Vlade Divac
 | |
| Pozicija | centar |
|---|---|
| Visina | 2,16 m |
| Težina | 118 kg |
| Državljanstvo |  Srbija |
| Rođen | 3. februar, 1968. Prijepolje, SFRJ (danas Srbija) |
| Draft | 26., 1989. Los Anđeles Lejkersi |
| Pro karijera | 1986. – 2005. |
| Bivši timovi | Partizan (1986 – 1989) LA Lejkersi (1989 – 1996; 2004 – 2005) Šarlot Hornetsi (1996 – 1998) Crvena zvezda (1999) Sakramento Kingsi (1999 – 2004) |
| Nagrade | Evropski šampion (1989; 1991; 1995) Svetski šampion (1990; 2002) |
Vlade Divac (Prijepolje, Jugoslavija, sada Srbija, 3. februar 1968) je bivši jugoslovenski i srpski košarkaš. Igrao je na poziciji centra u Slogi, Partizanu, Los Anđeles Lejkersima, Šarlot Hornetsima, Crvenoj zvezdi (dve utakmice) i Sakramento Kingsima. Bio je jedan od prvih Evropljana koji je zaigrao u NBA. Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je dva svetska prvenstva u košarci, tri evropska prvenstva i dve srebrne medalje na Olimpijskim igrama.
Divac je, iako aktivan igrač, bio na položaju predsednika Partizana u periodu od 2000. do 2004. Nakon završetka igračke karijere postao je skaut Los Anđeles Lejkersa i sportski direktor košarkaške sekcije Real Madrida. Divac se pojavio u manjim ulogama u nekoliko filmova i serija.
Divac se bavi i humanitarnim radom. Sa Žarkom Paspaljem, Aleksandrom Đorđevićem, Predragom Danilovićem, Zoranom Savićem, Dejanom Bodirogom i Željkom Rebračom osnovao je humanitarnu organizaciju Grupa 7. Divac je zbog svog humanitarnog rada postao ambasador dobre volje Ujedinjenih nacija.
| Olimpijski zapisi | |||
|---|---|---|---|
| Košarka | |||
| Olimpijske igre | |||
| Srebro | 1988. Seul | Jugoslavija | |
| Srebro | 1996. Atlanta | Jugoslavija | |
| Svetska prvenstva | |||
| Bronza | 1986. Španija | Jugoslavija | |
| Zlato | 1990. Argentina | Jugoslavija | |
| Zlato | 2002. SAD | Jugoslavija | |
| Evropska prvenstva | |||
| Bronza | 1987. Grčka | Jugoslavija | |
| Zlato | 1989. Jugoslavija | Jugoslavija | |
| Zlato | 1991. Italija | Jugoslavija | |
| Zlato | 1995. Grčka | Jugoslavija | |
| Bronza | 1999. Francuska | Jugoslavija | |
Pre nego što se bavio košarkom Divac je trenirao fudbal i bio je golman u mesnom klubu. Međutim, sa fudbalsku karijeru je prekinuo jer je na jednom treningu odbio da se baca u blato, pa mu je trener preporučio da se bavi nekim drugim sportom.
Divac je košarku trenirao u rodnom Prijepolju u klubu KK Elan kod trenera Milovana Bogojevića. Njegova profesionalna karijera u Jugoslaviji počela je kada je zaigrao za Slogu iz Kraljeva i odmah skrenuo pažnju na sebe tako što je u utakmici sa Crvenom zvezdom postigao 27 poena.[1]. U leto 1986. Divac je bio najveća zvezda prelazne sezone, nakon što je potpisao za KK Partizan za 14.000 nemačkih maraka.[1]
Debitovao je za reprezentaciju Jugoslavije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvu u Španiji 1986. godine. Prvu utakmicu za plave u seniorskoj reprezentaciji odigrao je u Den Helderu protiv Holandije, gde je postigao četiri prva poena.
Iste godine je, sa 18 godina, debitovao za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije na kvalifikacijama za Svetskom prvenstvu 1986. u Madridu, na poziv selektora Krešimira Ćosića. U debitantskoj utakmici za seniore protiv Holandije je postigao 4 poena. Nedelju dana kasnije u meču protiv Mađarske dao je 27 poena. Međutim, odličan debitantski učinak na Svetskom prvenstvu je u senku bacio događaj u polufinalu protiv Sovjetskog Saveza: jedan minut pre kraja utakmice, Jugoslavija je vodila sa ubedljivih 9 poena razlike, ali su Sovjeti sa tri šuta za tri poena izjednačili: jedan šut je bio nakon Divčeve izgubljene lopte na sredini terena nakon nepotrebnog driblinga. U produžetku su Sovjeti lako savladali šokirane Jugoslovene, koji su na kraju osvojili bronzanu medalju. Divac je zbog izgubljene lopte zaplakao, a Dražen Dalipagić ga je tešio rečima: „Mali, nema veze, sledeći put su tvoji.“ Ova scena je kasnije bila inspiracija za reklamu za Atlas pivo u kojoj su učestvovali Dalipagić i Divac.[2]
Sledeće godine Divac je bio deo tima koji je osvojio zlato na Svetskom juniorskom prvenstvu u Bormiju. Ovaj događaj je bio odskočna daska za mladu generaciju jugoslovenskih košarkaša, uz zvezde poput Dina Rađe i Tonija Kukoča. Pre raspada Jugoslavije, ova generacija je donela Jugoslaviji srebro na Olimpijskim igrama 1988. u Seulu, zlato na Evropskom prvenstvu u košarci 1989. u Zagrebu i zlato na Svetskom prvenstvu u košarci 1990. u Buenos Ajresu.
Partizan je godine 1987. uz Divca, Đorđevića, Paspalja, Obradovića, Grbovića, Savovića i, na mestu trenera, Duška Vujoševića, imao sjajan tim koji je osvojio prvenstvo Jugoslavije, ali nije uspeo da osvoji Kup evropskih šampiona, sledeće sezone, pošto je izgubio od Makabija u polufinalu fajnal-fora u Gentu. Jugoplastika je sa Kukočem, Rađom i Savićem bila jači tim sledeće tri godine i osvojila je tri prvenstva Jugoslavije i tri Kupa evropskih šampiona. Partizan i Divac su 1989. osvojili Kup Radivoja Koraća.
Divac je imao neobičan stil za centra u ondašnje vreme; uprkos svojoj visini, posedovao je dobru pokretljivost, dobro je vodio loptu i imao je dobar šut sa distance. Ponekad je delovao kao plejmejker. Divac je takođe voleo da izvodi šaljive poteze na terenu: na Evropskom prvenstvu 1989, podigao je saigrača Zorana Radovića da bi on mogao da zakuca. U samo 4 profesionalne sezone u Evropi, Divac je uz Arvidasa Sabonisa postao jedan od najboljih evropskih centara.
Los Anđeles Lejkersi su odabrali Divca na draftu 1989. kao 26. pika. Divac je uz Sabonisa, Dražena Petrovića, Šarunasa Marčuljonisa i Žarka Paspalja bio pripadnik talasa evropskih igrača koji su prokrčili put ostalim neameričkim igračima ka NBA. Lejkersi su prethodne sezone imali odličan tim predvođen Karimom Abdul-Džabarom (završio karijeru na kraju te sezone), najboljim asistentom u istoriji NBA Medžikom Džonsonom, Džejmsom Vortijem i Ej Si Grinom. Pod Džabarovim i Džonsonovim tutorstvom, Divac je popravio svoju igru i usvojio američki stil igre. Uprkos tome što nije znao engleski jezik, brzo je postao popularan među saigračima i publikom zbog svog šarma i duhovitosti. U sezoni 1989/90. Divac je odigrao 82 utakmice, deleći minutažu sa Majklom Tompsonom i postizao je prosečno 8,5 poena za 19,6 minuta po utakmici.[3] Divac je među Lejkersima bio najbolji u broju u blokada i drugi po broju skokova. Njegovo zalaganje mu je donelo mesto u timu novajlija na Ol-star vikendu 1990. Divac je sa reprezentacijom Jugoslavije 1990. osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 1990. u Argentini. Nakon pobede u finalu nad Sovjetskim Savezom, Divac je uzeo hrvatsku zastavu od iseljenika u Argentini i bacio je na pod. U predvečerje raspada Jugoslavije, ovakav čin je u hrvatskoj javnosti okarakterisan kao izliv nacionalizma, mada je kasnije Divac kasnije izjavio da je to uradio jer su tada svi igrali pod jednom zastavom i da to nema nikakve veze sa nacionalizmom.[4]
U sledećoj sezoni Divac je postao startni centar Lejkersa, prednjačivši u skokovima, postigavši peto mesto u procentu šuta u NBA ligi. Mnogi su bili iznenađeni kada je Los Anđeles stigao u finale NBA lige 1991. godine, gde je poražen od Čikago Bulsa predvođenih Majklom Džordanom, a sa, zbog rata, okrnjenom reprezentacijom Jugoslavije je osvojio Evropsko prvenstvo u Rimu.
Divčeva operacija leđa ga je sprečila da igra u 44 utakmice sezone 1992/93, ali se odmah nakon potpunog oporavka vratio u prvi tim Lejkersa. U sezoni 1993/94, Divčevo ime se pojavljivalo na listama najboljih centara lige, a te godine bio je dvanaesti u NBA sa 40 "dabl-dabl" učinaka. Ranije u sezoni imao je 24 skoka u jednoj utakmici, što je bilo najvie za Lejkerse od 1979. godine kada je Abdul-Džabar zabeležio 25 skokova. Divac je bio među prvih 40 u ligi po broju postignutih pogodaka, skokova, blokada, asistencija, procenta šuta i oduzimanju lopte.[5] Te sezone Divac je sa Đorđevićem, Danilovićem, Savićem učestovao u humanitarnoj utakmici, kojom je trebalo da se prikupi novac za lečenje Slobodana Jankovića, koji je ostao invalid.
Sledeće sezone je imao 4,1 asistenciju i tako postao vodeći centar NBA lige u dodavanju lopti. Dve utakmice za redom u kojima je postigao 20 poena i 20 skokova su prve za Lejkerse od 1975. godine kad je takav uspeh zabeležio Abdul-Džabar.[5] U leto 1995. Divac je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio Evropsko prvenstvo u Atini, prvo zvanično takmičenje za Jugoslaviju od uvođenja sankcija 1992.
U sezoni 1995/96 Divac je takođe je bio među prvih 25 u ligi po blokadama i procentu šuta, ali je broj poena po utakmici opao. Na kraju sezone, Lejkersi su odlučili da pokušaju da naprave novi tim dovođenjem Šakila O'Nila iz Orlando Medžika. Klub je odlučio da napravi mesta za O'Nila u startnoj ekipi i da skupi novac za njegov ugovor, pa je poslao Divca u Šarlot Hornetse u zamenu za super-talentovanog tinejdžera Kobija Brajanta.
Na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, Divac je sa reprezentacijom osvojio srebrnu medalju, nakon poraza od Sjedinjenih Država u finalu.
Hornetsi su prethodne sezone trampili Alonsa Morninga i Larija Džonsona sa Majami Hitom u zamenu za Glena Rajsa i Meta Gajgera, i u sezoni 1996/97 su uspeli da pobede u 54 utakmice (najviši u klupskoj istoriji), a Divac se plasirao među vodeće igrače u NBA ligi, po broju skokova i blokada, a prevazišao je sve NBA centre u asistencijama. Zbog povrede propustio je Evropsko prvenstvo u košarci 1997. u Španiji, na kom je Jugoslavija odbranila titulu šampiona.
Divac je sa Metom Gajgerom je u sezoni 1997/98 godine činio centarsku postavu i zajedno su doprineli kvalitetnoj igri Šarlota na poziciji centra. Ostvarili su zajedno skoro 22 poena i 15 skokova po utakmici.
Štrajk profesionalnih NBA košarkaša je sprečio Divca da učestvuje na Svetsko prvenstvo u košarci 1998. u Atini, na kom je Jugoslavija osvojila zlatnu medalju ispred Rusije i reprezentacije SAD sastavljene od igrača iz amaterskih i evropskih liga. Kako se štrajk NBA igrača produžio, Divac je potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom, kako bi joj pomogao u Evroligi. Sa Divcem u timu Crvena zvezda je savlada u Pioniru potonjeg prvaka Evrope, litvanski Žalgiris, a poražena je od Po Orteza u gostima. Ipak, kako se štrajk uskoro okončao, Divac je 22. januara 1999. potpisao ugovor sa Sakramento Kingsima. Sakramento je te sezone trampio zvezdu Miča Ričmonda za problematičnog Krisa Vebera, odabrao Džejsona Vilijamsa na draftu, a u ekipu je došao ranije odabrani Predrag Stojaković. Nova postava Kingsa je uspela da izvuče klub iz godina osrednjosti i da se domogne plej-ofa, gde ju je u četvrtfinalu zaustavila ekipa Jute Džez sa 3:2 u seriji. Vlade Divac je tog leta predvodio reprezentaciju do bronzanu medalje na Evropskom prvenstvu u košarci 1999. u Francuskoj.
Kingsi su sledeće sezone ponovili ovaj uspeh, a ovaj put su ih zaustavili potonji šampioni Los Anđeles Lejkersi identičnim rezultatom. Divac je tog leta odlučio da se ne odazove u reprezentaciju Jugoslavije za Olimpijske igre 2000. u Sidneju na kom je Jugoslavija zauzela razočaravajuće 6. mesto, navodeći kao razlog želju da uživo prati Evropsko prvenstvo u fudbalu 2000. u Belgiji i Holandiji.
Sledeće sezone Kingsi su trampili beka Korlisa Vilijamsona za Daga Kristija i odabrali Hidajeta Turkouglua. Zbog svoje atraktivne igre, Kingsi su dobili nadimak „Najveći šou na terenu“. Ove sezone su napravili korak dalje u plej-ofu, izbacivši Finiks Sanse, ali su ih novi-stari šampioni Lejkersi ovaj put glatko dobili u polufinalu sa 4:0. Ova sezona je za Divca bila upamćena po tome što je učestovao na Ol-star vikendu 2001. i tako postao prvi Evropljanin kome je to uspelo, a da nije studirao u Americi (pre Divca na Ol-staru su učestvovali Nemac Detlef Šrempf i Holanđanin Rik Smits).
Odlučni da konačno budu bolji od Lejkersa i osvoje titulu, Kingsi su trampili Vilijamsa sa Vankuver Grizlisima u zamenu za plejmejkera Majka Bibija. Divac je doveo do savršenstva tehniku iznuđivanja faula u napadu, što je bilo presudno u borbi sa fizički jačim centrima, kao što je Šakil O'Nil. Te sezone su dominirali u ligaškom delu takmičenja, sa 61 pobedom i 21 porazom i osvojenim prvim mestom u Zapadnoj konferenciji i celoj ligi ispred najvećih rivala Lejkersa i Meveriksa. U finalu Zapadne konferencije, finalu pre finala, Lejkersi su u vrlo neizvesnoj seriji savladali Sakramento 3:2, a u jednoj utakmici su slavili trojkom Roberta Orija, do koga se odbila lopta, pošto ju je Divac izbacio iz reketa. Ipak, Divac je prihvatio da pomogne reprezentaciji Jugoslavije i da učestvuje na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu, na kojem je Jugoslavija osvojila poslednju zlatnu medalju u svojoj istoriji. Divac je bio jedan od najzaslužnijih za pobedu Jugoslavije nad SAD, jer je uspešno zaustavio američke centre. Posle prvenstva se oprostio od reprezentacije.
Nakon osvajanja još jednog prvog mesta u svojoj diviziji Pacifik u sezoni 2002/2003, Kris Veber je doživeo tešku povredu kolena, zbog koje nije igrao u polufinalu plej-ofa Zapadne konferencije, u kom su Kingsi poraženi od Dalas Meveriksa. Veber se na teren vratio pred plej-of u sezoni 2003/04, ali je Minesota izbacila Sakramento u plej-ofu.
Nakon isteka ugovora 2004. godine sa Sakramentom, Divac se vratio u Lejkerse. Lejkersi su nakon poraza od Majamija u finalu NBA lige,trampili ili otpustili većinu svojih igrača, uključujući Šakila O'Nila, a trebalo je da Divac popuni tu prazninu. Međutim, zbog povrede leđa je propustio veći deo sezone. Konačno je 14. jula 2005. objavio svoje povlačenje, nakon 16 godina u NBA.
Krajem 2000. nakon političkih promena u Srbiji, Divac i njegov bivši saigrač Predrag Danilović su preuzeli upravu nad KK Partizan. Divac je postao predsednik kluba, a Danilović je bio potpredsednik. Kako je Divac još uvek igrao u NBA, zapravo je Danilović vodio klub.
Iako ovaj dvojac to nikad nije direktno izjavio, njihov glavni motiv je bila privatizacija Partizana kada Zakon o sportu bude usvojen u Skupštini Srbije. Pošto je tačna vlasnička struktura u društvenoj organizaciji kao što je KK Partizan nejasna, potencijalni investitori su odlučili da se ne mešaju, barem do usvajanja zakona. Iako su se Divac i Danilović pojavili iznenada, uživali su podršku navijača i javnosti, jer je većina želela da vidi voljeni klub koji poseduju i vode bivše zvezde, nego neka korporacija. Ipak, nakon nekoliko godina njih dvojica su izgubila strpljenje i povukli se iz projekta u jesen 2004, pošto je vođenje kluba postao finansijski teret za njih dvojicu.
Nakon završetka karijere 2005. Divac je bio skaut Lejkersa u Evropi. Na tom mestu je ostao do 2006.
U junu 2006. preko svog prijatelja Predraga Mijatovića, Divac se povezao sa Ramonom Kalderonom, kao deo Kalderonove kandidature za mesto predsednika sportskog društva Real Madrid. Kada je Kalderon pobedio na izborima 2. jula 2006, Divac je postao sportski direktor košarkaške sekcije Real Madrida.
Međutim, Divčeva uloga u radu kluba je simbolična, a sam Divac je zagrebačkom nedeljniku Globusu izjavio: „U Madridu bukvalno ništa ne radim, već sam samo deo imidža kraljevskog kluba. Mesto sam prihvatio zbog prijatelja Peđe Mijatovića, koji je tamo direktor“.[4]
Divac je učestvovao u nekoliko poduhvata nevezanih za košarku i dok je igrao u NBA, a naročito nakon povlačenja. U Sakramentu poseduje restoran ali njegovi pokušaji ulaganja u Srbiji su propali iz različitih razloga.
- Pokušaj kupovine proizvođača mineralne vode „Knjaz Miloš“ iz Aranđelovca nije uspeo. Divčeva kompanija „Apurna“ je u zajedničkoj ponudi sa francuskim prehrambenim gigantom „Danoneom“ dala najbolju ponudu, ali je kupovinu obustavila Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije, pošto su „Danone“ i „Apurna“ navodno ponudili dodatni novac malim deoničarima.[6] Na ponovljenom konkursu Divac i „Danone“ su se povukli,a preduzeće je kupio FPP Balkan Limitid, privatizacioni fond sa Kajmanskih ostrva. Afera je izazvala velika trvenja u vladi Srbije, spekulacije oko korupcije, ostavke šefa Komisije za hartije od vrednosti i policijsku istragu.[7]
- Slična, ali manje spektakularna „afera“ se desila 2005. kada je Divac pokušao da kupi „Večernje novosti“. Divac je napravio sporazum sa malim akcionarima da otkupi kompaniju registrovanjem nove kompanije sa zajedničkim kapitalom. Međutim, Vlada Srbije je intervenisala i zaustavila prodaju. Iako je Vrhovni sud Srbije presudio u Divčevu korist, on se ponovo povukao iz kupovine i, razočaran, odlučio da više ne ulaže u Srbiji.[8]
- Kod kupovine preduzeća „Voda voda“ je takođe bilo problema a proces je još u toku. Divac je oktobra 2007. registrovao 100% vlasništva nad preduzećem „Voda voda“, fabrikom za flaširanje mineralne vode, koja je prethodno bila vlasništvo Vojina Đorđevića. Ovu transakciju je takođe pratila kontroverza, pošto je Đorđević javno optužio Divca za prevaru, tvrdeći da je Divac prekršio dogovor koji su imali i osporavajući validnost ugovora koji je Divac predao Agenciji za privredne registre Republike Srbije. Divac tvrdi da je on zaista pozajmio novac Đorđevićevoj kompaniji „Si end si“, koja je bila u finansijskim problemima, a pošto Đorđević nije ispoštovao svoj deo ugovora, samo je iskoristio ugovor, koji je Đorđević potpisao, da preuzme kompaniju.[9][10]
Vlade Divac je jedan od osnivača Grupe 7, humanitarne organizacije koja pomaže deci na prostoru bivše Jugoslavije,koju je osnovao 1998. sa šest svojih saigrača iz reprezentacije (Paspalj, Savić, Đorđević, Danilović, Bodiroga i Rebrača). Krajem 2007. Divac je osnovao humanitarnu organizaciju „Možeš i ti“, čiji je cilj pomaganje izbeglicama u Srbiji. Srbija ima oko 500.000 izbeglica iz ratova na teritoriji SFRJ i država je koja ima najveći problem sa izbeglicama u Evropi. Oko 7.800 ljudi još uvek živi u kolektivnim centrima u lošim uslovima, pa se organizacija posvetila kupovini napuštenih kuća, kako bi se konačno rešio problem smeštaja.[11]
Od 21. do 13. septembra 2007. Divac je organizovao zvanični oproštaj od aktivne košarkaške karijere u rodnom Prijepolju i Beogradu, istovremeno promovišući svoju „Možeš i ti“ kampanju.
Pored svoje organizacije, Divac učestvuje i akcijama drugih osoba. Učestvovao je na oproštajnoj utakmici Siniše Mihajlovića 28. maja 2007. u Novom Sadu, gde je prihod sa utakmice išao štićenicima Doma za nezbrinutu decu u Sremskim Karlovcima i sportistima-inalidima iz Novog Sada.
Tokom vremena provedenih u Lejkersima, Divčevu popularnost i marketinški potencijal je primetila američka televizijska industrija. Divac se pojavljivao nekoliko puta u los-anđeleskim večernjim emisijama kao što su „Šou Arsenija Hala“ (engl. The Arsenio Hall Show) i „Veče sa Džejom Lenoom“ (engl. The Tonight Show with Jay Leno). Takođe se pojavio u američkim komedijama „Bračne vode“ (engl. Married... with Children) i „Trener“ (engl. Coach), kao i kratko emitovanom serijom „Dobri sportovi“ (engl. Good Sports) sa Farom Fosit u glavnoj ulozi. Na velikom platnu Divac se pojavio u filmovima sa košarkaškim temama: „Edi“ (engl. Eddie), „Svemirski basket“ (engl. Space Jam) i „Džuana Men“ (engl. Juwanna Mann). Divac se pojavio kao specijalni gost u seriji „Crni Gruja“ i filmu „Mi nismo anđeli 3“. Takođe se pojavio kao specijalni gost na Pesmi Evrovizije 2008. u Beogradu. Lopta koju je Divac bacio u publiku je bila znak za početak telefonskog glasanja.
Divac se zvanično se oprostio od košarke serijom događaja od 21. do 23. septembra 2007. u Beogradu i Prijepolju. Svečanosti u Beogradu je prethodila humanitarna akcija Možeš i ti. Akciji su se pridružili i bivši saigrači Kris Veber, Glen Rajs, Predrag Stojaković, Skot Polard, Toni Kukoč kao i političari, umetnici i kraljevska porodica Karađorđevića. Spektakl u Beogradu je održan pred oko 10.000 ljudi ispred zgrade Narodne skuštine.[12]
Početkom 1990ih, beogradska grupa Deca loših muzičara je snimila pesmu Vlade Divac, posvećenu njegovom prelasku u Lejkerse. Grupa je konačno upoznala Vlada i otpevala pesmu na njegovoj oproštajnoj zabavi.[13] Godine 2005. pop-pank grupa Strejt Ota Džunior Haj je snimila pesmu „Vlah-Day Dee-Vatt“.
Vlade Divac i njegova supruga Snežana imaju dva sina, Luku i Matiju, i usvojenu kćerku Petru. Njene biološke roditelje su ubili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova.[14]
Reprezentacija:
- Srebrne medalje na Olimpijskim igrama 1988. i 1996.
- Zlatne medalje na Svetskim prvenstvima 1990. i 2002.
- Zlatne medalje na Evropskim prvenstvima 1989, 1991 i 1995. i bronzane na Evropskim prvenstvima 1987. i 1999.
- Zlatna medalja na Evropskom prvenstvu za kadete u Rusiji i Bugarskoj 1985.
- Zlatna medalja na Evropskom juniorskom privenstvu u Austriji, 1986.
- Zlatna medalja na Svetskom juniorskom prvenstvu u Bormiju, Italija,1987,
Klubovi:
- Prvak SFRJ 1987.
- Kup Jugoslavije 1989.
- Kup Radivoja Koraća 1989.
NBA:
- Izabran za prvi tim NBA lige na Ol-star utakmici 2001.
- Rangiran kao 2. u istoriji Kingsa na po broju postignutih pogodaka (14,3 ppu), broju skokova (10,0 spu-ili 10. mesto u NBA), asistencija (4,3 apu) i blokada (1,2 bpu) u 1998-99
- Rangiran kao 4. u istoriji Lejkersa sa 830 blokiranih šuteva
- Učestvovao sa Los Anđeles Lejkersima u finalu NBA 1991 godine protiv Čikago Bulsa i imao prosečnih 12,9 poena, 7,7 skokova i 2,4 asistencije po utakmici u ukupno 63 odigrane NBA plejof utakmice
- Izabran za prvi tim novajlija na Ol-star utakmici 1990. nakon prosečnih 8,5 poena i 6,2 skokova po utakmici postignutih u Lejkersima.
- Pridružio se Karimu Abdul Džabaru i Hakimu Olajdžuonu u Dvorani velikana NBA lige kao jedan od trojice igrača koji su jedini u NBA istoriji postigli više od 13000 pogodaka, 9000 skokova, 3000 asistencija i 1500 blokada.
- ↑ 1,0 1,1 Slobodan Georgijev (20. 09. 2007.). „Srbin broj jedan van Srbije” (Serbian). Vreme.
- ↑ Politika: Teniserke kao manekenke[mrtav link]
- ↑ (en)Nba.Com Vlade Divac Profile
- ↑ 4,0 4,1 „Divac: Kandidovaću se za predsednika Srbije”. Arhivirano iz originala na datum 2007-11-07. Pristupljeno 2008-06-20.
- ↑ 5,0 5,1 (en)Nba.Com Vlade Divac Bio
- ↑ Chris Mercer (03. 12. 2004.). „Knjaz Milos auction descends into chaos”. CEE-foodindustry.com. Pristupljeno 25.07.2007.
- ↑ Chris Mercer (08. 12. 2004.). „Danone pulls out of Serbian soft drink bidding race”. CEE-foodindustry.com. Pristupljeno 25.09.2007.
- ↑ Georgi Mitev-Shantek (06.07.2006.). „NBA ace Vlade Divac slam dunks the Serbian government”. Southeast European Times. Pristupljeno 25.09.2007.
- ↑ „'You are insulting me while you have debts'”. Blic. 31.10.2007.. Pristupljeno 05.11.2007.[mrtav link]
- ↑ „Government to intervene in Voda Voda feud”. B92. 02.11.2007.. Arhivirano iz originala na datum 2007-11-07. Pristupljeno 05.11.2007.
- ↑ „Divac za 7.850 izbeglica” (Serbian). B92. 23. 09. 2007.. Pristupljeno 25.09.2007.
- ↑ „Spektakularni oproštaj Divca” (Serbian). B92. 23.09.2007. Pristupljeno 25.09.2007.
- ↑ „Deca loših muzičara pevaju za Divca!”. Kurir. 22. 09. 2007.. Pristupljeno 25.09.2007.[mrtav link]
- ↑ Vlade Divac's Private War Arhivirano 2007-08-08 na Wayback Machine-u, by Rick Reilly, CNN/SI, published May 25, 1999, retrieved April 29, 2007
- Vlade Divac igrački fajl @ NBA.com
- Tunel 21, jedan od divčevih restorana u Sakramentu Arhivirano 2007-07-14 na Wayback Machine-u
- Divčev dobrotvorni rad-Grupa sedam Arhivirano 2006-10-28 na Wayback Machine-u
- Vlade Divac profil igrača (InterBasket)
- Evropa: Biografija Vlada Divca
| |
| Franšiza | |
| Dvorane | |
| Osoblje |
|
| Povezani klub (G liga) | |
| Umirovljeni brojevi | |
| Naslovi prvaka | |
| Kultura | |
- Rođeni 1968.
- Žive osobe
- Jugoslavenski košarkaši
- Srpski košarkaši
- Košarkaši Partizana
- Košarkaši Los Angeles Lakersa
- Košarkaši Charlotte Hornetsa
- Košarkaši Crvene zvezde
- Košarkaši Sacramento Kingsa
- Košarkaški centri
- Evropski prvaci u košarci (igrači)
- Svjetski prvaci u košarci (igrači)
- Jugoslavenski olimpijci
- Košarkaši na Ljetnim olimpijskim igrama 1988.
- Košarkaši na Ljetnim olimpijskim igrama 1996.
- Osvajači olimpijskih medalja u košarci (igrači)
- Članovi Košarkaške kuće slavnih Naismith Memorial
- Članovi FIBA Kuće slavnih
- Biografije, Prijepolje