Girocens
Vilatge d'Occitània |
Girocens
Giroussens | ||
---|---|---|
La comuna de Girocens. | ||
| ||
| ||
Geografia fisica | ||
Coordenadas | 43° 45′ 47″ N, 1° 46′ 37″ E | |
Superfícia | 41,67 km² | |
Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
272 m 190 m 95 m | |
Geografia politica | ||
País | Lengadòc | |
Estat | França | |
Region 76 |
Occitània | |
Departament 81 |
Tarn | |
Arrondiment 812 |
Castras | |
Canton 8117 |
La Vaur | |
Intercom 248100471 |
Galhac Graulhet Aglomeracion | |
Cònsol | Gilles Turlan (2020-2026) | |
Geografia umana | ||
Populacion Populacion totala (2018) |
1 478 ab. 1 513 ab. | |
Densitat | 34,8 ab./km² | |
Autras informacions | ||
Còde postal | 81500 | |
Còde INSEE | 81104 |
Girocens (Giroussens en francés) es una comuna lengadociana situada dins lo departament de Tarn e la region d'Occitània, ancianament de Miègjorn-Pirenèus. La comuna es reputada per sa produccion de tèrra cuècha pintada e vernissada al plomb.
Geografia
[modificar | Modificar lo còdi]Lo vilatge es situat sus un puèg en dessús del val d'Agot entre La Vaur, Graulhet e Sant Somplesi dins lo departament francés de Tarn. Girocens se tròba a 40 km al nòrd-èst de Tolosa. Se va dins aquela vila per la rota departamentala 12 que jonh l'A68 al nivèl de l'entrada n°7 (Rabastens).
Istòria
[modificar | Modificar lo còdi]A l'origina, lo vilatge se situava a 1 km de son emplaçament actual. Una villa galloromana se trapava sus la riba d'Agot. De rèstas d'esculturas e de mosaïcas foguèron trobadas en 1899. Foguèt ocupada al sègle V pels visigòts que daissèron una necropòli (actualament als Martèls) que son nom ja èra Girocens, benlèu lo nom d'una persona (visigòt?) non identificada.
A l'Edat Mejana, la populacion se desplacèt dins un castrum sul bauç a 80 m de naut. Se ne parla a partir de 1156. Mai naut al nòrd, un castèl, lo Puèg Masson, es bastit sus la riba d'Agot al sègle XIII. Lo senhor Almaric de Lautrec fa a Girocens una bastida. Alara una vila se desvolopèt e prosperèt, aparada de barris. La glèisa de Sant Salvi tornèt èsser bastida a la fin del sègle XIV.
Entre 1330 e 1356, Gui de Comenge, senhor de la tèrra bassa d'Albigés, demorèt a Girocens. Foguèt al cap d'una banda de brigands e viviá de raubes e pilhatges de la region. En 1381, lo comte de Fois e Bearn, Gaston Febus venquèt aqueles pilhards dins lo plan d'Albi. A la mòrt del comte, Girocens dintrèt dins lo domeni de Carles VI. Puèi la vila passèt a Matieu de Fois e Graillis per Carles VII en 1425. Jos Carles VIII, lo domeni tornèt a la corona reiala. Mas Loís XIV de França balhèt la senhoriá a Francés de Gelas, vescomte de Lautrèc e marqués d'Ambres, en 1695. Demorèt dins sa familha fin a la Revolucion Francesa.
Las terralhas de Girocens
[modificar | Modificar lo còdi]Lo vilatge es conegut per sa produccion de tèrra cuècha pintada e vernissada al plomb dempuèi 1538. Al sègle XVI, existissiá una trentena de potièrs a Girocens. En 1618, fondèron una confrariá jol patronatge de santa Rufina. Los potièrs foguèron 50 pendent los sègles XVII e XVIII. De plats de color violeta, verda, jauna e blava son pintats pel rei Loís XIV. Jos la Regéncia, las comandas baissèron a causa de la concurréncia de la vaissèla d'estam e de faiença. Los potièrs produsián alara de vaissèla pus simpla per Loïsiana e Quebèc. Mas, la Guèrra de Sèt Ans e la conquèsta de Canadà pels angleses acaba aquel comèrci. En plen sègle XVIII, la terralha es pas mai de vam e remplaçada par la porcelana e l'argentariá. Los forns son destruits e la produccion cèssa al sègle XIX. Lo Musèu del País Rabastinés vesin consèrva una colleccion de mai de cent pèças. En 1991, la terralha renais mercé a l'associacion Arts e Terralhas de Girocens.
Administracion
[modificar | Modificar lo còdi]Demografia
[modificar | Modificar lo còdi]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 031 |
1 054 |
1 066 |
1 058 |
1 051 |
1 040 |
1 264 |
1 296 |
1 328 1 356 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 340 1 368 |
1 365 1 393 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS (recercar) - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE |
Luòcs e monuments
[modificar | Modificar lo còdi]- Lo castèl primièr, lo Puèg Masson foguèt bastit al sègle XIII. En 1437, lo castèl èra una preson reiala mas foguèt brutlat pels protestants en 1562.
- Lo segond castèl, lo castèl de Bèlvéser, foguèt bastit en 1640 per Joan Flotes, grand mèstre de las aigas e bòsques a Tolosa. Es de dessenh carrat amb quatre torres cobèrtas de teulats en piramida. Foguèt vendut a Jean Dalbi en 1660, avocat al Parlament. A la Revolucion, lo castèl foguèt vendut coma ben nacional.
- La glèisa de Sant Salvi del sègle XIV. es constituida d'una nau de quatre travadas en vòlta d'ogivas e un còr poligonal de cinc costats. I a tres capèlas dins las travadas. En dessús de la faciada i a un campanar-mur. Los mòbles e quadres son dels sègles XVII e XVIII. La capèla al nòrd es dedicada a Santa Rufina, patrona dels tornejaires amb un retaule de 1637. Las parets de la nau son cobèrtas de pinturas muralas de Fernand Augé (1896) e Paul Prouho (1900).
Eveniments
[modificar | Modificar lo còdi]- Cada annada, L'associacion Terre et Terres (Tèrra e Teralhas) organiza lo Mercat Europèu de Ceramica Contemporanèa a Girocens pendent tres jorns; en 2011, es lo 23, 24 e 25 d'abril.
Nòtas e referéncias
[modificar | Modificar lo còdi]