Šerlok Holms
Изглед
Ova stranica je posvećena citatima iz niza priča o slavnom detektivu Šerloku Holmsu, kog je stvorio ser Artur Konan Dojl (1859−1930).
Crvena nit (1887)
[уреди]- U Engleskoj nisam imao nikakve rođake, pa sam bio slobodan kao ptica na grani - onoliko slobodan koliko to čovek može da bude kada ima jedanaest šilinga i šest penija dnevno. Prirodno je da sam pod takvim uslovima težio Londonu, velikoj kloaki u koju se slegnu svi lenjivci i besposličari Carstva. Izvesno vreme sam stanovao u nekom hotelu na Strandu, vodeći beznačajan i jalov život, trošeći onaj novac daleko slobodnije nego što sam smeo.
- Dr. Votson, prvi deo, prva glava, strana 8.
- Za moj ukus Holms je nešto suviše naučno, nešto što se graniči sa hladnom krvoločnošću. Mogu potpuno da ga zamislim kako daje svom prijatelju epruvetu najnovijeg biljnog alkaloida, i to ne iz nekakve zlonamernosti, već jednostavno da dobije tačan uvid njegovog delovanja. Da budem pravedan prema njemu, mislim da bi ga isto tako spremno uzeo i sam. Izgleda da je zainteresovan za određena egzaktna znanja.
- Stemford, prvi deo, prva glava, strana 11.
- Da vidimo kakvi su mi ostali nedostaci. Katkad postanem tmuran i danima ne otvaram usta. Kad sam takav ne treba da mislite da se durim. Ostavite me samo na miru, i brzo ću opet biti kao što treba. A šta sad vi imate da priznate? Veoma je preporučljivo da dva momka pre nego što počnu da žive kao sustanari, upoznaju obostrano svoje loše strane.
- Prvi deo, prva glava, strana 14.
- Kao što znate, upoznavanje čovečanstva počinje upoznavanjem čoveka.
- Dr. Votson, prvi deo, prva glava, strana 15.
- Holms, uopšte nije bio osoba s kojom bi se teško živelo u zajednici. Bio je miran i imao ustaljene navike. Posle deset sati uveče retko kad bi bio na nogama, a svakog dana, bez izuzetka, doručkovao bi i izašao pre nego što sam ja ustao. Katkad bi proveo po ceo dan u hemijskoj laboratoriji, katkad u dvoranama za seciranje, a ponekad opet u dugim šetnjama, i to, izgleda kroz najgore gradske četvrti. Kad bi dobio napad radinosti, njegovu energiju ništa nije moglo da premaši. Povremeno bi ga spopala neka reakcija i tad i po čitave dane ležao na sofi u dnevnoj sobi i tek procedio po koju ili se promeškoljio. U tim prilikama primećivao sam u njegovim očima toliko prazan i sanjiv izraz da bih mogao da ga osumnjičim da se odaje drogama kad mi umerenost i čistunstvo u celom njegovom načinu života ne bi branili takvu pomisao.
- Prvi deo, druga glava, strana 18.
- Bio je visok nešto iznad šest stopa, ali onako preterno mršav izgledao je mnogo viši. Oči su mu bile oštre i prodorne, osim u onim periodima obamrlosti koje sam spomenuo: tanak, orlovski nos davao je celom njegovom izgledu izraz budnosti i odlučnosti. I brada mu je bila istaknuta i četvtasta, što je znak čvrstog čoveka. Njegove ruke, iako stalno zakrmačene tintom i umrljane kalijem, imale su u dodiru izvanrednu nežnost koju sam često imao prilike da primetim kad sam ga posmatrao kako postupa sa svojim krhkim hemijskim instrumentima.
- Prvi deo, druga glava, strana 18.
- Pa ipak, na nekim područjima nauke bio je izuzetno revnostan a, u svojim ekscentričnim granicama, znanje mu je bilo toliko izvanredno obimno i utanačeno da sam koji put ostajao skoro zapanjen nekim njegovim zapažanjem. Niko svakako ne bi toliko naporno radio i sticao tako iscrpna znanja ako nema u vidu neki određeni cilj. Površni čitaoci se retko ističu temeljitošću svog znanja. Niko neće, ako za to nema jake razloge, da opterećuje svoj um sitnicama.
Isto onako izuzetno kao znanje bilo mu je i neznanje. O savremenoj književnosti, filozofiji i politici skoro da nije imao pojma. Kada sam citirao Tomasa Karlajla upitao me je najbezazlenije, ko je to i šta je uradio. Mom iznenađenju čak nije bilo kraja, kad sam slučajno otkrio kako ne zna čak ni za Kopernikovu teoriju ni za raspored sunčevog sistema. Da neko školovano ljudsko biće u devetnaestom veku ne zna kako se Zemlja okreće oko Sunca, činilo mi se neverovatno i nije mi išlo u glavu.- Prvi deo, druga glava, strana 19.
- Ja smatram da je čovečiji mozak u početku jedna mala, prazna mansarda u koju treba nagomilati nameštaj po svom izboru. Samo budala ubacuje sve otpatke na koje nailazi, tako da zatrpava ono znanje koje bi mu moglo biti od koristi, ili se, u najboljem slučaju, izmeša sa silom drugih stvari, tako da teško može da ga dohvati. Stručan radnik, međutim, veoma je obazriv u onome što stavlja u svoju moždanu mansardu. Čuva samo ona oruđa koja mu pomažu u poslu, ali tih ima u velikom izboru i drži ih u savršenom redu. Pogrešno je misliti da ta malena prostorija ima neke elastične zidove koji se po volji mogu stezati i rastezati. Verujte mi, dođe vreme kada pri svakom dodavanju znanja zaboravljate nešto što ste pre toga znali. Prema tome, od najvećeg je značaja da činjenice koje vam ne koriste, ne istiskuju one koje vam koriste.
- Ali sunčev sistem - pobunih se ja.
- A šta će mi on, kog đavola? - prekide me nestrpljivo - kažete da se vrtimo oko Sunca. Vrteli se mi oko Sunca ili Meseca za mene i moj posao ne bi bilo ni gram razlike.- Prvi deo, druga glava, strana 20.
- Iz kapi vode neki logičar bi mogao da izvuče zaključke o postojanju Atlantika ili Nijagare iako ih nije ni video ni čuo. Tako i ceo život predstavlja jedan veliki lanac, čija nam priroda postaje poznata čim upoznamo makar jednu njegovu kariku. Nauka o zaključivanju i analizi, kao i svako drugo znanje, stiče se samo dugim i strpljivim proučavanjem, a život nije dovoljno dug da bi u toj oblasti bilo kojem smrtniku omogućio dostizanje najvišeg mogućeg vrhunca. Pre nego što se osvrne na te nematerijalne i umne vidove stvari, koji uključuju velike poteškoće, onaj koji istražuje treba najpre da ovlada osnovnim problemima. Prilikom susreta sa drugim smrtnikom treba da nauči kako će na prvi pogled uočiti sav istorijat njegovog života, njegovo zanimanje ili struku kojoj pripada. Ma kako ovo vežbanje izgledalo detinjasto, ono izoštrava moć zapažanja i upućuje čoveka kuda i u šta da gleda. Po noktima nekog, po rukavu njegovog kaputa, po cipelama, kolenima na pantalanoma, žuljevima kažiprsta i palca, njegovom izrazu lica, po manžetnama od košulje - po svemu tome može se jasno otkriti čovekov poziv. Skoro je nemoguće pretpostaviti, da svi ovi podaci ne bi u punoj meri pridoneli nekom licu koje treba da rasvetli neki slučaj.
- Prvi deo, druga glava, strana 23-24.
- Imam sklonosti za obe ove stvari, i za zapažanje i za zaključivanje. Teorije koje sam ovde izneo, a koje vam se čine tako himerične, u suštini su neverovatno praktične, tako praktične, da meni o njima zavisi hleb moj svagdašnji.
- Prvi deo, druga glava, strana 24.
- Ja sam detektiv - savetodavac, ako možete da shvatite šta to znači. Ovde u Londonu imamo mnoštvo državnih detektiva i gomilu privatnih. Ti momci kada pogreše dolaze kod mene, a meni obično uspe da ih navedem na pravi trag. Iznesu mi sve dokaze, a ja sam obično u stanju, zahvaljujući svom prepoznavanju istorije zločina, da ih usmerim na pravi put. Među zlodelima postoji velika srodnost, pa ako imate pojedinosti o hiljadama zločina u malom prstu, čudno bi bilo ako ne uspete da rešite i hiljadu i prvi.
- Prvi deo, druga glava, strana 24-25.
- Nisam ni slutio da takvi pojedinci postoje van priča.
- Doktor Votson o Šerloku Holmsu, prvi deo, druga glava, strana 26
- Danas nema ni zločina ni zločinaca. Kakva je korist onda imati razuma u našem zanimanju. Ja sam, eto, svestan da ga imam u tolikoj meri da bi mogao da me načini slavnim. Niko među živima, niti iko od onih koji su živeli, nije pobrao toliku količinu znanja, kao ja. A rezultat? Nema zločina koji treba istažiti ili, u najboljem slučaju, postoje samo neka bedna nevaljalstva čije su pobude tako providne da su jasne čak i službenicima Skotland Jarda.
- Prvi deo, druga glava, strana 27.
- Lakše je to znati nego objasniti zašto znam. Kad bi zatražili od vas da dokažete kako su dva i dva četiri, možda biste imali poteškoća pa ipak ste u tu činjenicu sasvim sigurni.
- Prvi deo, treća glava, strana 29.
- Ja sam najneizlečiviji, najlenji... vrag koji je po zemlji hodao, hoću reći kad me to spopadne jer ima trenutaka kad mogu da budem i prilično živahan.
- Prvi deo, treća glava, strana 31.
- Osnovna je greška da se izvode teorije pre nego što se raspolaže svim dokazima. To ometa donošenje zaključaka.
- Prvi deo, treća glava, strana 32.
- Ničeg novog nema pod suncem. Sve je bilo već jednom učinjeno.
- Prvi deo, treća glava, strana 36.
- Kaže se da je genije onaj koji poseduje neizmernu sposobnost da se potrudi - primeti on, smešeći se. - Veoma loše kao definicija, ali na detektivski posao se može primeniti.
- Prvi deo, treća glava, strana 40.
- Ništa nije bolje od iskaza prvog očevica.
- Prvi deo, četvrta glava, strana 42.
- Poznato je da mađioničar više ne uživa poverenje kad jednom otkrije svoj trik, pa bih se i ja izložio tome da zaključite kako sam ipak na kraju sasvim obična osoba ako vam previše objasnim svoje metode rada.
- Prvi deo, četvrta glava, strana 44.
- Da nije bilo vas možda ne bih ni otišao i tako bih propustio najsuptilniju šansu u svom životu: crvenu nit. Šta kažete na to? Zašto da malo ne upotrebimo i umetnički žargon? Postoji jedna crvena nit zločina, koja se provlači kroz bezbojnu istoriju života, a naša je dužnost da je razmrsimo, izdvojimo i prikažemo svaki njen delić.
- Prvi deo, četvrta glava, strana 49-50.
- Sećate li se šta je Darvin govorio o muzici? On tvrdi da je moć stvaranja muzike i ljubav prema njoj postojala u ljudskom rodu još mnogo pre nego što se pojavila moć govora. Možda baš zbog toga ona utiče tako jako na nas. U našoj podsvesti postoji neodređeno sećanje na one neprozirne vekove, kada je čovečanstvo proživljavalo svoje detinjstvo.
- To mu dođe kao neka široka predstava - primetih ja.
- Naše spoznaje moraju da budu isto tako široke kao priroda, ako treba da objasne samu prirodu.- Prvi deo, peta glava, strana 52.
- Ovu stvar obavija neka tajna koja podstiče maštu a gde nema mašte nema ni užasavanja.
- Prvi deo, peta glava, strana 52.
- -Kazao sam vam da će Gregson i Lestrejd, ma šta se dogodilo, zasigurno pobrati sve plodove.
- To zavisi kako će se dalje razvijati cela stvar.
- Oh, blaženi vi, to uopšte nije bitno: Ako ga uhvate biće to zahvaljujući njihovim naporima, a ako pobegne biće to uprkos njihovih napora. To vam je pismo-glava. Ma što učinili uvek će imati sledbenike: ’Un sout trouve toujours un autre sot qui l'admire’ (Svaka budala nađe još veću budalu koja joj se divi.).- Prvi deo, šesta glava, strana 62.
- Od jednog ovakvog prosjačića može da se iscedi više nego od tuceta policajaca. Ljudima začepi usta već samo prisustvo nekog službenog lica, dok ovi momčići stižu svuda i čuju sve. A osim toga, bistri su kao suza; jedino što im nedostaje organizacija.
- Prvi deo, šesta glava, strana 62-63.
- Veliki duh ništa ne smatra beznačajnim!
- Prvi deo, šesta glava, strana 64.
- Jedna činjenica kad se protivi čitavom nizu zaključaka, nesumnjivo pokazuje da se može podvrgnuti nekom drugačijem tumačenju.
- Prvi deo, sedma glava, strana 76.
- Pogrešno je mešati ono što je neobično sa onim što je tajanstveno. Najobičniji zločinac je obično najtajanstveniji, jer ne pruža nikakve nove ili posebne pojedinosti iz kojih bi se mogli izvesti neki zaključci.
- Prvi deo, sedma glava, strana 77.
- Ono što činite za života, nema važnosti - primeti gorko moj prijatelj. - Pitanje je samo jeste li u stanju da uverite ljude da ste vi to učinili - produži on vedrije.
- Drugi deo, četrnaesta glava, strana 144.
- Jednom sam već objasnio da ono što nije obično predstavlja putokaz, a ne prepreku. U rešavanju ovakvih problema velika je stvar znati zaključivati unazad. To je jedno veoma korisno dostignuće, nije nimalo teško, no ljudi ga mnogo ne koriste. U svakodnevnim životnim poslovima korisnije je misliti unapred, pa se tako ono drugo zapostavlja. Na pedesetoricu koji misle sintetički, dolazi jedan koji rasuđuje analitički.
- Drugi deo, četrnaesta glava, strana 145.
- Većina ljudi, ako im opišete tok događaja, reći će vam kakav će biti ishod. Oni u mislima spajaju te događaje i iz njih zaključuju da će se nešto odigrati. Malo ima ljudi koji su u stanju da vam, oslanjajući se na opis događaja i na svoju podsvest, kažu koji su razlozi doveli do samog događaja. To je ta moć na koju ciljam kada govorim o zaključivanju unazad, ili analitičkom zaključivanju.
- Drugi deo, četrnaesta glava, strana 145.
- Nema grane u detektivskoj nauci koja je toliko važna a toliko zapuštena kao što je umeće prepoznavanja otisaka stopala.
- Drugi deo, četrnaesta glava, strana 146.
- Ljudi koji umiru od srčanih oboljenja ili usled nekog iznenadnog prirodnog razloga, nikada na crtama lica ne pokazuju uzbuđenost.
- Drugi deo, četrnaesta glava, strana 146.
- Prisilno uzimanje otrova ne predstavlja nikakvu novost u istoriji kriminalistike.
- Drugi deo, četrnaesta glava, strana 147.
- ’Populus me sibilat, at mihi plaudo, Ipse domi simul ac nummos contemplar in arca’ (Svet me ogovara, a ja sam sebi tapšem i u svojoj škrinji prebrojavam blago).
- Drugi deo, četrnaesta glava, strana 150.
Znak četvorice (1890)
[уреди]- - Šta je na redu danas? - upitah - morfijum ili kokain?
On tromo podiže oči sa stare otvorene knjige štampane goticom.
- Kokain - reče. - sedamprocentni rastvor. Hoćete li da probate?- Prva glava, strana 8.
- Moj um se buni protiv svake stagnacije. Dajte mi problem, dajte mi posla, najzamršeniju šifru, najzapetljaniju analizu, ja sam tada u svom elementu. U tom slučaju mogu biti i bez veštačkih nadražaja, ali životne jednolikosti se grozim, žudim za umnim uzbuđenjima. Zbog toga sam i izabrao ovaj izuzetan poziv, jer ga na celom svetu više niko ne obavlja.
- Prva glava, strana 9.
- - Zar ste vi jedini amater - detektiv - rekoh podigavši obrve.
- Jedini nezvanični savetnik za detektivske poslove - odgovori on. - Ja sam u istragama zadnja i najviša instanca. Kad Gregson, Lestrejd ili Etelni Džons ne znaju kuda će - što je, uostalom, kod njih obična pojava - stvar dođe pred mene. Ja pregledam pružene podatke i dajem stručno mišljenje. U takvim slučajevima ne tražim nikakvo priznanje. Moje se ime ni ne pojavljuje u novinama. Najveća nagrada mi je sam posao, zadovoljstvo da pronalazim polje rada za svoje posebne sposobnosti. O mojim metodama stekli ste i sami nekakvo iskustvo u slučaju Džefersona Houpa.- Prva glava, strana 9.
- Istraživanje je, ili bi barem trebalo da bude, jedna egzaktna nauka, pa se s njim postupa na isti hladan i bezosećajan način. Pokušali ste da mu date romantičnu žicu, što stvara utisak kao da ste preradili neku ljubavnu priču, ili otmicu u petu Euklidovu teoremu.
- Šta ja tu mogu kad je bilo romantično - prigovorih. - Činjenice nisam mogao da menjam.
- Neke činjenice bi trebalo da izostavite, ili da ih barem pravilnije usmerite prilikom razmatranja. Jedina pojedinačnost vredna pomena u tom slučaju (Crvena nit) jeste neobično analitičko razmatranje posledica ka uzrocima, pomoću kojih mi je pošlo za rukom da ih raspetljam.- Prva glava, strana 9.
- On ima keltsku moć brze intuicije, ali mu nedostaje široki vidokrug egzaktnog znanja, koji je suštinski potreban za dalji razvoj njegovog umeća.
- Šerlok Holms o Fransoi Vijaru, prva glava, strana 10.
- - Oh, on precenjuje moju pomoć - reče Šerlok Holms skromno. - On je i sam izuzetno obdaren. Poseduje dve od tri potrebne osobine za idealnog detektiva. Ima moć zapažanja i moć zaključivanja. Nedostaje mu samo znanje, a to će vremenom doći.
- Šerlok Holms o Fransoi Vijaru, prva glava, strana 11.
- Da, ja sam kriv za nekoliko monografija. Sve su stručne prirode. Evo, na primer, jedne: "O razlikovanju pepela raznih vrsta duvana." U njoj nabrajam sto četrdeset dve vrste cigara, cigareta i duvana za lule, a razne tabele u boji prikazuju pojedine vrste pepela. Činjenica koja se stalno javlja u krivičnim sporovima, a koja je katkada od najveće važnosti kao vodič. Ako se ispostavi da je ubistvo učinio neko ko puši indijsku lunkahu, onda se očigledno sužava polje istrage. Za jedno iskusno oko između crnog pepela jedne "trihinopoli" cigare i belog paperja od tanko seckanog duvana postoji razlike kao između kupusa i krompira.
- Posebno ste obdareni za sitne pojedinosti - primetih.
- Ja samo cenim njihov značaj. Evo moje monografije o ispitivanju otisaka stopala s nekoliko primedbi o upotrebi pariskog asfalta kao čuvara otisaka. Evo i čudnog malog dela o uticaju zanimanja na oblik šake tapacera, mornara, tkača, brusioca dijamanata, rezača plute i slovoslagača. To je stvar od velikog značaja za detektiva - istraživača, posebno u slučajevima nepoznatih leševa, ili pri utvrđivanju prethodnih podataka o kriminalcima.- Prva glava, strana 11.
- Kad odbacite sve ostale činjenice, ona koja preostane mora da bude istina.
- Prva glava, strana 13; Slični izrazi se pojavljuju u Znaku četvorice, šesta glava; U Avanturama Šerloka Holmsa, "Dijadema od berila"; Memoarima Šerloka Holmsa, "Srebrna zvezda"; Povratku Šerloka Holmsa, "Samostanska škola"; Njegovom poslednjem podvigu, "Brus-Partingtonovi planovi" i Slučajevima Šerloka Holmsa, "Izbeljeni vojnik".
- Ja se ne služim nagađanjima. To je dozlaboga loš običaj. On razorno deluje na sposobnost logičnog mišljenja.
- Prva glava, strana 15.
- I zato, evo kokain. Ne mogu da živim bez umnog rada. A zašto bi se drugo i živelo? Stanite ovde kraj prozora! Zar je ikada postojao ovako očajan, turoban i beskoristan svet. Pogledajte, ova žuta magluština se tegli niz ulicu i prožima ove mrgodne kuće. Ima li čega opipljivijeg i proizačnijeg? Kakva mi je vajda od sposobnosti, doktore ako nema oblasti na kojoj bih mogao da ih primenim? Zločin je tako nešto obično, postojanje tako nešto obično, na celoj Zemlji nema ničeg što ne bi bilo obično.
- Prva glava, strana 16.
- Od najveće je važnosti ne dopustiti svom rasuđivanju da bude podložno nečijim ličnim vrednostima. Za mene je stranka samo jedinka, deo nekog problema. Osećanja vrednosti su u suprotnosti sa trezvenim razmišljanjem. Uveravam vas da je najprivlačnija žena koju sam ikad upoznao bila obešena jer je otrovala troje male dece kako bi se domogla njihovog osiguranja, a najodurniji čovek kog sam poznavao bio je neki filantrop koji je potrošio skoro četvrt miliona na londonsku sirotinju.
- Druga glava, strana 22.
- Ja ne činim ustupke. Ustupak opovrgava pravilo.
- Druga glava, strana 22.
- ‘Le mauvais goût mène au crime’ (Loš ukus vodi u zločin).
- Tadeuš Šolto, četvrta glava, strana 39.
- Koliko puta sam vam rekao da kad eliminišete nemoguće, ono što ostane, ma kako neverovatno bilo, mora biti istinito?
- Šesta glava, strana 53.
- Moje metode su vam poznate. Primenite ih.
- Šesta glava, strana 54.
‘Il n'y a pas des sots si incommodes que ceux qui ont de l'espirit’ (Nema neugodnije budale od one koja ima nešto duha)!
- Šesta glava, strana 58.
- ‘Wir sind gewohnt, daß die Menschen verhöhnen was sie nicht verstehen’ (Navikli smo na to da se ljudi podsmevaju onome što ne razumeju).
- Gete je uvek jezgrovit.- Šesta glava, strana 61.
- Kako je divan jutarnji vazduh. Gledajte onaj ružičasti oblačak što lebdi kao pero nekog džinovskog flaminga. Rumenilo upravo probija oblake londonske magle. Obasjaće mnogo ljudi ali niko se među njima ne bavi čudnijom rabotom od vas i mene. Ala se u prisustvu velikih, suštinskih sila prirode osećamo malenim zbog svojih sićušnih ciljeva i težnji! Kako stojite sa vašim Žan - Polom?
- Prilično. Došao sam na njega čitajući Karlajla.
- To vam je kao da idete potokom do izvornog jezera. Dao je čudnu, ali duboku opasku, kao glavni dokaz da stvarna čovekova veličina leži u njegovom poimanju koliko je sitan. To ukazuje na moć upoređivanja i procene, koja je sama po sebi dokaz plemenitosti. Ima mnogo osnova za razmišljanje i u Rihteru.- Sedma glava, strana 72-73.
- Najvažnija je stvar kod ljudi te vrste da nikad ne pokažete kako su njihova obaveštenja od bilo kakve važnosti za čoveka. Ne postupite li tako zatvoriće se odmah kao ostrige. Ako ih naprotiv, slušate protiv volje, čućete veoma verovatno ono što vam treba! (ta vrsta - siromasi)
- Osma glava, strana 78-79.
- Ne bih im previše pričao - reče Holms. Ženama nikad ne bi trebalo potpuno da verujete - pa ni onim najčestitijim.
- Deveta glava, strana 87.
- Jedan od naših najvećih državnika rekao je da je najbolji odmor promena rada.
- Deseta glava, strana 99.
- Pogledajte kako se roji narod pod plinskim svetiljkama.
- Odlaze s posla iz brodogradilišta.
- Izgledaju kao prljavi odrpanci, ali znam da u svakom od njih tinja po iskrica besmrtnosti, što ne biste pomislili kad ih vidite ovako jadne. Čudna je zagonetka čovek.
- Neko ga naziva duhom skrivenom u životinji. - rekoh ja.
- Tu temu dobro razrađuje Vinvud Rid - reče Holms. Čovek je kao pojedinac nerazrešiva zagonetka, a u gomili, u svom agregatnom stanju, postaje matematička izvesnost. Tako, na primer, nikada ne biste mogli da kažete šta će učiniti jedan čovek, ali tačno možete predvideti na šta je spremna jedna određena gomila. Pojedinci se razlikuju, ali razmere u procentima ostaju iste. Tako tvrde statističari.- Deseta glava, strana 103.
- Ljubav je stvar osećanja i kao takva suprostavlja se čistom, hladnom razumu koga ja cenim iznad svega. Neću nikad da se ženim da mi srce ne stvori procep pri odvijanju niti razumnog zaključivanja.
- Dvanaesta glava, strana 142.
- ‘Schade, daß die Natur nur einen Mensch aus dir schuf, Denn zum würdigen Mann war und zum Schelmen der Stoff’ (Šteta da je priroda od tebe stvorila jednog čoveka, bilo je materijala, i za hvale vrednu ličnost i za nikogovića).
- Dvanaesta glava, strana 143.
- - Pa onda je podela u stvari ispala nepravedna - primetih ja. - Vi ste obavili ceo posao, ja sam došao do žene, Džons do priznanja, a šta je ostalo vama?
- Meni - reče Šerlok Holms - još uvek ostaje boca kokaina.
I lenjo podiže svoju dugu, snežnobelu ruku da je dohvati.- Dvanaesta glava, strana 143.
Avanture Šerloka Holmsa (1892)
[уреди]- Za Šerloka Holmsa ona je zauvek ostala ONA ŽENA. Retko kada sam čuo da je spominje pod bilo kojim drugim imenom. U njegovim očima zasenila je i premašila sve osobe svog pola. Ne zato što bi on prema Ireni Adler gajio osećanja slična ljubavi. Sva osećanja, a posebno ovakva, bila su strana njegovom hladnom, preciznom i savršeno uravnoteženom razumu. Smatram da je on bio najsavršenija mašina za rasuđivanje i zapažanje koju je svet ikada stvorio. Ali kao ljubavnik, nije se snalazio. O njenim osećajima govorio je s podsmehom i ruganjem. Za posmatrača bile su to divne stvari - izvrsne da bi čovek smaknuo veo s ljudskih pobuda i postupaka. Ali kada bi uvežbani posmatrač dopustio takvo prodiranje u svoju pažljivo podešenu i osetljivu prirodu, značilo bi da uvodi faktor koji odvraća i može da baci sumnju na sva njegova postignuća. Sitni pesak u nekom osetljivom instrumentu ili naprslina na jednom od njegovih jakih sočiva kod prirode kao što je njegova, ne bi predstavljala manju smetnju od jakog uzbuđenja. Pa ipak, za njega je postojala samo jedna žena, a ta žena bila je Irena Adler, osoba sumnjivog ugleda.
- Prva glava, strana 7.
- Vi vidite, ali ne zapažate. Razlika je jasna.
- Prva glava, strana 10.
- Osnovna je greška teoretisati pre nego što čovek raspolaže svim podacima. Čovek nesvesno počne da izvrće činjenice da bi ih uskladio s teorijama, umesto da to čini s teorijama u skladu s činjenicama.
- Prva glava, strana 10.
- Pogledati takođe Crvena nit, prvi deo, treća glava, strana 32. gore.
- - Čini mi se, Holmse, da bi bilo bolje da odem.
- Ni govora, doktore! Ostanite! Bez svog Bosvela sam izgubljen.- Prva glava, strana 11.
- Ima lice za koje bi čovek dao i sam život.
- Šerlok Holms o Ireni Adler, prva glava, strana 19.
- Holms uđe u svoju sobu i za nekoliko minuta se vrati prerušen u ljubaznog sveštenika. Njegov široki crni šešir, široke pantalone, bela kravata, saosećajan smešak i opšti izgled dobronamerne znatiželje bili su takvi da bi mu pozavideo i sam Džon Ejr. Holms nije samo menjao svoje odelo. Njegov izraz, njegovo ponašanje, pa i sama duša kao da su se menjali pri svakoj novoj ulozi. Pozornica je izgubila izvrsnog glumca, a nauka pronicljivog analitičara.
- Druga glava, strana 22.
- Žene su po prirodi tajanstvene i vole da uživaju u sopstvenoj tajanstvenosti.
- Druga glava, strana 23.
- Kad neka žena misli da joj gori kuća, ona instiktivno poleti prema onome što najviše ceni. Taj je poriv nesavladiv. Time sam se koristio u darlingtonskom skandalu oko zamene i u slučaju zamka Arnsvort. Udata žena zgrabi svoje detešce, neudata se maši svoje kutije s nakitom.
- Druga glava, strana 25.
- Eto, tako je češkoj kraljevini pretio veliki skandal, i tako je najbolje planove gospodina Šerloka Holmsa nadmudrila ženska glava. Holms je inače imao običaj da se podsmeva ženskoj pameti, ali u poslednje vreme nisam čuo da to čini. I tako, kad govori o Ireni Adler, ili kada spominje njenu sliku, onda to uvek čini s časnom titulom, ONA ŽENA.
- Treća glava, strana 30.
- Poznato mi je, dragi moj Votsone, da delite moju ljubav prema svemu onome što je čudno i nije uobičajeno, jednolično i svakidašnje.
- Strana 33.
- - Setićete se da sam neki dan rekao, pre nego što smo se pozabavili problemom gospođice Meri Saterland, da čudne događaje i neobične zaplete moramo da tražimo u samom životu. Život je mnogo smeliji od mašte.
- Tvrdnja u koju sam posumnjao.
- Jeste, doktore ali ipak ćete morati da prihvatite moje gledište. U protivnom ćete da nastavite s gomilanjem činjenica sve dok vaš razum ne popusti pod njihovim pritiskom. Dakle, gospodin Vilson bio je tako ljubazan da me poseti ovog jutra i ispriča pripovest koja obećava da bude jedna od najinteresantnijih koju sam čuo. Čuli ste moju opasku kako su najčudnije stvari češće u vezi s manjim nego velikim zločinima. Koliko sam do sada čuo, uopšte ne mogu da kažem da li je ovaj slučaj zločin. Možda biste bili tako ljubazni, gospodine Vilsone, da ponovo otpočnete svoju priču. Ne tražim to samo zato da što moj prijatelj, doktor Votson, nije čuo početak, već i zato što me neobična priroda priče navodi da iscedim i najsitniju pojedinost iz vaših usta. Po pravilu, kad mi se nabaci neki tok događaja, u stanju sam da se rukovodim hiljadama sličnih slučajeva koji mi se pojave u sećanju. Ovom prilikom primoran sam da priznam da su činjenice jednistvene.- Strana 34.
- Počinjem da verujem, Votsone - reče Holms - da grešim kad objašnjavam. Omne ignotum pro magnifico (Sve što je nepoznato smatra se veličanstvenim) znate, i moj jadni mali ugled, onakav kakav je, pretrpiće brodolom ako budem tako iskren.
- Strana 35.
- Po pravilu što je stvar neobičnija, to je manje zagonetna. Stvarno su zamršeni obični, svakodnevni zločini, isto onako kao što je najteže da se identifikuje baš jedno obično lice.
- Strana 44.
- To je problem za čitave tri lule, pa vas molim da mi se u toku pedeset minuta uopšte ne obraćate.
- Strana 44.
- Na programu ima dosta nemačke muzike koja više odgovara mom ukusu od italijanske ili francuske. Ona je introspektivna, a ja želim da izvršim introspekciju.
- Strana 45.
- Moja je omiljena zabava da tačno upoznajem London.
- Strana 46.
- Moj prijatelj je bio oduševljeni muzičar, ne samo vrlo sposoban izvođač nego i natprosečan kompozitor. Celo popodne sedeo je u parteru zanesen najtananijim osećajem blaženstva, nežno prateći muziku kretnjama svojih dugih, tankih prstiju, dok su mu setne i sanjalačke oči bile sasvim drugačije od onih koje je imao Holms istraživač, Holms uporan oštrouman, uvek spreman i nedostižan lovac kriminalaca. U njegovom raskošnom karakteru naizmenično se isticala njegova dvojna priroda, a njegova tačnost i dovitljivost predstavljale su reakciju na pesničko i misaono raspoloženje koje bi ga povremeno obuzimalo. Promene njegove prirode vodile su od krajne posustalosti do razuzdane energije. Nikad nije bio tako strahovito delotvoran kao kada bi danima leškario u svom naslonjaču, usred svojih improvizacija i izdanja napisanih staroengleskim pismom. Tada bi ga iznenada spopala strast za lovom pa bi se njegova blistava snaga rasuđivanja uzdigla na stepen intuicije, dok bi oni koji nisu upoznati s njegovim načinom rada podozrivo gledali na njega kao na čoveka čije znanje nije jednako znanju ostalih smrtnika. Kad sam ga to popodne video tako obuzetog muzikom u Sent Džejms holu, osetio sam da se približavaju teški trenuci onima koje je progonio.
- Doktor Votson o Šerloku Holmsu, strana 46.
- Verujem da nisam veća budala od svojih suseda, ali u radu sa Šerlokom Holmsom uvek sam bio pritisnut osećajem sopstvene gluposti. Ovde sam čuo ono što je čuo i on, video ono što je i on video, a ipak je očigledno proizilazilo iz njegovih reči da on jasno vidi ne samo ono što se dogodilo nego i ono što treba da se dogodi, dok je meni cela stvar još uvek izgledala zbrkana i nejasno.
- Strana 47.
- Holmsu možemo da verujemo - dostojanstveno će policijski agent. - On ima neke svojstvene metode koje su, ako mi ne bude zamerio što ću tako reći, nešto malo suviše teoretske i fantastične, ali odličan je detektiv. Nije preterano ni reći da je jednom ili dvaput, kao u onom slučaju ubistva Šoltoa i blaga iz Agre, bio nešto tačniji od zvaničnih organa.
- Strana 48.
- Nije loš čovek, premda je u svom zanimanju potpuna neznalica, ali ima dobru osobinu, hrabar je kao buldog, a uporan kao rak kada nekoga stegne u klešta.
- Šerlok Holms o Piteru Džonu, strana 49.
- Votsone, ako budu pucali ubijte ih bez razmišljanja.
- Strana 50.
- To me spasilo od dosade - Holms reče zevajući. - Ah, već osećam kako me ponovo obuzima. Moj život se iscrpljuje u neprestanom naporu da pobegnem od običnog životarenja. Takvi mali problemi mi u tome pomažu.
- Pa vi ste dobrotvor ljudskog roda - opet ću.
Holms slegnu ramenima. - Pa, možda sam malo i koristan - reče. - L' homme c'est rien - l'oeuvre c'est tout (Čovek nije ništa, delo je sve), kako je to Sandovoj pisao Flober.- Strana 54.
- Život je čudesniji nego što ga može shvatiti ljudski razum. I ne usuđujemo se da razumemo stvari koje su zapravo obične pojave bivstvovanja. Svako književno delo, sa svojim prefinjenim zaključcima, postalo bi jalovo i beskorisno kad bismo mogli da se vinemo s prozora držeći se za ruke i lebdeći prokrstarimo nad ovim velikim gradom, da samo malo pomaknemo krovove i zavirimo u čudovišne stvari koje se odigravaju pod njima, u neobične sticaje okolnosti, u namere, nesporazume, u lance događaja koji deluju kroz generacije.
- Strana 57.
- Ničeg neobičnijeg nema od svakidašnjice.
- Strana 57.
- Došao sam do zaključka da je polje rada za posmatranje i brzu analizu uzroka i posledica, što daje draž istrazi, najčešće u beznačajnim stvarima.
- Strana 58.
- Velika zlodela sklona su ka običnom, jer ukoliko je zlodelo dublje utoliko je po pravilu očiglednija pobuda.
- Strana 58-59.
- Klaćenje na pločniku znači uvek une affaire de couer (ljubavna priča, afera).
- Strana 59.
- Biće da sam uvežbao zapažanje onoga što drugi previđaju.
- Strana 60.
- Ženi ništa ne vredi zabranjivati, jer će ona naći put i način da uradi šta hoće.
- Džejms Vindibenk, strana 62.
- Sitnice su najvažnije.
- Strana 63.
- Votsone, niste znali da posmatrate, tako vam je umaklo sve što je značajno. Nikad vas neću naučiti da shvatite značenje rukava, ono što nagoveštavaju nokti na palčevima, ili krupne posledice koje mogu da zavise od pertle za cipele.
- Strana 66.
- Ne uzdajte se u prve utiske nego u sitne pojedinosti. Kod žene prvi moj pogled pada uvek na rukav. Kod muškaraca je možda bolje uzeti na nišan kolena od pantalona.
- Strana 66.
- Treba da se setite one stare persijske poslovice: "Opasnost vreba onoga ko ugrabi mladunče tigrice, a vreba i onoga ko rasprši ženinu zabludu". Kod Hafiza ima isto toliko zdravoga razuma kao i kod Horacija, i isto toliko životne mudrosti.
- Strana 73.
- Velika mi je pomoć ako se kraj mene nalazi neko u koga mogu da imam puno poverenje. Pomoć koja dolazi iz samog kraja ili nema vrednosti ili je izvitoperena na neki drugi način.
- Strana 76.
- Neobičnost je skoro uvek dobar vodič. Zločin što je bezizražajniji i običniji, to vam je teže da u njega proniknete.
- Strana 77.
- Sticaj okolnosti veoma je nepouzdan - Holms će zamišljeno. - Može izgledati da veoma jasno ukazuje na neku stvar, ali ako svoju tačku gledišta samo malčice pomerite, pronašli biste da isto tako kompromitujući ukazuje na nešto sasvim drugo.
- Strana 79.
- - Bojim se - rekoh - da uz tako očigledne činjenice izvučete neke olakšavajuće okolnosti.
- Ništa nije varljivije od jedne očigledne činjenice - odgovori Holms, smejući se. - Na stranu što možemo da naiđemo i na nekakve druge očigledne činjenice koje Lestrejdu možda nisu bile očigledne. Suviše me dobro poznajete da biste pomislili da se hvališem ako kažem da ću potvrditi ili odbaciti njegovu pretpostavku, i to sredstvima koja ne može ni primetiti, ni shvatiti.- Strana 79.
- Došli smo na dedukcije - reče Lestrejd, namignuvši na mene. - Smatram, Holmse da je prilično teško uhvatiti se u koštac s činjenicama, ako se ne odbace teorije i fantazije.
- U pravu ste - Holms će ozbiljno - veoma vam je teško da se uhvatite u koštac s činjenicama.- Strana 89.
- Moj metod vam je poznat. Zasniva se na posmatranju sitnica.
- Strana 94.
- Bog nek nam je na pomoći! - reče Holms posle duže tišine. - Zašto se sudbina poigrava sa jadnim, bespomoćnim crvima? Ovakvi slučajevi me nateraju da se uvek podsetim Baksterovih reči i kažem: Evo, zbog milosti Božije, ide Šerlok Holms.
- Strana 99.
- Bilo je to potkraj septembra. Bura se razbesnela izuzetnom žestinom. Vetar je ceo dan zavijao a kiša je udarala o prozore tako da smo i mi, ovde u srcu velikog Londona, bili prisiljeni da na trenutak zaboravimo svakidašnjicu i suočimo se sa strašnim elementarnim silama koje se sručuju na čovečanstvo kroz barijere njegove civilizacije i urliču poput neukroćenih zveri u kavezu. Uveče se oluja pojačala, a vetar u dimnjaku plakao i jecao poput deteta.
- Strana 102.
- Došao sam da vas zamolim za savet.
- To je bar lako.
- I pomoć.
- To je već teže.- Strana 103.
- Nadigran sam čak četiri puta. Tri puta su me pobedili muškarci, a jedanput žena.
- Strana 103.
- Molim vas upoznajte nas s osnovnim činjenicama, od početka. Posle ću vas upitati za one pojedinosti koje mi se budu činile najvažnijima.
- Strana 103.
- Idealni logičar, kad jednom sazna određenu činjenicu osvetljenu sa svih strana, iz nje ne zaključuje samo sled događaja koji su do te činjenice doveli, nego i sled budućih događaja. Kao što je Kuvijer neku životinju mogao potpuno i tačno da opiše posmatrajući njenu jednu jedinu kost, tako je i posmatrač koji u potpunosti shvata vezu u nizu događaja u stanju da rekonstruiše i one druge, pre i posle. Mi još nismo svesni rezultata koji se mogu postići samo razumom. U radnoj sobi mogu biti rešeni problemi kojima su se uzalud mučili oni koji bi pokušavali da nađu rešenje pomoću osećanja. Ali, da bi to umeće razvio da savršenstva, logičar mora da koristi sve činjenice kojima raspolaže, a to je u naše vreme slobodnog obrazovanja i enciklopedija, velika retkost. Danas je čoveku pristupačno sve znanje koje bi mu moglo ustrebati u njegovom poslu, a time i ja nastojim da se okoristim. Ako se dobro sećam, vi ste jednom prilikom, u ranim danima našega prijateljstva, vrlo tačno nanizali moja ograničenja.
- Jesam - odgovorio sam uz osmeh. Na pomalo jedinstven način. U filozofiji, astronomiji i politici ocenio sam vas jedinicom. U botanici ste... kako tako, a u geologiji izvrstan, što se tiče porekla blata pedeset milja uokrug. Inače, još svirate violinu, bavite se boksom i mačevanjem i trujete se kokainom i duvanom. Čini mi se da je to ono najosnovnije u mojoj analizi.
Holms se osmehnuo.
- I sada kažem, kao što sam i onda rekao, da čovek malo spremište u svome mozgu mora da natrpa svakojakim nameštajem koji bi mogao dobro da mu dođe, a ostatak može da spremi u spremište svoje biblioteke, odakle se njime u slučaju potrebe može poslužiti.- Strana 112.
- Povređen mi je ponos, Votsone - napokon je progovorio. - To je s moje strane sitničavo, ali u pitanju je moj ponos.
- Strana 116.
- Ljudi u nevolji hrlili bi mojoj ženi kao što ptice privlači svetionik.
- Dr. Votson, strana 122.
- Holmsu je bilo teško išta odbiti, jer su mu zahtevi bili izrečeni na majstorski način.
- Strana 125.
- Poverljiv prijatelj uvek je koristan, a hroničar i više od toga.
- Strana 126.
- Ćutnja vam izvanredno pristaje, Votsone - reče Holms - a ta se osobina u društvu ne ceni. Tako mi svega, danas mi je potrebno da imam nekoga s kim ću da pričam, jer mi misli nisu baš prijatne.
- Strana 127.
- Votsone, vi znate da je slabost jednog uda često nadomeštena izuzetnom snagom drugih.
- Strana 130.
- To je, naravno, sitnica, ali ništa nije tako važno kao sitnica.
- Strana 134.
- Previše sam toga video kako ne bih znao da je utisak koji ima žena ponekada vredniji od zaključka logičara koji se služi razumom.
- Strana 135.
- Šerlok Holms, međutim, bio je čovek koji bi s nerešenim problemom u glavi danima, pa i sedmicama, bez odmora, pokušavao da nađe rešenje, prevrćući i ponovo razmatrajući činjenice.
- Strana 136.
- Uveren sam, Votsone, da pred sobom imate najveću budalu Evrope. Zaslužujem da me neko šutne nogom odavde, pa sve do Čering krosa. Pa ipak imam ključ zagonetke.
- Strana 137.
- Priznajem da sam bio slep kao krtica, ali, bolje je spoznati istinu ikad nego nikad.
- Strana 137.
- - Priznajem da me zanima kako postižete takve rezultate.
- Ovaj sam postigao sedeći na gomili od pet jastuka i s lulom u ustima.- Inspektor Bredstrit i Šerlok Holms, strana 142.
- Milo mi je što imam prijatelja s kojim mogu da raspravljam o svojim zaključcima.
- Strana 7.
- Pretpostavljam da je stvar, ma koliko izgledala prosto, povezana s nekom užasnom pričom, pa predstavlja trag koji će nas dovesti do rešenja nerazjašnjene misterije i do kažnjavanja zločinca.
- Ne, ne. Nije reč ni o kakvom zločinu - reče Holms smejući se. - Samo o jednom od onih čudnih slučajeva koji se događaju kad se četiri miliona ljudskih bića tiskaju na prostoru od nekoliko kvadratnih milja. Zbog akcije i reakcije tako gustog roja ljudi može se očekivati sticaj raznovrsnih događaja, pa će da iskrsne mnogo sitnih problema, možda čudnih i upadljivih, koji ipak neće izazvati zločin. To smo često iskusili.- Strana 7-8.
- Ja ništa ne vidim - rekoh vraćajući šešir. - Naprotiv Votsone, vi možete da vidite sve. Samo što vi iz onoga što vidite ne izvlačite nikakve zaključke. Suviše ste bojažljivi.
- Strana 9.
- To je pitanje zapremine - reče - čovek s tako velikom glavom mora imati nešto u njoj.
- Strana 10.
- Kad je nosač otišao, Holms uze dragulj, pa ga okrenu prema svetlu. - Lepa stvar - reče. Gledajte kako sija i blista. To je jezgro i žarište zločina, naravno, kao svaki lep dragulj. Uvek najmiliji mamac! Kod krupnih i starijih dragulja svaka njihova površnica podseća na kakav krvavi događaj.
- Strana 14.
- Ime mi je Šerlok Holms. Posao mi je da otkrivam ono što drugi ljudi ne znaju.
- Strana 21.
- Nikad nije zgodno imati posla s čovekom inkognito.
- Strana 21.
- Na kraju krajeva, Votsone - reče Holms, digavši ruku da dohvati glinenu lulu - policija me ne plaća da ispravljam njene greške.
- Strana 26.
- Slučaj nam je doneo veoma neobičan i čudan problem a njegovo rešenje je samo po sebi nagrada.
- Strana 26.
- Pregledajući beleške o sedamdeset neobičnih slučajeva u kojima sam, u poslednjih osam godina proučavao metod rada moga prijatelja Šerloka Holmsa, naišao sam na priličan broj žalosnih, nekoliko veselih, veliki broj samo čudnih, ali nijedan ne beše običan; jer je on radio više iz ljubavi prema svom poslu nego zbog sticanja bogatstva, pa je obično odbijao da učestvuje u istrazi za koju je slutio da ne vodi ničemu neobičnom i fantastičnom.
- Dr Votson o Šeloku Holmsu, strana 29.
- E, kad mlade žene počnu da lutaju već u rano jutro velegradom i dižu snene ljude iz njihovih postelja, smatram da dolaze s vrlo hitnim saopštenjem.
- Strana 30.
- - Vi ste onaj Holms koji se meša u tuđe poslove.
Moj prijatelj se nasmeši.
- Onaj Holms koji svuda zabada svoj nos.
Holmsov osmeh poprimi izraz zadovoljstva.
- Holms, njuškalo Skotland Jarda.
Holms se srdačno nasmeja.- Strana 39-40.
- Zamislite tu drskost! Hoće da me stavi pod istu kapu sa zvaničnim policijskim detektivima.
- Strana 40.
- Svet je pokvaren, a najgore je što ima pametnih ljudi koji se koriste svojim mozgom da bi postali zločinci.
- Strana 45.
- Kad lekar krene stranputicom postaje zločinac najgore vrste. Osim nerava, on ima i znanja. Palmer i Pričard pripadali su prvacima svoje profesije. Ovaj ih je nadmašio. Ali nas, nadam se, neće nadmudriti.
- Strana 48.
- Došao sam do potpuno pogrešnog zaključka što pokazuje, dragi moj Votsone, koliko je opasno rasuđivati na osnovu nedovoljno podataka.
- Strana 51.
- - E, lepo - reče naš inženjer tužnim glasom dok smo se smeštali u voz na povratku u London - baš mi je pao u ruke divan posao! Ostao sam bez honorara i bez palca! I šta sam dobio?
- Iskustvo - reče Holms, smejući se. - Indirektno može biti od koristi, znate; sve što trebate da uradite je da ga pretvorite u reči i steknete reputaciju odličnog vlasnika firme do kraja svog postojanja.- Strana 74.
- Moja prepiska ima čar raznovrsnosti - odvrati Holms, smejući se. - Pisma skromnih ljudi obično su zanimljivija. Ovo izgleda kao nepoželjan društveni poziv koji nagoni čoveka da se dosađuje ili da laže.
- Strana 78.
- Uveravam vas, Votsone, bez preterivanja da je položaj mog klijenta za mene manje važan od zanimljivosti njegovog slučaja.
- Strana 78.
- Ja čitam samo kriminalnu hroniku i čitulje. Smrtni slučajevi me posebno zanimaju.
- Strana 78.
- Ne pomišljate ni načas da odete, Votsone. Volim svedoka, ako ni zbog čega drugoga ono zbog kontrole vlastitog pamćenja.
- Strana 82.
- Shvatićete, Holms će uljudno - da slučajevi svojih klijenata držim u istoj tajnosti koju obećavam i vama.
- Strana 83.
- Američki ulični govor ponekad je veoma izražajan.
- Strana 86.
- Ipak, ljubomora ume čudno da preobrazi karakter.
- Strana 87.
- Lepo je od lorda Sent Sajmona što je ukazao čast mojoj pameti time što ju je stavio na nivo svoje. - reče Holms, prasnuvši u smeh.
- Strana 88.
- Izvesne okolnosti ponekad omogućuju da dođete do veoma uverljivih dokaza, kao kad, da citiram Toroa, nađete pastrmku u mleku.
- Strana 88.
- Budući da je to pripadalo nestaloj ženi, izgledalo mi je da ako je odeća tu i telo ne bi trebalo da bude daleko.
- Po toj sjajnoj logici telo svakog čoveka moralo bi da se nalazi u blizini njegove garderobe. Molim vas, čemu ste se uopšte nadali?- Strana 89.
- Svojom ljubavlju ne možemo da upravljamo ali, svojim delima možemo.
- Frensis Hej Molton, strana 93.
- Pripadam ljudima koji veruju da će doći dan kada ludost vladara i greške ministara neće više sprečiti našu decu da postanu građani jedne velike zemlje.
- Strana 95.
- Okrenite svoju stolicu i dodajte mi violinu, jer je jedini problem koji još treba da rešimo: kako prekratiti ove turobne jesenje večeri.
- Strana 97.
- Uvek se držim stare uzrečice: kad se isključi nemoguće, istina je ono što ostane, ma kako izgledala neverovatno.
- Strana 121.
- Čovek koji hvali umetnost zbog nje same često nalazi najveća zadovoljstva upravo u njenim manje važnim, nižim manifestacijama. Milo mi je što sam zapazio da i vi, Votsone, shvatili tu istinu i da ste opisujući te naše slučajeve, koje ste, usuđujem se reći, malo i ulepšavali, istakli u prvi plan ne toliko causes célèbres i senzacionalističke procese u kojima sam i ja imao udela, već više one dogodovštine što bi same po sebi bile sasvim obične, ali koje su me podstakle da razvijem dedukciju i logičku sintezu, što bih mogao da nazovem svojom specijalnošću.
- Strana 127.
- Možda ste pogrešili - dodade Holms, uhvativši kleštima žar i paleći dugačku lulu od trešnjevine koju je pušio umesto glinene kad god je više bio sklon prepirci nego razmišljanju - pokušavajući da unesete u priče više boje i života, umesto da svoj zadatak ograničete na iznošenje stroge logičke veze između uzroka i posledice, što je u svemu tome zapravo jedino vredno pažnje.
- Strana 127.
- Ako za svoje umeće tražim puno priznanje, to je zato što je to nešto bezlično, nešto što me prevazilazi. Zločin je nešto obično, a logika je retkost. Stoga biste više pažnje morali da posvetite logici nego zločinu. Vi ste niz predavanja srozali na seriju priča.
- Strana 128.
- Pih, dragi moj prijatelju! Koliko ta javnost, to golemo anonimno mnoštvo koje ne zna da razlikuje lakrdijaša od pravog umetnika, mari za finoću analize i zaključivanja.
- Strana 128.
- Čovek, pre svega mislim na kriminalca, izgubio je svaku preduzetnost. A to se odrazilo i na moj posao: izrodio se u agenciju za traženje izgubljenih olovaka i savetovališta za gimnazijalke. Uveren sam da sam dotakao samo dno, o čemu svedoči ovo pismo od jutros!
- Strana 128.
- Ako i u šta posumnjate, ili zapreti opasnost...
- Opasnost! Kakvu opasnost naslućujete? - Kad bismo znali, to više ne bi bila opasnost.- Strana 134.
- Činjenice! Činjenice! Ne mogu da pravim ciglu bez ilovače!
- Strana 135.
- Znate li, Votsone - odgovori - da je jedno od prokletstava koja me progone u tome što sve što posmatram dovodim u vezu sa predmetom koji me trenutno zanima. Vi sad gledate te raštrkane kuće i uzbuđeni ste njihovom lepotom. I ja ih posmatram, ali pri tom me obuzima samo jedno, osećaj usamljenosti i uverenje da je mnogo zločina, počinjenih u takvim kućama, ostalo nekažnjeno.
- Zaboga! - uzrujao sam se. - Kako možete te drage stare domove da povežete sa zločinom?!
- Uvek me ispunjavaju užasom. Uveren sam, Votsone, na temelju vlastitog iskustva da je u najozloglašenijim londonskim četvrtima manje greha i zločina nego u tom prekrasnom i vedrolikom krajoliku.
- Vi me plašite!
- To ima svoj razlog. U gradu javno mišljenje postigne ono što često izmiče zakonu. Tamo nema tako bedne uličice u kojoj vrisak izudaranog deteta ili udarac pijanog muža neće izazvati saosećanje i ogorčenje među susedima. Osim toga, tamo je čitav aparat pravde nadohvat ruke i dovoljno je da ga pokrene jedna jedina reč. Između zločina i optuženičke klupe samo je jedan korak. Ali, pogledajte te kuće na osami okružene poljima i njivama. U njima žive neuki ljudi koji o zakonu znaju vrlo malo. Pomislite na paklenu okrutnost i prikrivenu zloću koja se u njima krije, godinu za godinom, a da o tome niko i ne sluti.- Strana 136.
- U čemu je onda problem? Imate li kakvo objašnjenje?
- Imam čak sedam. Svako se temelji na poznatim činjenicama, ali koje je ispravno saznaćemo na osnovu novih obaveštenja koja nas bez sumnje očekuju.- Strana 137.
- Pojedinosti me zanimaju bez obzira da li ih vi smatrate za relevantne ili ne.
- Strana 137.
- Gospođa Rukastl učinila mi se bezbojnom i spoljašnošću i duhom. Nije ostavila ni povoljan, ni nepovoljan utisak. Utelovljenje je beznačajnosti.
- Vajolet Hanter, strana 138.
- Dragi Votsone! Kao čovek medicine neprestano stičete znanja o deci proučavajući njihove roditelje. Zar ne uviđate da je i suprotan postupak isto tako vredan? Ja bih svoje prve utiske o karakteru roditelja često dobijao proučavanjem njihove dece.
- Strana 145-146.
- Na Vajolet Hanter, moj prijatelj Holms je, na moje veliko razočaranje, sasvim zaboravio otkako nije u središtu jedne od njegovih istraga. Ona sada vodi privatnu školu u Volsalu i siguran sam da u tom poslu postiže zavidne uspehe.
- Strana 149.
Memoari Šerloka Holmsa (1893)
[уреди]- To je jedan od onih slučajeva u kojima veštinu rasuđivanja treba usmeriti na pažljivu ocenu svih pojedinosti, više nego na iznalaženje nekih svežih dokaza. Tragedija je bila tako neobična, tako složena, tako značajna za svakog ko pati od preobilja sumnji, nagađanja i hipoteza. Teško je bilo odvojiti ukrase od činjenice, apsolutne, neporecive činjenice od ulepšavanja teoretičara i reportera. Zatim, kad smo već stvar postavili na sigurne temelje, trebalo bi da donesemo zaključke i utvrdimo na kakvim specijalnim okolnostima počiva cela ta misterija.
- Strana 8-9.
- Napravio sam grešku, dragi moj Votsone, što se dešava mnogo češće, bojim se, nego što bi iko ko me poznaje isključivo po vašim memoarima ikada mogao i pomisliti.
- Strana 9.
- Ništa ne rasvetljava tako dobro neki slučaj nego kad se on izlaže drugome.
- Strana 9.
- To je više nego moguće; to je verovatno.
- Strana 16.
- Eto, kako izgleda ovaj slučaj u očima policije. Mada ne izgleda suviše verovatno, sva druga objašnjenja još su neverovatnija.
- Strana 16.
- Konj je veoma društveno biće.
- Strana 24.
- Eto, šta znači mašta - reče Holms. - Tu osobinu nema Gregori. Pretpostavivši šta se to moglo dogoditi, radili smo prema toj pretpostavci i pronašli smo da smo bili u pravu.
- Strana 25.
- Ja u svojim postupcima primenjujem svoje metode i po vlastitoj oceni govorim, onoliko koliko nađem za shodno. Tu prednost pred drugima ima čovek koji nije u javnoj službi.
- Strana 29.
- - Postoji li još kakva okolnost na koju želite da obratim pažnju?
- Na čudan slučaj sa psom te noći.
- Ali pas nije ništa učinio te noći.
- Upravo je to čudno - primeti Šerlok Holms.- Strana 31.
- Jedno tačno zaključivanje uvek ukazuje na drugo.
- Strana 36.
- Vi, pukovniče, kao svetski čovek znate da ljudi ne nose po svojim džepovima račune koji se tiču drugih osoba. Većina nas se zadovoljava time da sređuje svoje.
- Strana 37.
- Kad već objavljujem ove kratke crtice zasnovane na mnogobrojnim slučajevima mog prijatelja, čije su me izvanredne sposobnosti dovele u situaciju da o njima slušam, a koji put i da učestvujem u nekoj neobičnoj drami, sasvim je prirodno da ću se više zadržati na njegovim uspesima nego na neuspesima. To ne činim toliko iz ljubavi prema njegovom ugledu, jer su me energija i okretnost tog čoveka najviše zadivljavale kad bi se našao u teškoćama, već zato što tamo gde on nije uspevao obično ni niko drugi nije mogao da uspe, pa je ta priča zauvek ostala bez završetaka.
- Strana 41.
- Šerlok Holms bio je čovek koji se retko bavio sportom zbog samog sporta. Veoma mali broj ljudi u stanju je da izdrži veći napor mišića, a on je nesumnjivo bio jedan on najboljih boksera svoje težine. Na besciljno bavljenje sportom gledao je kao na traćenje snage, i latio bi ga se samo ako je trebalo da posluži nekom stručnom cilju, tada bi postajao neumoran i neuništiv. Čudno je da se pod takvim uslovima uopšte mogao održavati u kondiciji. Hranio se, obično, veoma skromno, pridržavao se jednostavnih navika, približavajući se često granici samoodricanja. Osim povremenog uzimanja kokaina, nije imao poroka, a i tu je drogu uzimao samo kao znak protesta zbog jednoličnog života, kad nije imao u vidu neki svoj slučaj, i kad bi dnevni listovi bili nezanimljivi.
- Strana 41-42.
- Dva sata smo lutali unaokolo, uglavnom ćuteći, kao što i odgovara ljudima koji se prisno poznaju.
- Strana 42.
- Lule su ponekad izuzetno zanimljive - reče on. - Ni na čemu nisu tako očiti znakovi individualnosti, osim možda na satovima i pertlama.
- Strana 43.
- Nespavanje napreže čoveku živce više nego rad, čak više nego uživanje.
- Strana 44-45.
- Ako želite da sačuvate svoj inkognito - reče Holms, smešeći se - predložio bih vam, da prestanete da ispisujete svoje ime na postavi svog šešira ili da barem okrenete njegov gornji deo prema osobi kojoj se obraćate.
- Strana 45.
- Svaka je istina bolja od sumnje.
- Strana 59.
- Znate, u početku svake istrage vredi znati da vam se klijent nalazi u bliskom odnosu s nekim ko je izuzetno sklon dobru ili zlu.
- Strana 70.
- Vlast je izuzetno vešta u prikupljanju podataka, ali ne zna uvek pravilno da ih upotrebi.
- Strana 83.
- Gledajte kako je ova ruža lepa! Nigde izvođenje zaključaka nije tako potrebno kao u religiji - reče on naslonivši se na leđima na prozorske kapke. - Mislilac bi mogao da stvori od nje egzaktnu nauku. Čini mi se da cveće pruža najjači dokaz da je Proviđenje u svojoj suštini dobro. Tačno je da se u našoj borbi za opstanak, uz energiju, naše potrebe i hrana, nalaze na prvom mestu, ali ruža je nešto posebno. Njen miris i njena boja ulepšavaju život, ali nisu preduslov života. Kako samo dobrota daje više nego što je potrebno, ponovo vam kažem da se od cveća možemo nadati mnogo čemu.
- Strana 83.
- - Sumnjate li u nekoga?
- Sumnjam u samog sebe...
- Kako to?
- Bojim se da suviše brzo izvodim zaključke.- Strana 84.
- Gledajte one velike, izdvojene blokove kuća, koji se dižu nad krovovima od škriljevaca kao neka crvena ostrva od opeka sred olovnosivog mora.
- To su osnovne škole.
- Svetionici, mladiću. Baklje budućnosti. Šišarke sa stotinama malih, sjajnih semenki iz kojih će izrasti mudrija i bolja engleska budućnost.- Strana 85.
- Najteže je istražiti ona krivična dela kod kojih nije vidljiv neki cilj.
- Strana 86.
- U pedeset tri slučaja, kojima sam se u poslednje vreme bavio, moje ime pojavilo se u javnosti samo u četiri; četrdeset i devet prepušteno je policiji, da bi izgledalo da su njenom zaslugom otkriveni.
- Strana 88.
- Votson će vam potvrditi da ja nikako ne mogu da se odviknem od toga da stvari pomalo dramatizujem.
- Strana 103.
- Uveravam vas da za mene neuspeh u nekom krivičnom delu predstavlja isto toliko užasnu stvar kao i za vas neuspeh u vršenju poverenog vam zadatka.
- Strana 103.
- Istražujući vaš slučaj - primeti Holms na svoj didaktičan način - utvrdio sam da je u obilju dokaznog materijala ono što je bilo beznačajno prikrivalo ono što je bilo bitno. Među tolikim činjenicama morao sam odabrati one koje su izgledale bitne, a zatim postaviti svaku na svoje mesto, da bi se tako uspostavio neprekinut lanac događaja.
- Strana 107.
- Nikad nisam bio naročito društven čovek, Votsone; uvek sam voleo da sedim u svojoj sobi, da utonem u svoje misli i da u svojoj začkoljici izgrađujem svoja mišljenja, pa se nisam mnogo mešao sa ljudima mojih godina. Izuzev mačevanja i boksovanja, ni sport me nije mnogo privlačio, a, osim toga, i sam smer mojih studija potpuno se razlikovao od smera studija kojima su se bavili moji drugovi, pa nisam imao s njima nikakvih dodirnih tačaka.
- Strana 114.
- Ne znam kako vam to polazi za rukom, gospodine Holmse, ali meni se čini da biste vi mogli njihati u naručju, kao malu decu, sve detektive, znane i neznane.
- Trevor stariji, strana 117.
- Od svih utvara najgore su one koje budi stara ljubav.
- Trevor stariji, strana 118.
- Često mi je padao u oči izvestan nesklad u karakteru mog prijatelja Šerloka Holmsa. Mada je u svom načinu mišljenja bio jasniji i sređeniji od ikoga drugoga, mada je uvek bio dosledno jednostavan u svom načinu odevanja, ipak, u svojim ličnim navikama bio je retko neuredan čovek koji bi kao malo ko znao da zbuni svog sustanara. Ja u tom pogledu nisam bio neki naročiti formalista. Teška borba i život u Avganistanu, koja je premašivala prirođene mi boemske sklonosti, učinila me je mnogo popustljivijim nego što bi priličilo lekaru. Ali izvesne granice postoje i kod mene, i kad naiđem na čoveka koji drži svoje čarape u kanti za ugalj, svoj duvan u jednoj persijskoj čarapi, a usred drvenog okvira jednim velikim preklopnim nožem prikiva na kamin pisma na koja nije odgovorio, onda i ja počinjem da mislim o sebi da sam uredan. Osim toga uvek sam smatrao da se vežbanje u pucanju iz pištolja mora vršiti na otvorenom prostoru kao zabava. Međutim, kad sam video Holmsa kako u jednom od njegovih nastranih raspoloženja sedi u svom naslonjaču i svojim finim revolverom i stotinom bokserskih metaka veze po susednom zidu rupicama od ispaljenog zrnevlja rodoljubivu šaru V.R., bio sam čvrsto uveren da time ne deluje na poboljšanje ni atmosfere, a ni izgleda naše sobe.
- Strana 139.
- Naše prostorije bile su uvek pune hemikalija kao i raznih uspomena na istražene zločine. Bila je to sasvim obična stvar da ti predmeti na najneverovatniji način menjaju svoja mesta, tako da bi se redovno nalazili po činijama za maslac ili čak i u manje podesnim posudama. Ali moj najteži krst bili su njegovi papiri. Večito se plašio da mu ne propadnu neki dokumenti, pogotovo oni što su bili u vezi s nekim slučajevima iz prošlosti. Ipak, jednom u godini ili jednom svake druge godine spopadala bi ga revnost da ispiše njihovoj poleđini, ukratko, njihov sadržaj i da ih sredi. Kao što sam negde u ovim svojim nepovezanim beleškama već spomenuo, na izlive njegove strahovite energije, kad bi privodio kraju svoje značajne podvige, tako usko povezane sa njegovim načinom rada, nadovezivalo se sasvim suprotno raspoloženje koje je prelazilo u letargiju. I tada bi obično ležao između svoje violine i svojih knjiga, odakle bi se pomakao samo kad bi trebalo da pređe od divana do stola. Tako su se iz meseca u mesec gomilali spisi sve dok svaki ćošak u sobi ne bi zatrpale fascikle koje se ni po koju cenu nisu smele spaliti, niti ih je bilo ko drugi smeo skloniti osim lično njihovog vlasnika.
- Strana 139-140.
- Živim od umnog rada koji najviše odgovara mojoj prirodi.
- Strana 143.
- Poznata vam je, Votsone, moja metoda. U takvim se slučajevima stavljam u položaj tog čoveka i, pošto najpre ocenim njegovu inteligenciju, u svojoj mašti pokušavam da mislim kako bih ja postupio u sličnim okolnostima.
- Strana 155.
- Bojim se da će vas moje objašnjenje razočarati, ali odavno imam običaj da ne krijem nijedan od svojih načina rada ni pred svojim prijateljom Votsonom, ni pred bilo kim ukoliko pokaže da se interesuje za njega.
- Strana 21.
- Kad istražujemo neki zločin posebno je važno da budemo sposobni da u nizu okolnosti razlikujemo bitne od slučajnih. Inače se naše snage i sposobnosti rasipaju umesto da jačaju.
- Strana 21.
- Stvar je sasvim prosta - nastavi on - i dokazuje da svako ko zdravo rasuđuje može da izazove kod sagovornika prividno neobičan utisak, ukoliko njegov sagovornik previdi upravo ono na čemu zdrav razum temelji svoje zaključke.
- Strana 30.
- Oči mu zasijaše, a obrazi mu se zarumeniše. Sa njegove pronicljive, bujne prirode podiže se načas, ali samo načas, veo. Kad mu se ponovo zagledah u lice, ono je opet imalo onaj izraz mira svojstven inače crvenokošcima, zbog kojeg su ga mnogi smatrali više mašinom nego čovekom.
- Doktor Votson o Šerloku Holmsu, strana 31.
- Vi poznajete moje metode, Votsone, i znate da se u svakoj istrazi njima koristim.
- Strana 36.
- Prilikom razmatranja nepovezane zbirke uspomena koje sam zabeležio da bih pokušao da prikažem neke od jedinstvenih umnih sposobnosti svog prijatelja Šerloka Holmsa, često bih izdvajao slučajeve koji su trebali da budu u skladu s mojim ciljem. U svim slučajevima u kojima je Holms ispoljio izvanrednu spretnost u analitičkom rasuđivanju i tako dokazao vrednost svojih metoda istraživanja nekih slučajeva, činjenice su često bile tako beznačajne i svakidašnje, da ne mogu sebi da oprostim što sam ih uopšte otkrivao javnosti. Događalo bi se i to da bih se često pozabavio nekom istragom u kojoj su činjenice po svojoj suštini bile veoma neobične i dramatične, ali je udeo mog prijatelja u otkrivanju njihovih uzroka bio manji nego što bih ja, kao njegov biograf poželeo.
- Strana 49.
- Bio sam raspoložen i očaran Holmsovim pričanjem, njegovim oštrim zapažanjima pojedinosti i njegovim zaključivanjem.
- Strana 50.
- Njegovo lice, kao obično, nije odavalo nikakva posebna osećanja, ali zato su mu kapci teže padali na oči, a dim bi mu svaki put kad je hteo da naglasi neki čudan detalj iz doktorove priče, gusto kuljao iz lule.
- Dr. Votson o Šerloku Holmsu, strana 57.
- Obično su u pet sati izjutra, to znate i vi, samoubistva najčešća.
- Inspektor Laner, strana 61.
- Za vreme mog dugog i prisnog prijateljstva s gospodinom Šerlokom Holmsom nikad nisam čuo da spominje svoju rodbinu, a retko kad i neko ranije razdoblje svog života. Ova njegova uzdržanost donekle je jačala moj utisak o njegovim neljudskim odlikama, tako da sam ponekad pomišljao da je on nekakav fenomen, čist razum bez srca, koji je isto toliko lišen ljudskih osećanja koliko i darovit. Njegov nedruželjubiv karakter ispoljavao se u njegovoj nesklonosti prema ženama i odbojnom stavu prema sklapanju novih prijateljstava, ali se ništa nije ispoljavalo izrazitije od njegove zakopčanosti do grla u vezi sa njegovom rodbinom. Već sam počeo da mislim da je siroče i da uopšte nema živih srodnika, kad jednog dana, na moje veliko iznenađenje poče da govori o svom bratu.
- Strana 69.
- - U vašem slučaju - rekoh - po svemu što sam čuo, izgleda očigledno da vašu moć zapažanja i čudnu lakoću pri izvođenju zaključaka treba pripisati sistematskom vaspitanju.
- Do izvesne mere svakako, - odgovori on zamišljeno. Moji su preci bili mali seoski plemići koji su, izgleda, živeli kao što je to uobičajeno u njihovoj društvenoj klasi. Pa ipak, ono što me je predodredilo za životni put kojim sam krenuo nalazi mi se u kri i biće da potiče od moje bake koja je bila sestra francuskog slikara Vernea. Artizam u krvi može doći do izražaja u najčudnijim vidovima.- Strana 69-70.
- Dragi moj Votsone, ne slažem se s onima koji skromnost smatraju vrlinom. Čoveku koji logički razmišlja sve stvari moraju da izgledaju onakve kakve jesu: potcenjivati sebe znači samo udaljavati se od istine da bi se preuveličale vlastite sposobnosti. Stoga moju tvrdnju da Majkroft ima jaču moć zapažanja od mene treba shvatiti kao pravu, suštu istinu.
- Strana 70.
- Rekao sam da je u posmatranju i zaključivanju bolji od mene. Kad bi detektivska veština počinjala i završavala se razmišljanjem u naslonjači, moj brat bi bio najveći istražitelj kriminala koji je ikada živeo. Ali on ne čezne za uspehom a nema ni snage za to. On neće napustiti svoj način života zato da bi proverio neka vlastita rešenja, pa će se pre pomiriti s činjenicom da ljudi smatraju kako nije u pravu, nego što će se potruditi da im dokaže da je u pravu.
- Strana 71.
- Poznato vam je da u Londonu ima mnogo ljudi koji, iz snobizma, ili mizantropije, izbegavaju društvo, ali im nisu mrske udobne naslonjače i poslednji brojevi nekog časopisa. I eto, radi udobnosti tog soja ljudi osnovan je Diogenov klub, u koji su sad učlanjeni svi oni koji nemaju nimalo smisla za društveni, odnosno klupski život u ovom gradu. U tom klubu nijednom članu nije dopušteno da s bilo kim, ni pod bilo kojim uslovima razgovara, osim u sali za strance, pa svakoga ko se o to pravilo triput ogreši i bude prijavljen Odboru, kažnjavaju, kao brbljivca, izbacivanjem iz Kluba. Moj brat je jedan od osnivača tog kluba. Lično sam se uverio da je taj klub sredina koja deluje umirujuće na čoveka.
- Strana 71.
- Sreća vaša, gospodine Holmse, što se nalazite na strani policije a ne protiv nje - primeti inspektor ocenivši pogledom spretnost kojom je moj prijatelj uspeo da odgurne rezu na prozoru.
- Inspektor Gregson o Šerloku Holmsu, strana 84.
- Ali gospodin Melas je, na svu sreću, ostao živ, pa je za nepun sat, zahvaljujući amonijaku i rakiji, na moje veliko zadovoljstvo, počeo da otvara oči i postaje svestan da ga je moja ruka izvukla iz one mračne doline u kojoj se ukrštaju svi putevi.
- Strana 86.
- Svet se rukovodio načelom, što je uostalom sasvim prirodno, da onaj koji leči druge mora da je i sam zdrav, pa je s nepoverenjem ocenjivao delotvorne sposobnosti čoveka koji ni sam sebe nije kadar da izleči.
- Strana 91.
- Bojim se da se prilično odajem tim svojim objašnjenjima - reče. - Posledice čiji su uzroci nepoznati ostavljaju mnogo jači utisak.
- Strana 93.
- Čudna neka smesa je čovekova priroda. Dočekate čak i to da zločinac i ubica podstakne na samoubistvo i rođenog brata, kad ovaj dozna da se oko bratovljeva vrata steže uže.
- Strana 109.
- Mislim da me prilično dobro poznajete Votsone, pa znate da ne spadam u nervozne ljude. Ali, ako čovek zatvara oči pred opasnošću, pre se može smatrati glupim nego hrabrim.
- Strana 115.
- Nije bilo u Holmsovoj prirodi da luta besciljno, pa ni kad je na odmoru. Po njegovom bledom, iznurenom licu, moglo se zaključiti da su mu živci do krajnosti napregnuti, pa se nimalo ne raduje takvom putovanju. Kad je u mojim očima pročitao da me je njegov predlog iznenadio, sklopi vrhove prstiju, a laktove upre o kolena i poče da mi objašnjava položaj u kojem se nalazio.
- Vi verovatno niste čuli za profesora Morijartija? - upita me.
- Nikada - odgovorih mu.
- Taj čovek, do sada sasvim nepoznat, raspleo je svoje mreže po celom Londonu. To i jeste ono što ga stavlja na sam vrh piramide zločinaca. Eto, sasvim ozbiljno vam kažem, Votsone, kad bih uspeo nekako da porazim tog čoveka i tako oslobodim društvo tog bauka, smatrao bih da sam dostigao vrhunac svoje karijere, pa bih se onda rado povukao u mirniji život. Među nama, zahvaljujući uspesima koje sam u poslednje vreme postigao u nekim slučajevima, da spomenem samo slučajeve kad sam jednom pomagao kraljevskoj porodici Skandinavije, a drugi put Republici Francuskoj, sad sam u takvom materijalnom položaju da bih mogao da živim mirnije, onako kako mi se dopadne, i da usredsredim svu pažnju na svoja hemijska istraživanja. Ali još ne mogu da budem potpuno miran, ne mogu spokojno da se izvalim u svojoj naslonjači kad pomislim da jedan zločinac, a to je profesor Morijarti, slobodno šeta ulicama Londona.
- Ama, zaboga, šta je on to učinio?
- Taj čovek je imao veoma čudan životni uspon. Potiče iz ugledne porodice koja mu je omogućila da stekne izvanredno obrazovanje. Obdaren je izuzetnim sposobnostima, pa je posebno dobar matematičar. U dvadeset drugoj godini napisao je raspravu o binomskoj teoremi i njom privukao pažnju cele Evrope. Na osnovu te rasprave dobio je katedru za matematiku na jednom manjem univezitetu, pa je po svemu izgledalo da mu se otvara izvanredna karijera. Ali taj čovek je osim tih intelektualnih naklonosti nasledio i prave sotonske sklonosti. Nejgove izvanredne umne sposobnosti nisu smanjile njegove zlikovačke naklonosti nego su ih, naprotiv, čak veoma pojačale i učinile još opasnijima. U univerzitetskom gradiću, gde je radio, počele su da kruže o njemu mračne glasine, pa je najzad bio primoran da da ostavku na svoju katedru i dođe u London, gde se zaposlio kao nastavnik u armiji. Toliko se o njemu zna u javnosti. Ali ovo što ću vam sad ispričati znam samo ja.
- Kao što vam je poznato, Votsone, malo ljudi tako dobro poznaje svet istaknutih londonskih kriminalaca kao što ga ja poznajem. Već godinama osećam iza počinilaca zločina neku mračnu silu, neku duboku organizacionu snagu koja se uvek ispreči zakonu i okreće štit pravde u korist prestupnika. Danas, pa sutra, u najrazličitijim slučajevima falsifikovanja, razbojništava, ubistava, uvek sam osećao prisustvo te sile. U mnogim nerazjašnjenim slučajevima, u kojima su me pitali za savet, a koje sam kasnije razmatrao, nailazio sam na prste te sile. Godinama sam se trudio da proniknem u te misterije, i, evo najzad je došlo vreme da se domognem niti vodilje, niti koju sam pratio po mnogobrojnim vešto smišljenim skretanjima, sve dok me nije dovela do te matematičke veličine, do tog Morijartija.
- On vam je, Votsone, pravi Napoleon u zločinačkim delatnostima. Organizator polovine svih zala i gotovo svih neotkrivenih nedela u ovom velikom gradu. On je genije, filozof i apstraktni mislilac. Prvorazredna pamet. Ne radi ništa drugo već samo sedi usred svoje mreže, nepomičan kao pauk, ali u toj mreži ia hiljadu niti, i on odmah oseti kad koja, i najtanja među njima zatreperi. On veoma retko stupa lično u akciju. On sam planira. Ali zato ima mnogo i odlično organizovanih agenata. Ako treba da se izvede neki zločin, da se ukrade neka isprava, da se u neku kuću provali, da se ukloni neko, treba se samo obratiti profesoru, i sve će biti organizovano i sprovedeno. Ako agent bude slučajno i uhvaćen, pronaći će odmah novac za kauciju i njegovu odbranu, ali središnja sila, čovek koji se tim agentom služi, nikad neće biti uhvaćen, neće biti čak ni doveden u sumnju. Tu organizaciju sam otkrio samo na osnovu zaključivanja, Votsone. Spreman sam da žrtvujem i poslednji gram svoje energije da je raskrinkam i skršim.
Taj profesor se ogradio tako lukavo smišljenim merama da je izgledalo potpuno nemoguće doći do potrebnih dokaza kojima bi se sud mogao uveriti u njegovu krivicu, ma šta ja preduzimao. Vi znate za moje sposobnosti, dragi Votsone, pa ipak sam nakon tri meseca traganja morao da priznam da sam napokon naišao na protivnika koji mi je intelektualno dorastao. Toliko sam se divio njegovoj veštini da je to moje divljenje premašilo čak i užas koji su izazivali njegovi zločini. Ali taj čovek je ipak na kraju učinio jednu malu grešku koja je ipak više nego što je smeo sebi da dopusti kad je imao mene za petama. Ukazala mi se zgodna prilika, iskoristio sam je i počeo da pletem oko profesora svoju mrežu koju ću uskoro zatvoriti. Za tri dana, a to znači u sledeći ponedeljak stvar će biti potpuno zrela i profesor će sa svim glavnim članovima svoje bande pasti u ruke policiji i počeće najveće krivićno suđenje ovog veka, na kojem će izaći na videlo četrdeset tajanstvenih krivičnih dela i biti ispleten konopac za sve zločince koji su ih organizovali ili počinili. Ali, ako učinimo jedan preuranjeni potez, razumećete me, u poslednjem trenutku zločinci će nam se izmigoljiti iz ruku.
Trebalo je da to izvedem bez znanja profesora Morijartija, pa bi, naravno, sve već bilo u najboljem redu. Ali on je suviše prepreden da bi ga čovek mogao preduhitriti. Znao je za svaki korak koji sam preduzimao da bih mu namestio zamku, pa je stalno pokušavao da raskine moje niti, primoravajući me da na taj način da uvek smišljam kako ću ga preduhitriti. Kažem vam, prijatelju moj, kad bih mogao da potanko da opišem taj neverovatni sukob, taj čovek bi u istoriji detektivske veštine bio najsjajniji primer mačevalačkog stila po načelu "udri i odbi". Visoko sam se popeo u svojoj struci, ali me taj protivnik svakom zgodom vešto dovodio u tesnac, iako mu ja udarce još snažnije vraćam. Danas je trebalo da preduzmem poslednje korake, pa bi za tri dana sve bilo završeno. Dok sam sedeo u svojoj sobi razmišljajući o svemu, odjednom se otvoriše vrata, i preda mnom se stvori profesor Morijarti.
Ja, Votsone, imam odlične živce, ali, moram vam priznati, ovoga puta sam se prosto zaprepastio kad sam na pragu svoje sobe ugledao upravo onog koji je toliko zaokupio moje misli. Njegov lik mi je dobro poznat. To je neobično visok i mršav čovek, bledog, ispupčenog i visokog čela koje mu se nadnelo nad duboko usađene oči. Ozbiljan, bled, malo pogrbljen, sa asketskim crtama lica, slika je i prilika profesora koji se udubio u svoje studije, ali isturenom glavom koju na neki čudan način miče amo-tamo, podseća na gmizavca. Natuštenih obrva, motrio me je radoznalo.- Šerlok Holms o profesoru Morijartiju, strana 115-119.
- - Četvrtog januara samo ste me omeli - reče. - Dvadeset trećeg ste me uznemirili, sredinom februara ozbiljno ugrozili, krajem marta su mi se planovi izjalovili, a sad, pri kraju aprila, vidim da sam usled vaših neprekidnih progona u opasnosti da izgubim slobodu. Moje stanje postaje neizdrživo.
- Imate li kakav predlog? - upitah ga.
- Morate da prekinete to, gospodine Holmse - reče on, odmahujući glavom. - Shvatate li da morate?
- Posle ponedeljka - rekoh.
- Ej, ej! - reče on. - Potpuno sam siguran da čovek vaše inteligencije mora uvideti da postoji samo jedan izlaz. Treba da se povučete. Vi ste svojim načinom rada stvar doveli dotle da meni preostaje još samo jedno sredstvo. Upravo sam, kao intelektualac, uživao dok sam pratio s kakvom umešnošću ste zahvatili ceo ovaj slučaj i neću preterati ako vam kažem da će mi biti jako žao ako budem na to primoran.
- Opasnost je sastavni deo mog poziva - primetih.
- Nije reč samo o opasnosti - reče on - reč je o neminovnom uništenju. Odlučili ste da stanete na put ne samo jednoj ličnosti, već čitavoj jednoj moćnoj organizaciji čiju veličinu ne možete da shvatite uprkos svoj svojoj dovitljivosti. Gospodine Holmse, morate mi se ukloniti, ili ćete biti zgaženi.
- Bojim se - rekoh da sam uživajući u razgovoru s vama zanemario jedan važan posao koji me čeka na drugom mestu.
- Pa, dobro - reče on na kraju. - Šteta! Učinio sam sve što sam mogao.- Profesor Morijarti i Šerlok Holms, strana 119-120.
- Kad bih bio uveren u vaš konačni kraj ja bih, u javnom interesu, rado prihvatio sopstven.
- Holms Morijartiju, strana 120.
- Eto, na to se sveo moj neobični razgovor s profesorom Morijartijem. Priznajem da je na mene ostavio veoma neprijatan utisak. Njegov mekani i odmereni način govora ostavlja utisak iskrenosti, kakav običan nasilnik ne može nikad da izazove.
- Strana 121.
- - Zar ste već bili napadnuti?
- Dragi moj Votsone, profesor Morijarti nije čovek koji čeka da trava naraste. Danas oko podne otišao sam u Oksford strit da obavim neki posao. Kad sam prešao ugao koji iz ulice Benting vodi u ulicu Velbek ustremiše se na mene munjevitom brzinom neka velika, pokrivena kola u koja su bila upregnuta dva ludački gonjena konja. Ja odskočih na pločnik i tako se, u poslednjem trenutku, spasih. Kola su bila iskrsla iz Merilebon lejna i, kao što su se pojavila, tako su i nestala. Nakon toga, Votsone, držao sam se dobro pločnika. Kad sam potom prolazio kroz Vir strit, s krova jedne kuće pade i razbi se pred mojim nogama jedna cigla. Pozvah policiju da obavi uviđaj. Utvrđeno je da su se na krovu nalazile cigle i crep, namenjeni popravci. Policajci su hteli da me uvere da je cigla pala pod udarom vetra. Naravno, ja sam bolje od njih znao kako je do toga došlo, ali nisam mogao ništa da dokažem, pa sam morao da ćutim. Nakon toga uzeh fijaker i uputih se do kuće moga brata na Pel Melu, gde sam proveo ceo dan. Zatim sam, eto, krenuo do vas, pa me na putu napade batinom nekakav dripac. Ja ga oborih, a policija ga odvede u pritvor, ali, mogu vam reći, potpuno sam uveren da se između "gospodina" čiji su mi se prednji zubi zarili u zglobove prstiju i mirnog nastavnika matematike koji je na čitavih deset milja od nas verovatno rešavao na crnoj školskoj tabli neke probleme, neće pronaći nikakva veza. Stoga se nemojte čuditi, Votsone, što sam ulazeći u vašu sobu, najpre zatvorio kapke na prozorima i što sam zatim morao da zatražim od vas dozvolu da napustim ovu kuću na neki neupadljiviji način od izlaženja na glavna vrata.
Često sam se divio hrabrosti mog prijatelja, ali nikad toliko kao sad, dok je mirno sedeo i nabrajao mi događaje, usmerene očigledno na to da mu prirede jedan strašan dan.- Strana 121-122.
- Mislim, Votsone, da mogu slobodno da kažem da nisam živeo uzalud. Da znam da će noćas doći kraj mom životu, mogao bih se smireno na njega osvrnuti. I vazduh u Londonu se pročistio dok sam ja bio tamo. Ne sećam se da sam ikad u hiljadu slučajeva stao na stranu zla. Odavno me privlači misao da se posvetim rešavanju problema koje stvara priroda, a ne onim, površnijim, za koje je odgovorno naše neprirodno društveno uređenje. Svoje memoare, Votsone, završićete kad budem krunisao svoje životno delo hvatanjem ili uništavanjem najopasnijeg i najstrašnijeg evropskog zlikovca.
- Strana 128.
Baskervilski pas (1902)
[уреди]- Smatram za dužnost da kažem da si u knjigama u kojima si moje skromne podvige tako ljubazno opisivao isuviše potcenio svoje sopstvene sposobnosti. Ti sam možda nisi neka velika svetlost, ali pališ druge svetlosti. Ima ljudi koji istina, nisu geniji, ali su obdareni značajnim darom da potstrekavaju genije drugih ljudi.
- Šerlok Holms o dr. Votsonu, glava prva, strana 10.
- Kada kažem da mi ti daješ potstreka, mislim time, biću iskren, da me ti svojim pogrešnim zaključcima često dovodiš do istine.
- Šerlok Holms o dr. Votsonu, glava prva, strana 10-11.
- Ti znaš moju metodu. Primeni je.
- Glava prva, strana 11.
- Sad, Votsone, dolazi dramatični sudbinski trenutak. Čuješ korake na stepenicama. On ulazi u tvoj život i ti ne znaš nosi li ti dobro ili zlo. Šta želi dr. Džejms Mortimer, čovek od nauke, od Šerloka Holmsa, specijaliste za zločine?... Napred!
- Glava prva, strana 14.
- Učenik na polju nauke, g. Holmse, početnik koji skuplja školjke na obali velikog nepoznatog mora vasione.
- Dr. Mortimer, glava prva, strana 15.
- Vi me neobično zanimate, g. Holmse. Nisam kod vas prosto očekivao takvu dolikokefalnu lobanju i jedno takvo izrazito supraorbitalno razvijeno čelo. Nemate li ništa protiv toga da prstima opipam vašu lobanju? Gipsani model vaše lobanje, poštovani gospodine, bio bi ukras svakog antropološkog muzeja sve dok ne bude mogao da stekne original. Ne želim da kažem ništa neprilično, ali priznajem: meni se sviđa vaša lobanja.
- Dr. Mortimer o Šerloku Holmsu, glava prva, strana 15-16.
- Tom proviđenju, sinovi moji, ja vas preporučujem i savetujem vam da budete obazrivi, da se čuvate močvari u onim tamnim časovima kada zli dusi caruju.
- Glava druga, strana 24.
- G. Holmse, bili su to tragovi jednog džinovskog psa.
- Glava druga, strana 34.
- Dosada sam svoja istraživanja ograničavao na ovaj svet. Koliko su mi moje skromne snage dopuštale borio sam se protiv zla. Ali da se upustim u borbu i sa ocem svega zla, bilo bi možda isuviše častoljubiv podvig.
- Glava treća, strana 39.
- Znao sam da je potpuna usamljenost vrlo potrebna mome prijatelju u tim časovima najintezivnijeg razmišljanja, kada meri vrednost svakom deliću dokaza, ceni razne teorije, jednu prema drugoj, i izvodi zaključke, značajne i beznačajne.
- Glava treća, strana 42-43.
- Čim sam otvorio vrata, moja prva misao je bila da je izbila vatra, jer je sobu toliko ispunio dim da se jedva videla svetlost lampe na stolu. Ipak, kada sam ušao u sobu, primetio sam da se varam. Bio je to samo ljuti dim jakoga duvana koji mi je prosto stezao gušu, te sam morao da se zakašljem. Kroz dim sam video u nejasnim konturama Šerloka Holmsa, koji je sa crnom zemljanom lulom u zubima, obučen u sobnu haljinu, udobno sedeo u naslonjači. Nekoliko zavijutaka hartije ležalo je oko njega.
- Da nisi nazebao, Votsone? - upita on.
- Ne, nego ovaj otrovni vazduh.
- Hm, kad baš reče, i meni se čini da je zaista dosta gust.
- Gust?!... Nepodnošljiv je!
- Otvori onda prozor!- Glava treća, strana 43.
- Zaista si toliko naivan, Votsone, da prosto oduševljaš. Pravo je zadovoljstvo za mene da svoje slabe sposobnosti merim malo na tebi.
- Glava treća, strana 43.
- Svet je pun razumljivih stvari na koje niko živi ne obraća pažnju.
- Glava treća, strana 44.
- - Šta misliš, gde sam ja bio?
- Isto tako celog dana kod kuće.
- Naprotiv, bio sam u Devnšajru.
- U duhu.
- Tako je. Moje telo je ostalo u ovoj naslonjači i, kao što sa žaljenjem primećujem, za vreme mog otsustva popilo je dva velika ibrika kave i uništilo neverovatnu količinu duvana.- Glava treća, strana 44.
- - Izgleda da je to jeziva okolina.
- Da sasvim priliči velikom zločinu. Kada bi đavo ikada poželeo da se umeša u ljudske stvari...
- Zar si i ti sklon natprirodnim objašnjenjima?
- Oruđa đavolova mogu da budu od mesa i krvi, zar ne?- Glava treća, strana 45.
- Dosta je čudno, ali ja nalazim da mi koncentrisana atmosfera pomaže za koncentrisanje misli. Još nisam dotle došao da se zavučem u sanduk da bih bolje mislio, ali to bi svakako bilo logično ostvarenje mog uverenja.
- Glava treća, strana 45-46.
- Za moje oči između proređenog borgisa uvodnog članka u Tajmsu i nečistog sloga nekog večernjeg lista od pola penija ima isto toliko razlike kao za vas između crnačke i eskimske lobanje. Razlikovanje pojednih karaktera slova ubraja se u osnove znanja jednog stručnjaka koji naučno misli. Moram ipak da vam priznam da sam jednom u svojoj sasvim ranoj mladosti pomešao Lids Merkjuri sa Vestern Morning Njuzom. Ali ja se ne mogu prevariti u tome šta je uvodni članak u Tajmsu.
- Glava četvrta, strana 52.
- Tajms je list koji čitaju isključivo obrazovani ljudi.
- Glava četvrta, strana 53.
- Kažite bolju oblast u kojoj razne mogućnosti cenimo i odlučujemo se za najverovatniju. U naučne svrhe upotrebljavamo svoju maštu.
- Glava četvrta, strana 54.
- Šerlok Holms je u velikoj meri imao dar da po svojoj slobodnoj volji odmara duh. Iduća dva časa kao da je potpuno zaboravio na zagonetan slučaj u čije smo tajne bili zapleteni i mirno posmatrao slike moderne belgijske škole. Čak i kada smo napustili galeriju, govorio je, sve dok nismo stigli do hotela, isključivo o umetnosti, o kojoj je on, uzgred budi rečeno, imao sasvim varvarske pojmove.
- Glava peta, strana 67.
- Kad se čovek za jednog poznanika raspituje, često ima prilike da nađe drugog.
- Glava peta, strana 68.
- Ništa ne oštri duh bolje nego razmišljanje koje nema mnogo uspeha.
- Glava peta, strana 77.
- - Ali brinem se...
- Zbog čega?
- Zbog toga što tebe tamo šaljem. To je neprijatna stvar, Votsone, vrlo neprijatna i opasna stvar, i što više nju ispitujem, sve mi se manje sviđa. Da, dragi moj prijatelju, ti ćeš se možda smejati, ali tako mi časti, radovaću se, ako te opet vidim živog i zdravog ovde u Bejker stritu.- Glava peta, strana 81.
- Ne tražim od tebe ništa drugo nego da mi saopštavaš činjenice. Ostavi meni da sklapam teoriju.
- Glava šesta, strana 82.
- Uzmite k srcu, ser Henri, savet stare priče koju nam je g. Mortimer pročitao i čuvajte se močvari u mračne sate kada zli dusi vladaju.
- Glava šesta, strana 84.
- Zaista je neobična ova močvara! - kazao je on gledajući duge brežuljke sa fantastičnim šiljastim krunama granita. - Nikad nije čoveku dosadno da gleda tu močvaru. I ne slutite kakve čudesne tajne ona krije! Tako je široka, tako pusta i tako tajanstvena...
- Glava sedma, strana 105-106.
- Život mi izgleda kao veliko Grimpensko Blato sa njegovim mnogobrojnim mestima živoga blata u koje čovek može da utone. I nigde vođe da pokaže put!
- Dr. Votson, sedma glava, strana 116-117.
- Za sebe mogu reći da sam danas bio mudar kao zmija, jer kad je Mortimer počeo da me saleće svojim pitanjima, upitao sam ga onako sasvim uzgred kojem tipu pripada glava starog Franklanda. Posledica je bila da sam celog ostatka našeg puta slušao samo o frenologiji. Da, nisam ja uzalud godinama živeo sa Šerlokom Holmsom.
- Glava deseta, strana 172.
- Po odelu izgledao je kao običan turista koji je posetio močvaru i sa svojom mačkastom ljubavlju za ličnu čistotu uspeo je da mu brada bude tako obrijana, a rublje tako čisto, kao da je u svom stanu u Bejker stritu.
- Doktor Votson o Šerloku Holmsu, glava dvanaesta, strana 197-198.
- Ništa lakše nego saznati štogod o nekom učitelju.
- Glava dvanaesta, strana 204.
- Nije u pitanju šta mi znamo nego šta možemo da dokažemo.
- Glava dvanaesta, strana 211.
- Odjednom je skočio, zavrteo se oko sebe i nasmejao, pa prodrmao moju ruku. Zar je to mogao biti onaj moj ozbiljni, u sebe povučeni prijatelj? Da, da, postoje zaista skrivene vatre u ljudima.
- Glava dvanaesta, strana 212.
- Ne može čovek uvek da ima uspeh kome se nada. Za istragu su potrebne činjenice, a ne bajke i legende.
- Glava dvanaesta, strana 216.
- Za sve ostale je bio ubica, stavljen izvan zakona, ali za nju je ostao još onaj nekadašnji veseli mali dečak, koji se svojom ručicom tako čvrsto držao za ruku svoje velike sestre. Zlo je, zaista, kad čovek nema bar jednu ženu za sobom koja će da ga oplakuje.
- Glava trinaesta, strana 220-221.
- Izvinite što se jedan ljubitelj umetnosti za časak zaboravio diveći se umetničkom delu - rekao je on pokazujući rukom slike koje su visile na suprotnom zidu. - Votson istina tvrdi da se ja ni najmanje ne razumem u umetnost, ali to je čista ljubomora, pošto se moja načela ne slažu s njegovim. Ali ovo je zaista čitava zbirka vrlo lepih slika.
- Glava trinaesta, strana 223.
- Kada vidim jednu sliku, znam da li je dobra ili nije, a ovo ovde su vrlo dobre.
- Glava trinaesta, strana 223.
- Ja sam izvežbao svoje oči da na licu gledaju samo crte, a ne kosu, šešir i ostale krpe. Ko želi da traga za zločinom, mora pre svega da prozre svako prerušavanje.
- Glava trinaesta, strana 225.
- Uhvatili smo ga, Votsone, uhvatili smo, i mogao bih se zakleti da će se on još pre sutrašnjeg večera koprcati u našoj mreži, baš kao neki dragi leptir. Jedna igla, parče plute, ceduljica i mi ćemo ga imati u svojoj zbirci u Bejker stritu.
Govoreći to, okrete Holms slici leđa, pa prsnu u smeh. Retko sam ga čuo da se glasno smeje, a kada bi se smejao značilo je to vrlo rđavu stvar za onoga kome je smeh bio namenjen.- Glava trinaesta, strana 226.
- Lestrejd je po mom mišljenju najbolji činovnik tajne policije, a nama će možda biti potrebna njegova pomoć.
- Glava trinaesta, strana 231.
Povratak Šerloka Holmsa (1905)
[уреди]- Pritom sam se sudario s nekim postarijim, oronulim čovekom koji je stajao iza mene i izbih mu iz ruku nekoliko knjiga koje je nosio. Dok sam podizao sa zemlje knjige, na jednoj od njih pročitao sam naslov: " Poreklo obožavanja drveća", što me je navelo na pomisao da je nesumnjivo reč o nekom grešnom bibliofilu koji skuplja retka izdanja da bi njima trgovao ili ih uvrstio u svoju obožavanu zbirku.
- Strana 10.
- Radujem se Votsone, što mogu da se ispružim - reče on. Čovek se ne oseća prijatno kad mora satima za čitavu stopu da se skraćuje.
- Strana 12.
- Kad sam ugledao mračnu priliku pokojnog profesora kako stoji na uskoj stazici kojom se izlazilo na čistinu, bio sam uveren da mi se životni put približio kraju. Iz njegovih sivih očiju izbijala je neopoziva odluka. Odlučih se da porazgovaram s njim. On se pokazao predusretljivim pa se nije usprotivio mojoj želji da vam napišem pismo. Pismo sam, zajedno s kutijom za cigarete ostavio na mestu gde ste ih našli, a zatim sam se uputio stazicom ispred svog protivnika. Morijarti me pratio u stopu. Stigavši na kraj staze ja se okrenuh, a Morijarti onda nasrnu na mene, zagrlivši me svojim dugim rukama, ali ne potežući nikakvo oružje. Znao je da je izgubio igru, samo je hteo da se osveti. Zagrljeni, doteturali smo se do same ivice provalije. Srećom ja se ponešto razumem u barticu. Taj japanski način rvanja, koji mi je već u više navrata spasao život, pomogao mi je ovog puta. Ja se otrgnuh iz njegovog zagrljaja, a on onda jauknu strahovito i stade da se mahnito bacaka i mlatara rukama po vazduhu, ali koliko god se naprezao nije mogao da održi ravnotežu i tako se survao u provaliju. Ja sam se onda nagnuo nad samu ivicu ponora i video kako je, rušeći se u dubinu, udario o jednu stenu, odbio se od nje i pljusnuo u vodu.
- Šerlok Holms prepričavajući svoj obračun sa profesorom Morijartijem, strana 13.
- Ja nisam čovek bujne mašte, ali časna reč, stalno mi se pričinjavalo da čujem iz tog ponora Morijartijev glas.
- Strana 14.
- Putovao sam pune dve godine Tibetom i iskoristio priliku da se upoznam sa Dalaj Lamom. Čitali ste, verovatno, o značajnim istraživanjima Norvežanina Sigersona. Siguran sam da vam nije bilo ni na kraj pameti da vesti dobijate, zapravo, od svog prijatelja. Zatim sam bio u Persiji, pa sam odande otišao da vidim Meku, bio u kratkoj ali zanimljivoj poseti kod kalifa u Kartumu i o ishodu te posete izvestio sam Forin ofis. Kad sam se vratio u Francusku proveo sam nekoliko meseci na francuskom jugu, u jednoj laboratoriji u Monpeljeu, gde sam istraživao ugljene derivate.
- Strana 16.
- Dragi moj Votsone, najbolji protivotrov za tugu je rad.
- Strana 17.
- Nadam se da mi za proteklih godina nije presahnuo izvor svestranih mogućnosti kojima sam nekad raspolagao i da ih još nije načeo zaborav - reče on, i ja osetih kako mu iz glasa izbijaju zanos i ponos umetnika koji uživa u vlastitoj kreaciji.
- Strana 19.
- - Jeste li vi to Lestrejde? - upita Holms.
- Ja sam, gospodine Holms. Taj posao sam preuzeo lično. Dobro je što ste se vratili u London.
- Možda vam moja mala neslužbena pomoć neće biti na odmet. Tri nerasvetljena ubistva u godinu dana ne služe vam baš na čast, Lestrejde. Ali zato ste u neobičnom slučaju Molsi postupili drugačije nego inače, upravo vrlo dobro.- Strana 22.
- - Čudovište jedno, prepredeno, lukavo čudovište!
- Ah, pukovniče - reče mu Holms, doterujući svoj izgužvani okovratnik - kako to kaže stari pozorišni komad, lutanju dođe kraj kad se ljubljeni nađu.- Strana 22-23.
- Čudim se da je ovo moje sasvim jednostavno ratno lukavstvo moglo da zavara jednog tako prepredenog šikariju - reče Holms. - Ovo vam je sigurno poznato. Zar nikad niste upotrebili, kao mamac za tigra, nekog kozlića i privezali ga za drvo iza kojeg ste se onda sami smestili u zasedu s puškom u ruci. Ova nenastanjena kuća je moje drvo, a vi moj tigar. I vi ste po svoj prilici imali po nekoliko pušaka za slučaj da se pojavi nekoliko tigrova odjednom, ili za slučaj da prvi put promašite. Što, po svemu sudeći, nije bilo nikako verovatno. A ovi ovde - pokaza rukom na nas - to su vam moje rezervne puške. - Poređenje je sasvim odgovaralo.
- Strana 23.
- Zahvaljujući nadzoru Majkrofta Holmsa i neposrednoj brizini gospođe Hadson, naša nekadašnja zajednička prostorija nije se nimalo izmenila. Istina, bila je neuobičajeno uredna, ali je inače ceo raspored u njoj bio kao nekad. Nalazio se u njoj još uvek i ugao za hemijska ispitivanja i onaj sto od jelovine čija ploča je bila sva nagrižena kiselinama. Na polici se još nalazio ceo niz debelih svezaka s isečcima i knjigama sa raznoraznim informacijama koje bi sigurno mnogi naši sugrađani s užitkom spalili, dijagrami, kutija s violinom i vešalica za lule, pa čak i persijska papuča u kojoj se nalazio duvan: sve sam to primetio kad sam na brzinu pogledao oko sebe.
- Strana 24-25.
- Moja zbirka pod slovom "M" upravo je odlična - reče. - Dovoljan je već sam Morijarti da se to slovo istakne. Pa tu je i trgovac Morgan i zloglasni Meriđu, pa Metjus koji mi je izbio levi očnjak u čekaonici stanice Čering kros i, najzad, evo i našeg noćašnjeg prijatelja.
- Strana 26.
- Postoji, Votsone, neko drveće koje raste do izvesne visine, a onda na njemu počnu da se pojavljuju nekakve čudne, ružne izrasline. To može često da se primeti i kod ljudi. Po mom mišljenju kroz razvoj pojedinca ispoljava se čitav niz njegovih predaka, pa je iznenadni obrt u životu svakog čoveka prema dobrom ili prema zlu pod jakim uticajem nečeg što zapravo izvire iz njegovog rodoslova. Prema tome, ličnost je zapravo samo jezgroviti izvod iz istorije čovekove porodice.
- Strana 26-27.
- Ah! Dragi Votsone, sad prelazimo u carstvo nagađanja u kojem može da zastrani i najlogičniji um. Na osnovu činjenica svako može da postavlja svoje pretpostavke pa bi one mogle da budu isto tako tačne kao i moje.
- Strana 28.
- Ta moja pretpostavka biće potvrđena na suđenju, u svakom slučaju bilo kako bilo, pukovnik Moren nam neće više zadavati brige, Fon Herderova vazdušna puška ukrašavaće muzej Skotland jarda, a Šerlok Holms će ponovo moći slobodno da posvećuje svoj život onim malim zanimljivim problemima koje obilato pruža složeni londonski život.
- Strana 29.
- S tačke gledišta kriminalističkih stručnjaka - reče Šerlok Holms - London je posle smrti mnogo žaljenog profesora Morijartija postao potpuno nezanimljiv grad.
- Sumnjam da biste mogli da nađete mnogo ispravnih građana koji bi se saglasili s vama - odgovorih.
- U redu, u redu, neću da budem sebičan - odgovori mi on uz osmeh i odgurnu stolicu od stola za kojim smo doručkovali. - Zajednica je sigurno njegovom smrću dobila, pa niko, izuzev siromašnog nezaposlenog stručnjaka koji je izgubio svoje zanimanje, nije njegovom smrću ništa izgubio. Dok je Morijarti bio ovde, jutarnje novine pružale su neograničene mogućnosti. Često je reč bila o sasvim beznačajnom tragu, Votsone, o sasvim neznatnoj indikaciji, ali to je bilo dovoljno da me podseti da je taj veliki zloduh ovde, vredan upravo kao što najsnažnije podrhtavanje paukove mreže podseća čoveka na odvratnog pauka koji vreba u središtu mreže: sitne krađe, drski napadi, nasilje bez svrhe, sve je to čovek koji drži ključ u rukama mogao da sjedini u jednu povezanu celinu. Čoveku koji naučno proučava viši svet zločinaca nijedna prestonica u Evropi nije pružala prednosti koje mu je pružao London u to vreme. Ali sada - i on slegnu ramenima podsmešljivo nipodaštavajući stanje kriminalističkih studija koje je on svojim radom toliko unapredio.- Strana 33.
- Meseci našeg zajedničkog života nisu bili baš bez nekih naročitih doživljaja, kao što je to Holms tvrdio, jer, gledajući svoje beleške, vidim da se u ovom razdoblju dogodio slučaj s dokumentima bivšeg predsednika Murila, kao i potresni doživljaj s holandskim parobrodom "Frislend" koji umalo da nas je obojicu koštao života. Njegova hladna i ponosna priroda bila je, međutim, uvek protiv svega što bi iole moglo da izazove odobravanje javnosti, pa me je upravo obavezao da ne kažem ni jednu jedinu reč o njemu, o njegovom načinu rada i njegovim uspesima - a tu je zabranu on, kako sam već objasnio, tek nedavno ukinuo.
- Strana 34.
- Pomenuli ste svoje ime kao da bih ja morao znati ko ste, ali ja vas uveravam da ništa ne znam o vama, osim očiglednih činjenica, to jest da ste neženja, advokat, "slobodan zidar" i astmatičar.
- Strana 35.
- Lestrejd je naučio, s više iskustva nego što je to možda bio voljan da prizna, da je Holmsov mozak, oštar kao britva, u stanju da prodre u ono što je za njega bilo neprodorno.
- Strana 40.
- Ne mislim da će stvar biti opasna, inače ne bih ni pomišljao da krenem bez vas.
- Strana 43.
- Svi moji instinkti vode u jednom pravcu, a činjenice u drugom. Sve se bojim da britanske porote još nisu dostigle potreban stepen inteligencije koji bi im omogućio da daju veću važnost mojim pretpostavkama nego Lestrejdovim činjenicama.
- Strana 44.
- Najzad, važni dokazi su mač sa dve oštrice koji može da poseče i u sasvim drugom smeru nego što to zamišlja Lestrejd.
- Strana 47-48.
- Moj prijatelj nije doručkovao, jer je jedna od njegovih osobina bila da u trenucima najveće napetosti uopšte ne jede. Sećam se slučajeva kad se oslanjao na svoje čelično zdravlje pa se odricao jela sve dok ne bi pao u nesvest od čiste iznemoglosti. - Sad ne mogu da odvojim potrebnu energiju i sačuvam živce za varenje - odgovarao bi na moja lekarska prebacivanja.
- Strana 48.
- Kako izgled može da obmane, zar ne?
- Strana 49.
- Delo je samo po sebi nagrada.
- Strana 53.
- Znate da veliku pažnju poklanjam pojedinostima.
- Strana 54.
- Bilo je to remek - delo pokvarenosti i on ga je izveo majstorski. Ali, nedostajao mu je talenat umetnika, nedostajalo mu je znanje kad bi trebalo da stane. Hteo je da usavrši ono što je već bilo savršeno, da još jače zategne omču oko vrata svoje nesrećne žrtve, pa je sve upropastio.
- Strana 55.
- Vidite, dragi moj Votsone, - poče on pa ostavi epruvetu na policu, kao profesor koji se obraća razredu. - zaista nije teško izvesti niz zaključaka od kojih svaki zavisi od prethodnog, a svaki je opet po sebi jedinstven. Pošto smo to učinili, ako odbacimo sve zaključke u sredini i iznesemo slušaocima početni konačni zaključak, učinak će biti zapanjujući, mada možda i grub.
- Strana 60.
- Kad se jednom objasnim svako pitanje postaje sasvim detinjasto.
- Strana 60.
- Ne želim da budem tajanstven, ali dok radim ne mogu da ulazim u duga objašnjavanja zamršenih stvari.
- Strana 75.
- Prilično poznajem sve obike tajnog pisanja, pa sam napisao o tome i jednu beznačajnu raspravu u kojoj sam analizirao 160 raznih šifri, ali priznajem da mi je ovo pismo sasvim novo. Cilj ljudi koji predstavljaju u stvari poruke a trebalo bi da stvore utisak kao da je reč o dečjim crtežima. Međutim kad sam jednom utvrdio da ti znakovi predstavljaju slova pa kad sam pronašao ključ kojim sam odgonetnuo tajnu tog neobičnog pisma, rešenje se nametnulo. Prva poruka koja mi je doneta bila je tako kratka da sam mogao samo da utvrdim da određeni znak predstavlja slovo E. Kao što znate E je glas koji se najčešće javlja u engleskom jeziku i toliko preovlađuje nad drugima da se ponavlja i u kratkim rečenicama. Od petnaest znakova u engleskom jeziku četiri su bila jednaka, tako da je razumno smatrati ih slovima E.
- Strana 76.
- Što jedan čovek izmisli, drugi može da otkrije.
- Strana 81.
- Moj prijatelj voleo je pre svega tačnost i usredsređenost misli, pa je bio protiv svega što bi mu odvraćalo misli od stvari koju je imao u rukama. Pa ipak bez grubosti koja je bila strana njegovoj prirodi, bilo je nemoguće odbiti da se sasluša priča mlade i lepe devojke, visoke, ljupke i dostojanstvene, koja je sama jedne kasne večeri došla u Bejker strit i zamolila Holmsa za pomoć i savet. Holms bi zauzet kad je devojka došla da iznese svoj slučaj, pa je bilo očigledno da je možemo samo silom isterati iz naše sobe. S izgledom pomirenosti i ponešto umornim osmehom Holms zamoli lepog upadača da sedne i da nas obavesti o razlogu svoje uznemirenosti.
- Strana 88.
- Siguran sam da ćete me izviniti, ali to je moj posao - reče Holms pregledavši joj ruku. - Zamalo da pogrešim. Pomislio sam da kucate na mašini. Očigledno je, međutim, da se bavite muzikom. Obratite pažnju, Votsone, na ove proširene vrhove prstiju koji su značajni za ljude obeju profesija. A uz to lice se ističe svojom produhovljenošću - reče i okrenu devojčinu glavu prema svetlu. - Taj izraz nije posledica kucanja na mašini. Vi ste muzičarka.
- Strana 88.
- Gostionice su središta svih ogovaranja u zabačenim mestima. Tamo znaju svačije ime, od imena gospodara pa sve do imena sudopere Vilijamsonovih!
- Strana 95-96.
- Ponekad zanemarujem fizičko vežbanje, tu pravu poslasticu - reče. - Vi znate prilično dobro da poznajem pravila boksa, tog starog britanskog veoma korisnog sporta. Da ta pravila ne poznajem poprilično bih se osramotio.
- Strana 96.
- Upravo smo stigli dotle, kad taj gospodin koji je do tada pio pivo u prednjoj sobi i čuo ceo naš razgovor, uđe u točionicu. "Ko ste vi? Šta tražite ovde? Zašto ste postavljali ona pitanja?" - upita me. Izražavao se tačno, upotrebljavajući pri tom sočne prideve. Ceo niz psovki završio se opasnim udarcem po meni, udarcem koji nisam uspeo sasvim da izbegnem. Narednih nekoliko minuta upotrebio sam protiv tog grubijana svu svoju veštinu. Moji udarci su sad padali po njemu gde god su stigli. Izašao sam iz borbe nagrđen, a gospodina Vudlija su odvezli kolima kući. Svojim izletom u selo ja sam zadovoljan, mada vam moram priznati da on nije mnogo korisniji od vašeg.
- Strana 97.
- Požurili smo takvom brzinom, da su se na meni ubrzo pokazale posledice mog povučenog kućnog života da sam morao da zastanem. Holms, je međutim, stalno vežbao i održavao fizičku kondiciju pa je posedovao neiscrpne rezerve snage i sad ih je koristio.
- Strana 99.
- - Vi to nazivate ljubavlju, gospodine Karaders - rekoh - ali ja bih to nazvao sebičnošću.
- Možda između ta dva osećanja postoji neka veza.- Strana 103.
- To je laž - reče starac - ja do pre dva meseca nisam uopšte video tu dvojicu i nikad nisam bio u Africi, pa to stavite u svoju lulu i popušite, gospodine smutljivče.
- Vilijamson o Šerloku Holmsu, strana 104.
- U vrtlogu naše neprekidne delatnosti bilo mi je često teško da zaokružim svoju priču i da iznesem sve one pojedinosti koje je čitalac možda radoznalo očekivao. Svaki slučaj bio je predigra za neki drugi, pa bismo, kad bi kriza prošla, izgubili sasvim iz vida njegove učesnike, jer smo suviše bili zaokupljeni poslom.
- Strana 106.
- Zanemeli, zaprepašćeni, posmatrali smo neko vreme ljudinu. Ličio je na olupinu nekog broda izbačenu na obalu kao tužan svedok iznenadnog i kobnog nevremena na otvorenom okeanu života.
- Strana 109.
- Prema mojim pretpostavkama to je zaista nemoguće. Znači da sam stvar negde pogrešno postavio.
- Strana 126.
- Ja moram, vaša milosti, da branim stav da svako ko se upusti u neki zločin mora moralno da odgovara i za svaki drugi koji iz tog dela proizilazi.
- Strana 135.
- Vaša milost možda nije čula da ja uživam izvestan ugled, inače ne biste pomislili da meni može sasvim lako da se umakne.
- Strana 136.
- Pošto smo se osigurali da nam se ubuduće neće dogoditi nešto slično - reče Holms, kad je razdragani sobar izašao - možemo biti blaži prema onome što se desilo u prošlosti. Ja nemam neki službeni položaj, pa ne moram u ovom slučaju da kažem sve što znam, kad je već pokriveno sve što je potrebno da pravda bude zadovoljena.
- Strana 139-140.
- - To je drugi najinteresantniji predmet koji sam video ovde na severu.
- A koji je bio prvi?
Holms savi obazrivo svoj ček i stavi ga u svesku.
- Ja sam siromah čovek - reče i, pomilovavši je pogledom, gurnu je duboko u svoj unutrašnji džep.- Strana 141.
- Nije mi poznato da se moj prijatelj nalazio ikad u boljem raspoloženju i u krepkijoj telesnoj kondiciji nego 1895. godine. Što god se više proslavljao, zadaci koji su mu postavljani bivali su sve teži, tako da bih se osećao veoma indiskretnim, kad bih, ne daj bože, nekom svojom nesmotrenošću i nehotice podsetio svoje čitaoce na neke od onih mnogobrojnih slavnih ličnosti koje su u to vreme prelazile prag naše skromne kuće u Ulici Bejker. Ali Holms je, kao svaki veliki umetnik, živeo samo umetnosti radi. Osim u slučaju s vojvodom od Holdernesa, retko kada bih zapazio da je za svoje neprocenjive usluge zahtevao velike nagrade. Imao je svoje hirove, ali nije mario za blaga ovoga sveta pa je veoma često odbijao moćnike i bogataše kad bi tražili njegovu pomoć u slučajevima koji mu nisu ili po ukusu, dok bi se, s druge strane, sa najvećim zanosom posvećivao problemima skromnog klijenta, ukoliko su mu svojom dramatičnošću podsticali maštu i dovitljivost.
- Stana 145.
- Ne sme biti dovedena u sumnju, dragi moj Votsone, vrednost vežbanja pre doručka.
- Stana 145.
- Da ste bacili pogled u zadnji deo Oldarsove mesare videli biste jednog džentlmena u košulji kako besno probada ovim oružjem jedno zaklano svinjče koje je visilo s tavanice zakačeno o kuku. Taj energični džentlemen sam bio ja. Zadovoljio sam se saznanjem da bez ikakvog vežbanja mogu jednim udarcem da probodem svinjče.
- Stana 146.
- Dragi moj Hopkinse, istraživao sam ja najraznovrsnije zločine, ali nikad nisam naišao na neko koje je izvršilo stvorenje koje leti. Dokle god je zločinac dvonožac uvek moraju da postoje i neki tragovi, makar neke ogrebotine, nešto što se sasvim slučajno, malčice pomerilo s mesta, a sve to može da otkrije istražitelj koji obavlja posao po naučnim metodama. Ne verujem da u toj sobi, svoj isprskanoj krvlju, nema tragova koji bi nam mogli pomoći.
- Stana 150.
- Turobno bdenje potraja dugo, ali je nosilo, reklo bi se, nešto od onog uzbuđenja koje oseća lovac kad vreba kraj pojila i čeka da mu naiđe na nišan neka divlja zver. Kakva li će nam se to zver prikrasti iz mraka? Neki zločinac, pobesneli tigar kojeg čovek može da savlada samo u ljutom okršaju s njegovim krupnim kandžama i oštrim zubima ili kukavan podmukao šakal, opasan samo za nepripremljene ili slabije od njega?
- Stana 155.
- Zastupajući jedno gledište čovek treba uvek da sagleda i drugu mogućnost, da bi se i s te strane osigurao. To je osnovno pravilo svake krivične istrage.
- Stana 159.
- No, Votsone čitavih deset dana me proganja ova đavolska stvar. Ovim je se potpuno ograđujem.
- Stana 159.
- Znanje se stiče iskustvom, pa tako i vi treba iz ovog slučaja da izvučete pouku da nijednu mogućnost nikad ne smete da potcenite.
- Stana 163.
- Votsone, da li vas je ikad obuteo osećaj jeze i groze, kad ste stajali pred zmijama u zverinjaku i posmatrali ta gmizava stvorenja, ogavna i otrovna bića pakosne, spoljoštene glave i zlehudog pogleda? Eto, upravo takav utisak ostavlja na čoveka Milverton.
- Strana 8.
- Kad je slučaj moralno opravdan, preostaje mi još samo da razmislim o tome šta zapravo stavljam na kocku. A na to džentlmen ne sme da se obazire kad je reč o dami koja je očajnički upućena na njegovu pomoć.
- Strana 14.
- Pa hajde, hajde, dragi moj druže, neka bude kako vi želite. Godinama smo u ovom stanu delili dobro i zlo; biće zanimljivo ako se jednom nađemo zajedno u istoj zatvorskoj ćeliji. Sigurno se sećate, Votsone, da sam vam više puta govorio kako ne mogu da se otmem utisku da bih mogao, kad bih hteo, da postanem veoma opasan kriminalac. A sad mi se pruža jedinstvena prilika da ispoljim te svoje sposobnosti. Gledajte!
Holms izvuče iz ormara za rublje jednu lepu, malu kožnu kutiju i, otvorivši je, pokaza mi mnoštvo svetlucavih instumenta.
- To vam je prvorazredna, najmodernija zbirka provalničkog pribora. Evo, vidite, sve što provalniku može da zatreba, nalazi se u toj kutiji: tu je niklovana poluga za obijanje, tu je rezač stakla s dijamantskim vrhom, tu su razni prilagodljivi ključevi i sva ona usavršena sredstva koja iziskuje brzi napredak civilizacije. A evo i moje svetiljke, kojom se upravlja svetlo samo na jednu stranu.- Strana 15.
- Ima zločina koji se ne mogu svesti pod zakonske propise, pa zato opravdavaju ličnu osvetu.
- Strana 23.
- Ludilo ne poznaje granice. Na primer stanje koje moderni francuski psiholozi nazivaju idée fixe, može da bude neupadljivo kod neke ličnosti i praćeno potpunim zdravljem u bilo kojem drugom pogledu. Čovek koji je mnogo čitao o Napoleonu ili je možda zadobio neki hereditarni porodični ožiljak u velikom ratu, mogao bi lako da stvori neku fiksnu ideju i pod njenim uticajem da bude sposoban za bilo kakvo ludačko nasilje.
- Dr. Votson, strana 29.
- Za pola sata stigli smo u ulicu Pit, mirni, neveliki, učmali kraj, po strani od živahnijih tokova londonskog života. Kuća broj 131 bila je jedna u nizu škrinjastih, međusobno jednakih, kao jaje jajetu, poštovanih ali i najneromantičnijih kuća. Kako smo se približavali tako se znatiželjna gomila sve više tiskala pred kućom. Holms je zazviždao.
- Dragi bože! To je u najmanju ruku pokušaj ubistva. Ništa drugo ne bi zadržalo londonskog glasnika. Njegova opuštena ramena i ispružen vrat nagoveštavaju nasilje.- Strana 30.
- U hitrim sledu prošli smo granicu modernog Londona - Londona hotela, pozorišta, literature, poslovnog Londona, primorskog Londona - sve dok nismo stigli na drugu stranu reke, do grada od sto hiljada ljudi, gde kuće za iznajmljivanje, nastanjene evropskim doseljenicima, smrde, užegle od vrućine.
- Strana 36.
- Štampa je Votsone, najdragocenija institucija pod uslovom da znaš kako da je iskoristiš.
- Strana 37.
- Nisam bio iznenađen kad mi je Holms predložio da uzmem revolver. On je pak za sebe izabrao lovački bič, svoje omiljeno oružje.
- Strana 40.
- Lestrejd i ja ostali smo na trenutak ukočeni, a potom smo i po spontanom porivu obojica snažno zapljeskali kao na dobro izvedenom obrtu u predstavi. Rumenilo je šiknulo u Holmsove blede obraze, i on nam se naklonio kao umetnik dramaturg koji prima dužnu počast od gledališta. U takvim trenucima je prestajao da bude mašina za razmišljanje i priznavao svoju ljudsku ljubav prema divljenju i aplauzu. Onaj jednostavni ponos i zatvorena priroda koji su prezirali popularnost i slavu, pokazali su se sad, izvučeni spontanom znatiželjom i hvalom prijatelja, u novom svetlu.
- Strana 44.
- Dakle - rekao je Lestrejd - gledao sam vas kako rešavate mnoge slučajeve, gospodine Holmse, ali nikada nisam video uspešniji od ovoga. Mi u Skotland jardu nismo ljubomorni na vas. Ne, gospodine, mi se vama ponosimo i ako sutra dođete do nas, tamo neće biti čoveka, od najstarijeg inspektora do najmlađeg policajca, kome neće biti drago da vam stisne ruku.
- Hvala vam! - rekao je Holms. - Hvala vam! - i kako se okrenuo od nas, izgledalo mi je da je više no ikad dirnut nežnim ljudskim osećajima. Samo tren kasnije postao je hladan i praktičan mislilac.- Strana 46.
- Sposobnost mog prijatelja nije bila iskušavana sve od onda kad je bio lišen ugodne atmosfere Bejker strita. Bez svih onih njegovih zbirki izrezaka, hemikalija i domaćeg nereda, on je bio neugodan čovek.
- Strana 50.
- Da čujem sumnje. Ja ću da tražim dokaze.
- Strana 55.
- Listajući, nailazim na zabeleške; npr. o onoj odbojnoj priči o krvavom zelenašu i strašnoj smrti bankara Krozbija. Ovde takođe nalazim izveštaj o tragediji Adlton i jedinstvenu priču o Staroj britanskoj mogili. Čuveni slučaj Smit - Mortimer isto tako spada u ovaj period, a i traganje i hvatanje Hareta, bulevarskog ubice - podvig koji je Holmsu pribavio orden Legije časti i pismo zahvalnosti francuskog predsednika.
- Strana 67.
- Napolju je urlao vetar niz Bejker strit, dok je kiša snažno bubnjala po prozorima. Bilo je čudno osetiti u samom srcu grada, okružen s deset kilometara čovekovih rukotvorina, onaj gvozdeni zagrljaj prirode i biti svestan da pred tim golemim, elementarnim snagama čitav London nije bio više od krtičnjaka kojima su istačkana polja.
- Strana 67.
- Da li ste u najnovijim izdanjima nešto pročitali o slučaju Joksli?
- Danas se nisam maknuo dalje od petnaestog stoleća!- Strana 68.
- Ah! Ja sam samo naučnik - čovek mašte. Ne mogu da objasnim praktične stvari u životu. No mi smo, prijatelju moj, još uvek svedoci mnogih ljubavnih zapreka koje mogu da poprime čudnovate oblike.
- Profesor Koram, strana 79.
- Ah, evo i dobre gospođe Marker! Uživajmo pet minuta u poučnom razgovoru s njom.
Možda sam već pre napomenuo da je Holms, kad je hteo, bio posebno umiljat prema ženama, i da je s njima vrlo spremno uspostavljao poverenje. Za pola vremena od onog kojeg je malopre naveo osvojio je domaćicinu dobru volju i sad je već s njom čavrljao kao da su se poznavali godinama.- Strana 80.
- - Čak će i najbeznačajniji problem biti dobrodošao u ovim dosadnim danima.
Stvari su se vrlo sporo odvijale i ja sam već strahovao zbog takvih sušnih perioda, jer sam iz iskustva znao da je mozak mog prijatelja tako nenormalno aktivan da je vrlo opasno ostaviti ga bez stimulativnog materijala koji bi mogao da ga inspiriše. Godinama sam ga postupno odvikavao od opasne tabletomanije koja mu je jednom čak i zapretila u usponu zadivljujuće karijere. Sad mi je bilo jasno da je on zašao u takvu fazu u kojoj mu više nisu bili potrebni veštački stimulansi, no bilo mi je jasno i da zloduh nije mrtav, već samo uspavan i da je taj san slab i blizu buđenja. To mi je postajalo naročito jasno kad bih u periodima nereda video napeti izraz na Holmsovom asketskom licu i mračnu zamišljenost njegovih duboko postavljenih i nedokučivih očiju. Zato sam u sebi zahvaljivao tom gospodinu Overtonu, ma ko on bio, jer je njegova zagonetna poruka razbila taj pogubni mir koji je za mog prijatelja bio opasniji od svih oluja njegovog burnog života.- Strana 89-90.
- - Šteta što nije pisao olovkom - rekao je, odbacujući ih s gestom razočaranja. - Kao što ste bez sumnje često viđali, Votsone, otisak često prolazi kroz papir. A ta činjenica je uništila mnoge srećne brakove.
- Strana 94.
- Dovoljno je velik da i odrastao da sam o sebi vodi računa. A ako je toliko luckast da se izgubi, odlučno odbijam da prihvatim odgovornost za njegovo traženje.
- Lord Maunt Džejms o svom nećaku, strana 96.
- - Već sam čuo za vas, gospodine Holmse. Poznata mi je vaša profesija koju nikako ne odobravam.
- U tome se, doktore, s vama slažu svi kriminalci u ovoj zemlji - odgovorio je tiho moj prijatelj.
- Dok su vaši napori usmereni na suzbijanje zločina, vi zaslužujete pomoć svakog razumnog člana zajednice, iako mislim da je službena mašinerija pregolema za svoju svrhu. Ono što u vašem poslu podleže kritici odnosi se na istraživanje tajni privatnih lica, kad čeprkate po porodičnim problemima za koje bi bilo bolje da ostanu skriveni, i kad oduzimate vreme čoveku koji je od vas mnogo zaposleniji. Sada bih, na primer, pisao raspravu umesto s vama da razgovaram.
- Nema sumnje, doktore. No i razgovor bi mogao da se pokaže važnijim od rasprave. Uzgred, moram vam reći da mi radimo suprotno od onog za šta ste nas optužili. Mi nastojimo da sprečimo javno izlaganje privatnih slučajeva, što je neizbežno kad slučaj dospe u ruke službenoj policiji. Slobodno me možete smatrati neslužbenom pretečom pravih policajaca.- Šerlok Holms i doktor Lesli Armstrong, strana 99.
- - Krenimo, Votsone - rekao je, i mi smo izašli iz kuće žalosti na bledu sunčevu svetlost zimskog dana.
- Strana 108.
- - Ustajte, Votsone, ustajte! - povikao je. - Igra je započela. Ni reči! Obucite se i krenimo!
- Strana 111.
- Vaš običaj fatalističkog posmatranja svega sa stanovišta priče umesto naučnog eksperimenta, uništio je ono što bi moglo da bude poučno i klasično u raznim vežbama. Vi olako prelazite preko posla u onim krajnjim finesama i suptilnostima, samo da biste se mogli zadržati na senzacionalističkim detaljima koji mogu ushititi, ali ne i poučiti čitaoca.
- Zašto ih sami ne napišete? - rekoh prilično gorko.
- I hoću, moj dragi Votsone, i hoću. Sad sam, kao što znate prilično zaposlen. Ali ću zato posvetiti svu svoju duboku starost knjizi koja će na jednom mestu skupiti čitavo umeće detektivske profesije.- Strana 112.
- Verovatno čoveka mojih znanja i sposobnosti sve to prilično ohrabruje, pa traži složenija objašnjenja i onda kad su mu jednostavnija nadohvat ruci.
- Strana 119.
- Jednom kad je nalog hapšenje izdat, ništa na svetu ne može da spasi počinioca. - Jednom ili dvaput u svojoj karijeri osetio sam da sam učinio više zla otkrivanjem zločinca, nego što je on ikada počinio svojim zločinom. Sad sam naučio da budem oprezan i radije bih izvodio trikove s engleskim zakonom nego sa svojom vlastitom savešću.
- Strana 125-126.
- Ono što ja znam je neslužbeno, a ono što on zna je službeno. Ja imam pravo na privatnu osudu, ali on nema. On mora da otkrije sve što zna ili bi u protivnom izneverio posao koji radi.
- Šerlok Holms o inspektoru Stenliju Hopkinsu, strana 127.
- - Pogledajte, kapetane Krokeru, učinićemo to u dužnoj zakonskoj formi. Vi ste optuženi, Votson je britanska porota - zaista ne znam čoveka koji bi više odgovarao tom liku. Ja sam sudija. Sada ste, gospodo porotnici, čuli dokaze. Smatrate li optuženog krivim ili ne?
- Nije kriv, visosti - rekoh.
- Glas naroda, glas boga. Slobodni ste, kapetane Krokeru. Sve dok zakon ne pronađe drugu žrtvu vi ste od mene sigurni. Vratite se toj ženi nakon godinu dana i učinite svoju i njenu budućnost vrednom presude koju smo vam noćas izrekli.- Strana 131.
- - A sada, Votsone, pitanje lepšeg pola je vaše područje - rekao je Holms, osmehujući se, kad se šuštanje njenih haljina izgubilo u tresku vrata.
- Strana 145.
- A motivi žena su tako nedokučivi. Kako može da se gradi na takvom živom pesku? Njihov beznačajni postupak može da znači veoma mnogo, a njihovo najekstravagantnije ponašanje može da zavisi od ukosnice ili uvijača za kosu.
- Strana 145.
- Samo jedna stvar se dogodila u poslednja tri dana, a to je da se baš ništa nije dogodilo.
- Strana 148.
Dolina straha (1915)
[уреди]- - Gotovo sam pomislio... - počeo sam.
- Na vašem mestu upravo to bih i učinio - prekide me Šerlok Holms nestrpljivo.- Prvi deo, prva glava, strana 7.
- Čuli ste već da sam spominjao profesora Morijartija?
- Kriminalca iz naučnih krugova koji je poznat među lopovima...
- Zaboga, Votsone - promrmlja Holms prekorno.
- Hteo sam reći da nije poznat javnosti.
- To je već bolje, znatno bolje - povika Holms. - Sasvim neočekivano kod vas se javlja žica lukavog humora kojeg ću morati da se pričuvam. Ali, nazvati Morijartija krminalcem, u očima zakona je kleveta, uvreda časti. I eto, u tome upravo i jeste sva veličina i čudesnost te neobične pojave. Najveći spletkar svih vremena, uvek tamo gde je zlodelo na pomolu, mozak podzemlja - mozak koji je mogao da menja sudbine naroda. Eto, takav je Morijarti. Ali, on je istovremeno tako daleko od svake sumnje, tako imun na svaku kritiku, tako sposoban u poslovima, a skroman u očima javnosti da bi zbog reči koje ste upravo izrekli na sudu bez teškoća dobio proces s odštetom za povredu časti, najmanje u visini vaše godišnje penzije. Pa zar nije on slavni autor Dinamike asteroida - knjige koja se izdigla u takve visine čiste matematike da se nije našao čovek koji bi je prikazao u naučnoj štampi. Zar takvog čoveka oklevetati? Vi biste iz tog izašli kao brbljivi doktor, a Morijarti kao oklevetani profesor. Pa on je, Votsone, genije. Ali ako me neka ništarija ne spreči, i naš dan će doći.- Prvi deo, prva glava, strana 8.
- - Ali, šta on može da učini?
- Hm. To je veliko pitanje. Kad vam je protivnik jedan od najvećih umova Evrope, sa svim mračnim silama iza sebe, mogućnosti su bezbrojne.- Prvi deo, prva glava, strana 10.
- Eto, Votsone! Šta sad mislite o rezultatima zdravog rasuđivanja? Kad bismo kod prodavca mogli da kupimo lovorov venac, odmah bi Bila poslao po jedan.
- Prvi deo, prva glava, strana 12.
- Holms je, kao svaki pravi umetnik, uživao u svom delu, pa čak i onda kad je u sebi duboko tugovao, jer je uspeh bio ispod cilja kojem je težio.
- Prvi deo, prva glava, strana 13.
- Osrednjost ne poznaje ništa veće od sebe, ali talenat odmah prepoznaje genija.
- Prvi deo, prva glava, strana 13.
- Bio je to jedan od onih dramatičnih trenutaka za koje je moj prijatelj Holms živeo. Bilo bi preterano reći da ga je ta zapanjujuća izjava šokirala, pa čak i uzbudila. Iako u njemu nije bilo ni tračka okrutnosti, s godinama je otvrdnuo. Ipak, iako su mu emocije bile uspavane, intelektualna zapažanja ostala su izvanredno aktivna.
- Prvi deo, druga glava, strana 15.
- Svaki detalj je važan za detektiva.
- Prvi deo, druga glava, strana 17.
- - Pa, to je fantastično - reče inspektor zamišljeno. - Nastavite, Holmse. Upravo uživam.
Holms se nasmeši. Uvek mu je godilo nepatvoreno, iskreno divljenje - bila je to odlika istinskog umetnika.- Prvi deo, druga glava, strana 18.
- - Gospodine Mek, najpraktičnije bi bilo zatvoriti se tri meseca i čitati anale zločina dvanaest sati dnevno. Sve se vrti u krug, čak i profesor Morijarti. Džonatan Vajld bio je sakrivena snaga londonskih kriminalaca kojima je prodavao svoj um i svoje ideje uz 15 odsto provizije. Kolo se okreće. Sve se već dogodilo i opet će se dogoditi.
- Prvi deo, druga glava, strana 19.
- Prokletstvo naše profesije (detektivske) u napasti je da stvaramo preuranjene zaključke.
- Prvi deo, druga glava, strana 21.
- Prihvatam slučaj da bih pomogao policiji, a vode me ciljevi pravde. Ako sam ikad nastavio rad sam, bilo je to zato što je policija to prva učinila. Ne želim bodove na njihov račun.
- Prvi deo, četvrta glava, strana 33.
- Gospodin Holms istražuje za svoj račun - rekoh. - On je nezavisan i postupa onako kako sam oceni da je najbolje. No, pošten odnos sa službenicima koji rade na istom zadatku sprečio bi ga da im uskrati pomoć kad je reč o tome da se zločinac kazni.
- Doktor Votson o Šerloku Holmsu, prvi deo, šesta glava, strana 51.
- Ne volim poveravanja, Votsone, jer je to vrlo nezgodno, ako ste optuženi zbog ubistva s predumišljajem.
- Prvi deo, šesta glava, strana 52.
- Kome služi jedan teg, Votsone? Zamislite gimnastičara sa jednim tegom! To bi značilo razvijati samo jednu stranu tela i neminovnu opasnost od iskrivljenja kičme. Užasno, Votsone, užasno!
Žvakao je prepečeni hleb, a oči su mu vragolasto iskrile pri pogledu na moju zbunjenost. Njegov odličan apetit ulivao mi je poverenje, jer sam se vrlo dobro sećao dugih dana i noći bez primisli o hrani dok se uzalud mučio oko nekog nerešivog problema; tada je njegovo sitno, živahno lice, zaokupljeno jednom jedinom misli, poprimalo upravo asketski izgled. Napokon pripali lulu, te se, sedeći u zapećku stare seoske kičme, raspričao o našem slučaju, polagano i nemarno, kao da glasno razmišlja.- Prvi deo, šesta glava, strana 52.
- Iako, kao što znate, nisam svesrdni obožavalac žena, ipak mi je iskustvo pokazalo da je malo žena koje bi se, ako su imalo marile za supruga, upuštale u razgovor sa drugim muškarcem dok je mrtvo telo supruga još u kući. Ako bih se ikada odlučio na ženidbu, nadam se, Votsone, da bih znao da pobudim u supruzi takve osećaje zbog kojih ne bi provela noć u društvu služavke dok je moje telo samo nekoliko metara dalje od nje. Loše je to inscenirano, jer i najneiskusniji ispitivači slučaja opaziće da je neobično to što nije bilo zapomaganja žene. Kad ne bi bila reč ni o čemu drugom već ta pojedinost bila bi dovoljna da me uveri u zaveru.
- Prvi deo, šesta glava, strana 53.
- - Vaša pitanja su veoma direktna, Votsone - reče Holms preteći mi lulom. - Pogađaju me kao puščana zrna.
- Prvi deo, šesta glava, strana 54.
- Ipak, mislim da ne bi smelo biti tako zamršenog sklopa događaja koji ljudski razum ne može da objasni.
- Prvi deo, šesta glava, strana 55.
- Čvrsto verujem u genius loci.
- Prvi deo, šesta glava, strana 56.
- Jeste li uspeli nešto da otkrijete, Holmse? - samo sam promrmljao. Ćuteći je stajao uz moj krevet s voštanicom u ruci. Zatim se njegovo visoko, mršavo telo, nagnulo prema meni.
- Biste li se plašili, Votsone, da spavate u istoj sobi s ludakom, sa čovekom kojeg napušta razum, s idiotom čija je moć shvatanja jednaka nuli?
- Ni najmanje - odgovorio sam začuđen.
- Sva sreća - reče. To je bilo sve što sam od njega te večeri čuo.- Prvi deo, šesta glava, strana 59.
- Širina gledanja je, dragi gospodine Mek, bitan zahtev naše struke. Često je izuzetno značajna u rešavanju zamršenog spleta problema i indirektna upotreba znanja. Oprostićete ovu primedbu nekome ko je, premda samo amater, ipak mnogo stariji i iskusniji od vas.
- Prvi deo, sedma glava, strana 62.
- Votson tvrdi da dramatizujem život - reče. - Da, zapravo, umetnička žica u meni vapi za dobro izrežiranom predstavom. Naše zanimanje, gospodine Mek, bilo bi zaista sumorno i prljavo kad ne bismo katkad inscenirali rasplet tako da naši rezultati dođu najbolje do izražaja. Otvorena optužba, grub udarac po ramenu - kakav vam je to rasplet? Ali, naprotiv, brzina izvođenja zaključka, lukavo postavljena zamka, bistro predviđen razvitak situacije, pobeda u odbrani zamisli - zar to nije ponos i opravdanje našeg životnog zanimanja? Eto, upravo sada, opčinjeni ste čarom situacije i slatkim iščekivanjem koje samo lovac poznaje. Pitam vas šta bi bilo sa svim tim osećajima da sam u iznošenju zaključaka bio tačan kao sat? Molim vas, budite još malo strpljivi, gospodine Mek, i sve će vam se objasniti.
- Prvi deo, sedma glava, strana 65.
- - Pitam se koliko će sve ovo potrajati - iznenada se javi inspektor. - I šta mi zapravo očekujemo da vidimo?
- Nemam pojma, baš kao ni vi, koliko ovo može potrajati - odgovori prilično oštro Holms. - Kad bi zločinci objavili raspored kretanja kao što to čine vozovi, svima bi nam bilo mnogo lakše.- Prvi deo, sedma glava, strana 65.
- - A šta biste vi učinili? – upita iznenada Mekmardo. – Da me ne biste možda prijavili?
- Bože sačuvaj! – povika Moris. – I sama pomisao bi me mogla stajati glave.
- No, dobro! – reče Mekmardo. – Mislim da ste slabić i da preuveličavate stvar.
- Preuveličavam! Sačekajte malo, pa ćete videti. Pogledajte u dolinu. Vidite li dim kako izbija iz stotine dimnjaka? Kažem vam da su oblaci zločina nadvijeni nad glavama ljudi jos gušći i tamniji. Ovo je dolina straha, dolina smrti. Od mraka do zore strah ne napusta ljudska srca. Pričekajte, mladiću, pa ćete videti.- Drugi deo, četvrta glava, strana 114-115.
- - Dakle, tako se to zbilo - zamišljeno će Holms. - Valja priznati da je dobro izrežirano.
- Mislite li da to nije bio nesrećan slučaj?
- Nipošto!
- Smatrate li da je ubijen?
- Dakako.
- I ja tako mislim. Ti pakleni Skavreri, to prokleto osvetničko leglo zločinaca.
- Ne, ne dragi gospodine - reče Holms. - Majstorska je tu ruka upletena. Nećete tu naći skraćene puške i pištolje. Stari majstor se odaje potezom četkice. Prepoznaću Morijartijevo delo već na prvi pogled. Ovo ubistvo isplanirano je u Londonu, a ne u Americi.
- A koji je motiv za to?
- Počinio je to čovek koji ne zna za neuspeh, čovek čiji izvanredan ugled zavisi od uspeha svakog pojedinog poduhvata. Veliki mozak i moćna organizacija stavljeni su da unište jednog čoveka. Zdrobiti orah golemim čekićem - to jeste veliko rasipanje snage - ali uspeh je siguran.
- Kakve veze taj čovek može imati s tim?
- Sve što vam mogu reći jeste da smo prvi glas dobili od njegovog pomoćnika. Amerikance je neko dobro savetovao. Budući da su u Engleskoj morali obaviti posao, unajmili su, kao što bi učinio svaki strani zločinac, velikog stručnjaka za ubistva. Od tog časa čovek je bio osuđen. Najpre je upotrebio svoju mašineriju kako bi ga pronašao. Zatim ih je uputio u sve mogućnosti da se dođe do cilja. Kad je nakon toga pročitao u novinama o neuspehu ubice iz Amerike, stupio je sam u igru i to majstorskim potezom. Sećate li se da sam u birlstonskom dvorcu upozorio vašeg prijatelja kako je opasnost što dolazi veća od minule. Zar nisam bio u pravu?
Barker se besno i bespomoćno udari šakom po glavi.
- Nemojte mi reći da se time moramo zadovoljiti. Zar mislite da niko ne može da uništi tog đavolskog kralja?
- Ne kažem to - reče Holms odsutno. - Ne kažem da se ne može pobediti. Ali morate mi dati vremena, vremena mi treba!
Sedeli smo neko vreme ćutke. Njegove prodorne oči su se trudile da proniknu u tajnu budućnosti.- Drugi deo, osma glava, strana 148-149.
Njegov poslednji podvig (1917)
[уреди]- Moj um je poput trkaće mašine, raspada se na delove ako ne služi svrsi kojoj je namenjena. Život je banalan, novine su sterilne; drskost i romantika su, izgleda zauvek nestali iz sveta kriminala.
- Prva glava, strana 8.
- Moram priznati da ništa nisam saznao iz poruke osim da postoji nešto i da je žena, kao i obično, iza svega.
- Inspektor Bejns, prva glava, strana 13.
- Još uvek nemam sve činjenice, ali mislim da ne postoje nesavladive teškoće. Ipak, greška je raspravljati sa vašim podacima. Nesvesno ih obrćete da bi se uklopili u vašu teoriju.
- Prva glava, strana 16.
- Po mnogim suptilnim znacima, koji bi mogli da promaknu mnogima, ali ne i meni, znao sam da je Holms na vrućem tragu. Za običnog posmatrača ravnodušan, ali u njegovim svetlucavim očima i žustrim pokretima bilo je obuzdavanog žara i napetosti, koji su me uverili da je igra na pomolu. Po svom običaju nije govorio ništa, a i po mojima nisam postavljao pitanja.
- Druga glava, strana 21.
- Rekao sam "kriminalni" zbog toga što jedino čovek sa kriminalnom namerom želi da obezbedi alibi.
- Druga glava, strana 23.
- Nema boljeg izvora od uvređenih, otpuštenih slugu, a ja sam imao sreće da nađem jednog.
- Druga glava, strana 25.
- Postoji samo jedan korak od grotesknog do užasnog.
- Druga glava, strana 32.
- - Londonski kriminalci su zaista glupi momci - rekao je svadljivim tonom sportiste koji gubi trku. - Pogledajte kroz prozor, Votsone. Pogledajte kako se figure promaljaju, jedva da se vide i ponovo se mešaju u gomili niskih oblaka. Lopov ili ubica mogao bi po ovakvom danu tumarati Londonom kao tigar u džungli, neprimetan dok ne napadne, svima osim žrtvi.
- Bilo je - rekao sam - mnoštvo sitnih krađa.
Holms je frktao od prezira.
- Ova velika i mračna pozornica postavljena je za nešto vrednije od toga - reče. Sreća po ovu zajednicu da ja nisam kriminalac.
- I zaista jeste! - rekoh srdačno.
- Zamislite da sam Bruk ili Vudhaus, ili bilo ko od pedeset ljudi koji imaju dobar razlog da mi oduzmu život, koliko bih dugo mogao da preživim poteru? Poziv na sud ili lažni sastanak, i sve bi bilo gotovo. Dobro je da nema magle u latinskim zemljama - zemljama atentata. Jupitera mu! Evo nečega što će prekinuti ovu mrtvu monotoniju.
Bila je to služavka sa telegramom. Holms je iscepao koverat i prsnuo u smeh.
- Dobro! Dobro! Šta je sledeće? - rekao je. - Brat Majkroft dolazi.
- Što da ne? - upitao sam.
- Što da ne? To vam je kao da sretnete tramvaj kako silazi seoskom stazom. Majkroft ima svoje šine i po njima hoda. Kuća u Pel Melu, klub Diogen, Vajthol - to je njegov krug. Jednom, samo jednom je bio ovde. Kakav li ga je to prevrat izbacio iz šina?- Strana 33-34.
- Svi ostali su stručnjaci, a njegova struka je sveznanje.
- Šerlok Holms o svom bratu Majkroftu, strana 35.
- - Ako sanjaš o tome da vidiš svoje ime na sledećem spisku odlikovanja...
Moj prijatelj se nasmešio i odmahnuo glavom.
- Ja se igram samo zabave radi. - rekao je.- Strana 38.
- Jedna od najočiglednijih slabosti mog prijatelja bila je ta da nema strpljenja sa manje inteligentnima od sebe.
- Strana 41.
- Moramo se osloniti na staru činjenicu da kada sve mogućnosti propadnu, ono što ostane, ma koliko bilo neverovatno, mora biti istinito.
- Strana 50.
- Jedna od najupečatljivijih osobina Šerloka Holmsa bila je njegova moć da isključi mozak iz akcije i misli prebaci na svetlije teme kadgod je uverio sebe da ne može da uradi ništa na sticanju prednosti. Sećao sam se da je tokom celog tog nezaboravnog dana bio zaokupljen monografijom o Lasusovim polifonim motetama koju je počeo da piše. Što se mene tiče, ja nisam imao takvu moć ograđivanja i dan mi je stoga bio beskonačno dug.
- Strana 54.
- Što se Holmsa tiče, on se osvežen vratio monografiji o Lasusovim polifoničnim motetama, koja je od tada odštampana samo u ograničenom, privatnom tiražu, a za koju su stručnjaci rekli da je poslednja reč o ovoj temi. Nekoliko nedelja kasnije slučajno sam saznao da je moj prijatelj proveo jedan dan u Vindzoru, odakle se vratio sa izuzetno lepom smaragdnom iglom za kravatu. Kada sam ga upitao od koga ju je dobio, odgovorio je da je to poklon od jedne otmene dame za koju je jednom imao sreće da obavi neki mali zadatak. Nije rekao ništa više, ali mislim da bih mogao da pogodim uzvišeno ime te dame i ne sumnjam da će ta smaragdna igla zauvek podsećati mog prijatelja na avanturu sa Brus-Partingtonovim planovima.
- Strana 57.
- Jedna od najopasnijih vrsta na svetu je zanosna i usamljena žena. Ona je najbezazlenija i često najkorisnija od svih smrtnika, ali ona neizbežno podstiče zločin u drugima. Bespomoćna je. Često se seli. Ima dovoljno sredstava da se seli iz zemlje u zemlju, iz hotela u hotel. Gotovo nikad nije izgubljena u lavirntu mračnih pansiona i motela. Ona je pile zalutalo u svet lisica. Kada nešto žarko želi, teško da može da omaši. Bojim se da se nešto loše dogodilo ledi Frensis Karfaks.
- Strana 60.
- Osim toga, zbog opštih principa ne bih smeo da napustim zemlju. Skotland jardu je dosadno bez mene, a to među kriminalcima prouzrokuje nezdravo uzbuđeno.
- Strana 61.
- Kao i većina usamljenih dama, ledi Fransis je utehu pronašla u religiji.
- Strana 62.
- Holmsu sam napisao kako sam brzo i sigurno pronikao u koren materije. U odgovoru je tražio da mu opišem levo uho dr Šlesingera.
- Strana 63.
- Kakvu ste jedinstvenu i doslednu istragu vodili, dragi moj Votsone - reče. - Ni za trenutak ne mogu da se setim ijedne greške koju ste počinili. Posledice vaših postupaka su te da ste uzbunuli sve i svakoga, a ipak ništa niste otkrili.
- Strana 65.
- Sada ćemo krenuti drugim putem rezonovanja. Kada pratite dva odvojena toka misli, Votsone, naići ćete na jednu tačku preseka koja bi mogla da bude bliska istini.
- Strana 70.
- Triput je jači onaj koji je u svađi na ispravnoj strani.
- Strana 70.
- Molim vas da dodate ovaj slučaj vašim hronikama, dragi moj Votsone - rekao je Holms te večeri. - On može da bude primer privremenog pomračenja kojem čak i najuravnoteženiji um može da bude izložen. Takve omaške su uobičajene kod smrtnika, a najveći je onaj koji može da ih prepozna i ispravi. Za ovu ispravljenu grešku mogu da dobijem priznanje.
- Strana 75.
- Beležeći s vremena na vreme neke od čudnih iskustava i zanimljivih uspomena koje povezujem sa svojim dugim i prisnim prijateljstvom sa gospodinom Šerlokom Holmsom, neprestano se suočavam s teškoćama prouzrokovanim njegovom odbojnošću prema publicitetu. Njegovoj sumornoj i ciničnoj duši sve javne pohvale su oduvek bile gnusne i ništa ga nije više zabavljalo nego da na kraju uspešno rešenog slučaja preda sve zasluge nekom ortodoksnom zvaničniku i da sa podsmešljivim osmehom sluša opšti hor pogrešno upućenih čestitki. I zaista, baš zbog ovakvog stava mog prijatelja, a sigurno ne zbog nedostatka zanimljivog materijala, poslednjih godina sam samo neke od svojih zabeležaka iznosio publici. Moje učešće u nekim od njegovih avantura uvek je bila povlastica zbog koje se od mene očekivala diskrecija i ćutanje.
- Strana 77.
- Stanje njegovog zdravlja nije bila stvar za koju bi imalo mario, jer je njegova odvojenost bila potpuna, ali je konačno bio naveden, pod pretnjom da će zauvek biti onesposobljen za rad, da sasvim promeni scenu i vazduh.
- Strana 78.
- Na kopnu je naša okolina bila isto toliko sumorna kao i na moru. Bila je to zemlja talasastog vresišta, osamljena i sivo-smeđa, sa retkim crkvenim tornjevima koji su označavali mesto nekog drevnog sela. U svim pravcima na ovim vresištima postojali su tragovi neke iščezle, izumrle rase, koja je za sobom ostavila čudne kamene spomenike, nepravilne humke sa pepelom mrtvih i čudne zemljane opkope koji nagoveštavaju praistorijske sukobe. Opsena i misterija ovog mesta, sa zlokobnom atmosferom zaboravljenih naroda, ostavila je utisak na maštu mog prijatelja i on je mnogo vremena provodio u dugim šetnjama i razmišljanjima u samoći iznad vresišta. Drevni kornvalski jezik je takođe privukao njegovu pažnju, i sećam se da je nekako došao na ideju da je srodan haldejskom i da uglavnom potiče od feničanskih trgovaca kalajem. Dobio je čitavu gomilu knjiga o filologiji i taman se smestio da o tome razvije tezu kada smo se iznenada, na moju žalost i njegovu iskrenu radost, našli, čak i u ovoj zemlji snova, upleteni u problem u našoj bliskoj blizini, koji je bio još veći, još nas više zaokupio i sigurno je bio misteriozniji od svih onih koji su nas oterali iz Londona.
- Strana 78.
- Bojim se - rekao je Holms - da neljudske stvari nisu u mom domenu. A ipak moramo da iscrpimo sva prirodna objašnjenja pre nego što se vratimo na ovakvu teoriju.
- Strana 82.
- Mislim, Votsone, da ću se vratiti trovanju duvanom koje ste vi tako često i s pravom osuđivali.
- Strana 84.
- Neću to uraditi, Votsone! - rekao je uz smeh. - Hajde da zajedno prošetamo po liticama i tražimo izdanke na stenama. Njih ćemo verovatno pre pronaći nego rešenja za ovaj problem. Pustiti mozak da radi bez dovoljno materijala je isto kao i pregrevati mašinu. Raspadne se u deliće. Morski vazduh, sunce i strpljenje, Votsone - sve ostalo će samo doći.
- Strana 85.
- Možda sam nekada i komentarisao moć mentalnog odvajanja mog prijatelja, ali nikada joj se nisam čudio kao tog prolećnog jutra u Kornvalu kada smo dva sata razgovarali o Keltima, vrhovima strela i iskopinama, toliko lagodno kao da ne postoji zlokobna misterija koja čeka rešavanje.
- Strana 86.
- Vrlo ste znatiželjni, gospodine Holmse.
- To mi je posao.- Strana 87.
- Žustra energija koja se krije ispod Holmsove ravnodušne spoljašnosti lako se može uočiti kada se pogleda promena koju je doživeo u trenutku kada je ušao u taj kobni stan. U trenutku je postao napet i hitar, oči su mu svetlucale, lice mu je bilo odlučno, a usne podrhtavale od žustre aktivnosti.
- Strana 89.
- Nije do mene, dragi moj Votsone, da stojim na putu policiji.
- Strana 91.
- Gust crni oblak kovitlao se pred mojim očima, a mozak mi je govorio da iz tog oblaka, još uvek nevidljivo ali će uskoro iskočiti na moja zaprepašćena čula, vreba nešto što je nejasno užasavajuće, sve što je monstruozno i nepojmljivo izopačeno u svemiru. Nejasni oblici su se kovitlali i lelujali među mračnim ivicama oblaka, svi su preteći i upozoravaju na nešto što dolazi, na pojavu neopisivog stanovnika praga, čija će mi sama senka razneti dušu.
- Strana 91.
- Časna reč, Votsone! - rekao je konačno nesigurnim glasom, - dugujem vam i zahvalnost i izvinjenje. Bio je to neopravdan eksperiment, čak i nad sobom samim, a kamoli na prijatelju. Zaista mi je jako, jako žao.
- Znate - odgovorio sam ganut, jer nikada do sada nisam video takva Holmsova osećanja - da mi je bila najveća radost i zadovoljstvo da vam pomognem.
On se istog trenutka vratio u svoje polušaljivo, polucinično raspoloženje koje je bilo njemu svojstveno prema onima oko sebe. - Bilo bi potpuno nepotrebno da mi poludimo, dragi moj Votsone - rekao je. Iskreni posmatrač bi sigurno izjavio da smo takvi bili i pre nego što smo se upustili u tako mahnit eksperiment.- Strana 92.
- - Pratio sam vas.
- Nisam nikoga video.
- To možete i očekivati kada vas ja pratim.- Strana 94.
- Holms je zapalio lulu i pružio mi duvankesu. Nekoliko dimova koji nisu otrovni bila bi dobrodošla promena - rekao je.
- Strana 98.
- Nikada nisam bio zaljubljen, Votsone, ali da jesam i da žena koju volim doživi takav kraj, možda bih uradio isto što i naš lovac na lavove van zakona. Ko zna?
- Strana 98.
- Holms je bio osetljiv na laskanje, a budimo pravedni prema njemu, i na ljubaznost.
- Strana 101.
- Kao što vidim nije vam po volji što vaš stanar ostaje u svojoj sobi i što ne možete da ga vidite. Pa, srećni bili, gospođo Voren. Da sam ja vaš stanar vi me po čitave dane ne biste viđali.
- Strana 101.
- Holms se nagnu napred i položi svoje duge, tanke prste ženi na ruke. Posedovao je gotovo hipnotičku moć da nekoga umiri, samo ako je hteo. Iz njenih očiju odmah nestade straha, a dotad uzbuđene crte njenog lica poprimiše normalan izraz.
- Strana 102.
- Holms skide sa police veliku knjigu koju je iz dana u dan punio isečcima ličnih i porodičnih oglasa iz raznih londonskih novina. - Vidite pobogu - reče on prevrćući stranice - kakav je ovo darmar neobičnih događaja! Ali sigurno i najdragocenije lovište za svakog ko se bavi proučavanjem svega što je neobično!
- Strana 105.
- - A što vas tera da se u to petljate? Kakvu korist imate od toga?
- Zašto kakvu korist? Pa to je umetnost radi umetnosti. Pretpostavljam da ste i vi za vreme svojih medicinskih studija proučavali slučajeve ne misleći na nagradu?
- Proučavao sam da bih nešto naučio, Holmse.
- Čovek se uči dok je živ, Votsone. Život nije ništa drugo nego niz lekcija, s poslednjom lekcijom na kraju. Ovo je slučaj iz kojeg može nešto da se nauči. Nije mi ni do novca ni do slave, već prosto do toga da čitavu stvar raščistim.- Strana 109.
- - Gle, Gregson - reče moj prijatelj i rukova se s detektivom Skotland jarda. - Kad se ljubavnici sretnu, kraj je putovanju!
- Strana 111.
- - Ne mogu da shvatim kako ste to saznali.
- Razne niti vode do istog klupka.- Strana 111.
- Naši detektivi i omanu možda prilikom neke istrage, ali nikada kad je u pitanju njihova hrabrost.
- Strana 112.
- - Ali ono što ne mogu da uhvatim ni za uši ni za rep, to je kako ste zaboga, vi, gospodine Holmse, doznali za ovu stvar?
- Obrazovanje, Gregsone, obrazovanje. Još uvek sam u potrazi za znanjem na starom univezitetu. Eto, Votsone, imate jedan primer više za svoju zbirku tragičnih i neobičnih zbivanja. O-ho, pa još nema osam sati, a večeras daju Vagnerovu operu u Kovent Gardenu. Ako požurimo, stići ćemo na drugi čin.- Strana 118.
- Pri izboru nekoliko tipičnih slučajeva koji daju sliku umnih sposobnosti mog prijatelja Šerloka Holmsa, nastojao sam, koliko mi je bilo moguće da izaberem one koji su manje senzacionalni, a pružaju najviše mogućnosti za upoznavanje njegovih talenata. Nažalost, nije moguće potpuno odvojiti senzacionalno od kriminalnog i hroničar je stavljen u dilemu da žrtvuje bitne pojedinosti pa da tako pruži lažnu predstavu o samom problemu ili da se osloni na slučajnost a ne na svoj izbor.
- Strana 119.
- Svi su napuštali grad, a ja sam žudeo za proplancima u Nju Forestu ili za plažom u Sautsiju. Moj tekući račun u banci je bio iscrpljen i to me je primoralo da svoj odmor i odložim, a što se mog druga tiče, njega odmor i more nisu nimalo privlačili. Voleo je da živi u najužem, petomilionskom centru grada, naprežući i odmarajući svoje nerve, osetljiv na i najslabiji nagoveštaj ili sumnju u pogledu nekog zagonetnog zločina. I pored svojih izvanrednih duševnih osobina, on nije imao smisla za uživanje u prirodi i način svog života menjao je samo zato da bi se, umesto otkrivanjem gradskih zločinaca, zabavio otkrivanjem nekog od njihove seoske sabraće.
- Strana 119-120.
- Crte lica postoje da bi čovek pomoću njih izrazio svoja osećanja, pa ih i vaše verno odražavaju.
- Strana 120.
- - Vi veoma hitro zapažate.
- To mi je zanat.- Strana 126.
- Bilo je jasno da je gospođica Kašing skrenula razgovor na predmet koji ju je duboko tištio. Kao svi oni koji žive usamljeno, ona je u početku bila uzdržana, ali joj se naposletku razvezao jezik.
- Strana 126.
- Dok smo jeli Holms nije hteo ni o čemu drugom da govori, samo o violinama. S velikim je zanosom pričao kako je u komisionoj radnji nekog Jeverejina na Totenham Kort Roudu nabavio svog "stradivarijusa" za pedeset i pet šilinga, mada vredi najmanje pet stotina gvineja. To ga je podsetilo na Paganinija i mi smo pored boce crnog vina sedeli sat vremena. Za to vreme mi je on pripovedao anegdotu za anegdotom iz života tog izvanrednog čoveka.
- Strana 128.
- Želeo bi da se moje ime uopšte ne spominje s obzirom da se ovde ne radi o jednom od onih zagonetnih zločina kojima je teško ući u trag.
- Strana 128.
- Ovaj slučaj spada u kategoriju onih istraga koje ste opisali u hronikama pod naslovom: "Crvena nit" i "Znak četvorice". Tada smo bili primorani da izvodimo zaključke otpozadi tj. od posledica ka uzroku. Ja sam pisao Lestrejdu da nas obavesti o pojedinostima koje još nedostaju, a do kojih će verovatno doći tek kad se dočepa zločinca. To će on zacelo učiniti, jer, mada nema moć rasuđivanja, on je uporan kao buldog kad jednom shvati šta mu je činiti; i zaista, baš ta njegova upornost ga je dovela u sam vrh Skotland jarda.
- Strana 129.
- Vi se sećate da smo mi, kad smo prišli ovom slučaju, bili sasvim neobavešteni, što uvek predstavlja izvesnu prednost. Nismo postavili nikakvu teoriju.
- Strana 129.
- Kao zdravstveni radnik vi, Votsone, znate da se nijedan deo tela kod dva čoveka ne razlikuje toliko koliko im se razlikuju uši. Po pravilu, svako je uho potpuno različito od svih drugih. U časopisu "Antropološki dnevnik" od prošle godine naći ćete moje kratke rasprave o tom predmetu.
- Strana 129-130.
- Kakvog smisla ima sve ovo? - reče Holms dok je odlagao spis. - Čemu ovaj spoj bede, nasilja i straha? Sve ovo mora da ima neku svrhu jer bi u protivnom u svemiru vladao slučaj, a to je nezamislivo. Ali kakvu svrhu? To je onaj večni problem, koji ljudski um nikad neće rešiti.
- Strana 136.
- Gospođa Hadson, gazdarica Šerloka Holmsa, bila je vrlo trpeljiva žena. Ne samo da se u njenom stanu satima vrzma ta gomila neobičnih i često nepoželjnih lica, nego je i njen ugledni stanar živeo ekscentričnim i neurednim životom što je dovodilo u veliko iskušenje njeno strpljenje. Njegova neverovatna nemarnost, njegova navika da svira u najneobičnije doba dana, njegove povremene vežbe revolverom u samom stanu, njegova nastrana sklonost za naučne eksperimente koji bi često izazivali neprijatne mirise, te atmosfera nasilja i opasnosti koja ga je okružavala, činila ga je najgorim stanarom Londona. S druge strane, on je kneževski plaćao. Siguran sam da je celu kuću mogao da kupi za novac koji je isplatio gazdarici za stanarinu za vreme dok sam stanavao s njim.
Stanodavka ga je sretala s najvećim strahopoštovanjem i nikad se nije usudila da stavi neki prigovor, ma koliko njegovi postupci bili za osudu. Zapravo, on joj je bio drag zbog svog ljubaznog ophođenja sa ženama. Nije voleo niti je imao poverenja u ženski pol, ali uvek mu se viteški obraćao.- Strana 137.
- Ako mi se približite, Votsone, narediću da vas izbace iz kuće.
- Ali zašto?
- Zato što hoću. Zar to nije dovoljno?
- - Vaše namere su dobre, Votsone - izusti bolesnik glasom u kojem su se jecaji izmenjivali sa stenjanjem. - Hoćete li da vam dokažem vaše neznanje?
- Strana 139-140.
- Ah, umoran sam. Pitam se kako oseća baterija koja ne sprovodi struju?
- Strana 140.
- Od svih mogućih srozavanja, najžalosnije je srozavanje uzvišenog duha.
- Dr. Votson, strana 141.
- - Sada, Votsone! - reče on. - Imate li u džepu nešto sitniša?
- Imam.
- Nešto srebra?
- Dosta.
- Koliko polukruna?
- Pet.
- Ah, suviše malo. Suviše malo! Kakva velika nesreća, Votsone! Stavite ih u džep u kojem držite sat, a sav ostali novac u levi džep od pantalona. Hvala vam. Tako ćete lakše održavati ravnotežu.
Bio je to potpuni besmisao.- Strana 141.
- Nije mi jasno zašto se morsko dno ne sastoji od jedne čvrste mase ostriga kad se tako brzo razmnožavaju. Ah, opet sam odlutao. Čudno kako misao kontroliše misao. O čemu sam to govorio, Votsone?
- Strana 142.
- Postoje, naravno, prirodni elementi koji ograničavaju razmnožavanje ovih bića. Vi i ja, Votsone, smo uvek obavljali svoju dužnost. Zar da onda čitav svet preplave ostrige? O ne, nikako ne! Užasno!
- Strana 142-143.
- On se amaterski bavi zločinima kao što se ja bavim bolestima. Za njega zločinac ono što je za mene mikrob.
- Kalverton Smit o Šerloku Holmsu, strana 144.
- Često sam se vodio mišlju da napišem raspravu o simuliranju. Tobože slučajno prebacivanje razgovora na polukrune, ostrige ili bilo kojem drugom nastranom predmetu bez veze sa dosadašnjim razgovorom, ostavlja vrlo uverljiv utisak buncanja.
- Strana 150.
- Kao što znate, vodim veoma raznovrsnu prepisku, pa sam donekle na oprezu pri primanju paketa.
- Strana 150.
- Bilo je devet sati uveče drugog avgusta, tog verovatno najstrašnijeg avgusta od postanka sveta. Moglo se već pomišljati da se Božja kletva nadnela nad iskvarenim svetom.
- Strana 151.
- - Da, ali njena čast...
- Pih, dragi moj gospodine, pa mi živimo u utilitarističkom veku. Čast je koncepcija srednjeg veka.- Fon Bork i baron Fon Herling, strana 153.
- Iza njih beše osvetljen samo jedan prozor. Unutra je gorela lampa, a kraj nje je uz sto sedela neka rumena žena sa seljačkom kapom na glavi. Bila je nagnuta i plela je prekidajući ponekad svoj posao da bi pomazila veliku mačku koja je ležala na stolu pored nje.
- To je Marta, jedina služavka koju sam zadržao.
Sekretar se nasmeja.
- Skoro da bi mogla predstavljati Britaniju - reče on - ovako zadubljena u misli, sa tim izrazom site pospanosti na licu.- Strana 156.
- Mogu tvrditi da je dobar deo ovih spisa potekao od mene i ne treba ni napominjati da su oni potpuno nepouzdani. Biće to divan osećaj kad u ovim mojim već poodmaklim danima budem video kako neka nemačka krstarica plovi prema Solentu kroz minska polja koja sam ja pripremio. A vi, Votsone - reče Holms, prekinuvši započeto pregledanje spisa i stavljajući svom starom prijatelju ruke na ramena - jesu li vas godine izmenile? Vi ste još uvek onaj isti stari veseljak kao i ranije.
- Osećam se dvadeset godina mlađim, Holmse. Retko sam bio tako srećan kao kad me je vaš telegram pozvao da sačekam s kolima u Harviču. Ali i vi, Holmse, i vi ste se veoma malo izmenili - izuzev te strašne jareće bradice.
- To su žrtve, žrtve koje čovek čini za domovinu - reče Holms, čupkajući svoju malu bradu. - Već sutra biće ona samo strašna uspomena. Ošišan i s nekim drugim malim izmenama svoje spoljašnosti pojaviću se u "Kleridžu", baš onakav kakav sam bio pre ove američke zavrzlame. Ne zamerite, Votsone, što moj izgovor engleskog jezika nije baš najbolji. Stalno se ispravljam i nadam se da ću ubrzo opet govoriti isto onako pravilno kao i pre.
- Ali vi živite sasvim povučeno. Čuli smo da živite među pčelama i knjigama na jednoj farmi u Južnom Daunsu.
- Tačno, Votsone. Evo plodova moje dokolice, magnum opus mojih poznih godina! - On dohvati primerak sa stola, pa pročita naglas ceo natpis "Praktičan priručnik za pčelare s nekim zapažanjima o odvajanju matice". Sve sam to sam napisao. Gledajte, ovo je plod mojih noći provedenih u razmišljanju i dana u proučavanju tih malih rojeva - isto onako kao što sam nekad izučavao svet londonskih kriminalaca.- Strana 161-162.
- Iako nemuzikalan, nemački je od svih jezika najizražajniji.
- Strana 163.
- - Ja ću vama, Altamonte, već vratiti milo za drago - reče on govoreći odmereno. - Vratiću vam to makar me i života koštalo.
- Lepa, stara pesma - reče Holms. - Koliko puta sam ja to samo slušao minulih godina. To je bila omiljena pesma ožaljenog preminulog profesora Morijartija. Pukovnik Sebastijan moran je isto tako bio poznat po tome što ju je pevuckao drhtavim glasom. A ja još uvek živim i gajim pčele u Južnom Daunsu.- Strana 163.
- Ali vi, gospodine Fon Bork, vi imate jednu za Nemca retku osobinu: vi ste sportista, i stoga mi nećete zameriti što ste vi, koji ste tolike ljude nadmudrili, konačno nadmudreni i sami. Uostalom, vi ste se, što ste bolje mogli, založili za svoju zemlju, a ja sam to isto učinio za moju. Šta bio od toga moglo biti prirodnije? A osim toga - dodade položivši ljubazno ruku na rame slomljenom čoveku - ovo je bolje nego biti pobeđen od mnogo lošijeg protivnika.
- Strana 164.
- - Vi ste privatno lice. Nemate uopšte naređenje za moje hapšenje. Vaš postupak je sasvim nezakonit i nasilnički.
- Apsolutno - reče Holms.
- Nasilna otmica jednog nemačkog državljanina.
- I krađa njegovih privatnih spisa.
- Ama shvatate li vi svoj položaj i položaj ovog vašeg saučesnika? Šta ćete uraditi ako počnem da vičem u pomoć kad budemo prolazili kroz selo?
- Dragi moj gospodine, ako učinite nešto tako suludo, verovatno ćete time samo proširiti naš isuviše ograničen broj naziva seoskih gostionica, dodajući toj listi jedan novi naziv "Kod obešenog Prusa". Englez je strpljivo stvorenje, ali sad je njegova narav usplamtela; ne bi bilo dobro terati ga u krajnost.- Strana 164-165.
- Kad su se vratili u kola, Holms se okrenu pa, pokazujući na more obasjano mesečinom, klimnu zamišljeno glavom.
- Diže se vetar sa istoka, Votsone.
- Ne verujem, Holmse. Mada je toplo ipak...
- Dobri, stari Votsone! U smeni vekova vi ste jedina nepromenljiva tačka. Ipak, istočni vetar dolazi, i to takav, kakvog u Engleskoj još nikad do sada nije bilo. Biće hladan i žestok, Votsone, i mnogi od nas će se možda povinuti pod njegovom jačinom. Ali kad oluja prođe, čistiju, bolju i jaču zemlju obasjavaće sunčevi zraci.- Strana 165.
Slučajevi Šeroka Holmsa (1927)
[уреди]- Dođite odmah ako Vam je zgodno, pa i ako Vam nije zgodno, ipak dođite. Š.H
- Strana 7.
- Odnosi između nas dvojice tih poslednjih dana bili su neobični. On je imao svoje navike, navike svedene na skučen i usredsređen krug, a i ja sam postao neka vrsta njegove navike. Postao sam domaća stvar poput violine, nekog fino rezanog duvana, stare crne lule, abecednog adresara i drugih, možda manje potrebnih stvari. Kad ne trebalo da obradim neki slučaj, ili kad se tražio saradnik u čije se nerve moglo pouzdati, moje prisustvo je bilo neophodno. Ali, bez obzira na to, ja sam mu bio koristan. Shvatao sam njegov način rasuđivanja. On je rado glasno mislio u mom prisustvu. Može se reći da je retko koju primedbu uputio baš meni - mnoge je isto tako mogao da uputi i okviru svoje fotelje - ali, ipak, budući da je to postalo navika, pomoglo je na neki način i meni da pamtim ono što govori, a ponekda i da mu upadam u reč. Ako sam ga katkad razdražio nekim svojim sporijim sređivanjem misli, ipak mu je to i te kako koristilo da se sasvim preda žaru svojih nadahnuća i da mu zapažanja budu munjevito brza i živa. Takva je bila moja skromna uloga u ovom drugarstvu.
- Doktor Votson o Šerloku Holmsu, strana 7-8.
- Pas je odraz života u porodici. Ko je ikad video veselog psa u tmurnoj porodici ili tmurnog psa u veseloj? Podmukli ljudi imaju podmukle, a opasni ljudi opasne pse. Pa čak i njihova prolazna raspoloženja odgovaraju prolaznim raspoloženjima gospodara.
- Strana 8.
- Moj stari nepopravljivi, Votsone! Nikad nećete naučiti da i najvažnije stvari ponekad zavise od beznačajnih sitnica.
- Strana 9.
- Divno, Votsone, da Excelsior i naša zajednička radna akcija. Još uvek bar možemo da pokušamo, eto nam moto za naše preduzeće.
- Strana 16.
- Votsone, uvek najpre pogledajte ruke, zatim donji deo rukava, kolena pantalona i obuću.
- Strana 22.
- Priroda je neumoljiva, kad neko dirne u njene zakone. Iz svoje kože - nikud. I najsavršeniji čovek može da se pretvori u životinju, ako napusti svoj predodređeni put. - Još je kratko sedeo s bočicom u ruci, posmatrajući njenu prozirnu sadržinu. - Ako napišem tom čoveku da je krivično odgovoran za otrov koji pušta u promet, možda bismo se ubuduće oslobodili sličnih neugodnosti. Ovako slučaj može da se ponovi. A možda će neko naći bolji preparat? U tome je opasnost, prava opasnost za čovečanstvo. Imajte na umu, Votsone, u tom bi slučaju sve materijalno, sve čulno zemaljsko samo produžilo svoj beskoristan vek, dok ono što je duhovno nema zašto da zazire od poriva ka nečem boljem. To bi u stvari značilo nagomilavanje onih poriva koji najmanje vrede. Ala bi veliko smetlište postao ovaj naš bedni svet!
- Strana 26.
- Možda se radi o nekoj mušičavoj budali, a možda o životu i smrti - reče on pružajući mi pismo.
- Strana 29.
- - Mogao bih da tvrdim kako u Evropi nema opasnijeg čoveka.
- Tako laskavom titulom kitilo se već nekoliko mojih nekadašnjih protivnika - reče Holms uz osmeh. - Da li pušite? Onda mi ne zamerite ako zapalim lulu. Ako je čovek o kojem je reč opasniji od pokojnog profesora Morijartija ili od još živog pukovnika Sebastijana Morana, onda je s njim zaista vredno ukrstiti koplja.- Strana 30-31.
- Kazniti zločin jeste važna stvar, ali je mnogo važnija sprečiti ga.
- Ser Džejms Dejmeri, strana 31.
- - Baron Gruner, dakle, na neki način vlada njome?
- I to najsnažnijom moći kojom može da se ovlada jednom ženom: ljubavlju. Taj čovek je, kao što ste možda čuli, neverovatno lep, sa najfascinantnijim manirima, ima prijatan glas a izgleda tajanstveno i sanjalački, što ženama mnogo znači. Za njega se govori da u svojoj milosti ima oba pola i da se time obilno služi.- Strana 32.
- Žao mi je - reče Holms. - Navikao sam da mi se kaže ono što je poznato a što je u vezi sa samim zadatkom, inače bi moglo da dođe do prevelike zbrke. Bojim se, ser Džejmse, da neću moći da primim ovaj zadatak.
- Strana 31.
- Kompleksan um. Takav je kod svih zločinaca.
- Strana 34.
- - Ali ako dama ne želi da prihvati kao istinu ono što je već otkriveno, zašto bi je od njene namere odvratilo neko vaše novije otkriće?
- Ko zna, Votsone? Za muškarca su ženina duša i srce nerešiva zagonetka. Ubistvo može da bude oprošteno ili objašnjeno, pa ipak neka sitna uvreda može da razjari srce. Baron Gruner mi je rekao...
- On vam je rekao?
- Naravno, oh, pa nisam vam pričao o svojim planovima. Pa vi znate, Votsone, da volim da dođem u neposredni kontakt sa svojim čovekom. Volim da ga vidim, gledam u oči, te pokušavam da utvrdim od kakve građe je sazdan.- Strana 35.
- - Rekoste da je bio ljubazan?
- Kao mačka koja prede kad opazi miša. Ljubaznost nekih ljudi otrovnija je od nasilja.- Strana 35.
- Nikako, Votsone, ne bih umeo jasno da vam prikažem kakva je ona. Možda ćete je upoznati pre nego što završimo, pa ćete tada znati da upotrebite svoje jezičko blago. Ona je lepa, ali njena lepota je nestvarna, nadzemaljska, kao u verskih fanatika čije su misli okrenute bogu. Takve sam likove video na slikama starih srednjovekovnih majstora. Kako je ta zver od čoveka mogla svojom šapom da dohvati takvo biće, to nikako ne mogu da shvatim. Možda ste primetili da se suprotnosti privlače, kao što se privlače duhovno i animalno, prećinski čovek i anđeo. Nikad se te suprotnosti nisu bolje poklopile nego u ovom slučaju.
- Strana 40-41.
- Ja nisam tako rečit. Izražavam se više glavom nego srcem.
- Strana 41.
- Smislio sam nešto. Pre svega treba preuveličati stanje mojih povreda. Do vas će doći novinari. Preterajte, Votsone. Ako preživim nedelju dana imaću sreću: potres mozga, buncanje i sve što vam padne na pamet. Pri preterivanju se ne obazirete na ništa.
- Strana 44.
- Čvrsto se držao izreke da je siguran samo onaj zaverenik koji kuje zaveru potpuno sam.
- Dr. Votson o Šerloku Holmsu, strana 45.
- - Otkrio sam ko je naš klijent - viknuh banuvši s ovom velikom vešću - pa to je, Holmse...
- To je veoma lojalan prijatelj i zaista viteški gospodin - reče Holms dignuvši ruku da bi me zadržao. - I toliko neka nam bude dosta zasad i zauvek.- Strana 53.
- Govorkalo se da će Šerlok Holms biti progonjen zbog provale, ali kad se čovek bori za pravdu i kad vas štiti čuveni klijent, onda čak i engleski zakon postaje čovečniji i elastičniji, te tako moj prijatelj još do danas nije seo na optuženičku klupu.
- Strana 53.
- Govoreći o svom starom prijatelju i biografu, koristim priliku da izjavim kako ga u svojim sitnim traganjima nisam vodio sa sobom iz nekakvih osećajnih razloga ili ćudljivosti, nego zbog Votsonovih ličnih odlika kojima je, zbog preteranog isticanja mojih dela, poklanjao malo pažnje.
- Strana 57.
- Navikao sam da leđima sedim okrenut prema prozoru, a posetioce sam smeštao u fotelju nasuprot moje kako bi na njih pala puna svetlost.
- Strana 58.
- - Vi sve vidite.
- Ne vidim ništa više nego vi, ali sam se izvežbao da zapazim ono što vidim.- Strana 58.
- U svojim postupcima polazim od pretpostavke da kad se izuzme sve ono što je nemoguće, nešto ipak ostaje, i ma koliko neverovatno, to mora biti istina. Može se pritom doći do nekoliko sasvim suprotnih zaključaka. Tada se pravi eksperiment za eksperimentom, sve dok se ne dokaže istinitost jednoga od njih.
- Strana 73-74.
- Murdok je bio nastavnik matematike u školi; bio je to visok, taman, vitak čovek, toliko rezervisan i uzdržan da se nije moglo reći da ima prijatelja. Kao da je živeo u nekom visokom, apstraktnom predelu iracionalnih brojeva i konusnih preseka, s malo čime što bi ga povezivalo s običnim životom.
- Strana 81.
- To da će pas uginuti (za gospodarem) bilo je u skladu s lepom, vernom prirodom psa.
- Strana 88.
- Setićete se, ili je pak Votson pisao uzalud, da posedujem veliku riznicu neobičnih znanja, bez ikakvih naučnih dokaza, no vrlo korisnu za potrebe mog posla. Moja je pamet poput prenatrpanog skladišta sa svakojakim paketima, kojih je toliko da imam tek nejasnu predstavu o tome gde se šta nalazi.
- Strana 89.
- - Vi u svakom slučaju temeljno radite, gospodine Holmse.
- Teško bih postao ono što jesam da nisam tako radio.- Strana 90.
- Ja čitam sve što mi padne pod ruku i neobično dobro pamtim sitnice.
- Strana 95.
- Doktora Votsona ponovo obuze prijatan osećaj kad se našao u zapuštenoj sobi na prvom spratu u Bejker stritu, u sobi koja je bila polazna tačka toliko značajnih podviga. Baci pogled naokolo na dijagrame i mape po zidovima, na nagriženi sto sa hemikalijama, na kutiju za violinu prislonjenu na zid u jednom uglu sobe i na korpu za ugalj u kojoj su se osim uglja oduvek nalazile i lule i duvan.
- Strana 99.
- - Večeras očekujem nešto.
- A šta to?
- Očekujem da me ubiju, Votsone.
- Šalite se Holmse.
- Ne, i moj ograničeni smisao za humor mogao bi da smisli bolju šalu.- Strana 101.
- A zašto ne jedete?
- Zato što čovekove sposobnosti glađu postaju istančanije. Uostalom vi, kao lekar, dragi moj Votsone, morate i sami priznati da varenje, ma koliko povoljno uticalo na krvotok, loše utiče na mozak. Ja sam mozak, Votsone. Sve ostalo u meni je samo dodatak. Stoga moram obratiti pažnju prvenstveno na mozak.- Strana 101.
- Uzgred, da vam kažem jednu nevažnu stvar, grofe Silvijuse. Mogli biste me baš oslovljavati s "gospodine Holmse". Inače, s obzirom na prirodu svog posla, razumećete me, odjednom bih se mogao naći u prisnom dodiru s čitavom galerijom dripaca. Stoga, priznaćete, ne može biti izuzetaka.
- Strana 105.
- - I drugi mogu da opažaju baš kao i vi. Juče je to bio jedan stari sportista. Danas neka postarija žena. Ceo dan me drže na nišanu.
- Zaista, gospodine, vi mi laskate. Uoči svog vešanja stari baron Duson rekao je kako je u mom slučaju pozorište isto toliko izgubilo koliko je pravda dobila. A sad mi, evo, i vi ljubazno odajete priznanje za moje beznačajne ulogice.- Strana 105.
- Svi mi imamo propuštenih prilika za kojima žalimo.
- Strana 105.
- - Priznajete, dakle, da ste me pratili? A zašto?
- Hajdete grofe! Vi ste bar lovili lavove po Alžiru!
- Pa šta?
- A zašto ste ih lovili?
- Zašto? Sport - uzbuđenje - opasnost.
- Bez sumnje i da biste oslobodili zemlju od napasti.
- Tačno!
- Eto, to su vam, ukratko i moji razlozi.- Strana 106.
- - Vi nećete umreti u svom krevetu, Holmse.
- I ja sam često na to pomišljao. Ali, da li je to na kraju krajeva baš tako važno, kad vaš završetak, grofe ima više izgleda da bude vertikalan nego horizontalan. Nego, ostavimo ta mračna predskazanja budućnosti. Zašto da se ne prepustimo nesmetanom uživanju u sadašnjici?- Strana 108-109.
- Revolveri su nezgodne, bučne stvari, grofe. Bolje je držati se vazdušne puške.
- Strana 109.
- Bez nasilja, gospodo, molim vas, bez nasilja. Čuvajte mi nameštaj.
- Strana 112.
- Priznajemo, bolji ste, Holmse. Vi ste đavo u ljudskom obliku.
- Da, nisam daleko od njega - odvrati Holms s učtivim smeškom.- Strana 112.
- Svaki čovek je u svom poslu ograničen, gospodine Holmse, ali to ga bar može izlečiti od samozadovoljstva.
- Strana 113.
- Moj stari prijatelj, koji je ovde, može vam reći da me ponekad spopadne bogohulno raspoloženje za neku neslanu šalu i onda teško mogu da odolim napasti da podlegnem nekom dramatičnom iskušenju.
- Strana 114.
- - Imate li neki slučaj, Holmse? - upitah.
- Sposobnost izvođenja zaključaka očigledno deluje zarazno - odvrati mi on. - Tako ste i vi prodrli u moju tajnu.- Strana 120.
- I jedan tako banalan problem kao što je kuvanje jajeta zahteva punu koncentraciju pažnje u odnosu na proticanje vremena, što se ne da usaglasiti s ljubavnim romanom koji objavljuje ovaj odlični nedeljnik.
- Strana 120.
- Ja činjenice mogu da otkrijem, Votsone, ali da ih menjam ne mogu.
- Strana 121.
- Počinjem da usvajam vašu staru naviku, Votsone: ispričaću vam priču ne od početka prema kraju već od kraja prema početku.
- Strana 121.
- Ovi bogataši moraće zaista jedanput da se nauče pameti i uvide da se ceo svet ne može podmititi radi zataškavanja njihovih ispada.
- Strana 121.
- - Za moje stručne poslove postoji utvrđen cenovnik - reče Holms hladno. - Ja ga ne menjam , osim ako se odreknem honorara.
- Dobro, ako za vas dolari nisu važni, pomislite na svoj ugled. Ako u ovome uspete, vaše ime će dospeti u sve novine Engleske i Amerike. Kakva će to biti reklama za vas! O vama će se govoriti na dva kontinenta.
- Hvala, gospodine Gibsone, ja ne mislim da je meni potrebna ogromna reklama.- Strana 124.
- - Ali da znate, gospodine Holmse, jutros niste postupili baš najpametnije; slomio sam i jače ljude od vas. Kad god mi se neko isprečio, uvek je izvukao deblji kraj.
- Ah! Mnogi su mi to dosad rekli, a ja, evo, još uvek stojim ovde - reče Holms smejući se.- Strana 126.
- Žene skrivaju svoje osećaje i misli, tako da su im dela katkad nedokučiva za mušku pamet.
- Nil Gibson, strana 129.
- Moramo da prihvatimo samo ono što je u skladu s razumom, a sve što je u raskoraku s tim skladom i što izaziva u nama sumnju valja odbaciti.
- Strana 134.
- Da, i pre ste me videli da katkad promašim. Ja takve stvari osetim nagonski, pa ipak me moj nagon ponekad i izneveri.
- Strana 140.
- No ipak, Votsone, ne preostaje nam ništa drugo nego da pokušamo.
- Strana 140.
- Sporo sam mislio u ovoj stvari i nedostajala mi je ona mešavina smisla za stvarnost i maštu, ti bitni elementi mog poziva.
- Strana 141.
- Kad se ima na umu da je Šerlok Holms aktivno delovao dvadeset tri godine, te da mi je sedamnaest godina bilo dopušteno da sarađujem s njim i beležim ono što je radio, biće jasno da imam mnogo materijala na raspolaganju. Oduvek je problem u tome da se odabere, a ne da se nađe. Dug je niz godišnjaka koji ispunjavaju policu, a kutije su krcate dokumentima - savršen izvor za istraživača, ne samo kriminala, nego i društvenih i službenih skandala kasnog viktorijanskog doba. Što se tiče ovih poslednjih, mogu da izjavim da pisci pisama koji preklinju da se čast njihovih porodica ili ugled starih predaka ne dira, nemaju čega da se plaše. Diskrecija i jak osećaj profesionalne časti, koji su uvek krasili mog prijatelja, i dalje su na snazi pri izboru ovih sećanja, pa nijedno poverljivo saopštenje neće biti zloupotrebljeno. Ja, međutim, najoštrije osuđujem nedavno izvedene pokušaje da se ukradu i unište ovi papiri. Izvor ovih prestupa je poznat, i ako se oni ponove, imam ovlašćenje gospodina Holmsa da izjavim kako će cela priča koja se odnosi na političara, svetionik i dresiranog kormorana izneti pred javnost. Postoji barem jedan čitalac koji će ovo shvatiti.
Nije razumno pretpostaviti da je svaki od ovih slučajeva dao Holmsu priliku da pokaže onaj neobični dar instinkta i opservacije koji sam se trudio da istaknem u ovim uspomenama. Ponekad je morao da uloži dosta napora da bi ubrao plod, a ponekad mu je taj plod jednostavno pao u krilo. No najstrašnije ljudske tragedije često su bile uključene u slučajeve koji su mu pružali najmanje ličnih mogućnosti.- Dr. Votson, strana 7-8.
- Sirota devojko! - rekao je - Sirota devojko! Puteve sudbine zaista je teško razumeti. Ako ne postoji neka naknada na drugom svetu, onda je svet samo okrutna šala.
- Strana 17.
- - Vaš život nije vaše vlasništvo. Ne dižite ruku na sebe!
- Od kakve je koristi za bilo koga?
- Kako to možete reći? Primer bolesnika koji pati sam je po sebi najlepša pouka nestrpljivom svetu.- Strana 18.
- Tog jutra je Šerlok Holms bio u melanholičnom i filozofskom raspoloženju. Njegova živahna praktična narav bila je sklona takvim reakcijama.
- Jeste li ga videli? - upitao je.
- Mislite na onog starca koji je upravo izašao?
- Tačno.
- Da, sreo sam ga na vratima.
- Šta ste pomislili o njemu?
- Jadno, beskorisno, propalo stvorenje.
- Tačno, Votsone. Jadno i beskorisno. No nije li čitav život jadan i beskoristan? Nije li njegova priča svet u malom svih ljudi? Naprežemo se. Grabimo. A šta nam ostaje na kraju u rukama? Senka. Ili gore od senke: beda.
- Je li on jedan od vaših klijenata?
- Pa, mislim da bih ga mogao tako nazvati. Poslao ga je Jard. Baš kao što lekari ponekad pošalju svoje neizlečive bolesnike nadrilekaru. Smatraju da više ništa ne mogu da učine, te da, ma šta se dogodilo, pacijentu ne može biti gore nego što jeste.- Strana 21.
- - Vi znate onu čudnu četvrt, jednolične ulice od opeke, dosadna područja predgrađa. Upravo u njihovoj sredini kao ostrvce drevne kulture i lagodnosti stoji taj stari dom, okružen visokim, od sunca spaljenim zidom, išaran lišajima i pokriven mahovinom, od onih zidova...
- Prestanite s poezijom, Votsone - rekao je Holms hladno. - Primam k znanju da je zid bio visok i od cigle.- Strana 23.
- Naravno bio je razočaran što vi lično niste došli. "Teško sam mogao i da poverujem," rekao je "da bi tako beznačajna osoba kao što sam ja, posebno nakon mog finansijskog gubitka, mogla da privuče potpunu pažnju tako poznatog čoveka kao što je gospodin Šerlok Holms."
- Uverio sam ga u to da se pitanje finansija nije postavilo. "Ne, naravno, kod njega je reč o larpurlartizmu," kazao je, "no čak i s umetničke strane zločina možda bi on ovde našao nešto za proučavanje. A ljudska narav, doktore Votsone, ta crna njena nezahvalnost! Kad li sam ja to odbio ma koji od njenih zahteva? Je li ikad ikojoj ženi bilo tako ugađano? A onaj mladić, mogao mi je biti sin. Moja mu je kuća stajala na raspolaganju! A opet, vidite kako su me strašno izigrali! Kakvog li užasnog, užasnog sveta, doktore Votsone!"- Strana 24-25.
- Moram da vam priznam da slučaj koji mi se činio toliko apsurdno jednostavan da bi teško zavredio moju pažnju, ubrzano poprima posve drugačiji izgled. Istina je da, premda ste u svojoj misiji propustili sve što je od neke važnosti, ipak i one stvari koje su se same nametnule vašoj pažnji navode na misli.
- Šta sam propustio?
Nemojte se vređati, dragi mladiću. Znate da sam prilično nepristrasan. Niko drugi ne bi to bolje izveo. Neki verovatno ne tako dobro. Ali vi ste očito propustili važne tačke. Kakvo je mišljenje susedstva o ovom čoveku, Ejmebrliju i njegovoj ženi? To je svakako vrlo važno. Kakvo je o doktoru Ernestu? Je li on bio veseli Lotario, kako bi se to očekivalo? S vašim urođenim prednostima, Votsone, svaka je dama vaš pomoćnik i ortak. Šta je s devojkom s pošte ili sa ženom trgovca povrćem? Mogu da vas zamislim kako šapućete nežne budalaštine mladoj dami u "Plavom sidru", a u zamenu dobijate skupocene podatke. Sve ste ovo vi propustili.
- To se još uvek može učiniti.
- Već je učinjeno. Zahvaljujući telefonu i pomoći Jarda, obično mogu da dođem do bitnh elemenata a da ne izlazim iz sobe.- Strana 26-27.
- - U čemu je teškoća?
- U mojoj mašti, možda. No, ostavimo to, Votsone. Pobegnimo od ovog dosadnog svakidašnjeg sveta kroz sporedna vrata muzike. Večeras u Albert holu peva Karin, a mi još uvek imamo vremena da se obučemo, večeramo i uživamo.- Strana 27.
- Nema lakog rešenja, Džozaja Ejmberli. Stvari se moraju uraditi pristojno i po redu.
- Strana 31.
- Neregularnosti su, znate, ponekad korisne.
- Strana 31.
- Ejmberli je jači u šahu, znak, Votsone, spletkarske duše.
- Strana 32.
- Možda je bila komedija, a možda i tragedija. Zbog nje je jedan čovek izgubio pamet, ja sam prolio svoju krv, a treći će otići na robiju. Pa ipak, u svemu tome ima nečeg smešnog. Sami prosudite.
- Strana 39.
- Za mene su oglasi najomiljenije uporište, gde se pozicioniram kad hoću da se domognem neke priče, a takvog fazanskog petla nikad ne bih promašio.
- Strana 44.
- Volim da uspostavim lični kontakt s osobom s kojom se nalazim u poslovnom odnosu.
- Strana 47.
- Poznavanje neobičnih predmeta, ma kojoj vrsti oni pripadali, mogli bi da koriste mojoj profesiji, a vaša je soba pravo pravcato skladište takvih predmeta.
- Strana 50.
- - Jeste li povređeni, Votsone? Za ime božje, recite da niste!
Vredela je ova rana da bi se upoznala sva dubina ljubavi i odanosti koja se krila pod njegovom hladnom maskom. Svetle, odlučne oči začas mu potamneše, a usne počeše da mu podrhtavaju. Odjednom, i jedini put, uspeo sam letimično da osetim njegovo isto tako veliko srce kao što mu je bio i um. Ovo je za mene bilo najveće otkiće u mojoj dugogodišnjoj skromnoj, ali odanoj, službi.- Strana 55.
- Uvek se nađe po neki ludak. Svet bi bio dosadan bez njih.
- Strana 68.
- - Tražite svoj revolver, gos'n Holmse?
- Ne, nego bočicu parfema.
- Ama vi ste baš smešni, gos'n Holmse.
- Neće ti biti ni najmanje smešno, Stive, ako krenem za tobom.- Strana 70.
- Ja, istina, nisam zakon, ali se borim za pravdu koliko mi to moje slabe snage dopuštaju.
- Strana 78.
- Matilda Brigs nije bilo ime neke mlade žene, Votsone - reče Holms glasom u kojem kao da je zadrhtao prizvuk sećanja. - To je bio brod s divovskim pacovom iz Sumatre, događaj koji je još i danas svetu nerazumljiv.
- Strana 86.
- - Koješta, Votsone, gluposti! Kakve veze mi imamo s mrtvacima koji hodaju naokolo, a u svojim grobovima se mogu smiriti jedino ako ih probodemo glogovim kolcem kroz srce? To je čisto ludilo.
- Strana 86.
- Ova agencija se čvrsto drži zemlje i takva mora da ostane. Svet je dovoljno velik za sve. Nama nisu potrebne nikakve utvare.
- Strana 86-87.
- Nikako da vam odredim vrednost, Votsone - reče on. - Vi još uvek krijete u sebi neke neispitane mogućnosti.
- Strana 90.
- Ne smemo da dozvolimo da ovu agenciju zamišlja kao dom za maloumne.
- Strana 90.
- Ponekad nas nužda natera da stvaramo zaključke, a zatim čekamo da ih vreme, ili potpunije poznavanje stvari, potvrdi ili odbaci. To je loša navika, gospodine Ferguson, ali čovečija priroda je slaba. Bojim se da je ovaj vaš stari prijatelj imao preterano dobro mišljenje o naučnim metodama koje primenjujem.
- Strana 93.
- Ovo je bio slučaj za logično izvođenje zaključaka, ali kad je zaključak, tačku po tačku, najpre bio potvrđen dovoljnim brojem odvojenih događaja, tad je ono pretpostavljeno postalo stvarnost i sad možemo pouzdano da tvrdimo da je takav misaoni sled postigao svoj cilj. Bio sam načisto s onim što se dogodilo ovde još pre nego što smo napustili ulicu Bejker; preostalo je samo da osmotrim i potražim podatke za potvrdu svoje pretpostavke.
- Strana 99-100.
- Duboke su to vode, gospodine Mejsone, duboke i prilično prljave.
- Strana 115.
- Ser Robert je čovek časnog reda, ali se ponekad i među orlovima naiđe na lešinare.
- Strana 118.
- Psi nikad ne greše.
- Strana 119.
Misatribucija
[уреди]- Elementarno, dragi moj Votsone.
- U pričama Konana Dojla, Holms je često tvrdio da su njegovi logički zaključci "elementarni", time što ih je smatrao jednostavnim i očiglednim. Međutim, kompletna fraza "Elementarno, dragi moj Votsone" se ne pojavljuje ni u jednoj od šezdeset priča Konana Dojla. Početak Grbavca (1893) je najpribližniji deo u kojoj se "Elementarno" i "dragi moj Votsone" pojavljuju ali su dve fraze odvojene pasusom - i u obrnutom su redosledu. Kasnije se fraza pojavljuje na samom kraju filma Povratak Šerloka Holmsa iz 1929. godine, inače prvom zvučnom filmu o Šerloku Holmsu. Takođe se pojavljuje u filmu Trijumf Šerloka Holmsa iz 1935. godine zasnovanom na romanu Dolina straha.
Linkovi
[уреди]- The Sherlock Holmes Museum
- The Quotable Sherlock Holmes
- The Original Stories
- Sherlock Holmes stories
- The Complete Sherlock Holmes, Illustrated
- Sherlock Holmes International
- Sherlock Sez
- The Chronicles of Sir Arthur Conan Doyle
- Arthur Conan Doyle Literary Estate
- Arthur Conan Doyle Society
- Sherlock Holmes Public Library
- The Adventures of Sherlock Holmes quotes
- The Return of Sherlock Holmes quotes
Izvor
[уреди]- Brojevi strana za citate iz knjige Crvena nit su iz knjige Crvena nit (2008) ISBN 978-86-86667-24-3
- Brojevi strana za citate iz knjige Znak četvorice su iz knjige Znak četvorice (2008) ISBN 978-86-86667-25-0
- Brojevi strana za citate iz priče Skandal u Češkoj su iz knjige Skandal u Češkoj (2008) ISBN 978-86-86667-26-7
- Brojevi strana za citate iz priče Liga riđokosih su iz knjige Skandal u Češkoj (2008) ISBN 978-86-86667-26-7
- Brojevi strana za citate iz priče Pet semenki narandže su iz knjige Skandal u Češkoj (2008) ISBN 978-86-86667-26-7
- Brojevi strana za citate iz priče Čovek sa iskrivljenom usnom su iz knjige Skandal u Češkoj (2008) ISBN 978-86-86667-26-7
- Brojevi strana za citate iz priče Plavi granat su iz knjige Plavi granat (2008) ISBN 978-86-86667-27-4
- Brojevi strana za citate iz priče Pegasta traka su iz knjige Plavi granat (2008) ISBN 978-86-86667-27-4
- Brojevi strana za citate iz priče Inženjerov palac su iz knjige Plavi granat (2008) ISBN 978-86-86667-27-4
- Brojevi strana za citate iz priče Plemeniti neženja su iz knjige Plavi granat (2008) ISBN 978-86-86667-27-4
- Brojevi strana za citate iz priče Dijadema od berila su iz knjige Plavi granat (2008) ISBN 978-86-86667-27-4
- Brojevi strana za citate iz priče Bakarne bukve su iz knjige Plavi granat (2008) ISBN 978-86-86667-27-4
- Brojevi strana za citate iz priče Srebrna zvezda su iz knjige Srebrna zvezda (2008) ISBN 978-86-86667-28-1
- Brojevi strana za citate iz priče Žuto lice su iz knjige Srebrna zvezda (2008) ISBN 978-86-86667-28-1
- Brojevi strana za citate iz priče Pomorski ugovor su iz knjige Srebrna zvezda (2008) ISBN 978-86-86667-28-1
- Brojevi strana za citate iz priče Glorija Skot su iz knjige Srebrna zvezda (2008) ISBN 978-86-86667-28-1
- Brojevi strana za citate iz priče Ritual porodice Masgrejv su iz knjige Srebrna zvezda (2008) ISBN 978-86-86667-28-1
- Brojevi strana za citate iz priče Rejgejtska vlastela su iz knjige Stalni pacijent (2008) ISBN 978-86-86667-29-8
- Brojevi strana za citate iz priče Grbavac su iz knjige Stalni pacijent (2008) ISBN 978-86-86667-29-8
- Brojevi strana za citate iz priče Stalni pacijent su iz knjige Stalni pacijent (2008) ISBN 978-86-86667-29-8
- Brojevi strana za citate iz priče Prevodilac s grčkog su iz knjige Stalni pacijent (2008) ISBN 978-86-86667-29-8
- Brojevi strana za citate iz priče Posrednikov pisar su iz knjige Stalni pacijent (2008) ISBN 978-86-86667-29-8
- Brojevi strana za citate iz priče Poslednji problem su iz knjige Stalni pacijent (2008) ISBN 978-86-86667-29-8
- Brojevi strana za citate iz priče Nenastanjena kuća su iz knjige Likovi plesača (2008) ISBN 978-86-86667-30-4
- Brojevi strana za citate iz priče Preduzetnik iz Norvuda su iz knjige Likovi plesača (2008) ISBN 978-86-86667-30-4
- Brojevi strana za citate iz priče Likovi plesača su iz knjige Likovi plesača (2008) ISBN 978-86-86667-30-4
- Brojevi strana za citate iz priče Usamljeni biciklista su iz knjige Likovi plesača (2008) ISBN 978-86-86667-30-4
- Brojevi strana za citate iz priče Samostanska škola su iz knjige Likovi plesača (2008) ISBN 978-86-86667-30-4
- Brojevi strana za citate iz priče Crni Petar su iz knjige Likovi plesača (2008) ISBN 978-86-86667-30-4
- Brojevi strana za citate iz priče Čarls Avgust Milverton su iz knjige Šest Napoleona (2008) ISBN 978-86-86667-31-1
- Brojevi strana za citate iz priče Šest Napoleona su iz knjige Šest Napoleona (2008) ISBN 978-86-86667-31-1
- Brojevi strana za citate iz priče Tri studenta su iz knjige Šest Napoleona (2008) ISBN 978-86-86667-31-1
- Brojevi strana za citate iz priče Zlatni cviker su iz knjige Šest Napoleona (2008) ISBN 978-86-86667-31-1
- Brojevi strana za citate iz priče Nestali mladić su iz knjige Šest Napoleona (2008) ISBN 978-86-86667-31-1
- Brojevi strana za citate iz priče Ubistvo u dvorcu su iz knjige Šest Napoleona (2008) ISBN 978-86-86667-31-1
- Brojevi strana za citate iz priče Druga mrlja su iz knjige Šest Napoleona (2008) ISBN 978-86-86667-31-1
- Brojevi strana za citate iz knjige Dolina straha su iz knjige Dolina straha (2008) ISBN 978-86-86667-32-8
- Brojevi strana za citate iz priče Događaj u kući Vistarija su iz knjige Njegov poslednji podvig (2008) ISBN 978-86-86667-35-9
- Brojevi strana za citate iz priče Brus-Partingtonovi planovi su iz knjige Njegov poslednji podvig (2008) ISBN 978-86-86667-35-9
- Brojevi strana za citate iz priče Nestanak Ledi Frensis Karfaks su iz knjige Njegov poslednji podvig (2008) ISBN 978-86-86667-35-9
- Brojevi strana za citate iz priče Đavolovo stopalo su iz knjige Njegov poslednji podvig (2008) ISBN 978-86-86667-35-9
- Brojevi strana za citate iz priče Crveni krug su iz knjige Njegov poslednji podvig (2008) ISBN 978-86-86667-35-9
- Brojevi strana za citate iz priče Kutija od kartona su iz knjige Njegov poslednji podvig (2008) ISBN 978-86-86667-35-9
- Brojevi strana za citate iz priče Umirući detektiv su iz knjige Njegov poslednji podvig (2008) ISBN 978-86-86667-35-9
- Brojevi strana za citate iz priče Njegov poslednji podvig su iz knjige Njegov poslednji podvig (2008) ISBN 978-86-86667-35-9
- Brojevi strana za citate iz priče Čovek koji ide četvoronoške su iz knjige Čovek koji ide četvoronoške (2008) ISBN 978-86-86667-33-5
- Brojevi strana za citate iz priče Čuveni klijent su iz knjige Čovek koji ide četvoronoške (2008) ISBN 978-86-86667-33-5
- Brojevi strana za citate iz priče Izbeljeni vojnik su iz knjige Čovek koji ide četvoronoške (2008) ISBN 978-86-86667-33-5
- Brojevi strana za citate iz priče Lavlja griva su iz knjige Čovek koji ide četvoronoške (2008) ISBN 978-86-86667-33-5
- Brojevi strana za citate iz priče Mazarenov dragulj su iz knjige Čovek koji ide četvoronoške (2008) ISBN 978-86-86667-33-5
- Brojevi strana za citate iz priče Most kod jezera Tor su iz knjige Čovek koji ide četvoronoške (2008) ISBN 978-86-86667-33-5
- Brojevi strana za citate iz priče Slučaj stanarke pod velom su iz knjige Vampir iz Saseksa (2008) ISBN 978-86-86667-34-2
- Brojevi strana za citate iz priče Slučaj trgovca bojom su iz knjige Vampir iz Saseksa (2008) ISBN 978-86-86667-34-2
- Brojevi strana za citate iz priče Tri Garideba su iz knjige Vampir iz Saseksa (2008) ISBN 978-86-86667-34-2
- Brojevi strana za citate iz priče Tri zabata su iz knjige Vampir iz Saseksa (2008) ISBN 978-86-86667-34-2
- Brojevi strana za citate iz priče Vampir iz Saseksa su iz knjige Vampir iz Saseksa (2008) ISBN 978-86-86667-34-2
- Brojevi strana za citate iz priče Zamak Šoškomb su iz knjige Vampir iz Saseksa (2008) ISBN 978-86-86667-34-2