Conflicte serbo-magiar de ca. 960

Conflicte serbo-magiar
Invasions hongareses d'Europa
	; Il·lustració de Časlav essent llançat al Sava pels magiars
Tipus	batalla
Data	Ca. 960
Bàndols
Principat de Sèrbia	Tribus magiars
Comandants
Časlav †	Kisa †

Segons la dubtosa^[1] Crònica del sacerdot de Duklja, un líder magiar anomenat Kisa (serbi: Kiš) liderà una invasió de Bòsnia, on fou decisivament derrotat per Časlav, el príncep de Sèrbia (r. 927–960), en algun lloc prop del riu Drina. La vídua de Kisa demanà al líder magiar que li donés una altra armada per venjar la seva mort. Amb un «nombre desconegut» de tropes, la vídua cercà Časlav i el trobà en algun lloc de Sírmia. A la nit, els magiars atacaren els serbis i capturaren Časlav i tots els seus familiars mascles. Sota les ordres de la vídua, a tots se'ls lligaren les mans i els peus i foren llançats al riu Sava. Vladimir Ćorović data aquest esdeveniment aproximadament al 960.

Referències

↑ Slovo. 47-49, 1999, p. 22. «... of Dioclea (or in Croatian Ljetopis Popa Dukljanina), a text of somewhat dubious value as a historical source»

Bibliografia

Летопис Попа Дукљанина (Chronicle of the Priest of Duklja). Београд-Загреб: Српска краљевска академија, 1928.
Кунчер, Драгана. Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог, 2009.
Живковић, Тибор. Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог, 2009.
Ćorović, Vladimir. «Srbi između Vizantije, Hrvatske i Bugarske». A: Istorija srpskog naroda. Internet. Belgrade: Ars Libri, 2001. «Srbe i Hrvate od početka X veka često i surovo napadaju Mađari, bilo da na njih udaraju neposredno, bilo da preko njihova područja prodiru u tuđe oblasti. Poslednje godine vlade cara Konstantina, 959., o Vaskrsu, oni prodiru duboko u Vizantiju, do blizu same prestonice. U tim napadajima nije, verovatno, bila pošteđena ni Srbija. U Dukljanskoj Hronici ima poduža priča o tom, kako je Časlav došao u sukob s Mađarima i poginuo od njih. Neki vođa mađarski, Kiš, upao je s vojskom u Bosnu i plenio je. Časlav požuri sa svojim četama proti njega. Stiže ga negde kod Drine i potpuno ga potuče; sam Kiš pogibe u toj borbi. Njegova udovica pođe poglavici mađarskom s molbom, da joj da novu vojsku, da bi osvetila muža. Sa "nebrojenom vojskom", priča hronika, pošla je ona protiv Časlava. Zatekla ga je negde u Sremu. Po noći, iznenada, napali su Mađari na Srbe, potukli ih i uhvatili i samog Časlava i svu njegovu mušku rodbinu. Po naredbi Kišove udovice, vezali su im noge i ruke i pobacali ih sve u Savu. To je bilo negde oko 960. god.»

[1] Slovo. 47-49, 1999, p. 22. «... of Dioclea (or in Croatian Ljetopis Popa Dukljanina), a text of somewhat dubious value as a historical source»

[1]