Natrijum sulfid

Natrijum sulfid
Drugi nazivi	Dinatrijum sulfid
Identifikacija
CAS registarski broj	1313-82-2 , ; 1313-84-4 (pentahidrat) ; 1313-84-4 (nonahidrat)
PubChem	237873
EINECS broj	215-211-5
UN broj	1385 (anhidrat); 1849 (hidrat)
RTECS registarski broj toksičnosti	WE1905000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[Na+].[Na+].[SH-]
InChI
	InChI=1S/2Na.H2S/h;;1H2/q2+1;/p-1 ; Kod: VDQVEACBQKUUSU-UHFFFAOYSA-M InChI=1S/2Na.H2S/h;;1H2/q2+1;/p-1
Svojstva
Molekulska formula	Na2S
Molarna masa	78,0452 g/mol (anhidrat); 240,18 g/mol (nonahidrat)
Agregatno stanje	bezbojna, higroskopna čvrsta materija
Miris	pokvarena jaja
Gustina	1,856 g/cm3 (anhidrat) ; 1,58 g/cm3 (pentahidrat) ; 1,43 g/cm3 (nonohidrat)
Tačka topljenja	1176 °C (anhidrat) ; 100 °C (pentahidrat) ; 50 °C (nonhidrat)
Rastvorljivost u vodi	12,4 g/100 mL (0 °C) ; 18,6 g/100 mL (20 °C) ; 39 g/100 mL (50 °C)
Rastvorljivost	nerastvoran u etru ; u maloj meri rastvoran u alkoholu
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	Antifluorit (kubna), cF12
Kristalografska grupa	Fm3m, No. 225
Geometrija molekula	Tetraedralna (Na+); kubna (S2–)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	ICSC 1047
EU-klasifikacija	Korozivan (C); Opasan za životnu sredinu (N)
EU-indeks	016-009-00-8
NFPA 704	1 3 1
R-oznake	R31, R34, R50
S-oznake	(S1/2), S26, S45, S61
Tačka spontanog paljenja	>480 °C
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Natrijum oksid; Natrijum selenid; Natrijum telurid
Drugi katjoni	Litijum sulfid; Kalijum sulfid
Srodna jedinjenja	Natrijum hidrosulfid
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Natrijum sulfid je hemijsko jedinjenje sa formulom Na₂S, ili češće u hidratnom obliku, Na₂S·9H₂O. Oba oblika su bezbojne u vodi rastvorne soli koje formiraju jake alkaline rastvore. Kad su izloženi vlažnom vazduhu, Na₂S i njegovi hidrati emituju vodonik sulfid, koji ima zadah pokvarenh jaja. Neki komercijalni uzorci su specificirani kao Na₂S·xH₂O, gde je težinski procenat Na₂S specificiran.

Struktura

Na₂S poprima antifluoritnu strukturu,^[3]^[4] što znači da Na⁺ centeri zauzimaju mesta fluorida u CaF₂ poretku, a veći S²⁻ zauzimaju mesta Ca²⁺. U rastvoru se soli disociraju. Dianjon S²⁻ nije prisutan u značajnim količinama u vodi. Sulfid je suviše jaka baza da koegzistira sa vodom.

Produkcija

Industrijski Na₂S se proizvodi redukcijom Na₂SO₄ ugljenikom, u obliku uglja:^[5]

Na₂SO₄ + 4 C → Na₂S + 4 CO

U laboratoriji, anhidratna so se može pripremiti redukcijom sumpora natrijumom u anhidratnom amonijaku. Alternativno, sumpor se može redukovati natrijumom u suvom THF-u sa katalitičkom količinom naftalena:^[6]

2 Na + S → Na₂S

Reakcije

Proces rastvaranja se može opisati sledećom reakcijom:

Na₂S + H₂O → 2Na⁺ + HS⁻ + OH⁻

Natrijum sulfid se može oksidovati zagrevanjem do natrijum karbonata i sumpor dioksida:

2 Na₂S + 3 O₂ + 2 CO₂ → 2 Na₂CO₃ + 2 SO₂

Nakon tretmana sumporom, se formiraju polisulfidi:

2Na₂S + S₈ → 2 Na₂S₅

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Zintl, E; Harder, A; Dauth, B. (1934). „Gitterstruktur der oxyde, sulfide, selenide und telluride des lithiums, natriums und kaliums”. Zeitschrift für Elektrochemie und Angewandte Physikalische Chemie 40: 588–93.
↑ Wells, A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry, Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-855370-6.
↑ Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.
↑ So, J.-H; Boudjouk, P; Hong, Harry H.; Weber, William P. (1992). „Hexamethyldisilathiane”. Inorganic Syntheses. Inorganic Syntheses 29: 30. DOI:10.1002/9780470132609.ch11. ISBN 978-0-470-13260-9.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Zintl, E; Harder, A; Dauth, B. (1934). „Gitterstruktur der oxyde, sulfide, selenide und telluride des lithiums, natriums und kaliums”. Zeitschrift für Elektrochemie und Angewandte Physikalische Chemie 40: 588–93.

[4] Wells, A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry, Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-855370-6.

[5] Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.

[6] So, J.-H; Boudjouk, P; Hong, Harry H.; Weber, William P. (1992). „Hexamethyldisilathiane”. Inorganic Syntheses. Inorganic Syntheses 29: 30. DOI:10.1002/9780470132609.ch11. ISBN 978-0-470-13260-9.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]