Нож (филм из 1999)
Нож је југословенски и српски филм Мирослава Лекића снимљен 1999. године. Сценарио су писали Мирослав Лекић, Слободан Стојановић и Игор Бојовић на основу истоименог романа Вука Драшковића. У главним улогама су Жарко Лаушевић и Бојана Маљевић.[1][2] Филм истиче бесмисао етничких подела и осуђује решавање етничких несугласица насиљем.
| Нож | |
|---|---|
 Постер за филм | |
| Изворни наслов | Нож |
| Жанр | драма трилер |
| Режија | Мирослав Лекић |
| Сценарио | Мирослав Лекић Слободан Стојановић Игор Бојовић |
| Продуцент | Бојан Маљевић Бојана Маљевић |
| Темељи се на | Нож (Вук Драшковић) |
| Главне улоге | Жарко Лаушевић Бојана Маљевић Александар Берчек Љиљана Благојевић Петар Божовић |
| Музика | Тома Бабовић Александар Милић |
| Директор фотографије | Предраг Тодоровић |
| Сценограф | Вељко Деспотовић |
| Монтажа | Бранислав Милошевић |
| Продуцентска кућа | Monte Royal Pictures Метрофилм Београд |
| Година | 1999. |
| Трајање | 135 минута |
| Земља |  Југославија |
| Језик | српски |
| Веб-сајт | www |
| IMDb веза | |
Ово је готово епска прича, која кроз судбину ликова говори о судбини нације и злу које се понавља као проклетство кроз столећа. У потрази за својим коренима, главни јунак филма открива нешто много дубље и суптилније. Кроз потрагу за сопственим идентитетом он све више упада у затворени круг мотивације зла. Филм је љубавни трилер са епским елементима, а љубав је његов круцијални потенцијал који нам показује да изнад сваког осећања зла постоји још дубље и снажније осећање.
Радња
уреди
Главна нит филма прати живот Илије Југовића/Алије Османовића, док споредна радња прати догађаје из живота Атиф-аге Тановића.
Прича се фрагментарно плете у временском оквиру од 1941. до 1993. године око младића који је после узајамног покоља у два херцеговачка села као беба замењен, па је, иако Србин, одрастао уз мајку муслиманку у уверењу да је пореклом муслиман.[1]
Догађаји почињу у једном селу код Гацка током Другог светског рата. Југовићи (православци) и Османовићи (муслимани) су комшије и кумови завађени око границе између њихових имања. Хоџа Вехбија је свестан да Османовићи потичу од Југовића, али на његово инсистирање Османовићи на православни Божић 1942. наоружани упадају у дом Југовића. Ту изврше стравичан покољ целе породице која се била окупила да прослави свој празник, али поштеде малог Илију, тек рођену некрштену бебу. Њега однесу у своје село и предају га Рабији, чији је муж погинуо те ноћи у походу на Југовиће. Намера им је да Рабија одгаја малог као своје дете и да направе од њега Муслимана који ће да мрзи и убија Србе.
Међутим, у Османовиће упадају четници и побију Муслимане, али Рабија успева да се сакрије на тавану куће са малим Илијом, а четници односе њеног правог сина, верујући да је то српско дете које су Османовићи отели Југовићима.
Мали Илија преживљава рат и одраста као Алија Османовић уз Рабију, вјерујући да му је она права мајка, а да су четници однели његовог брата. Алија касније одлази у Сарајево на студије, али га судбина његовог нерођеног брата прогања и он одлучује да га пронађе. Приликом једне посете Османовићима готово случајно сусреће сеоског хоџу, тајанственог човека познатог као „Сиктер“ Ефендија. Од њега Алија, тј. Илија, сазнаје страшну истину о свом пореклу и истина почиње да се открива.[2]
Одступања од романа
уредиКрај филма битно одступа од краја романа, у светлу оружаних сукоба на подручју Босне и Херцеговине током деведесетих година 20. века (1993. године), који су омогућили да се радњи филма да једна нова димензија која у роману не постоји.[1]
На крају филма, Илија (односно Алија, који се вратио свом српском имену и идентитету) током рата укршта путеве са Селимом Османовићем, који је као беба украден од Илијине помајке Рабије. Селим, кога су украли четници, васпитан је као Србин (под именом Милош) и командује јединицом српске војске. Када Милош легитимише Илију, открива да су обојица наводно рођени у истом селу у исто време, и сумња да је Илија шпијун са лажним идентитетом. У међусобном сукобу, који прети да се заврши трагично, откривају страшну истину и коначно проналазе један другог.
Међутим, у роману ова сцена уопште не постоји, будући да је роман први пут објављен више од десет година пре почетка сукоба у Југославији. У роману, Илија и Селим се такође срећу и упознају на крају, али под потпуно другим околностима. Наиме, када Милан Вилењак посети Атифагу Тановића да би осветио свог стрица, Атифага му открива истину о Југовићима и Османовићима, али му такође открива и да је он (Вилењак) заправо Селим Османовић, кога су украли четници и васпитали као Србина. Ипак, у филму су Вилењак и Селим Османовић два различита лика.
Награде
уредиНа 34. Филмским сусретима у Нишу 1999. године:[3]
- Љиљана Благојевић је за најбољу женску улогу добила награду Царица Теодора
- Александар Берчек је за најбољу мушку улогу добио награду Цар Константин
- Бојана Маљевић - Повеља за најбољу женску улогу
- Светозар Цветковић - Награда за најбољу епизодну мушку улогу
Другу награду за сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 1999.[4]
Улоге
уреди| Глумац | Улога |
|---|---|
| Жарко Лаушевић | Алија Османовић / Илија Југовић |
| Бојана Маљевић | Милица Јанковић |
| Александар Берчек | Халил „Сиктер“ Ефендија |
| Љиљана Благојевић | Рабија Османовић |
| Петар Божовић | Сабахудинага / Атифага Тановић |
| Никола Којо | Хамдија / Милан Вилењак |
| Велимир Бата Живојиновић | Прота Нићифор Југовић |
| Светозар Цветковић | Командир Милош / Селим Османовић |
| Драган Максимовић | Зулфикар Османовић |
| Јосиф Татић | Кемал Османовић |
| Драган Николић | хоџа Велија |
| Драган Зарић | Ђорђе Вилењак |
| Ненад Јездић | млади Атифага Тановић |
| Мира Бањац | Нена Хикмета |
| Слободан Ћустић | Хусеин Османовић |
| Марко Баћовић | четнички војвода |
| Цвијета Месић | Миличина тетка |
| Бранимир Брстина | војник у џипу |
| Небојша Бакочевић | Усташки доктор |
| Дубравко Јовановић | Братомир Југовић |
| Горан Султановић | усташки заповедник |
| Владан Дујовић | усташки бојник |
| Војин Ћетковић | Љубо Никшићанин |
| Михајло Бата Паскаљевић | посластичар |
| Душан Тадић | професор медицине |
| Милутин Јевђенијевић | муслиман |
| Миле Станковић | Југовић |
| Бојана Ковачевић | Љубица |
| Рас Растодер | шофер |
| Миодраг Кривокапић | Ристо Криводолац |
| Драган Петровић | Огњен Барковић |
| Милорад Капор | млади Југовић |
| Срна Ланго | Миличина другарица |
| Борис Миливојевић | Миралем поштар |
| Милица Михајловић | Амра |
Каскадери
уредиЛокације снимања
уредиФилм је сниман на низу локација у Призрену, Билећи, Гацку, Требињу и Београду који су углавном сви морали да дочарају БиХ, нарочито Сарајево.[5]
Занимљивости
уреди- Филм Нож је само за прва четири дана приказивања видело преко 100.000 гледалаца у биоскопима у Србији, захваљујући 28 филмских копија које је направио Монте Ројал.
- Петог дана приказивања почело је НАТО бомбардовање. Филм је наставио дистрибуцију након неколико месеци и у биоскопима га је видело преко 650.000 људи.
- Сцена у којој гори црква снимана је у августу месецу на плус 40 °C у Требињу. Да би се дочарала зимска снежна сцена просуто је око 60 t соли.[6]
Културно добро
уредиЈугословенска кинотека је у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911—1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм Нож.[7]
Референце
уреди- ^ а б в „Нож”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 03. 02. 2021. г. Приступљено 30. 1. 2021.
- ^ а б „Нож”. Мој Тв. Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ „Уручењем награда у петак у Нишу завршени 34. филмски сусрети”. glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 23. 5. 2013.
- ^ „23. Фестивал филмског сценарија - Награде и признања”. Screenfest. Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ „Премијере : Нож”. Нин. Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ Нож - Занимљивости, Приступљено 9. августа 2014.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911—1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Нож на сајту IMDb (језик: енглески)
