Википедија

Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini

Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (engl. North American Free Trade Agreement (NAFTA), fr. Accord de libre-échange nord-américain (ALÉNA), šp. Tratado de Libre Comercio de América del Norte (TLCAN)), poznat po svom akronimu NAFTA (od engl. skraćenice), je sporazum između Kanade, Meksika i SAD kojim je stvoren trgovinski blok u Severnoj Americi.[2] Sporazum je stupio na snagu 1. januara 1994. godine. On je zamenio Sporazum o slobodnoj trgovini između Kanade i SAD. Gledajući ukupan bruto društveni proizvod ove tri zemlje, meren prema odnosu kupovne moći, ovaj trgovinski savez je najveći na svetu, dok je po nominalnom bruto društvenom proizvodu drugi na svetu. NAFTA ima dve dopune: Severnoamerički sporazum o saradnji u oblasti životne sredine i Severnoamerički sporazum o saradnji u oblasti radne snage.

Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini
North American Free Trade Agreement  (engleski)
Tratado de Libre Comercio de América del Norte  (španski)
Accord de libre-énchange nord-américain  (francuski)
Zastava Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini
Logo Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini
Članice Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini, Kanada, SAD, Meksiko
SkraćenicaNAFTA
Datum osnivanja1. januar 1994.; pre 30 godina (1994-01-01)
Tipslobodna trgovinska zona
Pravni statussporazum na snazi
SedišteOtava, Vašington i Meksiko Siti
Članovi Kanada,
 SAD,
 Meksiko
Službeni jeziciengleski, španski i francuski
Budžet$24,8 biliona[1]
Veb-sajtwww.naftanow.org
NAFTA GDP – 2012 : IMF – Svjetska ekonomska baza podataka (oktobar 2013)

Podsticaj za severnoameričku zonu slobodne trgovine započeo je američki predsjednik Ronald Reagan, koji je tu ideju uvrstio u svoju predsedničku kampanju 1980. Nakon potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini između Kanade i SAD 1988, administracija američkog predsednika Džordža H. V. Buša, meksičkog predsednika Karlosa Salinas de Gortarija i kanadskog premijera Brajana Malronija složili su se da pregovaraju o pitanjima koja su obuhvaćena sporazumom NAFTA. Svaka strana je podnela sporazum za ratifikaciju u svojim glavnim gradovima u decembru 1992. godine, ali NAFTA se suočila sa značajnim protivljenjem u SAD i u Kanadi. Sve tri zemlje ratifikovale su sporazum NAFTA 1993. godine nakon dodavanja dva sporedna sporazuma, Severnoameričkog sporazuma o radnoj saradnji (NAALC) i Severnoameričkog sporazuma o saradnji u oblasti zaštite životne sredine (NAAEC).

Donošenje sporazuma NAFTA rezultiralo je uklanjanjem ili smanjenjem trgovinskih i investicionih barijera između SAD, Kanade i Meksika. Efekti sporazuma u pogledu pitanjima kao što su zapošljavanje, životna sredina i ekonomski rast bili su predmet političkih sporova. Većina ekonomskih analiza pokazala je da je NAFTA bila korisna za severnoameričke ekonomije i prosečnog građanina,[3][4][5] ali je nanela štetu manjem delu radne snage u industrijama izloženim trgovinskoj konkurenciji.[6][7] Ekonomisti su smatrali da bi povlačenje iz sporazuma NAFTA ili ponovni pregovori o njemu na način kojim bi se ponovo uspostavile trgovinske barijere negativno uticali na američku ekonomiju i uzrokovali gubitke radnih mesta.[8][9][10][11] Međutim, Meksiko bi bio mnogo ozbiljnije pogođen gubitkom posla i smanjenjem ekonomskog rasta, kratkoročno i dugoročno.[12]

Ciljevi

uredi

Ciljevi ovog sporazuma su[13]:

  • uklanjanje prepreka u trgovini, i olakšavanje kretanja dobara i uslugâ između zemalja članica;
  • promovisanje uslova za pošteno učestvovanje na tržištu i zonu slobodne trgovine;
  • suštinsko povećanje mogućnosti za ulaganje u zemljama članicama;
  • obezbeđivanje odgovarajuće i efikasne zaštite i primene zakona o intelektualnoj svojini u svakoj od zemalja članica;
  • stvaranje efikasnih procedura za primenu ovog Sporazuma, za sve vlade i za prevazilaženje nesporazuma;
  • uspostavljanje okvira za dalju trilateralnu, regionalnu i multilateralnu saradnju radi širenja i povećanja dobrobiti ovog Sporazuma.

Reference

uredi
  1. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. Arhivirano iz originala 14. 2. 2021. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  2. ^ NAFTA Secretariat Arhivirano april 12, 2013 na sajtu Wayback Machine. Nafta-sec-alena.org (June 9, 2010). Retrieved on July 12, 2013.
  3. ^ „NAFTA's Economic Impact” (na jeziku: engleski). Council on Foreign Relations. Arhivirano iz originala 2017-07-21. g. Pristupljeno 2017-07-18. 
  4. ^ „Poll Results | IGM Forum”. www.igmchicago.org. 13. 3. 2012. Arhivirano iz originala 22. 6. 2016. g. Pristupljeno 2016-01-01. 
  5. ^ Gonzales, Lilia (14. 11. 2016). „El Economista”. Arhivirano iz originala 16. 11. 2016. g. Pristupljeno 15. 08. 2021. 
  6. ^ Hiltzik, Michael (30. 1. 2017). „NAFTA doesn't count for much economically, but it's still a huge political football. Here's why”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). ISSN 0458-3035. Arhivirano iz originala 29. 8. 2017. g. Pristupljeno 18. 7. 2017. 
  7. ^ Rodrik, Dani (jun 2017). „Populism and the Economics of Globalization”. NBER Working Paper No. 23559. doi:10.3386/w23559  . 
  8. ^ „Driving Home the Importance of NAFTA | Econofact”. Econofact (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-02-15. 
  9. ^ Eric Martin, Trump Killing Nafta Could Mean Big Unintended Consequences for the U.S., Bloomberg Business (October 1, 2015).
  10. ^ „Which American producers would suffer from ending NAFTA?”. The Economist. Pristupljeno 2017-02-19. 
  11. ^ Journal, Julie Wernau | Photographs by Mark Mahaney for The Wall Street (2017-02-12). „Denim Dilemma”. Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2017-02-12. 
  12. ^ „Nafta withdrawal would hit US GDP without helping trade deficit – report”. Financial Times. 
  13. ^ „What is the NAFTA?”. www.nafta-sec-alena.org. 24. 12. 2013. Pristupljeno 24. 12. 2013. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Северноамерички_споразум_о_слободној_трговини&oldid=28422068”