Прејди на содржината

Технециумска ѕвезда

Од Википедија — слободната енциклопедија

Технециумска ѕвездаѕвезда чиј спектар содржи впивни линии на лесниот радиоактивен метал технециум. Најстабилниот изотоп на технециумот е 97Tc со полураспад од 4,21 милиони години, што е прекратко за да биде материјал од пред настанокот на ѕвездата. Затоа, пронаоѓањето на технециум во ѕвездените спектри во 1952 г. дало непобитен доказ за нуклеосинтезата во ѕвездите.[1] Еден краен случај е ѕвездата R Близнаци.[1]

Ѕвездите кои содржат технециум се ѕвезди на асимптотската гранка на џинови (АГЏ) кои се налик на црвени џинови, но со малку поголема сјајност, и кои согоруваат водород во внатрешната обвивка. Припадниците на оваа ѕвездена класа се префрлаат на согорување на хелиумот во обвивката со интервал од 100.000 години — процес наречен „зацрпување“. Технециумските ѕвезди им припаѓаат на класите M, MS, S, SC и C-N. Најчесто тие се променливи ѕвезди од долгопериодични типови.

Современите истражувања полажуваат дека технециумот во АГЏ-ѕвездите се јавува по извесен развој и дека значаен број од овие ѕвезди не го покажуваат во нивние спектри.[2] Присуството на технециум е поврзано со „третото зацрпување“ во историјата на ѕвездите. Помеѓу топлинските пулсирања на овие ГЦЏ-ѕвезди, тешките елементи се образуваат во подрачјето помеѓу обвивките што согоруваат водород и хелиум по пат на бавниот процес на електронски зафат — s-процесот. Потоа материјалот се издига на површина со длабоко струење.[3] 99Tc, изотоп со полураспад од само 200.000 години, се произведува го АГЏ-ѕвезди и излегува на површината во текот на топлинските пулсирања. Неговото присуство е сигурен показател дека се случило трето зацрпување.[4]

Поврзано

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 S. Paul W. Merrill (1952). „Spectroscopic Observations of Stars of Class S“. The Astrophysical Journal. 116: 21. Bibcode:1952ApJ...116...21M. doi:10.1086/145589.
  2. T. Lebzelter; J. Hron. (2003). „Technetium and the third зацрпување in AGB stars. I. Field stars“. Astronomy & Astrophysics. 411 (3): 533–542. arXiv:astro-ph/0310018v1. Bibcode:2003A&A...411..533L. doi:10.1051/0004-6361:20031458. S2CID 18879265. Занемарен непознатиот параметар |name-list-style= (help)
  3. Uttenthaler, S.; и др. (февруари 2007). „Technetium and the third dredge up in AGB stars. II. Bulge stars“. Astronomy and Astrophysics. 463 (1): 251–259. arXiv:astro-ph/0610500. Bibcode:2007A&A...463..251U. doi:10.1051/0004-6361:20065463.
  4. Lebzelter, T.; Hron, J. (2003). „Technetium and the third dredge up in AGB stars. I. Field stars“. Astronomy and Astrophysics. 411 (3): 533–542. arXiv:astro-ph/0310018. Bibcode:2003A&A...411..533L. doi:10.1051/0004-6361:20031458. S2CID 18879265.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]