Каптанс Флат

Каптанс Флат

Каптанс Флат у близини рудника
Локација	61 км од Канбере
Веб-сајт	Captains Flat oficijelni sajt

Каптанс Флат је град у Јужном Тејблелендсу руралног Новог Јужног Велса, Аустралија.

Историја

Подручје је првобитно било насељено Абориџинима знатно пре почетка насељавања Европљана. Град је настао као резултат рударења злата, сребра, олова, цинка, бакра и гвожђевитог пирита у брдима око горњег тока реке Молонгло. Масовно насељавање отпочело је у периоду од 1881. до 1899. године, а затим се нагло смањило до 1939. Изградњом пруге поново је успостављена рударска експлоатација која је трајала 23 године.

Рударство

На подручју Каптанс Флата бакар је 1874. године пронашао Ј.Е. Рајт (енгл. Ј.Е. Wригхт) из Фоклов станице. Лежиште злата Молонгло пронађено је 1882. године, а експлоазација злата и сребра започета је у два рудника “Кох-и-ноор” и “Цоммодоре”, којима су руководиле две рударске компаније. Током 1885. године изграђене су две високе пећи за производњу гвожђа. Рударске компаније се спајају 1894. године и формирају рударско-топионичку компанију “Лаке Георге Унитед Мининг анд Смелтинг Цомпанy”. До тада су рудници углавном производили бакар са сребром и малом количином злата. Обрада је била отежана због присуства цинка. Да би руда могла да се транспортује у топионицу, компанија је 1897. године изградила пругу. Вагоне који су имали по 4 мала точка предводила је парна локомотива “Краусс”. Пруга је затворена око 1902. године. Почетком двадесетог века рудник је производио злато и бакар. Рударска активност је обустављена 1920. године.

Утицај на европско тржиште услед Другог светског рата подразумевао је рударске операције субвенционисане од стране Владе уговором о снабдевању електричном енергијом, јер се страни приходи сматрају важним за аустралијску економију. Рударска компанија "Лаке Георге Минес" изградила је 152 фибро викендица за оженјене рударе, хостел за мушкарце, а неки део становништва живео је у шаторима. Компанија је изградила и позориште, болницу, тениске терене и базен, довела је медицинско особље, обезбедила је уличну расвету, струју и воду.

Штрајкови рудара

Било је значајних штрајкова рудара 1940. и 1950. Штрајк 1948/49 и блокада 1954/55. године трајали су седам месеци. Рудник је затворен 11. марта 1962. године због недостатка одрживе руде. До тог тренутка мушкарци су радили у тунелима који су досезали 840 метара испод земље. Први штрајк је започео локални рудар по имену Т.Б. Хатчинсон, бацио је на под свој рударски шлем испред власника рудника Х.Вуда који је изазвао немире у руднику цинка. Од 1939. до 1962. извучено је преко 4 милиона тона руде са 1,5 милиона тона концентрата: 39% чине цинк, 33% пирита, 24% олова, 5% бакра и мале количине злата (2850 тона) и сребра (155 тона).

Оштећење насипа и загађење животне средине

Процењено је да је око 2,5 Мт рударског отпада одложено на депонију величине 15 ха. У августу 1939. године пробијен је ободни насип на флотацијском јаловишту што је довело до истицања велике количине контаминиране воде. У јулу 1942. догодио се нови пробој насипа на јаловишту. Процењено је да је истекло око 40.000 yд³ (30.582,1943 м³) минералног отпада и воде у реку Молонгло, што је довело до загађења реке и еколошког дисбаланса низводно од рудника. Једна од последица је помор домаће рибе. Сматра се да је оштећењем насипа 1939. године загађење транспоровано 15 км низводно. Загађење се од реке Молонгло проширило на неколико локација попут језера Бурли Грифин у месту Канбера где је идентификован повишен садржај метала, посебно цинка што се одразило на нестанак бескичмењака. Трошкове ремедијације од око 3 милиона долара сносили су Комонвелт и Влада Новог јужног Велса. Радови су обухватали реконструкцију насипа и прекривање изолационим материјалом како би се спречила ерозија, укљањање муљевитих брана, преусмераваје токова извора како би се спречила контаминација одложеним токсичним отпадом и радовима којима би се спречило продирање воде у подземне просторије некадашњег рудника. Проспекција у овој области је поново започета у надлежности компаније "Монаро Мининг" (касније позната под називима "Аустралиан-Америцан Мининг" и "АусРОЦ Металс Лтд") и преузета од стране "Иронбарк Голд".