Вигноле
Вигноле | |
|---|---|
  Вигноле | |
| Координате: 45°26′32″Н 12°22′37″Е / 45.442222°Н 12.376944°Е | |
| Држава |  Италија |
| Регија |  Венето |
| Површина | |
| • Укупно | 0,0253 km² |
| Становништво | 62 |
| • Густина | 2.451/km² |
Вигноле је оток од 0,0253 км² у Венецијанској лагуни, сјеверноисточно од Венеције, у правцу пуно познатијег и већег отока Сант Ерасмо. Оток је подијељен на два дијела прокопаним каналом преко којег је изграђен мост. На отоку данас живи врло мало људи, као и на сусједном и нешто сјевернијем Сант Ерасму. Становници Вигноле баве се повртларством. Већи сјеверни дио отока је резервиран за војску и тамо се налази хисторијска утврда Сант Ерасмо, касарна пуковније талијанских маринаца Лагунара, те њихова поморска база. Из Венеције се до Вигноле може доћи вапоретом (линија 13).
Хисторија
[уреди | уреди извор]
У прошлости је оток зван Биниола или Оток седам винограда, а Млечани су га особито цијенили као оток погодан за ладање, као и Римљани прије њих. У то вријеме оток су још оплакивале воде Јадранског мора јер се тад пјешчана спруд Пунта Саббиони још није толико проширила и затворила Венецијанску лагуну за јадранске воде. У 7. вијеку у Вигнолима су два тибуна из Торцелла подигли малу црквицу у славу св. Ивана Крститеља и св. Јустине. Од тога је преостала мала сликовита капела са звоником уз канал, посвећена св. Ерозији.
