Prijeđi na sadržaj

Andrej Fajgelj

Izvor: Wikipedija
Andrej Fajgelj
Biografija
Datum rođenja 12. maja 1978. (42 god.)
Mesto rođenja Novi Sad (SFRJ)
Državljanstvo  Srbija
Narodnost Srbin
Veroispovest pravoslavni hrišćanin
Politička partija Treća Srbija
Supružnik Jovana
Potomstvo četvoro
Diploma sa Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Monpelije III
Profesija filolog
Mandat(i)
Zamenik predsednika Treće Srbije
22. mart 2014. —
Naslednik Miroslav Parović
Potpredsednik Treće Srbije
13. oktobar 2013. — 22. mart 2014.

Andrej Fajgelj (Novi Sad, 12. maj 1978) je srpski filolog, političar i kulturni radnik. Bio je godinu i po dana direktor Kulturnog centra Novog Sada, a sada je docent na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Doktor je francuskog jezika i književnosti. Bio je i zamenik predsednika stranke Treća Srbija do promene statuta stranke.

Biografija

[uredi | uredi kod]

U Novom Sadu je na Filozofskom fakultetu diplomirao francuski jezik i književnost. Magistarske i doktorske studije završio je na Univerzitetu Monpelije III u Francuskoj. Doktorsku tezu Uporedna frazeologija i ideologija u epici: Homer, francusko viteško pesništvo, gusle odbranio je sa najvišim pohvalama. Dobitnik je više stipendija i nagrada za uspeh u studijama i autor više naučnih radova i popularnih članaka.

Jedan je od osnivača Centra za savremenu edukaciju u Novom Sadu i Međunarodne inicijative za praćenje antisrbizma. Pokrenuo je više uspešnih projekata: Radna etika u Srbiji, Evropski dan komšija, proizvodnja srpske ćiriličke tastature, izvinjenje španske nacionalne televizije srpskom narodu povodom neistinite reportaže o Jasenovcu.

Predsednik je Organizacionog odbora za prijavu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine.[1] Član je upravnog odbora Balkanskog udruženja pravoslavne omladine. Bio je direktor Kulturnog centra Novog Sada do maja 2015. kada je otkriveno da je zaposlio osobu sa godišnjom platom od 1.310.000 dinara.[2]

Govori francuski, engleski, grčki, italijanski i španski, vlada latinskim, starogrčkim, ruskim i nemačkim, služi se albanskim, hebrejskim i drugim jezicima. Sa suprugom Jovanom, profesorkom italijanskog jezika, ima četvoro dece i to dva sina i dve ćerke.[3]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. Fonet. „Novi Sad kandidat za evropsku prestonicu kulture 2020”. Blic.rs. Pristupljeno 3. 3. 2016. 
  2. Gavrilović, Nina. „Fajgelj ide, a fajgeljizacija? Novosadski MAJSTOR SKANDALA podneo ostavku”. 24sata.rs. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-15. Pristupljeno 3. 3. 2016. 
  3. Simić, Jovanka. „Andrej Fajgelj: Vitez na guslama”. Novosti.rs. Pristupljeno 3. 3. 2016. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]