1618

**1618. по календарима**
Грегоријански	1618. (MDCXVIII)
Аб урбе цондита	2371.
Исламски	1027–1028.
Ирански	996–997.
Хебрејски	5378–5379.
Бизантски	7126–7127.
Коптски	1334–1335.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1673–1674.
• Схака Самват	1540–1541.
• Кали Yуга	4719–4720.
	Кинески
• Континуално	4254–4255.
• 60 година	Yанг Земља Коњ; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11618.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	16. вијек – 17. вијек – 18. вијек
Деценија:	1580-е 1590-е 1600-е – 1610-е – 1620-е 1630-е 1640-е
Године:	1615 1616 1617 – 1618 – 1619 1620 1621

Ово је чланак о години 1618.

Година 1618 (MDCXVIII) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у четвртак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

јануар - Спроводи се Мадридски уговор: ускоци су протерани из Сења и углавном насељени у Оточац, Жумберак, неки у околину Пазина и испод Учке. Сењ ипак, мада у много мањој мери, остаје средиште гусарења^[1].
11. 2. - Бискуп Петар Домитровић уступио унијатском епископу Симеону Вретањи гору Марчевицу на којој је саграђен манастир Марча^[2].
26. 2. - Млади Осман II доведен пучем на султански престо уместо неспособног стрица Мустафе I (до 1622).
8. 3. - Јоханес Кеплер дошао до свог Трећег закона гибања планета око Сунца (објавио га догодине).
23. 3. - Угарски сабор у Пожуну, краљ Матија није дошао због болести, долази до сукоба између католика и протестаната^[3].
10. 4. - Ницолò Донато је нови млетачки дужд, умире после 35 дана.

Друга Прашка дефенестрација

7. 5. - Седам притужби Манџурца Нурхација династији Минг представља објаву рата, следи привремено заузеће Фусхуна и још неких градова.
15. 5. - Надвојвода Фердинанд изабран за новог угарско-хрватског краља, Зсигмонд Форгáцх нови палатин^[3].
17. 5. - Крчки провидур Антонио Приули је нови млетачки дужд (до 1623); у Венецији је завладала хистерија након што је откривена шпанска завера маркиза де Бедмара за заузеће града.
23. 5. - Друга Прашка дефенестрација: протестанти бацили двојицу представника краља Фердинанда с прозора - то је знак Чешке побуне и Тридесетогодишњег рата.
17. 6. - Нови краљ Фердинанд обећава засебном крунидбеном завјерницом за Хрватску и Славонију^[3] да ће Србе крајишнике изузети испод војних власти и потчинити их политичкој, војној и кривичној власти властеле преко посебне комисије^[4].

Фердинанд

1. 7. - Фердинанд крунисан за новог угарско-хрватског краља (до 1637).
20. 7. - Тада непознати Плутон у афелу.
20. 7. - Бечки бискуп и кардинал Мелцхиор Клесл ухапшен због слабог одговора на догађања у Чешкој.
23. 7. - Обновљена Српска (тј. "Влашка") комисија за враћање Срба у Хрватској феудалним господарима; рад комисије убрзо прекинут због устанка у Чешкој, наглашено да се Срби не смеју узнемиравати^[5].
4. 9. - Алпско село Плурс/Пиуро затрпано клизиштем, најмање 1000 мртвих.
18. 9. - Почетак 13. бактуна мезоамеричког календара (12.0.0.0.0).
19. 9. - 21. 11. - Опсада Плзеňа: чешки протестанти заузели град.
26. 9. - Серавски мир окончава рат између Османлија и Сафавида, овим другима је преполовљен данак.
рујан - Турци из Босне упадају у Покупску крајину (око Средичка и Јамнице) - бан Никола IX. Франкапан одређује 9. 10. "пучки устанак" (мобилизацију) у Хрватској^[3].
9. 10. - Побуна православаца у Могиљову, протеран унијатски епископ Јосафат Кунцевич, пољско-литвански краљ Сигисмунд III Васа ће брутално угушити побуну.
29. 10. - Погубљен Сир Wалтер Ралеигх.
9. 11. - Битка код Ломница, протестантска победа у Чешкој.
13. 11. - Први састанак Дордрехтског синода, бави се питањем арминијанизма.
11. 12. - Руско-пољски рат (1609-1618): потписано Деулинско примирје између Русије и Пољске - Пољска-Литванија добија Смоленск и Черњигов, биће пуштен патријарх Филарет, отац цара Михајла I.

Кроз годину

Заповијед за гоњење разбојника у Кратову тражи да се ухапсе калуђери из манастира Лесново, Крива Река и Трново јер наводно помажу хајдуцима^[6].
Бранденбуршки кнез-електор Јоханн Сигисмунд и формално уз пољски пристанак постаје пруски војвода чиме настаје тзв. Бранденбург-Пруска (Јоханн је болестан, па уместо њега управља супруга Ана).
1618-39 - Бüнднер Wиррен (Савезни немир) у швајцарском кантону Граубüнден.
Театро Фарнесе у Парми се сматра првим позориштем са просценијем.
Кинеско посланство поклонило чај руском цару.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1618.

15. 6. - Франçоис Блондел, архитекта († 1686)
4. 11. - Аурангзеб, могулски цар († 1707)
прибл. - Јурај Крижанић, мисионар и пан-слависта († 1683)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1618.

16. 3. - Гиованни Бембо, млетачки дужд (* 1543)
9. 5. - Ницолò Донато, млетачки дужд (* 1540)
29. 10. - Wалтер Ралеигх, дворанин и истраживач (* ца. 1554)
? - Поглавица Поwхатан (Wахунсенацаwх)

Референце

↑ Историја с. н., 321
↑ Историја с. н., 469
↑ ^3,0 ^3,1 ^3,2 ^3,3 Хорват, Бан Никола Франкопан Тржачки
↑ Историја с. н., 461
↑ Историја с. н., 462
↑ Хисторија н. Ј., 618

Литература

Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5
Рудолф Хорват, Бан Никола Франкопан Тржачки (хр Wикисоурце)

[1] Историја с. н., 321

[2] Историја с. н., 469

[rhnf-3] 3,0 ^3,1 ^3,2 ^3,3 Хорват, Бан Никола Франкопан Тржачки

[4] Историја с. н., 461

[5] Историја с. н., 462

[6] Хисторија н. Ј., 618

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]