovana20. jul 1956. god.; pre 68 godina (1956-07-20)
Datum osnivanja20. jul 1956. god.; pre 68 godina (1956-07-20)
TipRazvojna finansijska institucija
Pravni statusSporazum
NamenaRazvoj privatnog sektora, Redukcija siromaštva
SedišteVašington, SAD
Članovi185 zemalja
Izvršni podpredsednik & CEOMakhtar Diop[1]
Matična organizacijaGrupa Svetske Banke
Veb-sajtifc.org

Međunarodna finansijska korporacija (engl. International Finance Corporation, IFC) međunarodna finansijska institucija je koja nudi investicione, savetodavne i usluge upravljanja imovinom kako bi podstakla razvoj privatnog sektora u manje razvijenim zemljama. IFC je član Grupe Svetske banke sa sedištem u Vašingtonu u Sjedinjenim Državama.

Osnovana je 1956. godine, kao ogranak privatnog sektora Grupe Svetske banke, radi unapređenja ekonomskog razvoja ulaganjem u profitne i komercijalne projekte za umanjenje siromaštva i podsticanje razvoja.[2][3][4] Cilj IFC-a je da stvori mogućnosti za ljude da izbegnu siromaštvo i postignu bolji životni standard mobilizacijom finansijskih resursa za privatna preduzeća, promovisanjem pristupačnih i konkurentnih tržišta, pružanjem podrške preduzećima i drugim subjektima iz privatnog sektora i stvaranjem radnih mesta i pružanjem potrebnih usluga onima koji su pogođeni siromaštvom ili na drugi način ranjivi.[5]

Od 2009. godine, IFC se usredsredio na niz razvojnih ciljeva na koje se očekuje da će njegovi projekti imati u fokusu. Njeni ciljevi su povećanje održivih poljoprivrednih mogućnosti, poboljšanje zdravstvene zaštite i obrazovanja, povećanje pristupa finansiranju mikrofinansiranja i poslovnih klijenata, unapređenje infrastrukture, pomoć malim preduzećima u rastu prihoda i ulaganje u klimatsko zdravlje.[6]

IFC je u vlasništvu i njime upravljaju zemlje članice, ali ima svoje izvršno rukovodstvo i osoblje koje obavlja njegovo normalno poslovanje. To je korporacija čiji su deoničari vlade članice koje obezbeđuju uplaćeni kapital i imaju pravo glasa o njenim pitanjima. Prvobitno je bio finansijski integrisaniji sa Grupom Svetske banke, ali kasnije je IFC uspostavljen odvojeno i na kraju je dobio ovlašćenje da deluje kao finansijski autonomni entitet i donosi nezavisne investicione odluke.

Organizacija nudi niz usluga finansiranja duga i kapitala i pomaže kompanijama da se suoče sa rizikom, uzdržavajući se od učešća u upravljačkom svojstvu. Korporacija takođe nudi savete kompanijama o donošenju odluka, proceni njihovog uticaja na životnu sredinu i društvo, i odgovornom ophođenju. Ona savetuje vlade o izgradnji infrastrukture i partnerstava radi dalje podrške razvoju privatnog sektora.

Korporaciju svake godine procenjuje nezavisni procenjivač. Izveštaj o proceni 2011. godine prepoznao je da su njene investicije dobro poslovale i smanjile siromaštvo, ali je preporučio korporaciji da eksplicitnije definiše siromaštvo i očekivane ishode kako bi bolje razumela njegovu efikasnost i strateški pristupila smanjenju siromaštva. Ukupna ulaganja korporacije u 2011. iznosila su 18,66 milijardi dolara. U 2011. je IFC posvetio 820 miliona dolara za savetodavne usluge za 642 projekta i držao likvidnu imovinu u vrednosti od 24,5 milijardi dolara. IFC je u dobrom finansijskom položaju i dobio je najviše ocene od dve nezavisne agencije za kreditni rejting u 2018. godini.[7]

IFC je često pod kritikama nevladinih organizacija da nije u mogućnosti da prati svoj novac zbog upotrebe finansijskih posrednika. Na primer, izveštaj Oksfam Internašonala i drugih nevladinih organizacija iz 2015. godine, „Patnja drugih”, ustanovi je da IFC nije sprovodio dovoljno dubinske analize i upravljanja rizikom u mnogim od svojih ulaganja u nezavisne zajmodavce.[8]

Ostale kritike fokusiraju se na prekomerni rad IFC-a sa velikim kompanijama ili bogatim pojedincima koji već mogu da finansiraju svoje investicije bez pomoći javnih institucija poput IFC-a, i takva ulaganja nemaju adekvatan pozitivan razvojni uticaj. Jedan primer koji nevladine organizacije i kritični novinari često navode je da je IFC saudijskom princu omogućio finansiranje hotela sa pet zvezdica u Gani.[9]

Istorija

[уреди | уреди извор]
Robert L. Garner (1949)

Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond dizajnirali su delegati na konferenciji u Breton Vudsu 1944. godine. Svetska banka, koja se tada sastojala od samo Međunarodne banke za obnovu i razvoj, počela je sa radom 1946. Robert L. Garner pridružio se Svetskoj banci 1947 kao viši izvršni direktor i izrazio je svoje mišljenje da bi privatno poslovanje moglo igrati važnu ulogu u međunarodnom razvoju. Godine 1950, Garner i njegove kolege predložili su osnivanje nove institucije u svrhu privatnih investicija u manje razvijene zemlje koje opslužuje Svetska banka. Američka vlada je podstakla ideju međunarodne korporacije koja radi zajedno sa Svetskom bankom da investira u privatna preduzeća bez prihvatanja garancija od vlada, bez upravljanja tim preduzećima i saradnjom sa nezavisnim investitorima. Opisujući IFC 1955. godine, predsednik Svetske banke Judžin R. Blek rekao je da će IFC investirati samo u privatne firme, umesto da daje zajmove vladama, i da neće upravljati projektima u koje ulaže.[10]

Koncept je ipak bio kontroverzan u SAD-u, gde su neki poslovni interesi bili neugodni zbog javnog vlasništva privatnih firmi.[11] Ipak, 1956. godine Međunarodna finansijska korporacija je počela sa radom pod vođstvom Garnera. U početku je imala osoblje sa 12 članova i kapital od 100 miliona dolara (što je ekvivalentno 922 miliona dolara u 2018. godini).[12] Korporacija je inauguralno investirala 1957. godine dajući 2 miliona dolara (ekvivalentno 18 miliona dolara u 2018. godini)[12] zajma podružnici kompanije Simens & Halske sa sedištem u Brazilu (danas Siemens AG).[3]

IFC je 2007. kupio 18% udela u indijskoj finansijskoj kompaniji Angel Broking.[13] U decembru 2015. godine, IFC je podržao grčke banke sa 150 miliona evra kupujući akcije u četiri od njih: Alfa banci (60 miliona), Evrobanci (50 miliona), Pirejskoj banci (20 miliona) i Nacionalnoj banci Grčke (20 miliona).[14]

Uprava

[уреди | уреди извор]

IFC-om upravlja Odbor guvernera koji se sastaje godišnje i sastoji se od jednog guvernera po zemlji članici (najčešće ministra finansija ili sekretara trezora).[2] Svaki član obično imenuje jednog guvernera i takođe jednog zamenika.[15] Iako korporativna ovlašćenja pripadaju Odboru guvernera, guverneri delegiraju većinu svojih korporativnih ovlašćenja i svoja ovlašćenja nad dnevnim pitanjima kao što su pozajmljivanje i poslovanje, na Odbor direktora. Odbor direktora IFC-a sastoji se od 25 izvršnih direktora koji se redovno sastaju i rade u sedištu IFC-a, a njima predsedava predsednik Grupe Svetske banke.[16][17] Izvršni direktori kolektivno predstavljaju sve 184 zemlje članice. Kada Odbor direktora IFC-a glasa o pitanjima koja su mu izneta, glas svakog izvršnog direktora ponderiše se prema ukupnom osnovnom kapitalu država članica koje predstavlja taj direktor.[16]

Glavni izvršni direktor IFC-a nadgleda njegov sveukupni smer i dnevno poslovanje.[2] Filip Le Houerou je izvršni direktor IFC-a.[18] Od imenovanja predsednika Svetske banke Džima Jong Kima u martu 2016. godine, gospodin Le Houerou predvodio je novu strategiju organizacije za stvaranje tržišta u manje razvijenim zemljama i redefinisanje finansiranja razvoja promovisanjem inicijativa i reformi koje otključavaju milijarde dolara u dodatnom privatnom sektoru investicija.

Iako IFC koordinira svoje aktivnosti u mnogim oblastima sa drugim institucijama Grupe Svetske banke, on generalno deluje nezavisno, jer je zaseban entitet sa pravnom i finansijskom autonomijom, uspostavljen sopstvenim sporazumnim pravilima.[16] Korporacija posluje sa osobljem od preko 3.400 zaposlenih, od kojih je polovina stacionirana u terenskim kancelarijama širom zemalja članica.[2]

Zelene zgrade u manje razvijenim zemljama

[уреди | уреди извор]

IFC je stvorio sistem sertifikacije za masovno tržište za brzo rastuća tržišta pod nazivom EDGE („izvrsnost u dizajnu za veću efikasnost”).[19] IFC i Svetski savet za zelenu gradnju[20] su se udružili da bi ubrzali rast zelene gradnje u manje razvijenim zemljama. Cilj je bio da se poveća izgradnja zelenih zgrada tokom sedmogodišnjeg perioda dok 20% tržišta nekretnina ne bude zasićeno. Do sertifikacije dolazi kada se ispuni standard EDGE,[21] koji zahteva 20% manje energije, vode i materijala nego konvencionalni domovi.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ International Finance Corporation. „Leadership”. ifc.org. Приступљено 29. 3. 2021. 
  2. ^ а б в г Ottenhoff, Jenny (2011). International Finance Corporation (Извештај). Center for Global Development. Архивирано из оригинала 30. 09. 2011. г. Приступљено 2012-06-05. 
  3. ^ а б International Finance Corporation. „IFC History”. World Bank Group. Архивирано из оригинала 2016-01-24. г. Приступљено 2012-06-09. 
  4. ^ Madura, Jeff (2007). International Financial Management: Abridged 8th Edition. Mason, OH: Thomson South-Western. ISBN 0-324-36563-2. 
  5. ^ name="IFC Vision 2012"International Finance Corporation. „IFC's Vision, Values, & Purpose”. World Bank Group. Приступљено 2012-06-10. 
  6. ^ International Finance Corporation (2012). IFC Development Goals (PDF) (Извештај). World Bank Group. Приступљено 2012-06-09. 
  7. ^ „Investor Relations”. Ifc.org. Приступљено 25. 6. 2019. 
  8. ^ „Billions in "out of control" IFC investments into third-parties causing human rights abuses around the world | Oxfam International”. Oxfam.org (на језику: енглески). Приступљено 2017-02-06. 
  9. ^ „Can You Fight Poverty With a Five-Star Hotel?”. Foreign Policy. Приступљено 2017-02-06. 
  10. ^ Jacks, Allen (1955-09-17). „World Bank Head Sees IFC Start in Early '56”. The Washington Post. стр. 17. 
  11. ^ Matecki, A.E. (1957). The Establishment of the IFC and the United States. New York: Praeger. 
  12. ^ а б „CPI Inflation Calculator”. U.S. Bureau of Labor Statistics. Приступљено 2012-06-20. 
  13. ^ „IFC picks up 12.5 pc stake in Angel Broking”. Live Mint. 12. 10. 2007. 
  14. ^ „IFC supports Greek banks with €150 million”. Intelligent-news.com. 8. 12. 2015. Архивирано из оригинала 20. 01. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2015. 
  15. ^ International Finance Corporation (2010). IFC Annual Report 2010: Where Innovation Meets Impact (Извештај). World Bank Group. Приступљено 2012-06-09. 
  16. ^ а б в International Finance Corporation (2011). IFC Annual Report 2011: I Am Opportunity (Извештај). World Bank Group. Приступљено 2012-06-09. 
  17. ^ International Finance Corporation (2012). IFC Organizational Structure (PDF) (Извештај). World Bank Group. Приступљено 2012-09-27. 
  18. ^ „Leadership”. Ifc.org. Приступљено 2017-12-12. 
  19. ^ „EDGE Buildings”. Ifc.org. 
  20. ^ „WorldGBC 3 - EDGE Certification System”. Worldgbc.org. Архивирано из оригинала 2016-06-12. г. 
  21. ^ „EDGE Buildings -”. Edgebuildings.com. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Međunarodna finansijska korporacija на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Međunarodna_finansijska_korporacija&oldid=28522921”