Коран глава 8
| ← | КОРАН | → |
Дато у Медини. — 76 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.
1. Они ће те питати о плијену. Одговори им: Плијен припада Богу и његову посланику. Бојте се Господа. Старајте се да измирите између себе своје распре и, ако сте вјерни, покоравајте се Богу и његову посланику.
2. Истинито вјерују они којих се срца страхом испуне кад се прослови име Божје, којих вјера расте при сваком читању његовијех учењâ, који своје уздање полажу само у својега Господа;
3. Који врше молитву и чине милостињу од добара која им ми дајемо.
4. Ти су право вјерујући; они ће заузети степене (саобразно њиховијем дјелима) покрај Господа својега; њима ће пасти у дио опроштење Господа и племенито издржавање.
5. Спомени се часа кад ти Бог нареди да изиђеш из својега станишта ради проповиједања истине, и кад један дио вјерујућих иђаше преко воље за тобом;
6. Кад се с тобом стадоше препирати о истини која се већ бијаше јасно појавила; они преко воље иђаху за тобом, као да их воде на смрт, као да је гледају својим очима.
7. Господ вам бијаше обећао да ће једна од двије војске бити вама предана; ви жељасте да то не буде. Господ је ипак хтио освједочити истину својих ријечи, и невјернике поразити до пошљедњега,
8. Да установи истину и уништи лаж, па ма се кривци на то и срдили.
9. Кад ви у Превишњега запросите помоћ, он вас услиша. Ја ћу вас подупријети, рече он, са десет тисућа анђела који ће без пријекида долазити један за другим.
10. Он вам даје то обећање, да би у ваша срца улио радост и поуздање. Свака помоћ произлази од Бога, јер је он моћан и мудар.
11. Спомените се онога тренутка у који вас а знак безбједности од његове стране, он заву у сан; у који он с неба спусти воду да вас очисти, да уклони од вас проклетињу Сотонину, да уједини ваша срца са вјером и учврсти ваше кораке.
12. Он анђелима тада рече: Ја ћу бити с вама. Идите да учврстите вјерне. Ја ћу врћи страх у срца невјернијех. А ви их ударите по потиљцима и по њиховима прстâ.
13. Они су се одијелили од Бога и од његовога посланика. Који год се одијели од Бога и од његовога апостола, тому ће Бог показати колико је он страховит у својим казнама.
14. Таква је ваша награда, трпите је; ватра је приготовљена за невјернике.
15. О вјерни! кад сусретнете непријатељску војску гдје иде у поретку, немојте побјећи.
16. Који год окрене плећа на дан боја, осим ако то учини зато да понови напад, или да се у ред стави, биће обасут гњевом Божјим. Такво ће бити његово станиште; да ужасна станишта!
17. Не убијате их ви него Бог. Кад бациш хитац, ти га нијеси бацио, него је Бог, да би вјерне окушао лијепијем окушањем; јер Бог чује и зна све.
18. Бог то ради, зато што он развргава лукавства невјернијех.
19. О невјерни! ви сте жељели побједу, а побједа се окренула противу вас. Ако ви први престанете ударати на нас, то ће вам бити много корисније. Ако се поново вратите, и ми ћемо се такође поново вратити. Ваш велики број ништа вам неће послужити, јер је Бог са вјернијем.
20. О вјерни! слушајте Бога и његовог апостола; немојте се никада удаљавати од њих. Ви сте то чули.
21. Немојте бити налик на оне који говоре: Ми вас слушамо, а не слушају.
22. Најгоре су животиње земаљске, код Бога, глухи и нијеми који ништа не чују.
23. Да је Бог знао за какво добро у њима, он би им дао слух; али, да га имају, они би се одвраћали и удаљавали од Бога.
24. О вјерни! одговорите на позив Божји и пророков кад вас он позове к оном што вам даје живот, и знајте да се Бог увлачи између човјека и његова срца, и да ћете једнога дана бити скупљени около њега.
25. Страшите се искушења: неправедни неће бити једини којих ће се оно дотаћи, и знајте да је Бог страховит у својим казнама.
26. Спомените се да се ви, слаби и малобројни, бојасте да не будете искоријењени од ваших непријатеља; али Бог вам је дао уточиште, он вас је заклањао својом помоћу, и побринуо се за ваше уживљење. Можда ћете му указати благодарност.
27. О вјерни! не варајте Бога и пророка. Не уносите пријевару у своје обвезе, почем сте ви обавјештени.
28. Помислите да су ваша богатства и ваша дјеца повод искушењу, и да је награда коју вам Бог припрема величанствена.
29. О вјерни! ако се узбојите Бога, он ће вас одлучити од злијех; он ће очистити ваше погрјешке, он ће вам их опростити, јер је он великодушни раздавалац милости.
30. Кад невјерници замку плетијаху за тебе, о Мухамеде! кад те они хотијаху ухватити, убити или прогнати, Бог са своје стране запе њима замку, и заиста, Бог је вјештији у плетењу замака.
31. Кад им се прочитавају наша учења, они говоре: Ми смо их већ чули. Ми бисмо их могли дати истоветнијех. То су само старинске бајке.
32. Кад они говоре: Боже! ако је Коран доиста истина, спусти с неба на наше главе камениту кишу; учини да осјетимо жестоку казну.
33. Знај да их Бог не кажњава док год си ти међу њима. Он их не кажњава ни докле они просе његово опроштење.
34. Али Бога неће ништа спријечити да их не казни кад они вјерне уклоне од светога дома у Меки, и ако они нијесу његови чувари; јер су чувари дома они који се боје Бога; већи дио њих не знају то.
35. Њихова молитва у светом дому бијаше само звиждање и пљескање рукама. Они ће чути ове ријечи: Окусите казну за вашу безбожност.
36. Невјерници троше своја богатства на одвраћање других од пута Божјега; они ће их сва истрошити. Горко кајање биће пошљедица тому, и они ће бити побјеђени.
37. Невјерници ће бити скупљени у паклу.
38. Бог ће зле одлучити од добријех; он ће зле наслагати једне на друге, од њих ће начинити сноп и бациће га у паклену ватру. То ће зли тада погинути.
39. Реци невјерницима да ће им Бог, ако једном учине крај својим безбожностима, опростити прошлост; али, ако поново падну у безбожност, они имају пред собом примјер пређашњих народа.
40. Ратујте противу њих дотле док у њима не буде више искушења и док не буде другог богослужења осим богослужења Богу јединому; ако они крај учине својим безбожностима, заиста Бог види све.
41. Ако окрену леђа, знајте да је Бог ваш заштитник: какав покровитељ и какав заштитник!
42. Знајте да, кад добијете плијен, пети дио од њега припада Богу, пророку, родбини, сирочади, убогим и пуницима; ако вјерујете у Бога, у оно што ми нашему слузи открисмо на дан разликовања, на дан у који се сусретоше двије војске. Бог је свемогућан.
43. Спомените се онога дана у који ви бијасте утаборени на најближем пролазу, а ваши непријатељи на најдаљем пролазу долине, а караван бијаше ниже. Да се узајамно обвезасте, ви обвезе не бисте испунили, поплашени множином непријатеља; али ви се ту нађосте скупљени као случајно, да би Бог извршио дјело одлучено у његовијем судбинама;
44. Да би онај, који требаше да погине, погинуо по очевидном знаку с неба, а да онај који требаше да надживи, живи по истом знаку. Бог зна и чује све.
45. Спомени се ти, о Мухамеде! да Бог теби у сну показа малобројну непријатељску војску. Да је он теби показао јачу, ви бисте сви били изгубили смјелост, и били бисте тијем поводом заметнули распре; он је хтио да вас сачува од тога. Он зна што скрива срце човјеково.
46. Кад се ви обријесте пред лицем непријатељâ, Бог их вашим очима показа у малом броју; он у вашим очима смањи њихов број, да би извршио дјело прописано његовом судбином.
47. О вјерни! кад сте пред оружаном војском, будите непоколебљиви, и непрестано понављајте име Господње. Ви ћете бити благословени.
48. Покоравајте се Богу и пророку; немојте заметати распре, јер би оне ослабиле вашу храброст и одузеле би вам успјех. Будите постојани, јер је Бог са постојанијем.
49. Немојте бити као они (Мечани) који, хвалишући се и величајући се, изиђоше из својих домова да људе одврате од пута Божјега. Он види њихова дјелања.
50. Ђаво им бијаше већ припремио дјелања њихова, и рече им: Данас сте ви непобједљиви; ја сам ваш помоћник. Али кад се двије војске приближише једна другој, он им окрену леђа говорећи: Ја се у то не мијешам; јер видим што ви не видите; ја се бојим Бога којега су казне страховите.
51. Лицемјери и они којих је срце отровано болешћу говораху тада, говорећи о право вјерујућима, о вама: Њихово вјеровање засјењује их. Али онај који своје надање полаже у Бога, тај зна да је он моћан и мудар.
52. Да страховита призора кад анђели одузимљу живот невјерницима! Они их бију по образима, и по слабинама, и довикују им: Идите да окусите ватрену казну.
53. Та је мука дјело ваших рука, јер Бог није угњетач својих слугâ.
54. Њихова судбина налик је на судбину Фараоновијех људи и невјернијех који су били прије њих. Бог их уништава ради њиховијех пакости. Он је силан и страховит у својим казнама.
55. То је зато што Бог не мијења доброчинства којима он људе обасипље, докле год они не изопаче срца своја. Он види и чује све.
56. Њихова судбина налике је на судбину Фараоновијех људи и онијех који су, прије њих, лажима називали Божја знамења. Ми смо их уништили за њихове гријехове, и подавили смо људе Фараонове; то бијаху безбожници.
57. Од земаљских животиња, најгори су пред Богом они који су неблагодарни, који не вјерују;
58. Они с којима си ти учинио погодбу и који је прекршују сваког часа, и који се не боје Бога.
59. Ако ти испадне за руком да их ухватиш у вријеме рата, растјерај, призором њихова мучења, оне који пођоше за њима, да би могли о том размишљати.
60. Ако ухватиш какву издају од стране неког племена, врати му равном мјером: Бог не љуби издајнике.
61. Не вјеруј да ће невјерници одољети, јер они не могу ослабити силу Божју.
62. Дигните, дакле, на оружје све силе којим располажете и јаку коњаничку војску, да тијем заплашите непријатеље Божје и своје, и још друге које ви не знате. а које Бог зна. Све што будете потрошили на путу Божјем биће вам плаћено, и нећете бити оштећени.
63. Ако се они склоне на мир, и ти ћеш се такоће постарати о њему, и ти ћеш положити своју наду на Бога; јер он чује и зна све.
64. Ако те они изневјере, Бог ће ти помоћи; он је теби помогао својом помоћу и помоћу вјернијех. Он је ујединио њихова срца. Да си ти потрошио сва земаљска богатства, ти то не би могао учинити. Али Бог их је ујединио, јер је он моћан и мудар.
65. О пророче! доста ти је Бог и вјерни који иду за тобом.
66. О пророче! тјерај вјерне на борбу. Њих двадесет чврстијех људи обориће двије стотине невјерника. Стотина ће потиснути тисућу невјерника, јер невјерници ре разумију ништа.
67. Ето како Бог вама олакшава ваш труд; он зна колико сте ви слаби. Вас стотина чврстијех људи побједиће двије стотине непријатеља, а тисућа одољеће двијема тисућама са допуштењем Божјим, који је са чврстијем људима.
68. Пророцима не бијаше никада дато да заплијене робова, док не учинише великих покоља на земљи. Ви желите блага овога свијета, а Бог хоће да вам даде блага другога свијета. Он је моћан и мудар.
69. Да није било пређашњега допуштења Божјега, ви бисте били ужасном казном покајали оно што сте узели.
70. Храните се допуштенијем добрима која отесте непријатељима, и бојте се Господа. Он је благ и милосрдан.
71. О пророче! реци сужњима који су у вашим рукама: Ако Бог види правичности у вашим срцима, он ће вам дати богатства драгоценија но што су она која су вам отета, и опростиће вам, јер је он благ и милосрдан.
72. Али ако они (сужњи) буду хтјели бити вјероломни; а они су већ вјероломни били спрам Бога; ти знаш да их је теби Бог предао, а Бог је знајућ и мудар.
73. Вјерни који буду оставили своја огњишта да са својим добрима и чељадима војују на путу Божјем, они који су пророку дали уточишта и помагали му у његовијем радовима, биће сматрани као рођаци једни других. Они који су вјеровали, али који се нијесу преселили, неће бити убројени у сродство ваше, докле год и они не оставе своја огњишта. Али ако они запросе вашу потпору вјере ради, ви ћете им је дати, осим ако би то било противу онијех који су ваши савезници. Превишњи види ваша дјела.
74. Невјерници се узајамно потпомажу. Ако ви не узрадите тако исто, неред и велике биједе обузеће домовину.
75. Они који су вјеровали и оставили своја огњишта да се бију на путу Божјем. они који су пророку дали уточишта и помагали му, ти су истински вјерни. Опроштење Божје и племенита доброчинства припадају њима по праву.
76. Они који су вјеровали, а послије се иселише, и који се боре на путу Божјем, чине дио ваше општине. Али људи уједињени крвнијем свезама ближе су једни другима: Ето то је написано у књизи Божјој, а Бог зна све ствари.