Tioestar

Tioestri su jedinjenja sa funkcionalnom grupom C-S-CO-C. Oni su proizvod esterifikacije karboksilnih kiselina i tiola. Tioestri su široko rasprostranjeni u biohemiji, najpoznatiji derivat je acetil-CoA.

Sinteza

Tioesteri se mogu pripremiti na više načina.^[1] Glavni metod pripreme je kondenzacija tiola i karboksilnih kiselina u prisustvu dehidracionog agenta:^[2]

RSH + R'CO₂H → RSC(O)R' + H₂O

Tipični dehidracioni agens je DCC. Kiselinski anhidridi i neki laktoni takođe reaguju sa tiolima u prisustvu baza.

Oni se takođe formiraju putem karbonilacije alkina i alkena u prisustvu tiola.^[3]

Reakcije

Karbonilni centar tioestara je reaktivan. On se reaguje poput blaže verzije kiselinskih hlorida. Tioestri i amini se kombinuju i daju amide:

R"NH₂ + RSC(O)R' → R"₂NC(O)R' + RSH

C-H grupa susedna karbonilu tioestara je blago kisela i podleže aldolnoj kondenzaciji. Taj tip reakcije se odvija tokom biosinteze masnih kiselina.

Biohemija

Tioesteri su česti intermedijari mnogih biosintetičkih reakcija, među kojima je formiranje i degradacija masnih kiselina i mevalonata, prekurzora steroida. Biosinteza lignina, koji sačinjava veliku frakciju biomase, se odvija putem tioestarskih derivata kafeinske kiseline.^[4]^[5] Neki od njih su malonil-CoA, acetoacetil-CoA, propionil-CoA i cinamoil-CoA. Proces acetogeneze obuhvata formiranje acetil-CoA. Dehidratacioni agens u formiranju ovih tioestara je ATP. Tioestri isto tako učestvuju u obeležavanju proteina ubikvitinom, koji označava proteine za degradaciju.

Izomerna jedinjenja: tionoestri

Tionoestri su izomerni sa tioestrima. Kod tionoestara, sumpor zamenjuje karbonilni kiseonik estara. Metil tionobenzoat je C₆H₅C(S)OCH₃. Takva jedinjenja se tipično pripremaju reakcijom tioacil hlorida sa alkoholom, kao i reakcijom Lovesonovog reagensa sa estrima.^[6]

Reference

^ Shin-ichi Fujiwara, Nobuaki Kambe (2005) volume, 251: pp. 87–140.„Thio-, Seleno-, and Telluro-Carboxylic Acid Esters”. Topics in Current Chemistry. doi:10.1007/b101007.
^ Synthesis of thioesters
^ Werner Bertleff, Michael Roeper, Xavier Sava, 2007, Wiley-VCH. „Carbonylation, Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry”. doi:10.1002/14356007.a05_217.pub2.
^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
^ R. J. Cremlyn, John Wiley and Sons: Chichester. An Introduction to Organosulfur Chemistry. 1996. ISBN 978-0-471-95512-2. .

[1] Shin-ichi Fujiwara, Nobuaki Kambe (2005) volume, 251: pp. 87–140.„Thio-, Seleno-, and Telluro-Carboxylic Acid Esters”. Topics in Current Chemistry. doi:10.1007/b101007.

[2] Synthesis of thioesters

[3] Werner Bertleff, Michael Roeper, Xavier Sava, 2007, Wiley-VCH. „Carbonylation, Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry”. doi:10.1002/14356007.a05_217.pub2.

[Lehninger-4] David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

[VoetBiochemistry3rd-5] Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.

[6] R. J. Cremlyn, John Wiley and Sons: Chichester. An Introduction to Organosulfur Chemistry. 1996. ISBN 978-0-471-95512-2. .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]