Џими Картер

Џејмс Ерл „Џими” Картер, млађи (енгл. James Earl "Jimmy" Carter Jr.; Плејнс, 1. октобар 1924) је амерички политичар и филантроп, који је био 39. председник САД као члан Демократске странке САД од 1977. до 1981. Пре него што је постао председник, служио је као члан сената Џорџије од 1963. до 1967, и као гувернер Џорџије од 1971. до 1975. Након окончања председничког мандата, Картер је остао ангажован око политичких и друштвених пројеката као приватни грађанин. 2002. године добија Нобелову награду за мир за свој рад као кооснивач Картер Центра. Аутор је бројних књига.

Џими Картер
Званични председнички портрет из 1978.
Лични подаци
Пуно име	Џејмс Ерл Картер Млађи
Надимци	Џими
Датум рођења	(1924-10-01)1. октобар 1924.
Место рођења	Плејнс, Џорџија, САД
Држављанство	САД
Религија	Баптиста
Породица
Супружник	Розалин Картер (девојачко Смит) (в. 1946, умрла 2023)
Деца	4
Политичка каријера
Политичка странка	Демократска странка
Чин	поручник ратне морнарице
Мандати 39. председник САД 20. јануар 1977 — 20. јануар 1981. Избори Председнички избори 1976. Потпредседник Волтер Мондејл Претходник Џералд Форд Наследник Роналд Реган 76. Гувернер Џорџије 12. јануар 1971 — 14. јануар 1975. Заменик гувернера Лестер Медокс Претходник Лестер Медокс Наследник Џорџ Безби Члан Сената Џорџије из 14. округа 14. јануар 1963 — 10. јануар 1967. Претходник (округ успостављен) Наследник Хју Картер
Потпис
Војна каријера
Џими Картер у Морнарици
Образовање	Поморска академија САД
Служба	САД 1946–1953 (активна служба) 1953–1963 (резервиста)
Војска	Америчка ратна морнарица
Род	Морнарица
Чин	поручник ратне морнарице
Одликовања	Орден Америчке кампање Победнички орден у Другом светском рату Орден за служење у Кини Орден за служење у Националној одбрани

Картер је 1946 дипломирао на Америчкој Поморској Академији, и приступа морнарици где је служио у подморницама. Након очеве смрти 1953. напушта морнарицу и враћа се у Џорџију где преузима породични посао узгајања кикирикија, и успева у намери да прошири посао. У том периоду је био мотивисан да подржи напоре афроамеричке мањине у циљу уклањања расних препрека и подржао је у то време растући покрет за грађанска права (енгл. Civil rights movement). На идеји расне интеграције, уместо дотадашње сегрегације, побеђује бившег гувернера Џорџије Карла Сандерса 1970, и служио је као гувернер до 1975. На изборима за председника САД 1976. је учествовао као аутсајдер, и био је релативно непознат ван своје савезне државе, међутим успео је да добије номинацију Демократске партије на прелиминарним изборима, и да тесно победи тадашњег председника Џералда Фордa.

Другог дана свог председничког мандата је амнестирао све који су избегавали регрутацију за Вијетнамски рат издавањем прогласа 4483, и током његовог мандата је увео два нова министарства: Министарство за енергију и министарство за образовање. Успоставио је националну енергетску политику која се састојала из штедње, контроле цена, и нових технологија. У спољашњој политици Картер је посредовао у Споразумима из Камп Давида, споразумима око Панамског канала, друге рунде преговора о ограничењу стратешког наоружања (енгл. Strategic Arms Limitation Talks, рус. Переговоры об ограничении стратегических вооружений, скраћено SALT), и повратку зоне Панамског канала у власништво Панаме. На економској страни се суочавао са стагфлацијом, комбинацијом високе инфлације, високе незапослености и спорог раста. Крај његовог председништва су обележили Иранска талачка криза (1979−1981), друга нафтна криза 1979, нуклеарни инцидент на острву Три миље, и Совјетска инвазија Авганистана. Као одговор на совјетску инвазију, Картер окончава политику Детантa, уводи ембарго на житарице Совјетском Савезу, проглашава Картерову доктрину, и предводи бојкот Летњих олимпијских игара 1980 у Москви. У прелиминарним изборима Демократске странке 1980 је победио сенатора Теда Кенедија, и освојио је номинацију своје партије за председника, и на председничким изборима те године веома убедљиво губи од кандидата републиканаца Роналда Регана. Остало је упамћено и то да је био један од ретких тадашњих светских вођа који није лично присуствовао Титовој сахрани (други значајнији је био Фидел Кастро, а и тадашњи председник Француске Валери Жискар Дестен), већ је уместо себе послао трочлану делегацију коју су сачињавали: Волтер Мондејл (потпредседник), Лилијан Картер (његова мајка), и Ејверел Хариман (бивши амбасадор у СССР, бивши гувернер државе Њујорк). Касније у 1980. је Картер посетио Београд са супругом.

Картер је написао преко 30 књига, од тога су неке од њих меоари, поезија, и активно коментарише актуелна америчка и глобална дешавања, попут израелско-палестинског сукоба. Познат је као први председник који се родио у болници, први који је користио свој надимак ("Џими") у званичним државним кампањама, први председник који није номиновао ниједног судију у Врховном суду за време свог мандата, први председник који је дочекао папу у Белој кући, први председник рођен у Џорџији, први председник који је надмашио 96 година, први председник који је званично пријавио сусрет са НЛО-ом,, и последњи председник САД који је посетио Југославију и званични Београд.

Пре отпочињања политичке каријере

Картер је рођен у малом граду у јужној Џорџији. Његов отац је био фармер и власник продавнице.

Картер се 1946. године жени са три године млађом Розалин Смит. После смрти оца 1953. враћа се на фарму.

Политичка каријера

Сенатор Сената Државе Џорџија је постао 1962.

Временом његове политичке амбиције су расле. 1966. године кандидовао се за гувернера Џорџије, али није успео, а гувернер је постао представник расиста Лестер Мадокс. Картер је опет покушао да постане гувернер 1970. и овај пут је успео. Функцију гувернера је вршио од 1971. до 1975.

Председник САД је постао 20. јануара 1977. године.

Као председник помагао је авганистанске муџахедине у борби против СССРа Картерова администрација је потпомагала шаха у Ирану и безуспешно је покушавала да спречи његово смењивање са власти. Када је он смењен са власти увела је санкције новој влади.

Џими Картер 2008.

Иако је његова популарност све више опадала, Картер је 1980. наступио као председнички кандидат. На председничким изборима је поражен и 20. јануара 1981. је напустио Белу кућу.

Каpтеp ca разним званичницима

• 
  Картер и Џералд Форд дебатују
• 
  Са краљем Хусеином од Јордана 1977
• 
  Са Ђулиом Андреотиом, 1977
• 
  Са Хелмутом Шмитом, 13.07.1977
• 
  Г7 лидери 1977. године
• 
  Са Ендијом Ворхолом 1977. године
• 
  Са Олусегуном Обасанџо, 11. октобар 1977. у Вашингтону.
• 
  Са Олусегуном Обасанџо, 1. април 1978. у Лагосу.
• 
  Са Олусегуном Обасанџо, 2. април 1978. у Лагосу.
• 
  Са Вилијамом Толбертом, 3. април 1978.
• 
  Са Менахем Бегином и Анваром ел Садатом у Камп Дејвиду 1978. године
• 
  Са Анваром ел Садатом у Камп Дејвиду, 1978. године
• 
  Са Ђулиом Андреотијем, 1978
• 
  Г7 лидери 1978. године
• 
  Са Гералдом Фордом, Ричардом Никсоном, Џорџом Бушем и Роналдом Реганом
• 
  Са Денг Сјаопингом, 1979
• 
  Са совјетским генералним секретаром Леонидом Брежњевим потписује Договор о ограничавању стратешког оружја, 18. јун 1979, у Бечу
• 
  Са Волтером Шилом
• 
  Ca Џералдом Фордом
• 
  Ca Ричардом Никсоном и Денгом
• 
  Ca Роналдом Реганом
• 
  Са тадашњим премијером Велике Британије Џејмсом Калаханом, 23. марта 1978. године

Литература

• Allen, Gary (1976). Jimmy Carter, Jimmy Carter. '76 Press. ISBN 978-0-89245-006-0. 
• Annual register of the United States Naval Academy. 1946–1947. Annapolis, Maryland: United States Naval Academy. 6. 6. 1946. 
• Berggren, D. Jason; Rae, Nicol C. (2006). „Jimmy Carter and George W. Bush: Faith, Foreign Policy, and an Evangelical Presidential Style”. Presidential Studies Quarterly. 36 (4): 606—632. ISSN 0360-4918. doi:10.1111/j.1741-5705.2006.02570.x. 
• Bourne, Peter G. (1997). Jimmy Carter: A Comprehensive Biography From Plains to Post-Presidency. New York: Scribner. ISBN 978-0-684-19543-8. 
• Busch, Andrew E. (2005). Reagan's Victory: The Presidential Election of 1980 and the Rise of the Right. University Press of Kansas. 
• Clymer, Kenton (2003). „Jimmy Carter, Human Rights, and Cambodia”. Diplomatic History. 27 (2): 245—278. ISSN 0145-2096. doi:10.1111/1467-7709.00349. 
• Dumbrell, John (1995). The Carter Presidency: A Re-evaluation (2nd изд.). Manchester, UK: Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-4693-3. 
• Fink, Gary M.; Graham, Hugh Davis, ур. (1998). The Carter Presidency: Policy Choices in the Post-New Deal Era. Lawrence: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-0895-9. 
• Flint, Andrew R.; Porter, Joy (март 2005). „Jimmy Carter: The re-emergence of faith-based politics and the abortion rights issue”. Presidential Studies Quarterly. 35 (1): 28—51. doi:10.1111/j.1741-5705.2004.00234.x. 
• Freedman, Robert (2005). „The Religious Right and the Carter Administration”. The Historical Journal. 48 (1): 231—260. ISSN 0018-246X. S2CID 154791980. doi:10.1017/S0018246X04004285. 
• Gillon, Steven M. (1992). The Democrats' Dilemma: Walter F. Mondale and the Liberal Legacy. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-07630-2. 
• Glad, Betty (1980). Jimmy Carter: In Search of the Great White House. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-07527-4. 
• Godbold, E. Stanly Jr. (2010). Jimmy and Rosalynn Carter: The Georgia Years, 1924–1974. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-977962-8. 
• Hahn, Dan F. (1992). „The rhetoric of Jimmy Carter, 1976–1980”. Ур.: Windt, Theodore; Ingold, Beth. Essays in Presidential Rhetoric (3rd изд.). Dubuque, Iowa: Kendall/Hunt. стр. 331–365. ISBN 978-0-8403-7568-1. 
• Hargrove, Erwin C. (1988). Jimmy Carter as President: Leadership and the Politics of the Public Good. Baton Rouge: Louisiana State University Press. ISBN 978-0-8071-1499-5. 
• Harris, David (2004). The Crisis: the President, the Prophet, and the Shah – 1979 and the Coming of Militant Islam. Little, Brown. ISBN 978-0-316-32394-9. 
• Jones, Charles O. (1988). The Trusteeship Presidency: Jimmy Carter and the United States Congress. Baton Rouge: Louisiana State University Press. ISBN 978-0-8071-1426-1. 
• Jorden, William J. (1984). Panama Odyssey. Austin: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-76469-9. 
• Kaufman, Burton I.; Kaufman, Scott (2006). The Presidency of James Earl Carter (2nd изд.). University Press of Kansas. ISBN 978-0700614714. 
• Keys, Barbara J. (2014). Reclaiming American Virtue: The Human Rights Revolution of the 1970s. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-72603-1. 
• Kucharsky, David (1976). The Man From Plains: The Mind and Spirit of Jimmy Carter. New York: Harper & Row. ISBN 978-0-06-064891-6. 
• Mattson, Kevin (2010). What the Heck Are You Up To, Mr. President?. Bloomsbury. ISBN 978-1-60819-206-9. 
• Morgan, Iwan (2004). „Jimmy Carter, Bill Clinton, and the New Democratic Economics”. The Historical Journal. 47 (4): 1015—1039. ISSN 0018-246X. S2CID 159975563. doi:10.1017/S0018246X0400408X. 
• Morris, Kenneth Earl (1996). Jimmy Carter, American Moralist. University of Georgia Press. ISBN 9780820318622. 
• Reichard, Gary W. (1990). „Early Returns: Assessing Jimmy Carter”. Presidential Studies Quarterly. 20 (3): 603—620. JSTOR 40574538. 
• Ribuffo, Leo P. (1989). „God and Jimmy Carter”. Ур.: M. L. Bradbury and James B. Gilbert. Transforming Faith: The Sacred and Secular in Modern American History. New York: Greenwood Press. стр. 141–159. ISBN 978-0-313-25707-0. 
• Ribuffo, Leo P. (1997). „'Malaise' revisited: Jimmy Carter and the crisis of confidence”. Ур.: John Patrick Diggins. The Liberal Persuasion: Arthur Schlesinger Jr. and the Challenge of the American Past. Princeton: Princeton University Press. стр. 164–185. ISBN 978-0-691-04829-1. 
• Rosenbaum, Herbert D.; Ugrinsky, Alexej, ур. (1994). The Presidency and Domestic Policies of Jimmy Carter. Westport, Conn.: Greenwood Press. стр. 83—116. ISBN 978-0-313-28845-6. 
• Schram, Martin (1977). Running for President, 1976: The Carter Campaign. New York: Stein and Day. ISBN 978-0-8128-2245-8. 
• Schmitz, David F.; Walker, Vanessa (2004). „Jimmy Carter and the Foreign Policy of Human Rights: the Development of a Post-cold War Foreign Policy”. Diplomatic History. 28 (1): 113—143. ISSN 0145-2096. doi:10.1111/j.1467-7709.2004.00400.x. 
• Strong, Robert A. (јесен 1986). „Recapturing leadership: The Carter administration and the crisis of confidence”. Presidential Studies Quarterly. 16 (3): 636—650. 
• Strong, Robert A. (2000). Working in the World: Jimmy Carter and the Making of American Foreign Policy. Baton Rouge: Louisiana State University Press. ISBN 978-0-8071-2445-1. 
• „Topics; Thermostatic Legacy”. The New York Times. 1. 1. 1981. Section 1, Page 18, Column 1. 
• Vogel, Steve (4. 5. 2000). „Remembering Failed Iranian Mission”. Washington Post. Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено 01. 08. 2019 — преко ArlingtonNationalCemetery.net. 
• White, Theodore H. (1982). America in Search of Itself: The Making of the President, 1956–1980. New York: Harper & Row. ISBN 978-0-06-039007-5. 
• Witcover, Jules (1977). Marathon: The Pursuit of the Presidency, 1972–1976. New York: Viking Press. ISBN 978-0-670-45461-7. 
• Zelizer, Julian (2010). Jimmy Carter. Times Books. ISBN 978-0-8050-8957-8. 
• Califano, Joseph A. Jr. (2007) [1981]. Governing America: An insider's report from the White House and the Cabinet. Simon and Schuster. ISBN 978-1-4165-5211-6. 
• Jordan, Hamilton (1982). Crisis: The Last Year of the Carter Presidency. Putnam. ISBN 978-0-399-12738-0. 
• Lance, Bert (1991). The Truth of the Matter: My Life in and out of Politics. Summit. ISBN 978-0-671-69027-4. 

Спољашње везе

• Картеров центар
• Библиотека и музеј Картера
• Рат није живот - мировна мисија Џимија Картера у Босни и Херцеговини („Вечерње нвоости”, фељтон, октобар 2016) Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2016)
• Jimmy Carter National Historic Site
• White House biography
• Works by Џими Картер at Open Library
• Jimmy Carter на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
• Џими Картер на сајту LibriVox (језик: енглески)
• Џими Картер на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Full audio of a number of Carter speeches at the Miller Center of Public Affairs
• Oral History Interview with Jimmy Carter (1974) at the Southern Oral History Program
• Carter Nobel lecture, Oslo, Norway (December 10, 2002)
• Џими Картер на сајту C-SPAN (језик: енглески)
• Џими Картер at TED
  • "Life Portrait of Jimmy Carter", from C-SPAN's American Presidents: Life Portraits, December 3, 1999
• „Прикуљене вијести и коментари o чланку Џими Картер”. The Guardian. 
• „Прикуљене вијести и коментари o чланку Џими Картер”. The New York Times. 
• Essays and information on Jimmy Carter, each member of his cabinet and the First Lady – Miller Center of Public Affairs
• Џими Картер на сајту IMDb (језик: енглески) 
• The Presidents: Jimmy Carter Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2017) (2011), an American Experience documentary
• Америка и политика: Џими Картер, бивши председник САД, напустио болницу да остатак живота проведе код куће (Б92, 19. фебруар 2023)