Адмирал (film)
| Admiral | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Адмира́лъ |
| Žanr | ratna istorijska drama |
| Režija | Andrej Kravčuk |
| Scenario | Vladimir Valucki Zoja Kudrja |
| Producent | Džanik Fajzijev Anatolij Maksimov |
| Glavne uloge | Konstantin Habenski Jelisaveta Bojarska Ana Kovaljčuk Vladislav Vjetrov Jegor Beroev Sergej Bezrukov |
| Muzika | Ruslan Muratov Gleb Matvejčuk |
| Producentska kuća | Dago Productions |
| Godina | 2008. |
| Trajanje | 124 minuta |
| Zemlja |  Rusija |
| Jezik | ruski |
| Budžet | dolara 20 miliona |
| Zarada | dolara 38.135.878 |
| Veb-sajt | admiralfilm |
| 1101026 IMDb veza | |
Admiral (rus. Адмира́лъ) je ruska ratna i istorijska drama sa elementima romanse iz 2008. godine. Kroz film, koji prati poslednje godine života ruskog vice-admirala i docnijeg vođe Beloarmejaca Aleksandra Kolčaka prožimaju se istorijski događaji u Rusiji s' početka XIX veka i romantična priča glavnog aktera filma sa pesnikinjom Anom Timirjovom.
Scenario su napisali Vladimir Valucki i Zoja Kudrja, a režiju filma potpisuje Andrej Kravčuk. Sa budžetom od preko 20 miliona dolara, Admiral je jedan od najskupljih ruskih filmova u istoriji.
Kravčuk je ovaj film opisao rečima: „Ovo je film o čoveku koji pokašava da aktivno stvara istoriju, čoveku koji uprkos previranjima nastavlja da se bori, čoveku koji čuva svoju čast i dostojanstvo. Čoveku koji nastavlja i da voli. “
Ruska premijera održana je 9. oktobra 2008. godine, a dva dana ranije održana je i predpremijera u Moskvi.[1] Zbog velikog uspeha filma krajem 2009. napravljena je i serijska verzija od 10 epizoda u trajanju po 48 minuta koje su se emitovale na ruskom Prvom kanalu.
Glavne uloge u filmu tumače Konstantin Habenski i Jelisaveta Bojarska.
Sinopsis
[uredi | uredi izvor]
Radnja filma odvija se u periodu 1916/20. u doba raspada Ruske imperije, dve revolucije (Februarske i Oktobarske) i građanskog rata. Uz pozadinu „umiruće Carevine“, priča prati poslednje godine života admirala Aleksandra Kolčaka (Konstantin Habenski) koji do kraja života ostaje veran svojim idealima, svojoj otadžbini i svojoj istinskoj ljubavi Ani Timirjovoj (Jelisaveta Bojarska).
Priča počinje 1916. negde na Baltičkom moru. Brod kojim komanduje kontra-admiral Kolčak u toku postavljanja mina u nemačkim teritorijalnim vodama nailazi na daleko moćniji razarač SMS Fridrih Karl. Izlaz iz naoko bezizlazne situacije stvara upravo Kolčak koji uspeva da pogodi upravljački most protivničkog broda i tako delimično onesposobi neprijatelja. Međutim jedini izlaz bilo je povlačenje preko vlastitog minskog polja. U trenutku prelaza preko minskog polja, a dok ih nemački brod prati, ruski mornari kleče na kolenima i mole se zajedno sa sveštenikom. Na kraju Kolčakov brod ipak uspeva sigurno da prođe kroz minsko polje, nemački razarač biva potopljen nakon eksplozije jedne od mina.
Kasnije u bazi ruske mornarice u Kronštatu, Kolčak se upoznaje sa Anom Timirjovom, suprugom njemu podređenog oficira ali i bliskog prijatelja Sergeja Timirjeva (Vladimir Vjetrov). Između njih dvoje se rađa ljubav. Saznavši za to njegova supruga Sofija (Ana Kovaljčuk) odlučuje da ga ostavi i ode za Petrograd zajedno sa njihovim sinom, šestogodišnjim Sašom. Međutim on joj ne dozvoljava i podseća je da je ona njegova jedina i večna supruga.
Iako je njegova ljubav prema Ani svakim danom bivala sve veća, on odlučuje da prekine svaki kontakt sa njom.
Nešto kasnije, car Nikolaj (Nikolaj Burljajev) ga unapređuje u čin viceadmirala i komandanta crnomorske flote u Sevastopolju. Pre odlaska na Krim, Kolčak Ani upućuje oproštajno pismo.
Mesec je februar, godina 1917. U Rusiji je došlo do Februarske revolucije, Car je abdicirao sa vlasti. Revolucionari su razoružali i streljali sve oficire u Kronštadskoj bazi. Sergej uspeva da pobegne sa gubilišta i istog dana napušta grad zajedno sa Anom i odlazi u Petrograd. Revolucija se proširila i ka jugu, ka Krimu. Grupa odmetnutih mornara zahteva od Kolčaka i njegovih oficira u Sevastopolju da predaju oružje i odstupe sa dužnosti. Kolčak pristaje da bi izbegao krvoproliće i baca svoj mač u more.
Nešto kasnije Kolčak odlazi u Petrograd na poziv tamošnjeg vođe sovjeta Aleksandra Kerenskog koji mu nudi mesto ministra odbrane u novoj revolucionarnoj vladi. Međutim Kolčak otvoreno kritikuje Kerenskog i revolucionare zbog nediscipline u vojsci i mornarici na šta ga Kerenski optužuje za kontrarevolucionarne aktivnosti i šalje ga u izgnanstvo u SAD uz izgovor da „američkim saveznicima treba iskusan vojni kadar u borbi protiv Nemaca“.
Nakon Oktobarske revolucije Ana zajedno sa Sergejem koji je sada na funkciji komesara u službi Boljševika putuje Transsibirskom železnicom ka istoku, gde je Sergej trebalo da učestvuje u rasformiranju pacifičke flote. U vozu Ana saznaje da se Aleksandar vratio iz izgnanstva i da u Omsku predvodi antikomunistički odred Belogardejaca. Ona svom suprugu saopštava vest i odluči da napusti voz i krene ka Omsku. Sergej, shvativši da je u ovoj situaciji nemoćan pomaže supruzi da spakuje stvari i želi joj sreću u novom životu.
U Omsku Ana pronalazi Aleksandra ali mu se ne javlja. Čuvši njegovo govor o pobedi i obnovi Ruske imperije, donosi odluku da kao medicinska sestra pomaže ranjenim vojnicima, stradalim u već razbuktalom građanskom ratu. Nakon što su boljševici krenuli ka Omsku, Kolčak odlučuje da žrtvuje grad i povuče se ka Irkutsku koji je trebalo da bude novi centar nove antikomunističke Rusije. Tokom evakuacije Omska jedan od belogardejaca prepoznaje Anu i javlja to Kolčaku. Aleksandar saznavši za to čini sve da je pronađe i daje sebi čvrsto obećanje da je više nikada neće napustiti i da više nikada neće napraviti tu grešku. U vozu koji je išao ka Irkutsku, Aleksandar je priznao Ani da je ona njegova jedina ljubav, i da je poslao pismo svojoj suprugi Sofiji u Pariz u kojem traži razvod. Ana u početku odbija da odgovori na njegovo pitanje, jer njoj je bilo dovoljno i da bude blizu njega, ali na kraju ipak pristaje.
Irkutskom je u to vreme upravljao francuski general Moris Žanen i Čehoslovačka legija, saveznici koji su u Ruskom građanskom ratu stali na stranu kontrarevolucije. Njegova vojska je bila u potpunosti bez oružja i opreme, a sam general Žanen ucenjen od strane boljševika: ili da preda Kolčaka sovjetima ili će i njega smatrati kolaboracionistom. U trenutku dok su kopnene jedinice belogardejaca marširale ka Irkutsku, Kolčak je uhapšen u svom vozu od strane čeških legionara. Ana je insistirala da i ona bude uhapšena zajedno sa njim.
Improvizovano suđenje pred lokalnim sovjetom završeno je po kratkom postupku. Presuda je glasila „smrt streljanjem“. Aleksandar Kolčak je streljan na obalama reke Angare, a njegovo telo je kroz led bačeno u smrznutu vodu. Ana je deportovana u gulag u kojem je provela 30 godina.
Film se završava u 1964. godini. Ana prisustvuje probi jedne od balskih scena iz Rata i mira, kada se glumac koji je glumio konobara slučajno spotakne kraj nje i razbije čašu vina. U njoj se bude uspomene. Na isti takav način ona je upoznala Aleksandra Kolčaka 48 godina ranije. Film se završava njenim maštanjem o plesu sa voljenim joj Aleksandrom, plesu do kojeg nikada nije došlo.
Na kraju filma u potpisima su prikazane sudbine svih glavnih likova.
Uloge
[uredi | uredi izvor]| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Konstantin Habenski | admiral Aleksandar Kolčak |
| Jelisaveta Bojarska | Ana Timirjova |
| Jegor Beroev | kontraadmiralMihail Smirnov (Kolčakov prijatelj) |
| Sergej Bezrukov | general Vladimir Kapelj |
| Ana Kovaljčuk | Sofija Kolčak |
| Barbara Briljska | Roza Karlovna |
| Vladislav Vjetrov | Sergej Timirjov |
| Nikolaj Burljajev | car Nikolaj II |
| Viktor Veržbicki | Aleksandar Kerenski |
| Kiril Pletnev | oficir Frolov |
| Igor Šmakov | vojnik |
| Konstantin Streljnikov | |
| Anatolij Pašinin | |
| Nikolaj Reutov | |
| Oleg Fomin | oficir Podgurski |
| Aleksandar Efimov | oficir Udincev |
| Aleksandar Lazarev | general-major Dmitri Lebedev |
| Rišar Borinže | general Moris Žanen |
| Andrej I | ataman Grigorij Simjonov |
| Aleksandar Bargman | vođa pobune mornara |
| Sergej Vlasov |
Istorijska pozadina
[uredi | uredi izvor]Film prati istorijske događaje kroz poslednje godine života ruskog admirala i jednog od vođa Belogardejaca. Aleksandar Vasiljevič Kolčak (16. novembar 1874 — 7. februar 1920) je bio i predsednik privremene belogardejske vlade u Sibiru. Učestvovao je u Rusko-japanskom ratu i u Prvom svetskom ratu. Kao naučnik i okeanograf učesnik je više polarnih ekspedicija (1900 — 1903), a njemu u čast jedno od ostrva u Karskom moru nosi njegovo ime.
Iako sam film sadrži i nekoliko istorijski pogrešnih podataka, reditelj je to objasnio činjenicom da je radnja filma fokusirana na ličnost. Poenta cele priče je da se čast, dostojanstvo i moral mogu sačuvati u bilo kakvim životnim okolnostima.[2]
Muzika iz filma
[uredi | uredi izvor]Muziku za film komponovao je Igor Matvjenko na tekstove pesnikinje Ane Timirjove koji su nastali u spomen na admirala Kolčaka.
Naslovnu numeru iz filma pod nazivom »Ana« izvodi ruska pevačica Viktorija Dajneko. Drugu numeru pod naslovom »Vopreki« izvodi Valerij Meladze (tekst Konstantin Meladze). Pesmu »Moй Admiral« izvodi rok grupa Ljube.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ В Москве состоялся предпремьерный показ исторического фильма «Адмиралъ»., Pristupljeno 28. 1. 2012.
- ^ «Судьба адмирала» (интервью с Андреем Кравчуком), «Вокруг света», № 10 (2817), 2008 год
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Admiral na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Recenzija iz magazina Oganjok.
- Ilja Smirnov. Рецензия «Адмиралъ»: крестный ход от мужа к любовнику.
- Ю. Нерсесов. Рецензия «Адмиралъ мыльного моря»