Pliske (rod)

Pliske
	Žuta pliska
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Passeriformes
Porodica:	Motacillidae
Rod:	Motacilla; Linnaeus, 1758
Vrste
	Pogledati u tekstu.

Pliske ili pastirice (лат. Motacilla) su rod malih ptica pevačica. Šumska pliska pripada monotipskom rodu Dendronanthus koji je jako filogenetski blizak rodu Motacilla da je ponekad uključivana u njega. Pastirice su ime dobile po karakterističnom ponašanju praćenja pastira sa govedima ili ovcama, koje prilikom napasanja podižu insekte kojima se ove ptice hrane. Zajedno sa trepteljkama i dugokandžicama formiraju familiju pliski.

Karakteristike

Pliske su vitke, često živopisno obojene, insketivorne vrste koje plen sakupljaju na zemlji ili u letu i naseljavaju različita staništa Starog sveta. Recentne vrste koje se gnezde u Evropi, Africi i Aziji su parcijalni ili pravi migranti. Dve vrste koje se gnezde na Aljasci se mogu seliti čak i do Australije.

Gnezde se na zemlji, gde polažu i do 6 jaja. Ono po čemu su lako prepoznatljive je njihovo gore-dole mlatarenje repom. Još uvek nije objašnjen razlog takvog ponašanja i pomeranja repa. Predlagana objašnjenja su da je to jedna od strategija kojom plaše plen ili pokazivanje podređenosti drugim pliskama. Poslednje studije navode da ovim ponašanjem ukazuju na stanje opreznosti.^[1] što može pomoći u odvraćanju predatora.^[2]

Sistematika

Na prvi pogled, pliske izgledaju kao da su razdvojene na pliske sa žutim i belim stomakom ili na grupe koje uključuju vrste sa crnom glavom na jednu stranu ili vrste sa sivom glavom, mada mogu biti i maslinasto zelene, žute ili drugih boja. Međutim, to nisu prave evolutivne linije, pogotovo što promena boje stomaka može biti uzrokovana promenom količine melanina i ta promena se dešavala nekoliko puta nezavisno. To sve ukazuje na to da su odnosi u ovoj grupi mnogo suptilniji.

Mitohondrijalna DNK (mtDNK), citohrom b i subjedinica 2 NADH dehidrogenaze su slabo upotrebljivi za sekvencioniranje i odvajanje ovih vrsta (Voelker, 2002). Osnovna sumnja je da postoje tri supervrste sa belim stomacima, što je potvrđeno kod crnogrle pliske. Takođe postoji jedna supervrsta u subsaharskoj Africi, gde se sreću tri belogrle vrste sa crnim povezom preko grudi. Preostalih 5 vrsta su jako morfološki promenljive i njihova veza sa dva potvrđena kladusa u okviru ovog reda još nije zadovoljavajuće objašnjena.

Poreklo roda se vezuje za region istočnog Sibira i Mongolije. Pliske su se vrlo brzo raširile celom Evroazijom i raselile do Afrike u gornjem pliocenu.

Tri vrste su poli i parafiletske u sadašnjoj taksonomiji, pri čemu se neke podvrste moraju pregrupisati ili vrste podeliti u nove vrste. Žuta pliska je oduvek bila taksonomska noćna mora, u okviru koje se sreće gomila prihvaćenih podvrsta i podjednako veliki broj neprihvaćenih podvrsta. Dve preostale monohrone vrste, mekonška pliska (Motacilla samveasnae) i afrička bela pliska (Motacilla aguimp) verovatno su jako filogenetski bliske i to je dobar primer konvergentne evolucije.

Praistorijske forme pliski su fosilni nalazi Motacilla humata-e i Motacilla major-a.

Motacilla je latinsko ime za belu plisku; nastalo od deminutiva reči motare, „kretati se u nekom pravcu”, i od reči koja je još od srednjeg veka pogrešno interpretirana, cilla koja znači „rep”.^[3]

Vrste u taksonomskom redu

Bela pliska (Motacilla alba) - polifiletska ili parafiletska
Japanska pliska (Motacilla grandis)
Beloobrva pliska (Motacilla maderaspatensis)
Mekonška pliska (Motacilla samveasnae)
Afrička bela pliska (Motacilla aguimp)
Žutoglava pliska (Motacilla citreola) - moguće parafiletska
Zapadna žuta pliska (Motacilla flava) - moguće parafiletska
Istočna žuta pliska (Motacilla tschutschensis) - moguće parafiletska
Potočna pliska (Motacilla cinerea)
Kapska pliska (Motacilla capensis)
Žutotrba pliska (Motacilla flaviventris)
Planinska pliska (Motacilla clara)

Mekonška pliska je opisana kao nova vrsta tek u 2001.

Bivše vrste

Ranije su neki autoriteti smatrali da su ove navedene vrste one koje treba pripojiti rodu Motacilla:

Crvenobrki bulbul (tada poznat kao Motacilla emeria)^[4]

Galerija vrsta

Bela pliska
Japanska pliska
Afrička bela pliska
Beloobrva pliska
Mekonška pliska
Žutoglava pliska
Zapadna žuta pliska
Istočna žuta pliska
Potočna pliska
Kapska pliska
Žutotrba pliska
Planinsla pliska

Reference

^ Randler, C (2006). „Is tail wagging in white wagtails, Motacilla alba, an honest signal of vigilance?”. Animal Behaviour. 71 (5): 1089—1093.
^ Hasson, O. (1991). "Pursuit-deterrent signals: communication between prey and predator". Trends in Ecology & Evolution. 6 325–329.
^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. стр. 261. ISBN 978-1-4081-2501-4.
^ „Pycnonotus jocosus emeria - Avibase”. avibase.bsc-eoc.org. Приступљено 2017-03-12.

Literatura

Voelker, Gary (2002). „Systematics and historical biogeography of wagtails: Dispersal versus vicariance revisited”. Condor. 104 (4): 725—739. doi:10.1650/0010-5422(2002)104[0725:SAHBOW]2.0.CO;2.

Spoljašnje veze

Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Wagtail”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
Wagtail videos Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2010) on the Internet Bird Collection

[1] Randler, C (2006). „Is tail wagging in white wagtails, Motacilla alba, an honest signal of vigilance?”. Animal Behaviour. 71 (5): 1089—1093.

[2] Hasson, O. (1991). "Pursuit-deterrent signals: communication between prey and predator". Trends in Ecology & Evolution. 6 325–329.

[job-3] Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. стр. 261. ISBN 978-1-4081-2501-4.

[4] „Pycnonotus jocosus emeria - Avibase”. avibase.bsc-eoc.org. Приступљено 2017-03-12.

[1]

[2]

[3]

[4]