Пређи на садржај

Plekstrinski homologni domen

С Википедије, слободне енциклопедије
PH domen tirozinske proteinske kinaze BTK
Identifikatori
SimbolPH
PfamPF00169
InterProIPR001849
SMARTPH
PROSITEPDOC50003
SCOP1dyn
SUPERFAMILY1dyn
OPM superfamilija51
OPM protein1pls
CDDcd00821

Plekstrinski homologni domen (PH domen) je proteinski domen sa približno 120 aminokiselina. On se javlja u širokom opsegu proteina koji učestvuju u intraćelijskoj signalizaciji ili su konstituenti citoskeletona.[1][2][3][4][5][6][7]

Ovaj domen je prisutan u fosfatidilinozitolnim lipidima unutar bioloških membrana (kao što je fosfatidilinozitol (3,4,5)-trisfosfat i fosfatidilinozitol (4,5)-bisfosfat),[8] i proteinima poput βγ-podjedinica heterotrimernih G proteina,[9] i proteinske kinaze C.[10] Putem tih interakcija, PH domeni učestvuju u regruitovanju proteina u različite membrane, te ih sortiraju u odgovarajuće ćelijske kompartmane ili im omogućavaju da formiraju interakcije sa drugim komponentama puteva prenosa signala.

Sledeći geni kodiraju proteine sa PH domenom:

  1. ^ Mayer BJ, Ren R, Clark KL, Baltimore D (1993). „A putative modular domain present in diverse signaling proteins”. Cell. 73 (4): 629—30. PMID 8500161. doi:10.1016/0092-8674(93)90244-K. 
  2. ^ Haslam RJ, Koide HB, Hemmings BA (1993). „Pleckstrin domain homology”. Nature. 363 (6427): 309—10. PMID 8497315. doi:10.1038/363309b0. 
  3. ^ Musacchio A, Gibson T, Rice P, Thompson J, Saraste M (1993). „The PH domain: a common piece in the structural patchwork of signalling proteins”. Trends Biochem. Sci. 18 (9): 343—8. PMID 8236453. doi:10.1016/0968-0004(93)90071-T. 
  4. ^ Gibson TJ, Hyvönen M, Musacchio A, Saraste M, Birney E (1994). „PH domain: the first anniversary”. Trends Biochem. Sci. 19 (9): 349—53. PMID 7985225. doi:10.1016/0968-0004(94)90108-2. 
  5. ^ Pawson T (1995). „Protein modules and signalling networks”. Nature. 373 (6515): 573—80. PMID 7531822. doi:10.1038/373573a0. 
  6. ^ Ingley E, Hemmings BA (1994). „Pleckstrin homology (PH) domains in signal transduction”. J. Cell. Biochem. 56 (4): 436—43. PMID 7890802. doi:10.1002/jcb.240560403. 
  7. ^ Saraste M, Hyvönen M (1995). „Pleckstrin homology domains: a fact file”. Curr. Opin. Struct. Biol. 5 (3): 403—8. PMID 7583640. doi:10.1016/0959-440X(95)80104-9. 
  8. ^ Wang DS, Shaw G (1995). „The association of the C-terminal region of beta I sigma II spectrin to brain membranes is mediated by a PH domain, does not require membrane proteins, and coincides with a inositol-1,4,5 triphosphate binding site”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 217 (2): 608—15. PMID 7503742. doi:10.1006/bbrc.1995.2818. 
  9. ^ Wang DS, Shaw R, Winkelmann JC, Shaw G (1994). „Binding of PH domains of beta-adrenergic receptor kinase and beta-spectrin to WD40/beta-transducin repeat containing regions of the beta-subunit of trimeric G-proteins”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 203 (1): 29—35. PMID 8074669. doi:10.1006/bbrc.1994.2144. 
  10. ^ Yao L, Kawakami Y, Kawakami T (1994). „The pleckstrin homology domain of Bruton tyrosine kinase interacts with protein kinase C”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 91 (19): 9175—9. PMC 44770Слободан приступ. PMID 7522330. doi:10.1073/pnas.91.19.9175. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]