Bijela kanja

Бијела кања, бијела цркавица или цркавица (лат. Neophron percnopterus) је малени стрвинар Старог свијета који живи од југозападне Европе и сјевера Африке до југа Азије. Једини је припадник рода Неопхрон.

Bijela kanja
Neophron percnopterus
Статус угрожености
Угрожен  (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Accipitrifomes
Породица:	Accipitridae
Род:	Neophron Savigny, 1809
Врста:	N. percnopterus
Биномно име
Neophron percnopterus (Линнаеус, 1758)
Распрострањеност три подврсте
Синоними
Vultur percnopterus Линнаеус, 1758

Таксономија

Постоје три признате подврсте цркавице:

• N. p. percnopterus, има највећу распрострањеност, од југа Еуропе, преко сјевера Африке, Блиског истока, Средње Азије до сјеверозапада Индије
• N. p. ginginianus, најмања подврста, настањује већину Индије
• N. p. majorensis, цркавица са Канарских отока, највећа подврста са најмањом распрострањеношћу (настањује само исток Канарских отока)

Опис

Одрасле цркавице су обично дуге 85 цм од кљуна до врха репа, са распоном крила од 1,7 метара. Тешке су 2,1 килограм.

Одрасли су бијеле боје, са мало црног перја на крилима и репу. Због својих навика - чекања на свој ред код стрвина на обично прашњавом тлу - перје се брзо упрља, па је прије митарења више беж боје него чисто бијеле. Цркавице се такођер понекада „боје” земљом као и костоберине, након чега њихово перје буде помало ружичасто; одатле потиче њемачки назив за ову птицу, Schmutzgeier („блатњави лешинар”). Кожа на лицу је жута и постане наранчаста за вријеме сезоне парења, и на њој нема перја. Реп је облика дијаманта и у лету је стога уочљив. Међутим, облик репа значи да је цркавица споро лети и лоше маневрира.

Птићи су тамносмеђи и постепено постају свјетлији док не постану одрасли са пет година.

Распрострањеност

Цркавице су врло распрострањене и живе на југу Еуропе, сјеверу Африке и западу и југу Азије.

Повремено се селе, овисно о клими. Ако цркавица може издржати зиму, обично се неће селити. Није добро прилагођена хладноћи јер је релативно малена врста.

Понашање

Употреба алата

Цркавица је једна од врста које користе алате. Користи малено камење да би сломила дебелу љуску нојевих јаја подижући га и ударајући њиме о јаје. Доказано је да је ово инстинктивно понашање, јер цркавица која није била у контакту са другим цркавицама свеједно зна употријебити ову технику.

Исхрана

Цркавице су стрвинари и углавном се хране стрвинама, али такођер се хране маленим сисавцима и јајима. Због тога што је релативно малена, мора чекати свој ред код стрвина (прије ње се хране лавови, хијене и други лешинари).

Њена глава и кљун су прилагођени за овакво понашање: као и код других лешинара, цркавица има голо лице (што се сматра прилагодбом њихово исхрани, јер би се храна лијепила за перје) и дуг кљун којим може раздерати месо. Танки кљун се такођер може провући кроз уске просторе између костију и доћи до хране до које други лешинари не могу допријети.

Размножавање

Јаје беле кање (Neophron percnopterus)

Цркавица постаје полно зрела са пет година и размножава се као и већина других птица грабљивица. Паре се доживотно. Граде гнијезда на литицама и падинама на неприступачним мјестима. I мужјак и женка граде гнијездо. Користе гране, смеће и остатке хране (попут костију, оклопа корњача и сл.). Носе материјал за гнијездо у кљуну, за разлику од других грабљивица, које умјесто тога користе канџе. Женка несе два бијела јајета са тамносмеђим пјегама у интервалима од неколико дана.

Ово се углавном дешава између краја марта и краја априла.

Очување

Популација цркавице се смањује на многим просторима, а често у великом броју. У Еуропи и Средњем истоку их је упола мање него прије двадесет година, а популација у Индији и југозападној Африци су потпуно опале. Међународна унија за заштиту природе их је 2007. ставио на попис угрожених врста.

Spoljašnje veze

• Bela kanja (Neophron percnopterus) − БиоРас