Vaccinium uliginosum
| Плава боровница | |
|---|---|
| |
| Листови и плодови | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | V. uliginosum
|
| Биномно име | |
| Vaccinium uliginosum | |
| Синоними[1] | |
|
Синонимија
| |
Плава боровница,[2] црнозрна боровница[3] или млајевка[4] (Vaccinium uliginosum), листопадна је жбунаста биљка из породице вресова (Ericaceae).
Опис биљке
[уреди | уреди извор]Плава боровница је мали листопадни жбун просечне висине између 10 и 75 цм (ређе до 1 метра висине) са дрвенастим стабљикама смеђе боје. За разлику од сродне врсте Vaccinium myrtillus (црна боровница) њено стабло је у целости дрвенасто и нешто је светлије (иако су обе врсте физиономски јако сличне). Листови су дугуљасти, дужине од 4 до 30 милиметара, ширине 2−15 мм, плавкасто-зелене боје, глатки и заобљени на врху. У јесен листови добијају црвенкасту боју и опадају. Цветови су висећи на кратким дршкама и појединачни. Имају облик звонца беле и светло розе боје, дужине 4−6 мм. Биљка цвета средином пролећа. Плод је јестива бобица тамноплаве боје пречника 5−8 мм, доста слатка кад је зрела. Унутрашњост бобице је знатно светлија у поређењу са црном боровницом, а сам сок је знатно блеђи. Плод се задржава на биљци чак и кад са ње опадне лишће.
Коренов систем је влакнаст, а приметно је одсуство коренових длачица. Апсорпција нутритијената из тла одвија се помоћу микоризних гљива.
Веома је отпорна на ниске температуре, а животни век појединачне биљке је и до сто година.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Плава боровница је аутохтона врста умерених и умерено хладних подручја северне хемисфере. Расте на киселом (pH 4—5) и влажном земљишту, на висинама од нивоа мора на Арктику, до 3.400 метара у јужном делу ареала. Њен ареал простире се од Исланда и Британских острва на западу, све до Јапана и Корејског полуострва на истоку. На југ се простире до Балканског полуострва, Турске, Кавказа и Пиринеја. У Северној Америци расте од Аљаске до Њуфаундленда, и на југ до Сијера Неваде у Калифорнији и на Стењаку Јуте.[5][6][7][8]
-
Цветови -
Зрели плодови -
Плод под пресеком -
Биљка у касну јесен -
Стабло у крупном плану
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The Plant List, Vaccinium uliginosum L.
- ^ „Vaccinium uliginosum”. Natural Resources Conservation Service PLANTS Database. USDA. Приступљено 28. 07. 2015.
- ^ „Копаоничке боровнице”. Национални парк Копаоник. Архивирано из оригинала 18. 04. 2019. г. Приступљено 21. 01. 2019.
- ^ „Прилог 1 Храна и храна за животиње...”. pravno-informacioni-sistem.rs.
- ^ Flora of North America, Vaccinium uliginosum Linnaeus, 1753. Bog bilberry, airelle des marécages
- ^ Flora of China, Vaccinium uliginosum Linnaeus, 1753.
- ^ Altervista Flora Italiana, Falso mirtillo, Vaccinium uliginosum L.
- ^ Biota of North America Program 2014 state-level distribution map
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Linnaeus−Den virtuelle floran — Distribution of Vaccinium uliginosum
- USDA Plants Profile for Vaccinium uliginosum (bog blueberry)
- Calflora Database: Vaccinium uliginosum (Western blueberry)
- Jepson Manual treatment of Vaccinium uliginosum — flora of California.
- USDA GRIN−Germplasm Resources Information Network: Vaccinium uliginosum Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2009)
- Flora Europaea: Vaccinium uliginosum
- Plants of British Columbia: Vaccinium uliginosum
