Обсуждение участника:Соколрус/Архив/1

Последнее сообщение: 9 лет назад от Соколрус в теме «исп»

Добро пожаловать, Соколрус!

От имени участников Википедии приветствую вас в её разделе на русском языке. Надеемся, вы получите большое удовольствие от участия в проекте.

Обратите внимание на основные принципы участия: правьте смело и предполагайте добрые намерения.

 
Так можно подписаться

Статьи в Википедии не подписываются (список авторов формируется автоматически и доступен в истории правок статьи); в обсуждениях при редактировании кода, пожалуйста, ставьте после сообщения четыре тильды (~~~~): они будут автоматически преобразованы в подпись и дату.

На своей личной странице вы можете сообщить некоторые сведения о себе — например, владение языками или интересы.

Если у вас возникли вопросы, воспользуйтесь справочными материалами. Если вы не нашли в них ответа на ваш вопрос, задайте его своему наставнику через «Домашнюю страницу» или через панель помощи при редактировании статьи. Также можно обратиться на форуме помощи.

Если вы не можете создать статью одной правкой и намерены вернуться к её написанию позже, поставьте в начало текста шаблон {{subst:Редактирую}} для уведомления об этом других участников.

И ещё раз, добро пожаловать!

Hello and welcome to the Russian Wikipedia! We appreciate your contributions. If your Russian skills are not good enough, that’s no problem. We have an embassy where you can inquire for further information in your native language. We hope you enjoy your time here!

При вопросах можете обратиться к участнику Wanwa10:08, 18 июля 2011 (UTC)Ответить

Исчезновение двух советских журналистов в Югославии

править

Уважаемый, Соколрус, внесенные вашими правками утверждения нуждаются в ВП:АИ. кроме того, ваши правки сделаны таким образом, что получается, что указанные вами сведения изложены у В.Мукусева (что не есть так и является весьма некорректным).

Кроме того,

В частности, ваш комментарий на странице обсуждения статьи Исчезновение двух советских журналистов в Югославии 1 сентября 1991 года нарушает правило "Менторский тон в комментариях к правкам". Ну, прямо хрестоматийный пример: «Убрал бред». Кроме того, ваша характеристика работы В.Мукусева, мягко говоря, нуждается в обосновании, как минимум, теми же самыми ВП:АИ, ну и, практически, граничит с ВП:НО, цитата: "Обсуждайте не авторов, а содержание статей, старайтесь возражать по существу. Личные оскорбления и угрозы никоим образом не помогут вам отстоять свою точку зрения — они лишь наносят урон сообществу Википедии и мешают другим участникам работать над созданием высококачественной энциклопедии".

Ну, и если найдете аргументированные источники вашей позиции и утверждений - милости прошу, я думаю, что подобные аргументированные сведения будут весьма интересны не только мне, но и остальным участникам Википедии. Ну, а пока - откат внесенных вами изменений. С уважением, Scriber 19:35, 14 февраля 2012 (UTC)Ответить

Ответил Вам на СО статьи. Соколрус 19:43, 14 февраля 2012 (UTC)Ответить

Blok

править

Kao administrator sh wiki čestitam ti na zarađenom bloku na hr wiki. Formalno još ga nisi dobio ali se možemo kladiti da ćeš ga ubrzo dobiti. Prihvataš opkladu

ps. slobodno mi piši na ruskom jeziku :)--Rjecina2 19:30, 22 марта 2012 (UTC)Ответить

Hvala na odgovoru, ali je bio na pogrešnoj wikipediji. Piši mi na [1]
Ja ne pišem na hrvatskoj wikipediji iz protesta zbog politike tamošnjih administratora o Hrvatskoj istoriji. SH wikipedija je "jugoslavenska wikipedija" na kojoj je zabranjen nacionalizam. Ako te zanima kakvo je stanje na hr i sr wikipediji najbolje da pročitaš kritike:
Ako si stvarno zainteresiran da čuješ koliko je to moguće neutralnu verziju događaja možemo pričati...
Ja sam ti napisao mnoge upitnike po pitanju izvora o onome što si pisao. Razlog je što si napisao netočnu verziju događaja. Primer:
"В частности, значительным был процент сербов в Далмации [источник?], где в начале XIV века были основаны православные монастыри"
православные монастыри rabotani в XIV века potomu cto Дочь ot Сербиa Корол imaet Свадьба za Хорватия Бан !?--Rjecina2 20:53, 22 марта 2012 (UTC)Ответить
Zdravo ! Razumem ) E, podaci o znacajnom broju Srba u Dalmaciji preuzeo sam iz iste knjige. Da, vidim da ne treba da radim nesto na hr. Wiki. Ja i drugi saradnici vec dugo radimo na clanku o RSK. Molim vas, slobodno stavite pitanja i pisite sto treba jer treba da napravimo kvalitetan rad o tome. Sa postovanjem ! Соколрус 06:10, 23 марта 2012 (UTC)Ответить
Ako želiš pisati NPOV o Drugom svetskom ratu tada moraš pročitati knjige o Tomasevicha koje su Biblija po tom pitanju.
Po pitanju Srpskih manastira u Hrvatskoj ili ako više voliš Krajini važnije je mišljenje Srpske Pravoslavne Crkve od mišljenja neke tamo "vrlo upitne" knjige ili grešim ?--Rjecina2 07:23, 25 марта 2012 (UTC)Ответить
Zdravo ! Kako se zove ova knjiga ? Соколрус 07:43, 25 марта 2012 (UTC)Ответить
Upiši u google books:
jozo tomasevich:War and Revolution in Yugoslavia -knjiga o Ustašama
jozo tomasevich:Chetniks -knjiga o Četnicima
O srpskim manastirima u Hrvatskoj čitaj na stranicama Dalmatinske eparhije
ps. za koji dan ću ponovno vratit upitnik u 14 vek
pozz--Rjecina2 08:20, 25 марта 2012 (UTC)Ответить
Dobro ! Pogledacu njih. O Srbima u Dalmaciji imam jos izvora. Pozdrav ! Соколрус 08:25, 25 марта 2012 (UTC)Ответить

Srbi u Hrvatskoj

править
Još jedna sitnica pošto si me bio revertirao.
Čemu se vjeruje na ruskoj wikipediji ?
Podatku iz knjige od kojeg se pisac ograđuje i kaže "to nije moje nego je to napisao netko u 19 veku" (da su Srbi došli u 15 veku na područje vojne krajine)
ili
Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja kaže da su prvi Srbi na područje Vojne krajine došli u 16 veku [2] ?--Rjecina2 11:05, 25 марта 2012 (UTC)Ответить
Ваш линк је о Горњокарловачкој епархији (Кордун итд), на подручје којој Срби су дошли у почетку 16 столећа, а у књизи се пише о Далмацији. Знате ви да у Далмацији још у 9 столећу су били српске кнежевине. Соколрус 11:23, 25 марта 2012 (UTC)Ответить
Znaet historija, znaet. Mogu reći da na žalost znam i Hrvatsku i Srpsku verziju historije.
Po srpskoj verziji historije na području istočno od reke Cetine su bile srpske kneževine.
Ovo je službeno mišljenje] Dalmatinske Eparhije o tom dobu.
Malo me iznenadila službena verzija Dalmatinske eparhije o 13-14 veku jer govori o srpskim vojnicima u Hrvatskoj vojski, ali to ne menja činjenice.
Citirajući je nemoj zaboraviti par važnih sitnica:
  • Prvi put se službeno govori o Srbima na području Hrvatske-Dalmacije 1371
  • Prvi manastir izgrađen od strane doseljenih Srba je manastir Dragojević iz 1395. Postojali su i ranije manastiri (od 1317), ali su ih gradili srpski kraljevi.
  • Srbi u 14 veku na području Dalmacije su po mišljenju Dalmatinske eparhije "nevažni" to jest ima ih veoma malen broj.[3] --Rjecina2 12:17, 25 марта 2012 (UTC)Ответить
Чекајте јер Срба на подручју Далмације се спомињају као франачки хроничар Ајнхарт (9 столеће) тако и аутори из Царграда још раније. Онај датум 1371 је можда из хрватске историографије а у српској има и податка из доба насељавања Словена на Балкан :) Соколрус 12:25, 25 марта 2012 (UTC)Ответить
o znam, znam ali ovde sam citirao Srpsku pravoslavnu crkvu u Hrvatskoj to jest Dalmatinsku eparhiju.
Kada Srbi govore o 9-10 stoleću oni misle na područje istočno od reke Cetine to jest na "srpske" kneževine. Nema službenih podataka da su Srbi živeli zapadno od reke Cetine ili ja grešim ?--Rjecina2 12:36, 25 марта 2012 (UTC)Ответить
О томе ја не знам и ако имате извори онда пошаљите њих ми :) Поздрав ! Соколрус 20:38, 25 марта 2012 (UTC)Ответить
Tvoje pitanje o izvorima je slično onome kada je Bush tražio od Iraka da dokaže da nema nuklearno oružje. Kako je moguće dokazat da nešto ne postoji ?
Ako se slažemo da su Srbi pravoslavci,a Hrvati katolici tada bi bio red da objasniš kako je moguće da Srbi žive u Hrvatskoj pre 15 veka, ako je zapadna Bosna katolička to jest Hrvatska ? To možeš čitati ovde ? Nakon Turskog osvajanja današnje Bosne ime koje se koristilo za područje Banja Luke, Bihaća, Jajca je bilo Turska Hrvatska (za taj deo nije problem naći izvor).
Onda imaš još o Hrvatskim kraljevima koji vladaju iz Knina u 11 veku što bi bilo vrlo neobično da je Knin pravoslavni-srpki grad ?
Najjednostavnije ti ispadne da čitaš na google books John Van Antwerp Fine:The early medieval Balkans: a critical survey from the sixth to the late 12 century pošto knjiga govori o naseljavanju Hrvata i Srba do 11 veka.
Također o naseljavanju Srba na područje današnje Hrvatske imaš u pre spomenutoj knjigi:
jozo tomasevich:War and Revolution in Yugoslavia
Pretpostavljam da razumeš kako ovde pišem kao izvore samo svetske lidere po pitanju hrvatsko-srpske historije pošto ne želim koristi naše lokalne nacionaliste ?--Rjecina2 07:23, 26 марта 2012 (UTC)Ответить
Здраво ! Ви нисте ме разумели јер питао сам о изворима уопште о том времену а не о томе да ли су били Срби преко Цетине или нису ))) Већ одавно тражим информацију о досељавању Словена на Балкан :) Поздрав ! Соколрус 08:18, 26 марта 2012 (UTC)Ответить
Zdravo
Ako znaš engleski onda je prava knjiga koji nije napisao niti Hrvat niti Srbin o doseljavanju u današnje krajeve John Van Antwerp Fine:The early medieval Balkans: a critical survey from the sixth to the late 12 century što imaš na google books pošto se ona govori samo o tome :)
Historiju Crne Gore pisanu od Crnogoraca možeš čitat ovde
Najstarija knjiga o historiji pre svega Dalmacije je pisana u 14 veku i zove se History of the bishops of Salona and Split By Thomas (možeš ju čitat na google books)
Knjiga Vladimira Ćorovića:Istorija Srpskog naroda je prvi put izdana u doba Miloševića 48 godina nakon što je napisana i postala je Biblija za srpski školski sistem. Knjiga je dobro napisana. Ćorović je izbjegavao laganje, ali je ponekad izbjegavao istinu. Ako njegova knjiga govori jedno, a ona od John Van Antwerp Fina drugo John Van Antwerp Fin govori istinu.
Također možeš čitati na ruskom istoriju Bosne-Crne Gore-Slovenije, Hrvatske i Srbije. U tekstu o Bosni postoji na jednom mestu tvrdnja:"mi pretpostavljamo..." koju nemoj gledati pošto to nije činjenica.
Pretpostavljam da sada imaš dovoljno knjiga za bolje upoznati historiju južnih Slavena :)--Rjecina2 09:20, 26 марта 2012 (UTC)Ответить
Читао сам Ћоровића :) А читао сам и "Историју Срба" Чирковића. Имам и добру књигу Крестића о историји Срба на подручју садашње Хрватске. Соколрус 10:32, 26 марта 2012 (UTC)Ответить
Krestića nitko izvan Srbije ne smatra ozbiljnim, to jest smatraju ga ratnim huškačem čovekom koji poziva na stvaranje Velike Srbije. Tko može smatrati ozbiljnog istoričara koji u Memorandumu SANU govori kako se u doba Titove Jugoslavije provodi genocid nad Srbima u Hrvatskoj ?
Ćirković je međunarodno priznat istoričar, ali ga na žalost nisam čitao. Moja specijalnost je politička istorija Carstva,a ne naše mini države kojima su upravljali stranci.
Osobe koje žele biti neutralne po pitanju Albanaca-Bošnjaka-Hrvata s jedne,a Srba s druge strane ne čitaju knjige napisane od južnoslovenskih pisaca posle 1985. godine jer velika većina (ali ne sve) njih nema veze i istorijom pošto se pre svega bave nacionalnim mitovima.--Rjecina2 11:13, 26 марта 2012 (UTC)Ответить
Разумем вас али морам да рецим да доста западних аутора нису неутрални и имају свој поглед на све ово. Неки подржавају Србе, други Хрвате, а неки од осталих имају и грешке. Ја имам и доста руских извора о томе. Сутра ћу да идем за једноj књигој о историји Јужних Словена у 20 столећу. Ова књига је зборник радова из Руске Академије Наук. Поздрав ! Соколрус 12:24, 26 марта 2012 (UTC)Ответить
Na kraju krajeva nije važno tko su autori važno je jedino da te autore prihvaćaju kao neutralne i Bošnjaci i Hrvati i Srbi.
Za one iz "tvoje knjige" nema šanse pošto mrze Hrvate to jest lažu u knjigi po pitanju njih (želiš li dokaz ?).
Vidim da nisi promenio tekst Республика Сербская Краина po pitanju broja Srba u 14 stoljeću nego i dalje forsiraš tezu iz knjige:
"значительным был процент сербов в Далмации, где в начале XIV века были основаны православные монастыри"
što je protivno onome što kaže Srpska pravoslavna crkva u Hrvatskoj. O obaveznom menjanju tog dela teksta na žalost ne možemo se dogovarati pošto je "moj" izvor mnogo, mnogo bolji nego "tvoj".
Moje mišljenje o 20 veku i južnim slavenima je jednostavno:
Bošnjaci, Crnogorci, Hrvati, Slovenci i Srbi su sanjali Jugoslaviju. U tom sanjanju za Crnogorce, Hrvate i Slovence Jugoslavije je bila federacija, dok je u srpskom snu ona bila centralizirana država. To je razlog svega što se dogodilo između 1919 i 1995.
Ako te zanima moje mišljenje o ustašama čitaj moj tekst sh:Nezavisna Država Hrvatska na "mojoj" wikipediji. --Rjecina2 19:22, 29 марта 2012 (UTC)Ответить

Республика Сербская Краина

править

Военная граница

править
First Serbs are coming to live in Croatia during last years of 13 century like soldiers of Младен Šubić Бан of Croatia and Bosnia [4]. This has been period of war between Неаполитанское, Хорватское и Сремское (Serbian) королевство on one side and Королевство Венгрия on other side. For this first Serbs корол Стефан Урош II Милутин will build Манастир Крупа first serbian manastir in Croatia in 1317 [5]. Second manastir called Манастир Крка will be build in 1350 by Стефан Урош IV Душан царь сербов и греков for his sister Елена Неманич which is married to Младен III Šubić Бан of Croatia [6].
Small number of Serbs which have come to Croatia in 14 century has not changed Римско-католическая culture of region, but have only created small Orthodox Оазис [7]. Greater and greater number of Serbs which are leaving territory under Turkish attacks in Bosnia and Serbia are creating alarm in Rome where Григорий XI is warning Bosnian Францисканцы about orthodox population in 1371 [8]. First official mention of Serbs in Croatia in political context is coming in 1423 when Венецианская республика is speaking about Serbian vassals around Обровац [9].
This is story of first Serbs in Croatia taken from pages of Сербская православная церковь.
Tell me please if you are having problem with this official version of Croatian Serbs history writen by Сербская православная церковь ?--Rjecina2 09:14, 3 апреля 2012 (UTC)Ответить
Здраво ! Боље да пишите српски. Већ сам вама рекао да на подручју садашње Хрватске још у 8-9 столећу су били српске државе Паганија, Травунија, Захумје. И ви сте то признали. И о чему онда ви питате мене сада ? Соколрус 09:27, 3 апреля 2012 (UTC)Ответить
Ja to nisam priznao !?
Na wikipediji ja ne pričam o osetljivim tematikama nego samo o onome o čemu se slažu Srbi i Hrvati i Bosanci. O Паганија, Травунија, Захумје se oni ne slažu pa o tome ne pričam,a te državice niti ne ulazu u raspravu jer se nalaze istočno od reke Cetine i tadašnje stanovništvo ne predstavlja predke današnjih Hrvatskih Srba. Tehnički za historiju Hrvatske jedino je važna Paganija čije stanovništvo su bili ili Hrvati ili Srbi koji će biti asimilirani u Hrvate tokom 11-13 veka (samo negde 20 % Захумјa je u današnjoj Hrvatskoj, kao i 10 % Травунија).
Pretpostavljam da ćeš i sam priznati da je Сербская православная церковь kao izvor za historiju Srba u Hrvatskoj bolja od knjiga ?
Lično za mene Hrvati su katolici,a Srbi pravoslavci. U rasprave o osobama koje nisu niti jedno niti drugo neću ulaziti.--Rjecina2 10:40, 3 апреля 2012 (UTC)Ответить

Pošto kažeš da Srbi u Krajini nisu dobili naređenje o evakuaciji i zbog njega počeli bežati bez borbe (o sramote !? da mogu moji preci bi se odrekli takvih potomaka) kako objašnjavaš srpske izvore koji kažu da su oni zbog tog naređenja počeli bežati [10] [11] ?--Rjecina2 20:33, 6 апреля 2012 (UTC)Ответить

Здраво ! Наређење о евакуацији било је само у Далмацији - Книн, Бенковац, Обровац, Грачац и Дрниш. Сви остали градови Срби су напустили због бомбардовања од стране ХВ. Соколрус 09:03, 7 апреля 2012 (UTC)Ответить
Pozdrav ! Iako srpski izvori kažu da su Srbi iz Krajine pobegli zbog naređenja o evakuaciji ti ostaješ pri tome da su pobegli zbog bombardiranja ?
Bilo bi dobro kada smo već kod ove tematike da kažeš imena tih gradova iz kojih su Srbi pobegli zbog bombardiranja i kažeš nešto o tom žestokom bombardiranju ?--Rjecina2 17:30, 7 апреля 2012 (UTC)Ответить
Здраво ! То нису извори, то су новине. Книн је био бомбардован немилосердно, Кореница, Дрниш, сви крајишки градови. Или мислите да није било бомбардовања ? И зашто ви причате да Срби су добили Војну Крајину од Хрватске ? Тада није било Хрватске, а све неопходно први граничару су добили од краља Мађарске Матвеја Корвина. Соколрус 19:20, 7 апреля 2012 (UTC)Ответить
Zdravstvuj. Novine su izvori na svim drugim wiki, zar one nisu OK izvor za rusku wiki ?
Tehnički te novine su za mene kada se priča o nekom događaju mnogo bolji izvori od knjiga pošto njih svatko može provjeriti za razliku od knjige.
Možeš mi objasniti pojam немилосердноg бомбардовања koje traje samo jedan dan pošto je meni u njega teško verovati, a niti jedna wiki o njemu ne govori ?
Hrvatska nije Srbija u 15-19 veku. Ona je postojala iako nije bila samostalna država. Hrvatska je, a ne Mađarska ili Austrija osnovala Hrvatsku i Slavonsku vojnu krajinu i teoretski Hrvatska je zapovjedala u vojnoj krajini do 1627. To sve piše + to si čitao na ruskoj wikipediji pa je najbolje da preskočimo ovu tematiku ?--Rjecina2 04:46, 8 апреля 2012 (UTC)Ответить
Знам да Хрватска није Србија, али није она оснивала Војну Крајину. Већ сам рекао ко jе то био - краљ Матвей Корвин. Соколрус 06:53, 8 апреля 2012 (UTC)Ответить
Pozdrav.Vojna krajina je osnovana "tek" 1553. godine osnivanjem Hrvatske i Slavenske vojne krajine. Матвей Корвин je osnivao banovine koje su sve bile osvojene od Turaka do 1526. Pretpostavljam da ne znaš kako je Матвей Корвин "obnovio" Bosansko kraljevstvo i postavio novog kralja ?
Матвей Корвин je bio kralj Mađarske i Hrvatske to jest kralj Velikog Mađarskog Kraljevstva. U tekstu Уласло II pročitaj što se dogodilo u Hrvatskoj kada je Матвей Корвин umro :)--Rjecina2 07:59, 10 апреля 2012 (UTC)Ответить
Zar si mislio da ću ući s tobom u rat revertiranjem ????
ako administratorima ruske wiki odgovara tvoja verzija historije koja je desnija čak i od srpske wiki neka im bude, ali na kraju će oni donest odluku o tvojim mitovima,a ne ti ili ja--Rjecina2 13:53, 17 апреля 2012 (UTC)Ответить
Где сте нашли митови ? Шта ви желите да кажете овима подацима о попису становништва 1948 ? Има верзије да је било убијено 800.000 ? Има. Све, више ништа не треба. Вики има сви верзије а ви желите да ставите само усташки подаци. О чему могу да причам са вама ако ви не знате правилник Вики ? Соколрус 15:47, 17 апреля 2012 (UTC)Ответить
Ja ako ne grešim nisam nigde napisao da broj od 800.000 nije istinit. U rasprave oko toga ne mislim ulaziti pošto popis stanovništva govori sve sam za sebe,a brojeve ubijenih puštam drugima da ih pišu.
Kao što sam na početku rekao ja sam pre svega stručnjak za staru historiju. Na jugoslavenskom podrćuju mnogo lakše je istraživati osobe koje su 500 godina mrtve, nego one koje su to 70 godina.--Rjecina2 07:32, 18 апреля 2012 (UTC)Ответить

tekst RSK

править
 
Карта РСК
 
Paganija

Ajde da skratimo priču pa da mi kažeš što činjenično ne valja s ovim tekstom kojeg je administrator preveo na dobar ruski. U slučaju ako misliš da je Paganija bila na teritoriju koji će postati RSK budi ljubazan pogledaj službenu wiki kartu Paganije i RSK koje sam stavio na tvoju stranicu. Meni se čini da RSK nije došla do Brača koji je bio najzapadniji deo RSK ?--Rjecina2 07:32, 18 апреля 2012 (UTC)Ответить

Ту све је тачно и текст је добар осим тога да само заборавили сте Травунију (српска), Конавлију (исто српска) делови којих су били на подручју данашње Хрватске и да пишете о становништву Паганије. Одакле су вама подаци да тамо су били само католици ? Травунија је била православна кнежевина. Зар нисам у праву ? Соколрус 07:45, 18 апреля 2012 (UTC)Ответить
Tekst govori o RSK,a ne o Srbima u Hrvatskoj tako da ja uopće u tekstu ne bi govorio o Paganiji niti ostalim državicama pošto se one ne nalaze na teritoriju gde će nastati RSK. Po mene najbolje bi bilo pobrisati rečenicu:
"Существовало княжество Пагания, о котором до сих пор не утихают академические споры между хорватами и сербами, между тем, в Южной Далмации в XI-XIII вв. проживало только католическое население."
pošto ona realno govoreći nema veze s RSK. Namesto nje nas dvoje bi zajedno napisali rečenicu o Obrovcu koji je po pitanju Srpskog dolaska u Krajinu mnogo, mnogo važniji.
Ono što si čitao je inače tekst koji bi trebao doći u sekciju Военная граница teksta RSK.--Rjecina2 08:38, 18 апреля 2012 (UTC)Ответить
Не слажем се са они текстом јер опет говорим - били су на подручју Јужне Далмације Травунија и Конавлија и они су били православни. Тако не можемо да причамо да тамо су били само католици. И опет питам где сте нашли подаци да становништво Паганије је било католичко ? Ја имам руски извори о Травунији и Конавлије и желио бих сам да видим ваш извор о Паганији. Да, и још, Срем исто је био у саставу Војне Крајине али Срби тамо су дошли раније него и у Далмацију. Е, или ви додајете то самостално, или ја то да додајем. Поздрав ! Соколрус 08:42, 18 апреля 2012 (UTC)Ответить
Moje pitanje glasi:
Kakve veze ima Južna Dalmacija s Республика Сербская Краина ?
ps.Травунија je bila pravoslavna--Rjecina2 09:26, 18 апреля 2012 (UTC)Ответить
А коју везу Паганија има с РСК ? ))) Е, немојте више де користите у једној поруци два језика. Користите или руски, или српскохрватски (боље овај). Соколрус 09:39, 18 апреля 2012 (UTC)Ответить
Pa ja sam rekao da se u tekstu pobriše rečenica o Paganiji i zameni s rečenicom o Obrovcu gde su Srbi prvi put na teritoriju gde će biti stvorena RSK dobili politički status ?--Rjecina2 10:47, 18 апреля 2012 (UTC)Ответить
Ајмо да видим шта је било посебно у Обровцу ? Имате ли неки извор, линк итд ? Соколрус 11:45, 18 апреля 2012 (UTC)Ответить
Moglo bi se reći da ti igraš normalni poker, a ja otvoreni pa će izvori malo pričekat da se dogovorimo oko verzije teksta.
Po nekakvoj mojoj fiks ideji tekst će izgledati nešto u ovom stilu. Ako ti je sve OK prevedi na ruski moje rečenice s sh jezika, pa da onda ja to završim s dodavanjem izvora ?--Rjecina2 15:50, 18 апреля 2012 (UTC)Ответить
Ајде погледај како сам преводио на руски и додај извори. Онда ћемо да видимо шта биће даље. Соколрус 09:43, 19 апреля 2012 (UTC)Ответить
Ajde molim te malo objasni onaj deo koji kaže:
"сербы от короля Матвея Корвина получили первую военно-административную единицу на территории будущей РСК - Сеньскую капетани"
Problemi s tom izjavom su:
Било Срба у капетанији, јер они су тамо дошли одмах након тога када Турци су освојили Јајце. Ова капетанија и била је оснивана због тога. Ја имам извор да то је било. А да ли имате ви извор да тога није ни било ? :) Соколрус 12:55, 19 апреля 2012 (UTC)Ответить
Izvini ako pogrešim u jednoj ili dve godine pošto pišem iz glave...
Vremenska linija:
1464. Matija Korvin osniva Jajačku banovinu radi zaštite od Turaka i proglašava Nikolu Iločkog kraljem Bosne
1469. Matija Korvin osniva Senjsku Kapetaniju
1490. Smrt Matije Korvina
1527. Pad Jajca pod Turke
Bilo bi mi zadovoljstvo pročitati knjigu koja kaže da je Matija Korvin koji umire 1490. dao Srbima na upravljanje Senjsku kapetaniju nakon pada Jajca 1527 godine ? Pretpostavljam da je književni žanr naučna fantastika, ali možda se iznenadim ??
Što je Matija Korvin dao Srbima možeš čitati u srpskoj knjizi koja se zove Brankovići--Rjecina2 14:50, 19 апреля 2012 (UTC)Ответить
Први пут Јајце је био заузет 1463. године и након тога доста Срба је напустило град. Не знам ја коју фантастику ви читате али то није она ))) Соколрус 16:59, 19 апреля 2012 (UTC)Ответить
Postoji nekoliko "malenih" problema s tom verzijom, ali da skratim priču.
Bilo bi lepo pročitati novootkriveni historijski dokument-dokaz do danas nepoznat svim hrvatskim i srpskim istoričarima koji kaže da je veći broj Srba živeo u Senju 1469 i da su dobili autonomiju,a da ih Frankopani čija je to zemlja nisu pobili radi krađe teritorija.
Opće prihvaćena verzija historije (među Hrvatima i Srbima) o Senjskoj kapetaniji glasi ovako:

"God. 1469. oteo je kralj Matijas Korvin knezovima Frankapanima znameniti pri- morski grad S e n j s kotarom, a poslije jos i kneziju Gatansku ili Gacku s gradom O t o c- cem 1 još nekim gradovima u onoj okolici. Od toga citavoga podrucja stvorio je na to kralj zasebnu upravnu vojnicku oblast, naime Senjsku kapitaniju. Glavaru te oblasti, zvanu k a p i t a n, bilo je poglavito s kraljevskom cetom braniti povjerenu mu oblast i od navala turskih i od Mletcana; no pored toga bilo mu je paziti i na susjedne knezove hrvatske. Ne zna se, koliko je kraljevska ceta brojila Ijudi; godine 1504. primao je kapitan senjski za obranu Senja i ostalih gradova svoje kapitanije 2000 forinti u zlatu i za 500 forinti soli. Senjska kapitanija obuhvatala je ne samo grad Senj s kotarom, nego i nekadanju Gatansku knezevinu s Otoccem, pace i grad Brinjski (1479.). God. 1489. spadaju na Senj- sku kapitaniju gradovi: Senj, OtoCac, Starigrad na moru, i Novigrad. Citavom kapitani- join upravlja kapitan i iijcgov zamjenik, vicckapitan; u pojedinim gradovima stoluju ka- stelani (castellani) ili porkulabi (Burggrafen). Vec 1472. izdao je kralj Matijas Korviii gra- djanima Senja slobodno pismo, kojim je potvrdio njihove stare povlastice, te ih zastitio od nasilja kraljevskih kapitana i kaStelana. Po uzoru Senjske kapitanije biše poslije u XVI. stoljecu iiredjene i druge kapitanije uz tursku medju, od kojih je onda postala krajina."--Rjecina2 19:37, 21 апреля 2012 (UTC)Ответить

Здраво ! Нови документи итд не могу бити ту док нећу бити у оквиру поузданих извора. Све остало је оригинално истраживање које ту је забрањено. У овој верзији не видим ништа против присутства Срба на подручју капетаније. Да ли ви оћете додати извори у чланак који са преводио или нећете ?Поздрав ! Соколрус 10:05, 22 апреля 2012 (UTC)Ответить
Zdravstvuj !
Problem je da je "tvoja knjiga" taj zabranjeni novi izvor koji govori da Srbi žive 1469 na području Senjske kapetanije (dobivaju autonomiju) dok s druge strane svi ostali izvori kažu da se oni doseljavaju kasnije ili kao što ovi govore:
"Doseljavanja Srba bila su tada permanentna, ali u većim grupama su se dogodila naročito između 1523. i 1527. godine, kad je prešlo više hiljada srpskog naroda sa mnogo svojih sveštenika...."
"....Godine 1551. doselilo se nekoliko hiljada Srba u Kninsku krajinu..."
Ako meni nije problem naći izvore iz 15-16 veka koji govore kada i gde se doseljavanju Srbi u Hrvatsku (nigde se ne govori o doseljavanju u Senj u Korvinovo doba) tada tebi sigurno nije problem naći izvor koji kaže da se Srbi doseljavaju u Senj 1469 godine ili ranije.
Ako takav stari izvor ne postoji tada se Korvina i Srbe na području Krajine treba izbrisati iz teksta !?--Rjecina2 06:35, 23 апреля 2012 (UTC)Ответить
Поздрав ! Ево мој извор - Станко Нишић, "Хрватска олуја и српске сеобе". Сада чекам ваши извори :) Соколрус 07:46, 23 апреля 2012 (UTC)Ответить
Zdravstvuj ! Pretpostavljam da ćeš se složiti da je problem s takvim izvorom da ga druge strana ne može provjeriti ?
Na sreću tu knjigu imam (sada na hr wiki misle ovaj je 100 % lud) pa sam to mogao čitati i mogu reći da tamo postoji suluda verzija historija koja se ne poklapa s tvojom verzijom događaja. Ti si napisao:
"В начале второй половины 15 века, после турецких завоеваний в Боснии, сербы от короля Матвея Корвина получили первую военно-административную единицу на территории будущей РСК - Сеньскую капетанию."
Dok suluda verzija historije iz te knjige kaže:
"Padom Jajca 1462 godine 18.000 Srba je našlo utočište u Ličkoj i Krbavskoj županiji. Ugarski kralj Matija je dozvolio slobodu veroispovesti i oslobodio ih ubiranja desetine. Međutim hrišćanski doseljenici su bili obavezni da brane taj prostor od daljnjeg prodora Turaka. Radi zaštite tadašnje Hrvatske između Jadrana i Jajca Matija je osnovao Senjsku kapetaniju. (crnom bojom su označeni problemi s tekstom kojeg se i Nišić odriče pozivanjem na zaboravljenu knjigu iz 19 veka)
Ako preskočimo sve drugu probleme s knjigom ja nigde ne vidim da tamo piše kako su Srbi dobili vojno-administrativnu jedinicu od Korvina ?--Rjecina2 08:50, 23 апреля 2012 (UTC)Ответить
А шта он пише даље ? ))) Соколрус 08:53, 23 апреля 2012 (UTC)Ответить
Nigde ne piše da su Srbi dobili vojno-administrativnu jedinicu od Korvina ? Bio bi red da ti ovde napišeš citat koji to kaže ili grešim ?--Rjecina2 09:54, 23 апреля 2012 (UTC)Ответить
Kolega zar ne možete naći citat ili stranicu u knjizi Станко Нишић:Хрватска олуја и српске сеобе gdje piše "...сербы от короля Матвея Корвина получили первую военно-административную единицу на территории будущей РСК - Сеньскую капетанию." ?--Rjecina2 08:51, 29 апреля 2012 (UTC)Ответить

смешно

править

Вы серьезно думает что № 1 югославский (hr.wiki, sh.wiki, sr.wiki) вики аналитик будет остановлен потому что писать плохо русский язык ?

смешно :)

Не забывайте в тексте wiki правила:

Повеселил, ничего не скажешь ))) А как звать-то тебя, "аналитик №1" ? Возможно, ты известный историк или даже академик, а я тут по простоте душевной твою точку зрения считаю сомнительной. Наверное, я должен чрезвычайно стыдиться ))) Соколрус 08:05, 7 мая 2012 (UTC)Ответить
Мы должны быть серьезным....
Книга которая быть сборник эссе не может быть wiki источник (Радослав И. Чубрило, Биљана Р. Ивковић, Душан Ђаковић, Јован Адамовић, Милан Ђ. Родић и др. Српска Крајина, Коллектив авторов. Югославия в XX веке: очерки политической истории., ). Wiki закон !?
Когда мы писать спорные фразы необходимо показать как думаю обе стороны. Wiki закон !?
пример Как не писать:
"После первого захвата турками города Яйце 18 тысяч сербских семей переселяются в Личскую и Крбавскую жупанию"
пример kак писать ак не быть Википедия:Маргинальные теории (в это пример Маргинальные теории):
"историк Станко Нишић писать как После первого захвата турками города Яйце 18 тысяч сербских семей переселяются в Личскую и Крбавскую жупанию, но Сербская Православная Церковь, знаменитый сербский историк Владимир Ћоровић говорит что это случилось После второй захвата турками города Яйце в 1527, a и Книга Пропаганда войны "сербский вопрос" говорит что сербы пришли в 16 и 17 век"
пример Как писать:
"После второй захвата турками города Яйце в 1527 происходит первия большоя миграция сербы в Личскую и Крбавскую жупанию" (источник:Сербская Православная Церковь, Владимир Ћоровић....)--Rjecina2 10:53, 7 мая 2012 (UTC)Ответить
"Вики-закон" - это что нельзя использовать неавторитетные источники. Покажи мне тут правило, согласно которому запрещается использовать научные сборники из Российской Академии Наук, которым является сборник "Югославия в XX веке: очерки политической истории". Это книга из Российской Академии Наук, ты понимаешь вообще что ты оспариваешь ? Ты сам иди и учи правила, а пока что ты только пишешь опираясь на свой опыт пребывания в сх.вики. Сборник работ по РСК "Српска Крајина" может быть источником вполне, так как нет другого АИ, доказывающего его маргинальность. Ты же ссылаешься на газеты и СМИ, а они менее авторитетный источник. Плюс ты пишешь про "Югославия в XX веке". Писать нужно отображая все теории. Пока нет АИ, согласно которой теория Нишича маргинальна, все эти рассуждения бессмысленны. И жду от тебя точную ссылку на Чоровича, на СПЦ, а также давай источник, согласно которому Нишича нельзя воспринимать всерьез. Пока это только твое мнение, а ты не АИ, уж извини. Я не знаю как у вас там в сх, вики, но здесь источники не могут считаться маргинальными только потому что так считает отдельно взятый участник. Соколрус 10:59, 7 мая 2012 (UTC)Ответить

Мнение

править

Коллега, Ваш юзербокс на ЛС, о том как Вы относитесь к Ратко Младичу подпадает под ВП:ЛС#blacklist п.9 Страница участника — не место для: не относящихся к Википедии полемических высказываний, если подобные заявления с большой вероятностью способны вызвать споры и негативную реакцию. Рекомендую убрать. Ющерица 20:02, 17 мая 2012 (UTC)Ответить

Ответил на Вашей СО. Соколрус 21:21, 17 мая 2012 (UTC)Ответить

Коллега, Ваши попытки мне «отомстить», вроде постановок запросов на источники, вроде где было бы сказано, что хорваты угнетали боснийцев (сербов Вы, кстати, не тронули) в Герцег-Босне, есть ВП:НДА и нарушение духа правила ВП:ПРОВ. Обратите внимание, в Википедии уже были подобные прецеденты, с соответствующими результатами. Надеюсь на понимание. Ющерица 08:52, 18 мая 2012 (UTC)Ответить

Аналогично ответил на Вашей СО. Соколрус 09:06, 18 мая 2012 (UTC)Ответить

Создание Республики Сербская Краина и Республики Сербской

править

Доброго времени суток. Можете подсказать, какими соглашениями регламентировалось объединение различных АО в Республику Сербускую и Республику Сербская Краина ? (Нужно для шаблона "Объединение национальных государств в Европе (XIX—XX вв.)"). Заранее спасибо. С уважением, Artemis Dread 21:17, 20 мая 2012 (UTC)Ответить

  • Спасибо большое. Если вам не сложно, подскажите как для каждого государства это лучше всего ужать в один тезис под дату (по примеру тех что в шаблоне)?--Artemis Dread 19:03, 22 мая 2012 (UTC)Ответить

Ответ на вопрос

править

Доброго времени суток. Да, но может я лучше Вам объясню как это делать ? Всегда готовый Вам помочь, Artemis Dread 12:03, 27 мая 2012 (UTC)Ответить

  • Если вы хотите дать возможность использования данного файла во всех языковых разделах Википедии (в том числе в русском) — используйте Викисклад.
1) Слева на заглавной странице (тай на которую я выше дал ссылку) есть надпись "Upload file" — нажмите её.
2) Вам выдаст страницу с инструкцией — нажмите внизу "Next"
3) На открывшейся странице нажмите на "Select a media file to donate" — выбираете файл который хотите загрузить
4) Далее, в зависимости от того ваша ли это работа или кого то другого выбираете нужный пункт (если чужая - выбираете нужную лицензию)
5) Вводите информацию о файле на разных языках и т.п.
6) Завершаете загрузку. Теперь вы можете внести данное изображение в любую статью в любом языковом разделе. Вставлять файл в статью можно так (смотрите в меню правки структуру)
 
Анатолия в 1097 году
--Artemis Dread 12:57, 27 мая 2012 (UTC)Ответить
  • Если хотите загрузить только в русских раздел:
Слева в инструментах на любой странице русского раздела Википедии нажмите "Загрузить файл" и далее всё делаете по инструкции присутствующей на открывшейся странице --Artemis Dread 13:03, 27 мая 2012 (UTC)Ответить
  • Надо обязательно указывать автора и лицензию, если это не свободное изображение то загружайте только в нашу Вику, при этом укажите, что оно не свободное (т.е. защищено авторским правом, но взято для добросовестного использования в статье). В нашу вику Вы всё загрузили правильно --Artemis Dread 10:55, 28 мая 2012 (UTC)Ответить
  • Данная фотография находится в общественном достоянии? (давайте пока продолжим разговор только на моей или только Вашей странице)--Artemis Dread 15:59, 29 мая 2012 (UTC)Ответить
Нет, оно "несвободное". С уважением. Соколрус 16:18, 29 мая 2012 (UTC)Ответить
Значит его можно использовать на правах добросовестного использования только непосредственно загрузив его в эту или другую Вику, но не в Викисклад (от туда оно будет позже удалено)--Artemis Dread 20:11, 29 мая 2012 (UTC)Ответить
Да, я так и делаю. При этом в списке выбора лицензий раньше оставлял вариант "Отсутствует" и появлялось предупреждение. Теперь же понял, что нужно выбирать последний вариант в том списке. Спасибо Вам ! С уважением. Соколрус 20:36, 29 мая 2012 (UTC)Ответить
Не за что, прошу прощения за такой казус. С уважением, Artemis Dread 20:57, 29 мая 2012 (UTC)Ответить
О каком казусе может быть речь ? Вы доходчиво объяснили как иллюстрировать статьи, за что я очень благодарен ! С уважением. Соколрус 20:59, 29 мая 2012 (UTC)Ответить

Статус файла Файл:Rungh4.jpg

править

Уважаемый участник! При проверке описания загруженного Вами несвободного файла Файл:Rungh4.jpg обнаружились некоторые проблемы. Обратите внимание, что использование несвободного файла должно соответствовать критериям добросовестного использования, а его страница описания должна обязательно содержать заполненные шаблон описания несвободного файла и шаблон обоснования добросовестного использования (для каждой статьи, использующей данный файл). Если статус указанного файла не прояснится в течение 7 дней, администраторы будут вынуждены его удалить. Поэтому не пожалейте времени, чтобы разобраться с его статусом. V.Petrov(обс) 15:27, 30 мая 2012 (UTC)Ответить

Статус файла Файл:Сербский солдат в Герцеговине.jpeg

править

Уважаемый участник! При проверке описания загруженного Вами несвободного файла Файл:Сербский солдат в Герцеговине.jpeg обнаружились некоторые проблемы. Обратите внимание, что использование несвободного файла должно соответствовать критериям добросовестного использования, а его страница описания должна обязательно содержать заполненные шаблон описания несвободного файла и шаблон обоснования добросовестного использования (для каждой статьи, использующей данный файл). Если статус указанного файла не прояснится в течение 7 дней, администраторы будут вынуждены его удалить. Поэтому не пожалейте времени, чтобы разобраться с его статусом. V.Petrov(обс) 15:28, 30 мая 2012 (UTC)Ответить

Статус файла Файл:Сербское орудие ЗИС.jpeg

править

Уважаемый участник! При проверке описания загруженного Вами несвободного файла Файл:Сербское орудие ЗИС.jpeg обнаружились некоторые проблемы. Обратите внимание, что использование несвободного файла должно соответствовать критериям добросовестного использования, а его страница описания должна обязательно содержать заполненные шаблон описания несвободного файла и шаблон обоснования добросовестного использования (для каждой статьи, использующей данный файл). Если статус указанного файла не прояснится в течение 7 дней, администраторы будут вынуждены его удалить. Поэтому не пожалейте времени, чтобы разобраться с его статусом. V.Petrov(обс) 15:28, 30 мая 2012 (UTC)Ответить

!

править
Перенесено со страницы Обсуждение участника:Petrov Victor#!.

Приветствую ! Я научился загружать файлы буквально несколько дней назад, что я должен сделать с ними, чтобы их не удалили ? Соколрус 15:29, 30 мая 2012 (UTC)Ответить

Статус файла Файл:Монастырь Ораховица.jpeg

править

Уважаемый участник! При проверке описания загруженного Вами несвободного файла Файл:Монастырь Ораховица.jpeg обнаружились некоторые проблемы. Обратите внимание, что использование несвободного файла должно соответствовать критериям добросовестного использования, а его страница описания должна обязательно содержать заполненные шаблон описания несвободного файла и шаблон обоснования добросовестного использования (для каждой статьи, использующей данный файл). Если статус указанного файла не прояснится в течение 7 дней, администраторы будут вынуждены его удалить. Поэтому не пожалейте времени, чтобы разобраться с его статусом. rubin16 06:44, 12 июня 2012 (UTC)Ответить

Маркович, Мириана

править

Коллега, просьба, по возможности, просмотреть и отпатрулировать эту статью. Спасибо. Leonrid 08:21, 15 июля 2012 (UTC)Ответить

Re:„Молба“

править

Поздрав! Ја идем на пут, месец дана нећу бити ту па нисам сигуран да ли ћу моћи... — Лазар 15:29, 19 июля 2012 (UTC)Ответить

Спасибо :) — Лазар 15:34, 19 июля 2012 (UTC)Ответить
Узгред, одличан ти је српски! ;) — Лазар 15:39, 19 июля 2012 (UTC)Ответить

Белые Орлы, Скорпионы и т.д.

править

Уважаемый участник Соколрус, если Вы можете - пожалуйста, загрузите на Викисклад изображения нарукавных эмблем указанных мною в заголовке подразделений. Мне хотелось бы получше оформить этот шаблон, а то какой-то непорядок: статьи о подразделениях есть, а изображений для них раз-два - и обчёлся. Mark Ekimov 18:58, 23 июля 2012 (UTC)Ответить

Здравствуйте ! А можно грузить любые фото нашивок или только свои собственные ? У меня этих нашивок в коллекции нет, к сожалению. С уважением, Вадим. Соколрус 19:05, 23 июля 2012 (UTC)Ответить
Хоть какие-нибудь загрузите (главное, чтобы лицензия была правильная). Я грузить толком не научился, поскольку с лицензиями постоянные проблемы возникают. С уважением, Mark Ekimov 19:40, 23 июля 2012 (UTC)Ответить
Понял, ближе к утру сделаю ! С уважением, Вадим. Соколрус 19:43, 23 июля 2012 (UTC)Ответить
Для «Белых Орлов» я эмблему нарисовал, это же их? —  --Artemis Dread 03:41, 4 августа 2012 (UTC)Ответить
Так точно, их. С уважением. Соколрус 06:56, 4 августа 2012 (UTC)Ответить

Цитата Туджмана

править
  • Доброго времени суток! Я перефразировал цитату Туджмана в статье Война в Хорватии на основе вот этого источника — [12] (см. страницы 9913 и 9914)), в котором на заседании МТБЮ, Милан Мартич сам признаёт, что Туджман не говорил «Войны бы не было, если бы Хорватия её не хотела.» Он сказал иначе, а потом видимо, уже его фразу перефразировали. Я думаю ссылка на заседания МТБЮ (на котором признаётся, что фраза звучала несколько иначе, чем её преподнесла общественности сербская сторона) более авторитетный источник, чем исследование Е. Ю. Гуськовой.--Бутлегер 19:15, 5 августа 2012 (UTC)Ответить

P.S. Или тогда приведите ссылки на видео, другие источники на странице кандидата в избранные статьи, чтобы другие участники также подключились к спору и приняли верный вариант. А то получается я как "меж двух огней". Вопрос сложный, дело в формулировках, поэтому необходимо разобраться.--Бутлегер 19:28, 5 августа 2012 (UTC)Ответить

Война НАТО против Югославии

править

Здравствуйте, начала править статью, получается простыня, которую не хотели. Пока ещё не так много информации, может быть стоит перенести в "хронологию"? Посоветуйте. Ovsyannikovairi 18:57, 9 августа 2012 (UTC)Ответить

Добрый день ! Наверное лучше в хронологию, но там вполне вероятно стоит убрать эти таблицы и писать просто как есть. Так как эти огромные пустые пространства в таблице выглядят ужасно и реально отбивают желание читать текст. Собственно, в основной статье я планирую переписать ход войны так, как его описывает генерал Спасое Смилянич. С уважением. Соколрус 13:46, 10 августа 2012 (UTC)Ответить

Статус файла Файл:Smiljanic.jpg

править

Уважаемый участник! При проверке описания загруженного Вами несвободного файла Файл:Smiljanic.jpg обнаружились некоторые проблемы. Обратите внимание, что использование несвободного файла должно соответствовать критериям добросовестного использования, а его страница описания должна обязательно содержать заполненные шаблон описания несвободного файла и шаблон обоснования добросовестного использования (для каждой статьи, использующей данный файл). Если статус указанного файла не прояснится в течение 7 дней, администраторы будут вынуждены его удалить. Поэтому не пожалейте времени, чтобы разобраться с его статусом. ShinePhantom (обс) 05:41, 21 августа 2012 (UTC)Ответить

Радоњићко језеро

править

Как правильно перевести на русский «Радоњићко језеро»? —ΚελεόςΣ 00:05, 24 августа 2012 (UTC)Ответить

Доброе утро ! Вроде как Радоньичское озеро. Соколрус 02:40, 24 августа 2012 (UTC)Ответить
В общем, я наименовал Радонич (озеро). —ΚελεόςΣ 11:14, 25 августа 2012 (UTC)Ответить
Посмотрел, думаю можно и так. Соколрус 07:11, 27 августа 2012 (UTC)Ответить

Мефодий (Петров)

править

Вадим, просьба высказаться по целесообразности сохранения этой статьи об игумене Мефодии, уроженце Македонии, в номинации КУ. Спасибо. С уважением Leonrid 12:18, 24 августа 2012 (UTC)Ответить

  Сделано.

Вадим, просьба просмотреть и, по возможности, отпатрулировать эту статью (не патрулировалась полтора месяца), а также внести какие-то правки. Спасибо. Leonrid 11:39, 12 октября 2012 (UTC)Ответить

Курский Знаменский Богородицкий монастырь

править

Доброе время суток! Статья Курский Знаменский Богородицкий монастырь номинирована. Жду Вашей поддержки.--Клеткин 18:33, 17 сентября 2012 (UTC)Ответить

  Сделано. Соколрус 02:21, 21 сентября 2012 (UTC)Ответить

Битва за казармы

править

Здравствуйте! Ну, Вы и даёте, Соколрус! Это что же получается: русские сепаратисты приняли участие в Куликовской битве?! Это так выходит по Вашей логике, если считать, что в Битве за казармы победила не Хорватия вообще (т. е. правительство Хорватии, хорваты как нация и т. д.), а хорватские сепаратисты!!! И почему местные добровольцы заключено в скобки? С уважением, Внимательный читатель.

Уважаемый читатель, я Вас немного не понимаю. Этот текст перевел и разместил участник Alpunin. Я только совсем недавно начал его редактировать. Мое участие в текущей версии примерно 10%. Вам было бы справедливо обратиться к нему. Но я в соответствии с Вашими замечания его еще подправлю. С уважением. Соколрус 13:05, 3 октября 2012 (UTC)Ответить

Википедия:Запросы к администраторам

править

Budi ljubazan pa pogledaj i potom kaži kakav je moj ruski jezik na stranici Запросы к администраторам. Spasiba --Rjecina2 00:13, 4 октября 2012 (UTC)Ответить

На руском ми говоримо "Спасибо" а не "Спасиба". Јел опет google-translate је погрешио ? Соколрус 11:42, 4 октября 2012 (UTC)Ответить

Про авторские права и Далмацию

править

В общем, советую просто переформатировать статью История Далмации. Например, первый абзац не по делу - статья про Историю, а не про саму страну, поэтому географическое введение там ник чему. Подраздел "История" тоже нелогичен, ибо это и есть заглавие статьи. Плюс туда надо ссылки добавлять, а то будут претензии к проверяемости. И сама идея писать тексты сначала в жж - непродуктивна. В жж и в вики разные форматы. --Muhranoff 21:29, 5 октября 2012 (UTC)Ответить

И, кстати, есть недописанная статья Королевство Далмация.--Muhranoff 21:33, 5 октября 2012 (UTC)Ответить

Srpska pravoslavna crkva

править

Da li možeš da proširiš ovaj članak sa srpske Wikipedije koji si napravio ovde na Wikipediji to jesta da dodaš ove delove: Простирање, Манастири i Храмови? --Kolega2357 20:12, 8 октября 2012 (UTC)Ответить

Оћу обавезно, само мало касније. Пре тога морам да направим мали чланци о епархијама. А након тога ћу да радим у сваком од њих. Пуно поздрава ! Соколрус 20:14, 8 октября 2012 (UTC)Ответить

Da li je korisnik Emaus još uvek aktivan na ovde na ruskoj Wikipediji? --Kolega2357 18:42, 9 октября 2012 (UTC)Ответить

И сада је активан. Поздрав ! Соколрус 03:28, 14 октября 2012 (UTC)Ответить

Pogledaj [[13]] u toku je. --Kolega2357 10:39, 14 октября 2012 (UTC)Ответить

Русские добровольческие отряды в Югославии

править

Выражаю вам бллагодарность за то, что эта очень важная статья наконец появилась в Русской Википедии. Вместе с тем не помешала бы какая-нибудь фотография участников отрядов в статье. С уважением, Mark Ekimov 20:53, 17 октября 2012 (UTC)Ответить

Да не за что ! Я сейчас заканчиваю университетскую практику, на следующей неделе планирую полноценно вернуться в Вики. Тогда и фотографий добавлю, и в целом над статьей поработаю. С уважением, Вадим. Соколрус 21:26, 17 октября 2012 (UTC)Ответить

Жёлтые осы

править

И снова доброго времени суток. Случайно обнаружил эту статью, созданную анонимом (он по ходу дела не знаком с вики-разметкой плюс ко всему скудная информация). Пожалуйста, расширьте её, пока не удалили. С уважением, Mark Ekimov 20:50, 6 ноября 2012 (UTC)Ответить

Доброе утро ! Сегодня дополню :) С уважением. Соколрус 03:07, 7 ноября 2012 (UTC)Ответить

Орден за создание избранного списка

править
  Орден «Избранный список»
За создание списка концлагерей Независимого Государства Хорватия, который по итогам обсуждения получил статус избранного. Мои поздравления! Вручил EvaInCat 18:08, 18 ноября 2012 (UTC)Ответить
Спасибо Вам ! Соколрус 18:09, 18 ноября 2012 (UTC)Ответить

Иллюстрации нужны?

править

Доброго времени суток. Если нужны какие-нибудь фотки по Сербии, то попробую в этом помочь. В случае чего обращайтесь на мою страницу обсуждения. --Vesailok 23:42, 23 ноября 2012 (UTC)Ответить

Шаблон:Славянские страны

править

Доброго времени суток. Не стоит туда вносить далматские княжества по отдельности, т.к. шаблон и так очень распух. В данный шаблон желательно заносить обобщающее статьи. Так, например, вместо всех древнерусских княжеств туда занесена лишь статья «Русские княжества», а вместо далматских княжеств — «Княжества средневековой Далмации». С уважением, Artemis Dread 12:15, 1 декабря 2012 (UTC)Ответить

Здравствуйте ! Мой косяк, не знал ))) С уважением. Соколрус 18:45, 1 декабря 2012 (UTC)Ответить

Сеница

править

Вы раньше сидели на форуме Сеницы? —Octave LavalD 05:45, 15 декабря 2012 (UTC)Ответить

Это было давно и не правда... :) А Вы там кто ? Соколрус 06:03, 15 декабря 2012 (UTC)Ответить
Да я там не сижу. Читал давно форум и сайт. —Octave LavalD 06:26, 15 декабря 2012 (UTC)Ответить
Сайт раньше был неплох, там публиковались уникальные материалы. Сейчас же... Сами понимаете. Соколрус 06:29, 15 декабря 2012 (UTC)Ответить
А что случилось? Я уже давно туда не заходил. Раньше да, было интересно и атмосфера на форуме приятная. —Octave LavalD 06:37, 15 декабря 2012 (UTC)Ответить
Например, я практически ежедневно переводил новости из Республики Сербской. Переводил материалы по Сербской Краине. Ставил статьи о городах. Но по мнению админов, я таким образом создал перевес в сторону Республики Сербской. И сайт стал только о ней. Количество моих материалов и их в тот момент стало несопоставимым. В итоге, разразился конфликт и меня забанили. Статьи потерли (кроме самых крупных). И теперь хорошо если там есть пара новостей в неделю. Да и то, порой, желтоватого характера. А форум превратился в форум мигрантов. То есть, если там раньше были просто интересующиеся, туристы и т.д., то сейчас там только мигранты. Отсюда и все обсуждения - где потусить в Белграде после работы и т.д. и почем нынче сотка земли в Шумадии. Так как все это я знаю и без форума, я его больше не читаю. Соколрус 06:46, 15 декабря 2012 (UTC)Ответить

Выдвинул Вас в резервные арбитры.

править

Здравствуйте. Я выдвинул Вашу кандидатуру на выборах в резервные арбитры. В АК-15 очень не хватает достойных людей. Не откажитесь? --Историк2010 01:37, 21 декабря 2012 (UTC)Ответить

Здравствуйте ! Спасибо за доверие, но все же откажусь. Пока предпочитаю больше писать статьи да и опыта для такой деятельности у меня маловато. С уважением. Соколрус 08:55, 21 декабря 2012 (UTC)Ответить

Орден Дракона и Битва на Косовом поле

править

Добрый вечер! Добавляя в карточку данный орден я имел ввиду орден основанный сербским князем Милошем Обиличем, а не утверждённый позже венгерским королём Сигизмундом I Люксембургом. С уважением, Artemis Dread 22:22, 24 декабря 2012 (UTC)Ответить

Здравствуйте ! Понял, видимо речь идет о том самом ордене, описанном в статье об Обиличе. Мне кажется, мы вряд ли можем серьезно говорить об этом, так как точно неизвестно, существовал ли вообще сам Обилич. Плюс, как пишет тот же Чиркович, те события обросли очень многими мифами под воздействием рыцарской эпики. Я сейчас планирую номинировать статью о Косовской битве в хорошие и поэтому усиленно работаю с ичтониками. Так вот ни в одном сербском источнике я такой информации не встречал. Мне кажется, это просто легенда. А Вы как считаете ? С уважением. Соколрус 08:51, 25 декабря 2012 (UTC)Ответить
Согласен. С уважением, Artemis Dread 15:11, 25 декабря 2012 (UTC)Ответить

Орден «Хорошее настроение»

править
  Орден хорошего настроения
За проявленную Вами сдержанность и вежливость при рассмотрении самых спорных тем. Воистину, работа в одном проекте с Вами вдохновляет на дальнейший труд в Википедии. С Новым Годом Вас!!! З повагою, вдячністю та найкращими побажаннями, Artemis Dread 22:31, 31 декабря 2012 (UTC)Ответить
Огромное спасибо ! И Вас с праздником ! Соколрус 11:32, 1 января 2013 (UTC)Ответить

Пьяде → Пияде

править

Добрый день. Вы переименовали статью «Пьяде, Моше» в «Пияде, Моше». У Вас есть какие-нибудь источники, подтверждающие именно такое написание фамилии в русском языке? В единственном приведённом в статье источнике указан первый вариант — «Пьяде». INSAR о-в 06:06, 4 января 2013 (UTC)Ответить

Добрый ! Я переименовал. Во-первых, это правильная транслитерация. Пьяде стоило бы писать если бы его фамилия была Пjаде. А она Пиjаде. Во-вторых, источников масса, вернусь домой - укажу список книг из своей библиотеки. Соколрус 10:56, 5 января 2013 (UTC)Ответить

Србија

править

Хвала ти што пишеш чланке о Србији и Србима овде на руској википедији, веома су добри. Спасибо Соколрус!--Soundwaweserb 17:40, 9 января 2013 (UTC)Ответить

Сербская клавиатура

править

Раньше, когда я изучал сербский (вернее пытался) составил раскладку, на основе русской, так как стандартная вносит путаницу — пишешь кириллические знаки, а расположение как на хорватской клавиатуре. Как Вы думаете, она эргономичней чем стандартная? Не хотите ли испробовать? —Octave LavalD 02:44, 11 января 2013 (UTC)Ответить

Здравствуйте ! Ничего не могу сказать по этому поводу, к сожалению. Я привык к стандартной раскладке. Поначалу да, казалась слегка неудобной, но затем действительно привык :) С уважением. Соколрус 16:43, 11 января 2013 (UTC)Ответить

Операция «Молния» (1995)

править

Здравствуйте, Вы будете участвовать в процедуре посредничества по поводу исключения из статьи противоречивой категории. Ответ на Ваш вопрос на моей СО. Нужно подумать насчёт кандидатуры. Жду ответа своей СО.--ALFA-CODE 07:39, 15 января 2013 (UTC)Ответить


Предупреждение

править

Сперва агрессивно проставлять шаблоны потом, спустя короткий срок всё уничтожать, это похоже на ВП:ДЕСТ. --Antonu 06:47, 16 января 2013 (UTC)Ответить

Посмеялся, спасибо ! :) Соколрус 07:17, 16 января 2013 (UTC)Ответить
Напрасно смеетесь, согласно правилу ВП:АИ:

Если вы сомневаетесь в достоверности какой-либо информации (но не имеете полной, основанной на источниках уверенности в ошибке), не следует сразу удалять сомнительный фрагмент, так как некоторые участники могут обвинить вас в том, что вы не дали им шанса на улучшение (и в целом это производит впечатление агрессивных действий). Поэтому лучше ставить после сомнительных высказываний шаблон {{нет источника}}.

Удалять сомнительную информацию (без достоверных источников) следует лишь в том случае, если вы уверены в том, что она неверна, или если на шаблон {{нет источника}} не было реакции в течение как минимум двух недель.

--Antonu 08:07, 16 января 2013 (UTC)Ответить
Вы думаете, я не понимаю вашей реакции ? ))) Я отлично понимаю. Также я проверю на соответствие правилам остальные ваши статьи. Учитывая крайнюю тенденциозность тех, что я уже видел, думаю это будет правильно. Соколрус 08:11, 16 января 2013 (UTC)Ответить
  • Сейчас нет времени на подробный анализ всех ваших действий, но тут: Солана, Хавьер (запрос - откровенное нарушение ВП:НДА и вандализм, в разделе ссылки есть множество биографических источников на русском и английском языках, в частности статья из лентапедии, снабжённая всеми необходимыми сносками. Если вас не устраивает отсутствие сносок в нашей статье - проставьте их. В общем, блок пока не накладываю (хотя ВП:ПДН тоже к вам применить сложно), но в следующий раз начну с трёх суток. --be-nt-all 10:35, 14 апреля 2014 (UTC)Ответить
    Времени на разбор действий нет, но предупреждение выдам ))) Соколрус 11:01, 14 апреля 2014 (UTC)Ответить
    Так Хавьер Солана уже сам по себе достаточно показателен. С другими статьями может всё не настолько очевидно, может так-же (Клинтона, к примеру, я не смотрел, интернет у меня, мягко говоря, слабый). Повторюсь, можно завышать планку для себя (как то так), но удаление информации - не метод улучшения Википедии. --be-nt-all 11:14, 14 апреля 2014 (UTC)Ответить

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%81%D1%83%D0%B6%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D1%83%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Levann#.D0.92.D0.BE.D0.BF.D1.80.D0.BE.D1.81

Орден Сербии

править
  Орден Сербии
Заслуженный орден за достаточно весомый вклад по созданию и дополнению статей, связанных с сербской тематикой. С уважением, --ALFA-CODE 05:08, 20 января 2013 (UTC)Ответить
Большое спасибо ! С уважением. Соколрус 07:41, 20 января 2013 (UTC)Ответить

Горы Республики Сербской

править

Добрый день! В категории «Горы Республики Сербской» часть статей очень короткие (на пару строчек, не считая шаблона), и многие совсем без источников. В таких случаях велика вероятность, что они могут оказаться если не на КУ, то на КУЛ. Постарайтесь, пожалуйста, их доработать, и хотя бы по одному источнику поставить (хотя бы из sr-wiki). — Adavyd 14:36, 22 января 2013 (UTC)Ответить

Здравствуйте! Дело в том, что все эти статьи именно из сербской вики я и перевожу. Когда там есть источник - сразу его ставлю. Однако, как правило, там нет ни сносок, ни каких-либо ссылок. В англо-вики статьи о них еще короче и точно так же без источников. Но я надеюсь, что удалять их все же не будут :) С уважением. Соколрус 16:09, 22 января 2013 (UTC)Ответить
В разных языковых разделах разные требования к качеству статей, поэтому у нас короткую статью без источников могут снести за милую душу, даже если она в других Википедиях есть... Я посмотрел Узломац в sr-wiki, там есть 3 ссылки, две битые, а одно, по-моему, не совсем по делу. В таких случаях надо самому поискать — на Узломац или Uzlomac. Вот хотя бы эту ссылку добавить, или эту, хотя информации, конечно, маловато... Но вот по поводу какой-то военной операции в тех краях в 1943 году... — Adavyd 17:16, 22 января 2013 (UTC)Ответить
Обязательно внесу их, спасибо Вам ! С уважением. Соколрус 17:17, 22 января 2013 (UTC)Ответить
Вот ещё одна ссылка, там список гор с высотами. В категории «Горы Республики Сербской» проблема не только с горой Узломац, там ещё и другие статьи такого типа есть. Хоть 1-2 ссылки по каждой надо бы найти. И если есть какая-то дополнительная информация, то внести в статью. Хотя бы так  . Удачи, — Adavyd 17:25, 22 января 2013 (UTC)Ответить
Спасибо Вам, постараюсь дополнить. И Вам удачи ! С уважением. Соколрус 18:25, 22 января 2013 (UTC)Ответить

Картина Уроша Предича «Косовска девојка»

править

Здравствуйте! У меня есть вопрос в "обсуждении Кандидаты в хорошие статьи/8 января 2013" / "Битва на Косовом поле (1389"/ Посмотрите пожалуйста. ВятиЧ 00:37, 26 января 2013 (UTC)Ответить

Поздравляю!

править
Большое спасибо ! С уважением. Соколрус 17:05, 12 февраля 2013 (UTC)Ответить

Откуда вдруг «Косово-поле»?

править

Пожалуйста, дайте ссылку на АИ с написанием Косова поля в несклоняемой форме через дефис. Напоминаю, что переименования в спорных случаях делаются через специальную страницу «К переименованию». С уважением, Exeget 21:20, 21 февраля 2013 (UTC)Ответить

  • Так мне посоветовали в Инславе РАН. С уважением. Соколрус 21:20, 21 февраля 2013 (UTC)Ответить
    O tempora, o mores! Померещилось кому-то. Но прежде чем хвататься за переименование, неплохо было бы пройтись гуглом по АИ. С уважением, Exeget 21:29, 21 февраля 2013 (UTC)Ответить
    Вообще-то не кому-то, а докторам наук, уж если на то пошло. Согласно правилам русского языка, переименование было верным. Ладно, закрыли тему. С уважением. Соколрус 21:33, 21 февраля 2013 (UTC)Ответить
    Вы уж простите, но давайте всё-таки уточним напоследок: докторам каких наук, и чьё переименование было верным «согласно правилам русского языка» — Ваше или моё? С уважением, Exeget 21:40, 21 февраля 2013 (UTC)Ответить
    Доктор исторических наук. Верным мое. Косово-Поле, Борово-Село и т.д. пишутся через дефис. Так как это не названия села или поля, а непосредственно географические названия славянского происхождения. Склоняется вторая часть. С уважением. Соколрус 21:42, 21 февраля 2013 (UTC)Ответить
    Тогда снова здравствуйте. Подтверждаем Ваше утверждение ссылками на авторитетные филологические источники (доктор исторических наук отдыхает). Повымерли всё-таки грамотные слависты... Может, заодно переименуете Ясную Поляну, Холодный Яр и все остальные сложносоставные топонимы? По правилам: «Если сложносоставной топоним представляет собой русское или давно освоенное название, в косвенных падежных формах его первая часть должна склоняться» (gramota.ru). Косово Поле — однозначно из этой песочницы. Кстати, дефис в топониме «Борово-Село» чем подтверждается? Exeget 22:05, 21 февраля 2013 (UTC)Ответить
    Приветствую ! Все топонимы, у которых первая часть названия имеет морфологическую примету среднего рода, охвачены тенденцией к неизменяемости: из Ликино-Дулева, в Соболево-на-Камчатке. Дефис оттуда же, откуда в Ликино-Дулево, например. Тем более, что Косово-Поле или Борово-Село названия не русские, в отличие от "Ясная Поляна". С уважением. Соколрус 22:12, 21 февраля 2013 (UTC)Ответить
    Смею Вас заверить, что давно освоенное название «Косово поле» такой тенденцией ни разу не охвачено. Кроме того, в указанном источнике читаем: «Топонимы славянского происхождения, оканчивающиеся на -ово, -ево, -ино, -ыно, не склоняются в сочетании с родовым словом: … до края Косово. Если же родового слова нет, то нормативны оба варианта, склоняемый и несклоняемый» И чуть рядом: «Географические названия славянского происхождения, оканчивающиеся на -ово, -ево, -ино, -ыно, традиционно склонялись: в Останкине, … из Косова. Тенденция к употреблению несклоняемого варианта сложилась лишь в последние десятилетия… Изначально все подобные названия были склоняемыми». Ну и АИ на дефис в студию, пожалуйста. Exeget 22:27, 21 февраля 2013 (UTC)Ответить
    Заверение не принято, АИ будьте добры на "давнюю освоенность". Я не понял, как приведенное Вами правило противоречит используемому мной варианту "Косово-Поле" и склонению его второй части ? То, что Косова, Сараева и т.д. я и так знаю. АИ на Борово-Село - Гуськова Елена Юрьевна. История югославского кризиса (1990-2000). — М.: Русское право/Русский Национальный Фонд, 2001. — 720 с. — ISBN 5941910037. А также Коллектив авторов. Югославия в XX веке: очерки политической истории. — М.: Индрик, 2011. — ISBN 9785916741216. С уважением. Соколрус 22:33, 21 февраля 2013 (UTC)Ответить
    Как обычно тут шутят, «в Гугле забанили»? Если вам ЭСБЕ, СИЭ и три издания БСЭ не АИ в доказательство «освоенности» — то я, наверное, мама Римская. А вот на Косово-поле АИ однозначно нет, и быть не может, специалисты из РАН (не филологи), публикующиеся в коммерческих частных шарашках, идут лесом. Exeget 07:41, 22 февраля 2013 (UTC)Ответить
    Ссылки конкретные давайте, спец вы наш ))) Какие еще частные шарашки, о чем вы вообще ? Эк вас ненавистью захлестнуло... Придется вам смириться, для руВики Российская Академия Наук - наивысший авторитет. Другой планеты у нас нет, как говорится. Соколрус 12:16, 22 февраля 2013 (UTC)Ответить
    Уважаемый коллега, вынужден Вас огорчить: глубокоуважаемые историки из РАН, равно как и не менее почтенные патологоанатомы из РАМН, ни разу не являются «наивысшим авторитетом» в вопросах лингвистики, и топонимики в частности, для руВиики. Относительно ссылок на ЭСБЕ, БСЭ и СИЭ — не доводите до абсурда. Я их предъявлю, если Вы вдруг надумаете переименовывать страницу, на сей раз в соответствии с установленной процедурой, на странице «К переименованию». «Другой планеты у нас нет, как говорится» — глобус России прилагается? В таком случае я, слава богу, живу на другой планете. С уважением, Exeget 15:24, 22 февраля 2013 (UTC)Ответить
    Наша с вами дискуссия зашла в тупик. Всего доброго ! С уважением. Соколрус 18:40, 22 февраля 2013 (UTC)Ответить
    И Вам «приятного млекопитания». © Станислав Лем. Exeget 19:12, 22 февраля 2013 (UTC)Ответить

Орден Хорошая статья

править
  Орден «Хорошая статья» V степени
За создание 3 хороших статей. 3-й стала статья Битва на Косовом поле (1389). Статус присвоен 11 февраля 2013 года. Поздравляю! Zanka 19:24, 24 февраля 2013 (UTC)Ответить
Большое спасибо ! Соколрус 19:29, 24 февраля 2013 (UTC)Ответить

Вопрос по вуковице

править

В сербонете какое соотношение пишущих на латинице/кириллице, приблизительно, по вашим оценкам? —Octave LavalD 03:20, 12 апреля 2013 (UTC)Ответить

Здравствуйте ! Сложно сказать, по моим оценкам 35% кириллицы, 65% латиницы. С уважением. Соколрус 22:23, 14 апреля 2013 (UTC)Ответить
Есть какие-нибудь движения за узаконивание гаевицы или полную смену алфавита? —Octave LavalD 00:02, 16 апреля 2013 (UTC)Ответить
Не слышал о таком. Периодически читал об опасениях по поводу судьбы кириллицы, но на официальном уровне вроде тихо. С уважением. Соколрус 20:20, 23 апреля 2013 (UTC)Ответить

Древнерусское государство

править

Доброе время суток! На странице обсуждения статьи Киевская Русь Вы поддержали идею переименования статьи. Я запустил процесс переименования, не хотите ли высказаться? Благодарю. --Воевода 15:37, 28 апреля 2013 (UTC)Ответить

Коллега, Вы на меня обиделись? --Воевода 13:44, 3 мая 2013 (UTC)Ответить
Здравствуйте ! Ни в коем случае. Я самым позорным образом забыл о переименовании, собирая материалы по РСК, простите ! Сейчас выскажусь. С уважением, Вадим. Соколрус 18:17, 3 мая 2013 (UTC)Ответить
Спасибо, я рад, что так ) Ещё идёт обсуждение переименования Московского государства в Русское. Ваше мнение бы тоже было здорово. PS: Спасибо за очень важное и необходимое расширение древнерусской тематики! --Воевода 18:49, 3 мая 2013 (UTC)Ответить
Не за что  . Вы не подумайте, я эту тематику не оставил. Сейчас добью РСК, там осталось только один раздел написать, и продолжу участие в тематике нашего Отечества. Войско, ремесла, статья о государстве и т.д. С уважением, Вадим. Соколрус 18:57, 3 мая 2013 (UTC)Ответить

Орден

править
  Орден «Избранный список» IV степени
Вам вручается орден IV степени за создание двух избранных списков. Поздравляю!
†Йо Асакура† ♠бла-бла♠ 17:50, 30 апреля 2013 (UTC)Ответить
Спасибо Вам ! С уважением. Соколрус 17:50, 30 апреля 2013 (UTC)Ответить

Kolega2357-Bot

править

Pošto vidim da govoriš srpski nadam se da će mo se razumeti. Da li znaš možda zbog čega meni bot ne može da radi ruskoj Vikipedije sve sam pokušavao i neće? Pozdrav iz Beograda! --Kolega2357 (обсуждение) 00:23, 2 мая 2013 (UTC)Ответить

Molim te pitaj i baš ti hvala za pomoć. Ja slabo govorim ruski. --Kolega2357 (обсуждение) 00:27, 2 мая 2013 (UTC)Ответить

Moj bot Kolega2357-Bot radi rekategorizaciju u programskom jeziku Python na makedonskoj i srpskohrvatskoj Vikipediji i dodaje interwiki samo za korisničke strane. --Kolega2357 (обсуждение) 00:31, 2 мая 2013 (UTC)Ответить

Hvala ti puno. Samo mi se potpiši ovde jer mi se nisi potpisao. --Kolega2357 (обсуждение) 00:35, 2 мая 2013 (UTC)Ответить

Участник:Emaus

править

Možeš li zamoliti ovog korisnika da sa svojim botom meni doda na korisničke strane interwiki? --Kolega2357 (обсуждение) 21:06, 2 мая 2013 (UTC)Ответить

Википедия:Заявки на статус бота/Kolega2357-Bot

править

Hajde molim daj mi podršku da mogu da dobijem bot zastavicu veoma mi znači. --Kolega2357 (обсуждение) 10:13, 3 мая 2013 (UTC)Ответить

Jel ima neki administrator ruske Vikipedije da govori srpski jezik? --Kolega2357 (обсуждение) 21:33, 3 мая 2013 (UTC)Ответить

Jel možeš ovo Send me a new message here sa moje korisničke strane da preveš na ruski? --Kolega2357 (обсуждение) 14:35, 6 мая 2013 (UTC)Ответить

Kolega2357-Bot na ru.wikivoyage.org

править

Jel možeš da zamoliš nekog aktivnih birokrata na tom projektu da mi da bot zastavicu? --Kolega2357 (обсуждение) 19:31, 18 мая 2013 (UTC)Ответить

Монгольское нашествие на Русь

править

Здравствуйте! Вопервых, коллега, от души — удачной Вам службы! Я насчёт «мешает проверяемости…» Разброс в 7 страниц — я бы не назвал сложностью, ну да ладно пусть будет по Вашему. Но вот зачем всем скопом отклонять. Как раз таки я и сделал проверяемыми ссылки и на Ваш источник и на другие, и можно было отдельно узнать кто такой автор и т. д. По несколько разных ссылок указывали на одну и ту же страницу в инете (кстати, на «Внешнеполитические факторы… С. 77» тоже две отдельные ссылки). К чему излишние загромождения? С откатом моих правок как раз таки и минимизировалась проверяемость. Ссылки удалились, мёртвая заменила живую. Ведь и «так не делают». С Уважением --Игорь(Питер) 05:59, 31 мая 2013 (UTC)Ответить

Здравствуйте ! Спасибо ! Да, пожалуй я переборщил, надо было смотреть внимательнее. Простите ! Давайте так поступим, Вы оформите тогда это все, а я продолжу работу над статьей. С уважением. Соколрус 11:17, 31 мая 2013 (UTC)Ответить
  Спасибо Так и поступим. С Уважением --Игорь(Питер)

Извиняюсь, но не могу опять не вмешаться. Излагаете весьма грамотно, но по сути это идёт пересказ «Внешнеполитических факторов…» Каргалова и получается односторонний взгляд (кстати, в предпоследней его книге «Русь и кочевники» много обновлённой информации на эту тему). Вместе с предыдущим текстом в статье удаляются разносторонние источники информации и появляются только ссылки на одну книгу. Может всё-таки не стоит рубить с плеча и заменять информацию, основанную на разносторонних источниках, информацией основанной на одной книге, а лучше переделывать разделы. Я тут хотел исправить появившиеся «ошибки в сносках», но полагаю их всё равно ожидает та же участь, что и предыдущих. С Уважением --Игорь(Питер) 06:00, 1 июня 2013 (UTC)Ответить

Изложение по Каргалову - это, скажем так, основа. Из того, что я видел, у него наиболее грамотное и последовательное изложение, с опорой как на источники того времени, так и на современные ему исследования. Сегодня я добавлю еще источников и тогда посмотрите итог :) С уважением. Соколрус 07:11, 1 июня 2013 (UTC)Ответить

Всех приветствую. Вот и тема уже есть). Каргалов есть в интернете, например тут [14] полностью, интересующие моменты проверяются поиском текста. Но я в основном по другому вопросу [15]. Хотел бы признаться, что иногда ставлю первичные источники там, где во вторичных нет соответствующей информации. Да, к сожалению, во вторичных источниках монгольский поход 1221-23 считается разведочным, хотя в "Сокровенном сказании" для 1221 (и повторено для 1228-29) все те же цели, что и поставленные на курултае 1235, и монголы в это время больше нигде не воевали, а на Калке разбили такое войско, которое больше никто, нигде и никогда не разбил бы. Потом приход монголов на Урал в 1229 уже был результатом курултая 1228, Каргалов тут явно напутал и задвоил. И удаление таких вещей, как Когда же войско будет многочисленно, все воспрянут и будут ходить с высоко поднятой головой. Вражеских же стран там много, и народ там свирепый...Первоначально Угэдэй сам планировал возглавить кипчакский поход...О том, какое значение придавали чингизиды покорению русских, свидетельствует монолог Угэдэя в адрес Гуюка, недовольного Батыевым руководством, на мой взгляд, освещению предмета статьи вредит. Про монаха Юлиана - там же отгадка лежит про "разрозненное" сопротивление! - удалено. Про русское "ополчение" - такое было модно в советское время, мол "все от мала до велика" и т.д. На самом деле ополчение в средневековом государстве - это феодальное ополчение (рыцари, бояре со своими людьми), то есть главная сила, а младшие дружины-дворы действительно по нескольку сот человек, да.--Max 09:13, 1 июня 2013 (UTC)Ответить

Вас понял. Давайте так поступим, я сегодня восстановлю часть удаленной информации и добавлю еще источники. И когда будет готово, просто перейду на описание захвата рязанских земель, а Вы посмотрите. Я ведь еще не закончил работу  . С уважением. Соколрус 10:33, 1 июня 2013 (UTC)Ответить
Чуть по другому вопросу, поэтому всё же сюда) Было такое дело Обсуждение:Армия Монгольской империи#Вопросы, очень интересно узнать Ваше мнение (личное, как в википедию писать примерно понятно). Другими словами, Вы верите во всё то, что рассказывают про монголов?--Max 12:34, 1 июня 2013 (UTC)Ответить
Здравствуйте ! Знаете, сложно сказать. Я в тематику их армии никогда не углублялся. В статье просто написал то, что было у Каргалова и что видел в других источниках. А правда все это или нет, судить сложно. С уважением. Соколрус 11:06, 23 июня 2013 (UTC)Ответить

ВС Эстонии

править

Скажите, зачем Вы вичищаете совершенно нормальную информацию из статьи? Вся эта информация с сайтов МО и ВС на которые есть ссылки в статье. Не повторять же ссылки в каждом абзаце?--Viggen 08:51, 7 октября 2013 (UTC)Ответить

Добрый день ! Убрал только то, что без АИ. Я с Вами не соглашусь, все-таки лучше, чтобы сноски стояли в каждом абзаце, это только улучшит статью. Также, как я понял, удаленная мной информация была устаревшей. Я планирую проверить статьи обо всех ВС европейских стран. У нас в вики информации о них минимум и она, порой, давно устарела. Соколрус 09:08, 7 октября 2013 (UTC)Ответить

Оповещение о проведении выборов жюри СГ-2013

править

Здравствуйте! Напоминаю Вам, как автору, пишущему статусные статьи, что в настоящее время и до 24 ноября проводятся выборы в жюри конкурса Статья года - 2013.
Если Вы ещё не успели проголосовать, то сделать это можно здесь.
С уважением, HeimdallBot 01:40, 22 ноября 2013 (UTC)Ответить
Если Вы не хотите в будущем получать сообщения от меня, пожалуйста отметьтесь здесь.

Козырев

править

Коллега, я расставил источники в биографию Козырева и чуть дополнил её, почерпнув информацию из новой статьи Forbes. Надеюсь, что Вы не будете возражать. --Leonrid 16:31, 29 марта 2014 (UTC)Ответить

Варешанин, Марьян

править

Многоуважаемый коллега. Засиняя красные ссылки вот тут, я перевёл статью об одном из руководителей Боснии и наткнулся на удивительный факт: в него тоже стрелял серб (Богдан Жераич) из «Чёрной руки», только не убил в итоге и сам застрелился.

Прошу Вас обратить на это внимание и подыскать в свободное от службы время какую-либо информацию об этом человеке. Думаю, он заслужит также свою вики-статью, как и Гаврило Принцип. Если я написал фамилию неправильно, поправьте. Mark Ekimov 16:20, 31 марта 2014 (UTC)Ответить

Статус файла Файл:Knin3.jpg

править

Уважаемый участник! При проверке описания загруженного Вами несвободного файла Файл:Knin3.jpg обнаружились некоторые проблемы. Обратите внимание, что использование несвободного файла должно соответствовать критериям добросовестного использования, а его страница описания должна обязательно содержать заполненные шаблон описания несвободного файла и шаблон обоснования добросовестного использования (для каждой статьи, использующей данный файл). Если статус указанного файла не прояснится в течение 7 дней, администраторы будут вынуждены его удалить. Поэтому не пожалейте времени, чтобы разобраться с его статусом. Dogad75 20:40, 11 апреля 2014 (UTC)Ответить

Статус файла Файл:Predaja3.jpg

править

Уважаемый участник! При проверке описания загруженного Вами несвободного файла Файл:Predaja3.jpg обнаружились некоторые проблемы. Обратите внимание, что использование несвободного файла должно соответствовать критериям добросовестного использования, а его страница описания должна обязательно содержать заполненные шаблон описания несвободного файла и шаблон обоснования добросовестного использования (для каждой статьи, использующей данный файл). Если статус указанного файла не прояснится в течение 7 дней, администраторы будут вынуждены его удалить. Поэтому не пожалейте времени, чтобы разобраться с его статусом. Dogad75 20:40, 11 апреля 2014 (UTC)Ответить

Статус файла Файл:Чавоглаве, 5 августа 2011.jpeg

править

Уважаемый участник! При проверке описания загруженного Вами несвободного файла Файл:Чавоглаве, 5 августа 2011.jpeg обнаружились некоторые проблемы. Обратите внимание, что использование несвободного файла должно соответствовать критериям добросовестного использования, а его страница описания должна обязательно содержать заполненные шаблон описания несвободного файла и шаблон обоснования добросовестного использования (для каждой статьи, использующей данный файл). Если статус указанного файла не прояснится в течение 7 дней, администраторы будут вынуждены его удалить. Поэтому не пожалейте времени, чтобы разобраться с его статусом. Dogad75 20:40, 11 апреля 2014 (UTC)Ответить

Статус файла Файл:Parastos.jpg

править

Уважаемый участник! При проверке описания загруженного Вами несвободного файла Файл:Parastos.jpg обнаружились некоторые проблемы. Обратите внимание, что использование несвободного файла должно соответствовать критериям добросовестного использования, а его страница описания должна обязательно содержать заполненные шаблон описания несвободного файла и шаблон обоснования добросовестного использования (для каждой статьи, использующей данный файл). Если статус указанного файла не прояснится в течение 7 дней, администраторы будут вынуждены его удалить. Поэтому не пожалейте времени, чтобы разобраться с его статусом. Dogad75 20:40, 11 апреля 2014 (UTC)Ответить

Королевство Босния

править

Поздрав пријатељу! Видим да знаш српски, па те молим да обратиш пажњу на чланак Королевство Босния и да исправиш глупости које су наведене тамо, а ја сам их побројао у разговору! --CarRadovan 00:01, 16 июля 2014 (UTC)Ответить

Здраво ! Хвала Вама да обратили сте пажњу на овај чланак ! Имам доста извора па буквално данас ћу да правим нормалан текст. Пуно поздрава из Русије ! Соколрус 06:00, 18 июля 2014 (UTC)Ответить

Поздрављам те руски брате! Данас сам доживео непријатности овде на руској википедији, тако да не верујем да ћу ту наставити рад. Ако теби буде требала нека помоћ за српску историју - ја сам ту! Велики поздрав из Р.Српске! --CarRadovan (обс) 20:59, 26 сентября 2014 (UTC)Ответить

Поздрав! Обавештавам те да сам на српској википедији комплетирао галерију историјских грбова у Србији - тако, ако си заинтересован, можеш преузети за руску википедију! Хвала! --CarRadovan 19:19, 23 октября 2014 (UTC)Ответить

Вишеслав или Вышеслав?

править

Так ли уж всё однозначно? Вышеслав, Вышеслав, Вышеслав, Вышеслав. Чтобы в дальнейшем не возникало никаких вопросов, не могли бы вы снабдить статью парой-троек ссылок на русскоязычные АИ, где бы этот князь упоминался как Вишеслав. --Игорь Васильев 17:15, 29 июля 2014 (UTC)Ответить

Здравствуйте ! Да, сейчас сделаю. С уважением. Соколрус 04:49, 30 июля 2014 (UTC)Ответить

Сербы в Хорватии

править

Здравствуйте! В категории Сербы в Хорватии не должны находится этнические сербы из Хорватии. Там должны находиться статьи про Сербскую общину в Хорватии. У нас нет категоризации людей по этнической или национальной принадлежности. --Glovacki 22:22, 16 ноября 2014 (UTC)Ответить

Косовская война

править

Просьба отпатрулировать + Необходимо добавить информации об силах сторон и потерь. В зарубежных статьях википедии разные данные. 93.129.176.126 09:31, 22 ноября 2014 (UTC)Ответить

исп

править
  Орден «Избранный список» III степени
Вам вручается орден III степени за создание пяти избранных списков. Поздравляю!
- DZ - 06:19, 26 декабря 2014 (UTC)Ответить
Спасибо !   Соколрус 18:00, 26 декабря 2014 (UTC)Ответить