Harmonijina ogrlica
Harmonijina ogrlica (starogrčki: ὅρμος) bila je, u grčkoj mitologiji, komad nakita koji je svim svojim vlasnicima donosio zlu kob. Ta je ogrlica igrala istaknutu ulogu u kikličkim epopejama koje su pripadale tebanskom ciklusu.
Kad je Atena podarila Kadmu, sinu Agenorovom, vlast nad gradom Tebom, Zevs mu je dao za ženu Harmoniju, kćer Aresa i Afrodite.[1] Njihovoj svadbi prisustvovali su svi bogovi, i to je bilo prvi put da su bogovi prisustvovali venčanju smrtnika.[2] Kadmo je svojoj supruzi poklonio ogrtač i ogrlicu, koju je dobio ili od Hefesta ili od Europe.[3] Ta ogrlica donela je nesreću svima koji su je posedovali. Prema drugim verzijama mita, Harmonija je tu ogrlicu dobila direktno od od nekog božanstva, možda od Afrodite ili od Atene.[4] Neki su kazivali da je ogrlicu prokleo sam Hefest, njen tvorac, kako bi napakostio Hermoniji, koja se rodila iz vanbračne veze njegove supruge Afrodite s Aresom.[2]
Polinik, koji je nasledio tu ogrlicu, dao ju je Erifili, i to kao mito da bi ona nagovorila svog muža, Amfijaraja, da krene u pohod protiv Tebe.[5] Preko Alkmeona, sina Erifilinog, ogrlica je došla u ruke Arsinoje (koja se u nekim verzijama mita zove Alfesibeja), potom u ruke Fegejevih sinova, Pronoja i Agenora i, naposletku, u ruke Alkmeonovih sinova, Amfotera i Akarnana, koji su je ostavili kao zavetni dar u hramu Atene Pronoje u Delfima.[6] Pausanija, pak, kaže da su ogrlicu u Delfima posvetili Fegejevi sinovi, a ne Alkemonovi.[7] Ta orglica ― odnosno ono što se smatralo Harmonijinom ogrlicom ― čuvana je u svetilištu Atene Pronoje u Delfima još u doba svetog rata u 4. veku pne., kad ju je iz hrama odneo bezobzirni fokidski vođa Fualo i poklonio je svojoj ljubavnici. Ona ju je neko vreme nosila, no naposletku je njen najmlađi sin poludeo i podmetnuo požar u kući, u kome mu je majka poginula i sve njeno blago uništeno.[8]
Prema Higinu, ono što je Harmonijinom potomstvu donelo prokletstvo nija bila ogrlica, već njen ogrtač, "umočen u zločin", koji su Harmoniji dali Hefest i Atena.[9]
Govorilo se da Harmonijina ogrlica podaruje večnu mladost i lepotu svakoj ženi koja je nosi. Zato su za tom ogrlicom žudele mnoge žene iz tebanske kraljevske porodice. Premda u izvorima ne postoji definitivan opis toga kako se ova ogrlica zamišljala, grčki pisci obično su kazivali da je bila od fino kovanog zlata, da je imala oblik dve zmije čija su otvorena usta činila kopču te da je bila optočena raznim draguljima.
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Harmonia (1)
- ↑ 2,0 2,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Harmonija
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 4, 2.
- ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 48 i V, 49, 4; Pindar, Pitijske ode, III, 167; Stacije, Tebaida II, 266; Hesiod, Teogonija, 937; Homerska himna Apolonu (3), 195.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 6, 2; sholija uz Pindarovu Pitijsku odu III, 167.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 7, 5‒7.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, VIII, 24, 10; IX, 41, 2.
- ↑ Atenej, Gozba sofista, XVI, 232e sqq.
- ↑ Higin, Fabulae, 148.
- Schmitz, Leonhard (1867), „Harmonia (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.