Пређи на садржај

жут

жут

жут (српски, lat. žut)

[уреди]

Категорије: одр. вид.бот. бот. зоол. бот. зоол. зоол. зоол. зоол.бот. бот. зоол. бот. зоол. зоол. зоол. зоол.бот. бот. зоол. бот. зоол. зоол. зоол. зоол.


Облици:

  1. -о, жу́та, жу̑ти, -а, жу́то [1]
  2. жу̑та, ба̀на̄тска, пче̏ла [1]

Значења:

  1. Раса пчела. [2] Јарак Сомбор Бачко Петрово Село Бачко Градиште Кикинда Алибунар Дупљаја[1]
  2. Глина, иловача. [1]
  3. Врста маларије febris flava. Ђурђево[1]
  4. Свечана запрежна кола на два точка, чезе. [1]
  5. Исто. Црвена Црква[1]
  6. Раса пчела. [1]
  7. Хлеб, погача од кукурузног брашна. [3] Сенпетер[1]
  8. Мед жуте боје. [1]
  9. Сорта пасуља. [1]
  10. Исто. [1]
  11. Шећер жуте боје. [1]
  12. Тесто са медом. [1]
  13. Врста врбе Salix alba. [4] Ердевик[1]
  14. Као део ботаничких и зоолошких назива. [1]
  15. Caragana. Бачинци Сусек Свилош Тараш[1]
  16. Врста караша. [1]
  17. Cucurbita melopepo. Суботица Сомбор[1]
  18. Ardeola ralloides. [5] Ковиљ[1]
  19. Врста птице. [1]
  20. Врста сома. [1]
  21. Исто. Ловра[1]
  22. Који је пожутео од болести, исцрпљености. [1]

Примери:

  1. А на̀ нама но̏во оде́ло и но̏ве жу̑те чи̏зме. Мартонош [1]
  2. Обуко се у жуто ко Вла. [6] Црвена Црква Дероње Ђурђево Итебеј Фаркаждин Сакуле Ловра [1]
  3. Та̀ко̄ [ј]е би́ло не̏што: ни жу́то ни ро́зло, а као по пе́ску она̀ко ва́рница сѝјала. Ђала [1]
  4. Дро̏пља — као ћу̑рка, ве̏лика, де̏вет ки̑ла, де̏сет ки̑ла (спо̏ро лѐту, те́шке; ви̏ше жу́те) — је̑ се, ко̏ље̄ се. [7] Ново Милошево [1]# Подови су оста ли „земљани” и они су недељно једном под мазивани жутом глином. Сомбор [1]# Жу̑та зѐмља — ту̑ ни̏шта не ро̀ди. [2] [8] [9] Каћ Пећинци Светозар Милетић Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Ковиљ Тител Велико Средиште Вршац Дупљаја [1]# Попут оглоданих црних костура дотрајавали су у њима фијакери и каруце, „жута кола” или чезе. [10] Суботица [1]# Жу̑те сло̀веначке пче̏ле се ма̏ње ро̀је̄. [2] Вашица Гардиновци [1]# Жу̑ти ме̑д бу̏де од су̀нцокре̄та. [2] Банатско Аранђелово Јамена Јарак Нови Карловци Жедник Бачко Градиште Мошорин Гардиновци Кикинда Башаид [1]# Од сво̏г је̏ла ја̑ на̑јво̀лијем жу̑та пасу́ља. [8] [11] Чуруг Надаљ Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител [1]# Би̏о је не̏кад и жу̑ти шѐћер. Буђановци Каћ [1]# Па долази бандар, караш, златни караш, јел имамо жути караш, имамо златни караш. [12] [5] Елемир Ковиљ Футог [1]# О̀во је ко̀ва̄ч смо зва́ли. Жу̑ти ко̑с то̏ је би̏о. Дероње [1]# Ови [сомови] који су жути, бели — ти су мирнији, а црни, тај је некако жући, онако бешњи. [12] Сремска Митровица [1]# Ја̏ са̏в жу̑т, бо̏лестан, бо̑лан, пре̏болан. Војка [1]


Изрази:

  1. ˜ ко дуња Јасеново [1]
  2. ˜ ко лимун Кикинда Сакуле Јасеново Црвена Црква [1]
  3. ˜ ко восак Јасеново Ловра [1]
  4. нагрѐбати кожу̑ти Мокрин [1]
  5. награбусити кожути мачак Черевић [1]
  6. најѐбати кожути ("Ако је чу̏ла да сам би̏о у Зрѐњанин с Ви́дом, а о̀на вештѝчара Де́са ће да тр̀чи да јој ка̑же, о̏нак сам на̏јебо ко жу̑ти"). Иланџа Шурјан Бока Неузина [1]
  7. Жути жутују, а румени путују ("болешљиви живе дуже него здрави"). [1]
  8. ˜ ко дукат. — О̏н бу̏де жу̑т ко ду̀кат ("О̏н бу̏де жу̑т ко ду̀кат"). Бешка Црвена Црква [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  4. ↑ Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  5. ↑ 5,0 5,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  7. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  8. ↑ 8,0 8,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  9. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 20.
  10. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 83.
  11. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 55.
  12. ↑ 12,0 12,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=жут&oldid=489025”