Угао квашења
Угао квашења карактерише границу чврсте, течне и гасовите фазе. Угао квашења зависи од сила кохезије и адхезије које делују на молекуле течности у близини чврсте фазе. Адхезионе силе делују између молекула течности и молекула чврстог тела, а кохезионе силе се јављају између молекула унутар течности. Њихови интензитети зависе од врсте течности и природе чврстог материјала.
Кохезионе силе су усмерене ка унутрашњости течности а адхезионе ка површини чврсте фазе. Њихова резултанта одређује да ли течност кваси или не кваси чврсту подлогу (зид суда). Ако су кохезионе силе јаче од адхезионих сила течност формира капљицу на површини чврсте подлоге и не кваси зид суда. Ако су адхезионе силе јаче течност се разлива по површини подлоге и кажемо да кваси зид суда. Угао који се јавља између и зида суда и тангенте на слободну површину течности у тачки где слободна површина течности додирује зид суда, назива се угао квашења.[1]
Типични углови квашења
[уреди | уреди извор]Угао квашења је изузетно осетљив на нечистоће. Присуство оксидног слоја или нечистоћа на површини чврстог тела може знатно да повећа угао квашења. Ако чврста површина јако привлачи молекуле течности онда ће се кап течности потпуно раширити по површини и тада је угао квашења приближно 0°, на пример вода на металним или керамичким површинама.[2]
Ако је угао квашења између воде и чврсте подлоге мањи од 90° онда се чврста површина сматра хидрофилном,[3]а ако је угао квашења већи од 90° кажемо да је чврста површина хидрофобна.
Високо хидрофобне површине имају угао квашења приближно 120° а неке изузетно храпаве површине, због присуства ваздушних џепова испод капљице воде, имају угао квашења и преко 150°.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Радивојевић Б. Јањић Ј. Павлов М. , Физика са збирком задатака и приручником за лабораторијске вежбе за други разред средње школе, ЗУНС. . Београд. 1999. pp. 59. ISBN 978-86-17-07394-5.
- ^ Zisman, W.A. (1964) F.Fowkes, ed. Contact angle, Wettability, and Adhesion. ACS. стр. 1-51.
- ^ Förch et al., стр. 471.
Литература
[уреди | уреди извор]- Förch, Renate; Schönherr, Holger; Tobias, A.; Jenkins, A. (2009). Surface design: applications in bioscience and nanotechnology. Wiley-VCH. стр. 471. ISBN 978-3-527-40789-7.[мртва веза]
- Pierre-Gilles de Gennes, Françoise Brochard-Wyart, David Quéré, Capillarity and Wetting Phenomena: Drops, Bubbles, Pearls, Waves, Springer (2004)
- Jacob Israelachvili, Intermolecular and Surface Forces, Academic Press (1985–2004)
- D.W. Van Krevelen, Properties of Polymers, 2nd revised edition, Elsevier Scientific Publishing Company, Amsterdam-Oxford-New York (1976)
- Yuan, Yuehua; Lee, T. Randall (2013). „Contact Angle and Wetting Properties”. Surface Science Techniques. Springer Series in Surface Sciences. 51. Bibcode:2013sst..book.....B. ISBN 978-3-642-34242-4. ISSN 0931-5195. S2CID 137147527. doi:10.1007/978-3-642-34243-1.
- Clegg, Carl Contact Angle Made Easy, ramé-hart. Clegg, Carl (2013). Contact Angle Made Easy. Carl Clegg. ISBN 978-1-300-66298-3.