Proserpinus proserpina

Proserpinus proserpina
Status ugroženosti
	; Nedovoljno podataka (IUCN 2.3)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Arthropoda
Klasa:	Insecta
Red:	Lepidoptera
Porodica:	Sphingidae
Rod:	Proserpinus
Vrsta:	P. proserpina
Binomno ime
	Proserpinus proserpina; (Pallas, 1772)
Sinonimi
	Sphynx proserpina Pallas, 1772; Sphinx schieffermilleri Fuessly, 1779; Sphinx oenotherae Denis & Schiffermüller, 1775; Sphinx francofurtana Fabricius, 1781; Proserpinus aenotheroides Butler, 1876; Proserpinus proserpina attenuata Schultz, 1904; Proserpinus proserpina brunnea Geest, 1903; Proserpinus proserpina grisea Rebel, 1910; Proserpinus proserpina infumata (Closs, 1911); Proserpinus proserpina schmidti Schmidt, 1914; Pterogon proserpina gigas Oberthür, 1922; Pterogon proserpina japetus Grum-Grshimailo, 1890; Pterogon proserpina maxima Grum-Grshimailo, 1887;

Proserpinus proserpina noćni je leptir iz porodice ljiljaka (Sphingidae).^[2]

Distribucija i stanište

Vrsti Proserpinus proserpina pogoduje toplija klima, pa je prisutna od severozapadne Afrike do Kine. U Evropi je ograničena na toplija podneblja. Staništa uključuju vlažne, šumske čistine, rubove šuma, travnate doline na nadmorskim visinama do 2000 metara, ali i peskovita staništa u okolini gradova. Vrsta je lokalna.^[3]

Biologija i ekologija vrste

Morfologija

Jaja su izuzetno sitna, ne duža od jednog milimetra, sjajna i zelena. Polažu se pojedinačno na biljku hraniteljku, i to na naličju lista, pri čemu se vrlo često na istoj biljci nalazi veći broj jaja. Gusenice, kada su potpuno zrele i pred ulutkavanje, dostižu do 70 milimetara. Mlade gusenice su mat zelene, sa žutom dorzolateralnom linijom. Hrane se na naličju lista. Na početku razvoja, rastu sporo. Po dostizanju petog larvenog stupnja, većina gusenica je smeđe boje prošarana finim linijama, izraženih markacija oko spirakuluma. Trnoliki izraštaj u repnom delu odsustvuje tokom čitavog razvoja, kod gusenica petog stupnja jasno je uočljiv sklerotizovani, sjajnu disk na mestu uobičajenog trna. Iako je smeđa forma gusenica najčešća, javljaju se i potpuno zelene (ostali karakteri petog stupnja su identični). Lutka je dužine do 30 milimetara. Ovo je i stadijum u kom vrsta prezimljava. Crvenkasto smeđa lutka ima blago spljošten kremaster i nalazi se plitko ukopana u vlažno zemljište. Iako oko lutke može da se nađe mala količina svilenih niti, nema formiranja pravog zaštitnog kokona. Raspon krila je adulta je do 60 milimetara, a obojenje generalno zeleno, sa poljima različitog intenziteta u boji.^[4]^[5]^[6]

Proserpinus proserpina ♂
Proserpinus proserpina ♂ △
Proserpinus proserpina ♀
Proserpinus proserpina ♀ △

Životni ciklus

Imaju jednu generaciju godišnje.^[7] Adulti lete u maju i junu, najčešće u zoru ili sumrak. Privlače ih intenzivni mirisi biljaka poput jasmina (rod Jasminum) i lisičine (Echium vulgare). Gusenice se sreću u junu, julu i avgustu, pri čemu je najčešći susret sa gusenicom u kasno leto, pri čemu zrele gusenice tumaraju čistinama u potrazi za mestom za ulutkavanje. Oligofagne su, pri čemu su najčešće hraniteljke biljke iz roda Epilobium (kiprovina), a nešto ređe i Lythrum salicaria (potočnjak) i biljke iz roda Oenothera (noćurci). ^[8]

Gusenica pred ulutkavanje

Reference

^ „CATE Creating a Taxonomic eScience - Sphingidae”. Cate-sphingidae.org. Архивирано из оригинала 2012-11-05. г. Приступљено 2011-10-26.
^ „Proserpinus proserpina (Pallas, 1772) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-11-16.
^ Rubinoff, Daniel; Roux, Johannes J. Le (2008-12-24). „Evidence of Repeated and Independent Saltational Evolution in a Peculiar Genus of Sphinx Moths (Proserpinus: Sphingidae)”. PLOS ONE (на језику: енглески). 3 (12): e4035. ISSN 1932-6203. PMC 2603316 . PMID 19107205. doi:10.1371/journal.pone.0004035.
^ König, Frederic. (2003). Bio-ecologia lepidopterelor apartinand familiei sphingidae din Romania. Timisoara: Artpress. ISBN 973-7911-28-8. OCLC 895777969.
^ Ardinavičiūtė, Joana; Diškus, Arūnas (2007). „New record of the hawkmoth Proserpinus proserpina (Pallas, 1772) (Lepidoptera: Sphingidae) in Lithuania” (на језику: енглески).
^ „Fachzeitschrift für angewandte Ökologie - NATURSCHUTZ UND LANDSCHAFTSPLANUNG”. www.nul-online.de. Приступљено 2020-11-16.
^ „Proserpinus proserpina: World Conservation Monitoring Centre”. IUCN Red List of Threatened Species. 1996-08-01. Приступљено 2020-11-16.
^ Jordan, Karl (1926). „On some Old World Sphingidae”. Novitates Zoologicae. 33: 379—384. ISSN 0950-7655. doi:10.5962/bhl.part.21149.

Spoljašnje veze

[1] „CATE Creating a Taxonomic eScience - Sphingidae”. Cate-sphingidae.org. Архивирано из оригинала 2012-11-05. г. Приступљено 2011-10-26.

[2] „Proserpinus proserpina (Pallas, 1772) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-11-16.

[3] Rubinoff, Daniel; Roux, Johannes J. Le (2008-12-24). „Evidence of Repeated and Independent Saltational Evolution in a Peculiar Genus of Sphinx Moths (Proserpinus: Sphingidae)”. PLOS ONE (на језику: енглески). 3 (12): e4035. ISSN 1932-6203. PMC 2603316 . PMID 19107205. doi:10.1371/journal.pone.0004035.

[4] König, Frederic. (2003). Bio-ecologia lepidopterelor apartinand familiei sphingidae din Romania. Timisoara: Artpress. ISBN 973-7911-28-8. OCLC 895777969.

[5] Ardinavičiūtė, Joana; Diškus, Arūnas (2007). „New record of the hawkmoth Proserpinus proserpina (Pallas, 1772) (Lepidoptera: Sphingidae) in Lithuania” (на језику: енглески).

[6] „Fachzeitschrift für angewandte Ökologie - NATURSCHUTZ UND LANDSCHAFTSPLANUNG”. www.nul-online.de. Приступљено 2020-11-16.

[7] „Proserpinus proserpina: World Conservation Monitoring Centre”. IUCN Red List of Threatened Species. 1996-08-01. Приступљено 2020-11-16.

[8] Jordan, Karl (1926). „On some Old World Sphingidae”. Novitates Zoologicae. 33: 379—384. ISSN 0950-7655. doi:10.5962/bhl.part.21149.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]