Polisario
| Front Polisario
Frente Polisario
| |
|---|---|
| Lider | Mohamed Abdelaziz |
| Osnovana | 10. maja 1973. |
| Sedište | Tinduf |
| Država |  Alžir
|
| Ideologija | Demokratski socijalizam, antikolonijalizam, antiimperijalizam |
| Međunarodno članstvo | Socijalistička internacionala (status posmatrača) |
| Boje | crna, crvena, bela, zelena |
| internet stranica | |
Narodni front za oslobođenje Sagija el Amre i Rio de Oroa (Front Polisario) (šp. Frente Popular de Liberación de Saguía el Hamra y Río de Oro, Frente Polisario) je oslobodilački pokret koji se bori za međunarodno priznanje i nezavisnost Zapadne Sahare od Maroka. Od 1979, Ujedinjene nacije priznaju Polisario kao predstavnika naroda Zapadne Sahare.[1]
Polisario je osnovan 10. maja 1973. godine sa ciljem da se oružanom borbom oslobode Sagija el Amra i Rio de Oro od španske kolonijalne vlasti. Uticaj Polisarija je postepeno rastao u Zapadnoj Sahari i pridruživalo mu se sve više boraca. U junu 1975, misija Ujedinjenih nacija posetila je koloniju i zaključila da postoji „sveobuhvatan konsenzus“ među stanovništvom za nezavisnost kolonije, a protiv podrške španske vlade ili za ujedinjenje sa nekom susednom državom i da je Polisario je najjača politička snaga u zemlji.
Vlada Španije je sredinom 1975. godine odlučila da se povuče iz Zapadne Sahare, pa je 14. novembra potpisala Madridski dogovor sa Marokom i Mauritanijom, prema kojemu je Maroko do 1976. trebalo da preuzme kontrolu nad Sagija el Amrom, a Mauritanija nad Rio de Orom. Vođe Polisarija nisu se složili sa odlukom španske vlade, pa su 27. februara 1976. godine proglasili Saharsku Arapsku Demokratsku Republiku i nastavili oružanu borbu za nezavisnost Zapadne Sahare, sada protiv Maroka i Mauritanije.
Pod pritiskom učestalih oružanih napada Polisarija, Mauritanija je potpisala mirovni sporazum sa Polisariom 5. avgusta 1979. godine, kojim je priznala pravo Zapadne Sahare na nezavisnost i odrekla se prava na bilo koji deo njene teritorije. Maroko je negativno reagovao na ovaj sporazum i jednostrano pripojio teritoriju Zapadne Sahare, koju su napustile snage Mauritanije.[2] Od tada Polisario vodi borbu za nezavisnost samo protiv Maroka, koji kontroliše dve trećine Zapadne Sahare. Polisario ima kontrolu nad samo jednom trećinom teritorije, koja je uglavnom pustinja, ekonomski zaostala, sa mnogo minskih polja i uglavnom nenaseljena. Polisario u svojoj borbi prima značajnu podršku od Alžira, gde se trenutno nalazi i baza pokreta.
Dana 6. septembra 1991, potpisan je mirovni sporazum između Polisarija i Maroka, koji je predviđao referendum o nezavisnosti koji je trebalo da se održi naredne godine. Međutim, bilo je neslaganja oko prava glasa i svi napori da se ponovo pokrene proces su propali. Tako referendum o nezavisnosti Zapadne Sahare od Maroka još uvek nije održan. Zapadnosaharske izbeglice u Alžiru vrše pritisak na rukovodstvo Polisarija da nastavi oružanu borbu, ali se primirje ugovoreno 1991. još uvek poštuje.
- ↑ Point 7, Res. 34/37 -Question of Western Sahara- 34th General assembly UN, 21-11-1979, Pristupljeno 23. 4. 2013.
- ↑ BBC Country Profile, Pristupljeno 23. 4. 2013.
