Knjiga

Knjige

Knjiga (više pretpostavki porekla reči: od germanskog kenning (znak); praslovenskog preko korena *kъnъ (deblo) i sufiksa *-iga), u širem smisli označava svaki pismom fiksiran jezični dokument većeg obima, zabeležen na lako prenosivom materijalu. Preduslov za pojavu knjige bilo je postojanje pisma i odgovarajućeg materijala na kome bi se pisalo. Knjiga je i obično prenosivi fizički objekat i telo nematerijalnih reprezentacija ili intelektualnog objekta čiji materijalni znakovi su napisane ili nacrtane linije.

Kao fizički objekat, knjiga je obično svežanj uglavnom pravougaonih stranica (napravljenih od papirusa, pergamenta, veluma ili papira) orijentisanih sa jednom dužom stranom (bilo levo ili desno, u zavisnosti od pravca u kome se čita pismo) vezanih, zašivenih ili drugačije fiksiranih zajedno, a zatim knjigovezanih za fleksibilnu kičmu zaštitnih korica od težeg, relativno krutog materijala, tako da, kada se otvorena prednja korica preklopi sa dovoljno masovnom količinom listova, knjiga može da leži ravno. Tehnički izraz za ovaj fizički aranžman je kodeks (u množini kodeksi). U istoriji ručne fizičke podrške za dugotrajne pisane kompozicije ili zapise, kodeks zamenjuje svog neposrednog prethodnika, svitak.

Kao intelektualni objekat, knjiga je prototipski sastav toliko velike dužine da je potrebno znatno ulaganje vremena za njeno sastavljanje i još uvek značajno, mada ne toliko obimno, ulaganje vremena za čitanje. Ovaj osećaj knjige ima ograničen i neograničen smisao. U ograničenom smislu, knjiga je samodovoljna sekcija ili deo dužeg sastava, što je upotreba koja odražava činjenicu da je u drevnim vremenima trebalo da dugi radovi budu napisani u nekoliko svitaka, a svaki svitak je morao biti identifikovan knjigom koju je sadržao. Tako, na primer, svaki deo Aristotelove Fizike se zove knjiga, kao što i Biblija obuhvata mnoštvo različitih knjiga. U neograničenom smislu, knjiga je kompoziciona celina takvih sekcija, bilo da se zovu knjige ili poglavlja ili delovi, oni su delovi.

Međutim intelektualni sadržaj u fizičkoj knjizi ne mora biti sastav, da bi se nazvala knjigom. Knjige se mogu sastojati samo od crteža, gravira ili fotografija, ili takvih stvari kao što su ukrštene reči ili lutke za izrezivanje. U fizičkoj knjizi stranice mogu ostati prazne ili mogu sadržati apstraktan skup linija kao podršku za tekuće unose, npr. računovodstvenih naloga, knjiga zakazivanja, knjiga izveštaja, knjiga autograma, beležnica, dnevnik ili rokovnik, ili blok za crtanje. Neke fizičke knjige napravljene su sa stranicama koje su debele i dovoljno čvrste da podržavaju druge fizičke objekte, kao što je album (za novinske članke, listove, cvetove, ...) ili fotografski album.

Knjige se mogu distribuirati u elektronskoj formi kao elektronska knjiga i drugim formatima. U svojoj „Revidiranoj preporuci o međunarodnoj standardizaciji statistike o proizvodnji i distribuciji knjiga, novina i časopisa” od 1. novembra 1985. godine, Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) izjavila je da je „uverena da je poželjno da nacionalni organi koji su odgovorni za prikupljanje i izveštavanje statističkih podataka koji se odnose na proizvodnju i distribuciju štampanih publikacija treba da se rukovode određenim standardima u smislu definicija, klasifikacije i prezentacije,” kako „bi se poboljšala međunarodna uporedivost statistika”. Oni su definisali knjigu kao „neperiodičnu publikaciju od najmanje 49 stranica ne računajući naslovne stranice, objavljenu u zemlji i učinjenu dostupnom javnosti”, tako da se statistika knjiga može prikupiti za:

• (a) Vladine publikacije, tj. publikacije koje izdaju javne uprave ili njihovi pomoćni organi, osim onih koji su poverljivi ili dizajnirani samo za internu distribuciju;
• (b) Školski udžbenici, knjige propisane za učenike koji dobijaju obrazovanje na prvom i drugom nivou kako je definisano u revidiranoj Preporuci o međunarodnoj standardizaciji statistike obrazovanja usvojene na Generalnoj konferenciji;
• (c) Univerzitetske teze;
• (d) Separati, tj. reprinti dela knjige ili već objavljenog časopisa, pod uslovom da imaju naslov i posebnu paginaciju i da predstavljaju poseban rad;
• (e) Publikacije koje čine deo serije, ali koje čine odvojene bibliografske jedinice;
• (f) Ilustrovani radovi: (i) Zbirke štampanih materijala, reprodukcije umetničkih dela, crteža itd., kada takve kolekcije formiraju potpune, paginirane tomove i kada su ilustracije praćene objašnjavajućim tekstom, koliko god kratkim, koji se odnosi na ove radove ili same umetnike; (ii) Albumi, ilustrovane knjige i pamfleti napisani u obliku kontinuiranih naracija, sa slikama koje ilustruju određene epizode; (iii) Albumi i slikovnice za decu; (iv) Stripovi.

Jedan list u kodeksu je list, a svaka strana lista je stranica.

Iako se u običnom akademskom žargonu monografija shvata kao specijalistički akademski rad, a ne referentni rad o pojedinačnom naučnom predmetu, u bibliotekarskoj i informacionoj nauci monografija ima mnogo šire značenje i označava bilo koju neserijsku publikaciju kompletnu u jednom tomu (knjizi) ili ograničenom broju tomova (čak i roman poput Prustovog dela U traganju za izgubljenim vremenom u sedam tomova), za razliku od serijskih publikacija poput magazina, žurnala ili novina. Strastven čitalac ili kolekcionar knjiga ili zaljubljenik u knjige je bibliofil. Prodavnica gde se knjige kupuju i prodaju je knjižara. Knjige se takođe prodaju na drugim mestima. Knjige se mogu pozajmiti iz biblioteka. Gugl procenjuje da je od 2010. godine objavljeno oko 130.000 različitih naslova. U nekim bogatijim nacijama, prodaja štampanih knjiga je opala zbog upotrebe elektronskih knjiga, mada je i prodaja samih elektronskih knjiga opala u prvoj polovini 2015.

Etimologija

Engleska reči book potiče od staroengleske reči „bōc”, koja je izvedena iz germanskog korena „*bōk-”, kognata sa „beech”. Slično tome, u slovenskim jezicima (na primer, ruskom, bugarskom, makedonskom) „bukva” („slovo”) je kognat sa „bukvom”. U ruskom i u srpskom i makedonskom, reč „букварь” ili „bukvar” se specifično odnosi na udžbenik osnovne škole koji pomaže deci da savladaju tehnike čitanja i pisanja. Stoga se pretpostavlja da je najranije indoevropsko pisanje možda bilo urezano u kori bukve. Slično tome, latinska reč codex, koja označava knjigu u modernom smislu (vezanu i sa zasebnim listovima), prvobitno je značila „blok drveta”.

Istorija

Glavni članak: Istorija knjiga

Antika

Sumerska glinena tablica, trenutno smeštena u Orijentalnom institutu pri Univerzitetu u Čikagu, upisana tekstom pesme Inana i Ebih koja je delo sveštenice Enheduana, prvog autora čije je ime poznato

Kad su sistemi pisanja nastali u drevnim civilizacija, razni predmeti, kao što su kamen, glina, kora drveta, metalne ploče i kosti su korišteni za pisanje; oni se proučavaju u epigrafici.

Stari vek

Istorija knjige obuhvata period od 50 vekova. U ovom periodu knjiga je imala različite oblike, što je najviše zavisilo od materijala od kog se izrađivala.

Najstarije preteče knjiga su sumerske glinene pločice. Potiču iz 3. milenijuma p. n. e. i na njima su beleženi tekstovi različitog sadržaja. Ispisivane su s obe strane a potom sušene ili pečene. Ponekad su povezivane kožnim trakama u diptihe ili triptihe i to su najstariji oblici slični knjizi kakvu danas poznajemo. Na glinenim pločicama ispisan je i „Ep o Gilgamešu“. Nakon glinenih pločica pojavljuju se voštane tablice (lat. tabulae), pravljene od drveta i premazivane slojem voska po kome se pisalo zaoštrenom pisaljkom - stilusom. Voštane tablice korišćene su u starom Rimu, zatim u srednjem veku u mnogim zemljama Evrope, a u Srbiji do kraja 18. veka..

U Egiptu se pre oko 3000 god. p. n. e. pojavio svitak. Svitak je traka od papirusa namotana oko dva drvena štapa - po jedan na svakom kraju. U antici se naziva volumen, a u srednjem veku rotulus. Od Egipćana su ga preuzeli i drugi narodi, pa je on postao najrašireniji oblik pisanog dokumenta helenističkog i rimskog perioda. Jevrejske bogoslužne knjige i danas su na svicima. U Kini su se prve knjige pisale na spojenim bambusovim daščicama, koje su kasnije zamenili svici od svile.

U starom veku knjige su se pisale i na kori od drveta, palminom lišću, životinjskim kožama, različitim vrstama tekstila, na pločicama izrađenim od drveta, različitih metala, slonovače, voska itd. Oko 3. veka p. n. e. koža je počela da se izrađuje u finijem obliku, tj. kao pergament, što je dovelo do bitne promene u obliku knjige i nastanka kodeksa (rukopisne knjige) - knjige u obliku kakav danas poznajemo.

Srednji vek

Miroslavljevo jevanđelje (kodeks)

Sredinom 5. veka, pergament je u potpunosti zamenio papirus. Pergament se pravi od ovčije ili kozje kože. Pergamenti su ispisivani sa jedne strane, sečeni da budu iste veličine, sastavljani po dva međusobno u listove (folia) a potom spajani kožnim vrpcama i povezani u sveske.

Svesci su se zatim slali pisaru koji će ispisati tekst. Pisar je razdvajao listove i pisao stranicu po stranicu. Velin je bio debeo, tako da se moglo pisati sa obje strane. Tekst kodeksa najčešće je pisan u dve kolone na stranici, bez prekida i bez odvajanja reči. Radi uštede vremena i materijala reči su često skraćivane, a slova međusobno povezivana. Pisanje teksta i njegovo umetničko ukrašavanje retko je radila ista osoba. Posao se delio na pisare, prepisivače (kaligrafe) i iluminatore.

Idući korak bilo je slanje ispisanih svezaka knjigovescu, da od njih napravi knjigu. Slaganjem listova jednog na drugi i njihovim povezivanjem kožnom vrpcom (cauda, coda) nastajale su ove prve knjige, a upravo je kožna vrpca dala i ime ovom obliku rukopisne knjige - kodeks (caudex, codex)., kako su se u srednjem veku nazivale. Pošto bi sastavio listove knjigovezac je pravio drvene korice, pa je krajeve konca provlačio kroz rupe izbušene na daščicama i na taj način spajao stranice na koricama. Na kraju je lepio veliki komad kože na spoju ispisanih odeljaka i drvenih korica. Korice su po pravilu presvlačene kožom, a uglovi su okivani metalnim okovima. Za skupocene poveze korišćeni su skupi materijali, zlato i pozlaćeni ornamenti. Kasnije je povezivanje usavršeno. Pronađeni su novi načini da se knjiga ukrasi i bolje sačuva. Povezivanje rukopisne knjige u srednjem veku razvilo se u posebnu vrstu umetničkog rada.

Značajna promena dogodila se uvođenjem papira, novog materijala za pisanje, koji je pronađen u Kini u 2. veku. U 8. veku Arapi su papir preneli u Evropu. O opštoj upotrebi papira u Evropi može se govoriti tek od 15. veka. Uvođenje papira znatno je pojeftinilo izradu knjige. Srednjovekovne knjige su većinom bile Biblije, propovedi i ostali verski spisi. S pojavom papira počele su se pisati i knjige iz oblasti prava, medicine, prirodnih nauka, a još kasnije i nekoliko letopisa i romana. Najveći broj knjiga u srednjem veku pisan je na latinskom jeziku.

Umnožavanje knjiga

U početku su knjige umnožavane rukom (srednjev. lat. manuscript prema lat. manu scriptum - rukom napisano). Pisanjem i prepisivanjem rukopisa bavili su se obrazovani ljudi koji su bili cenjeni u svim civilizacijama.

Međutim, umnožavanje knjiga mehaničkim putem od davnina je privlačilo ljudsku pažnju. Već u starom veku pojavili su se i prvi načini mehaničkog umnožavanja knjiga. Još su Vavilonci upotrebljavali posebne kalupe izrađene u negativu, koji su pritiskom na glinenu ploču na njoj ostavljali čitljiv tekst. Kasnije se javlja ksilografija, otiskivanje štampanih strana pomoću drvenih klišea. U Kini su se još početkom nove ere pojavile preteče štampane knjige – drvorezne knjige štampane pomoću rezbarenih drvenih pločica.

U Evropi se knjige štampane tehnikom ksilografije pojavljuju krajem 14. veka. Drvene ploče rezane su u negativu, otiskivane samo na jednu stranu papira, a onda su papiri spajani lepljenjem i dobijani listovi. Spajanjem ovakvih listova dobijale su se blok knjige. Od mnogobrojnih blok knjiga s prve polovine 15. veka do danas je sačuvano svega stotinak primeraka.

Štamparska mašina

Cetinjski oktoih (inkunabula)

Međutim, do polovine 15. veka izrada knjiga je i dalje bila spora i skupa. Jedan od najvećih pronalazaka u istoriji knjige i kulture uopšte bio je pronalazak evropskog štamparstva pokretnim slovima za koji je zaslužan Johan Gutenberg. Knjiga postaje jeftinija, prodire među najšire slojeve stanovništva i postaje glavni činilac u širenju nauke i opšteg obrazovanja. Prve štampane knjige zvale su se inkunabule i ličile su na kodekse.

Sadržaj

Biblioteke i knjižare u principu dele knjige na fikciju i nefikciju, treba napomenuti da postoje i druge vrste. Druge knjige su neobjavljene ili su poslovnog karaktera kao na primer telefonski imenici i oni se ne prodaju u knjižarama ili prikupljaju od strane biblioteka. Rukopisne knjige, dnvnici, matične knjige se klasifikuju drugačije i drže se u arhivama.

Fikcija

Knjige sadrže izmišljen materijal, uglavnom narative ali prisutne su i druge literarne forme kao što je poezija. Većina fikcije se deli po literarnoj formi i žanru. Roman je uobičajena forma naučnofantastične knjige, sadrže zaplet, temu i likove. Novela se ponekad koristi za naučnofantastičnu prozu, uglavnom između 17.500 do 40.000 reči a noveletea za 7.500 i 17.500 reči. Pripovetke ponekad mogu imati do 10.000 reči ali dužina rečenica varira.

Stripovi i grafičke novele su knjige gde je priča ilustrovana. Likovi i narator koriste dijaloge u balončićima da prenesu verbalni razgovor.

Nefikcija

Stranica iz rečnika

Knjige su zasnovane na činjenicama, teme su mahom istorija, politika, društveni i kulturni problemi, autobiografije i memoari. Gotovo sva akademska literatura spada u ovu grupu.

Referentni radovi

Knjige su koje sadrže faktografske podatke na koje se kasnije drugi mogu referisati ali bez subjektivnog upliva autora. Almanah je primer referentnog rada; on sadrži podatke i informacije o mnogim temama. Enciklopedija je knjiga ili tom knjiga koje ima detljnije članke o mnogim temama. Rečnici su spiskovi reči koji sadrže njihovo značenje, etimologiju i druge informacije. Atlasi su skupovi mapa.

Stručna literatura

Knjige su koje daju uputstva kako nešto uraditi ili sa tim rukovati kao na primer upustvo za rukovanje. Drugi primeri su knjige o spremnju hrane, održavanju automobila i sl.

Verska literatura

Knjige su koje vernici određene konfesije smatraju svetima. On sadrže načine, pravila i zakone kako jedan vernik treba da upražnjava svoju veru.

Elektronske knjige

Digitalna tehnologija dovela je do pojave elektronske knjige.

Materijalna obeležja knjige

• Svaki list knjige sastoji se od dve stranice (recto i verso).
• Knjiga se štampa u štamparskim tabacima.
• Presavijanjem tabaka nastaje štamparski slog.
• Spajanjem slogova nastaje knjižni blok.
• Format knjige meri se dužinom hrbata

Knjiga kod Srba

Narodna biblioteka Srbije

• Najstarija sačuvane rukopisne knjige pisane ćirilicom potiču iz 12. veka. Najznačajnija među njima je Miroslavljevo jevanđelje.
• 4. januara 1494 objavljena je prva knjiga na slovenskom jugu štampana ćirilicom. To je bio Oktoih prvoglasnik.
• 4. avgusta 1552. godine završeno je štampanje prve knjige odštampane u Beogradu. To je bilo Beogradsko četvorojevanđelje.
• Godine 1934. Radivoj S. Momirski iz Velikog Bečkereka (današnjeg Zrenjanina) objavio je najkraću knjigu na svetu. Njen naslov je bio (pitanje): "Šta upravlja svetom?", a jedina reč u celoj "knjizi", na trećoj strani je bila (odgovor): "novac". Iste godine je knjiga, čija je cena jedan dinar, imala tri izdanja. Autor je bio na putu da se na brzinu obogati.

Galerija

• 
  Antički papirus. Prikazuje boga Ozirisa i merenje srca.
• 
  Knjiga od niza štapića od bambusa, povezanih tkaninom. Iz konfucijanskog manastira u Kini. Nalazi se u Udruženju Adligat u Beogradu.
• 
  Magijska knjiga plemena Batak iz džungla Indonezije. Napravljena, napisana i oslikana rukom, listovi su napravljeni od palminog lišća, korice od kostiju.
• 
  Budistički molitvenik iz Mjanmara, oslikan sa jedne strane životopisom Bude, a sa druge rukom ispisanim molitvama. Na koricama se nalaze bakarne figure slonova.
• 
  Molitvenik iz pustinje Gobi u Mongoliji.
• 
  Svitak - Velika povelja sloboda (Magna carta libertatum) (engl. The Great Charter).
• 
  Pergament
• 
  Kineske knjige, pisane na bambusovim daščicama.
• 
  Korica kodeksa sa vizantijskom ikonom raspeća. Metropoliten muzej, Njujork.
• 
  Ostaci spaljene knjige iz nacionalne biblioteke Srbije posle nemačkog bombardovanja Beograda 1941.

Vidi još

• Slikovnica
• Pop-ap knjige
• Književnost
• Biblioteka
• Rukopisna knjiga
• Iluminirani rukopisi
• Štamparstvo
• Štamparska mašina
• Johan Gutenberg
• Inkunabula
• Gutenbergova Biblija

Literatura

• Binkley, Roberta (2004). „Reading the Ancient Figure of Enheduanna”. Rhetoric before and beyond the Greeks. SUNY Press. str. 47. ISBN 9780791460993. 
• Curtis, George (2011). The Law of Cybercrimes and Their Investigations. str. 161. 
• Barać, Dragan (2008), Kratka istorija knjige, 160, Beograd: Nolit 
• "IEILS": , in International Encyclopedia of Information and Library Science, Editors: John Feather, Paul Sturges, 2003. "Book". Routledge. ISBN 978-1-134-51321-5.  9781134513215
• Tim Parks (August 2017), The Books We Don’t Understand, New York Review of Books
• The Cambridge history of the book in Britain. Cambridge UK ; New York: Cambridge University Press. 1998—2002. ISBN 978-0-521-57346-7 (v. 3), ISBN 978-0-521-66182-9 (v. 4).  Contents: v. 1 ed. Richard Gameson (publication forthcoming 2008), v. 2 eds. Nigel Morgan and Rod Thomson (publication forthcoming 2007), v. 3 1400–1557 eds. Lotte Hellinga and J.B. Trapp, v. 4 1557–1695 eds. John Barnard and D.F. McKenzie, with the assistance of Maureen Bell.
• Histoire de l'édition française. Paris: Fayard : Cercle de la Librairie. 1989. ISBN 978-2-213-02399-1 (v. 1).  v. 1–4 ; eds. Roger Chartier and Henri-Jean Martin.
• Histoire des bibliothèques françaises. Paris: Promodis-Éd. du Cercle de la Librairie. 1988. ISBN 978-2-903181-72-7 (v. 1).  v. 1–4 ; eds. André Vernet, Claude Jolly, Dominique Varry, Martine Poulain.
• Blair, Ann (2010). Too Much to Know: Managing Scholarly Information before the Modern Age. Yale University Press. ISBN 978-0300165395. 
• Chartier, Roger (2005). Inscrire et effacer : culture écrite et littérature (XIe-XVIIIe siècle). Paris: Gallimard : Le Seuil. ISBN 978-2-02-081580-2. 
• Chow, Kai-Wing (2004). Publishing, Culture, and Power in Early Modern China. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3368-7. 
• Craughwell, Thomas J.,; Smith, Damon (2004). Q.P.B. Short History of the Paperback, and Other Milestones in Publishing. New and updated ed. New York: Quality Paperback Book Club. ISBN 978-1-58288-104-1. 
• Dane, Joseph (2003). The Myth of Print Culture: Essays on Evidence, Textuality, and Bibliographical Method. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 9780802087751. 
• Darnton, Robert (2009). The case for books: Past, present, and future. PublicAffairs. .
• Darnton, Robert (1985). The great cat massacre and other episodes in French cultural history. Harmondsworth: Penguin. ISBN 978-0-14-055089-4. 
• Diringer, David (1982). The book before printing : ancient, medieval, and oriental. New York: Dover. ISBN 978-0-486-24243-9. 
• Eisenstein, Elizabeth (2005). The printing revolution in early modern Europe. Cambridge UK ; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60774-2. 
• Febvre, Lucien; Henri-Jean Martin (1997). The coming of the book : the impact of printing 1450–1800. London: Verso. ISBN 978-1-85984-108-2.  tr. by David Gerard ; ed. by Geoffrey Nowell-Smith and David Wootton ; Note : reprint, other reprints by this publisher 1990 & 1984, originally published (London : N.L.B., 1976) ; Translation of L'apparition du livre.
• Finkelstein, David (2005). An introduction to book history. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-31443-5. 
• Fischer, Ernst (2010). The Book Market. Mainz: Leibniz Institute of European History. OCLC 692301471. 
• Hall, David (1996). Cultures of Print: Essays in the History of the Book. Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 9780585142074. 
• History of the book in Canada. Toronto: University of Toronto Press. 2004—2007. ISBN 978-0-8020-8943-4 (v. 1), ISBN 978-0-8020-8012-7 (v. 2), ISBN 978-0-8020-9047-8 (v. 3).  Contents: v. 1 eds. Patricia Fleming and Fiona Black (2004), v. 2 eds. Patricia Fleming, Yvan Lamonde, and Fiona Black (2005), v. 3 eds. Carole Gerson and Jacques Michon (2007).
• Howsam, Leslie (2006). Old Books and New Histories: An orientation to studies in book and print culture. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-9438-4. 
• Johns, Adrian (1998). The Nature of the Book: Print and Knowledge in the Making. Chicago: The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-40122-5. 
• Katz, Bill (1998). Cuneiform to computer : a history of reference sources. Lanham Md.: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-3290-9.  Series : History of the book, no. 4.
• Martin, Henri-Jean (c. 2004). Les métamorphoses du livre. Paris: Albin Michel. ISBN 978-2-226-14237-5.  Series : Itinéraires du savoir.
• McKitterick, David (2003). Print, Manuscript and the Search for Order, 1450–1830. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82690-7. 
• Nunberg, Geoffrey, ur. (1996). The Future of the Book. University of California Press. ISBN 9780520204515. 
• Price, Leah (2012). How to Do Things with Books in Victorian Britain. Princeton University Press. ISBN 978-0691114170. 
• Thiollet, Jean-Pierre (2005). Je m'appelle Byblos. H & D, Paris. ISBN 978-2-914266-04-8. 
• Warner, Michael (1990). The Letters of the Republic: Publication and the Public Sphere in Eighteenth-Century America. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-52785-0. 
• The Library: Transactions of The Bibliographical Society. London: Bibliographical Society. 1889. ISSN 0024-2160. 
• The Papers of the Bibliographical Society of America. New York: Bibliographical Society of America. 1899. ISSN 0006-128X. 
• The Papers of the Bibliographical Society of Canada. Toronto, Canada: The Bibliographical Society of Canada. 1962. ISSN 0067-6896. 
• Studies in Bibliography. Charlottesville, VA: The Bibliographical Society of the University of Virginia. 1948. ISSN 0081-7600. 
• British Library Journal, British Library Board, ISSN 1478-0259, Arhivirano iz originala 17. 07. 2018. g., Pristupljeno 15. 10. 2018, „Scholarly research into the contents and history of the British Library and its collections”  1975– . Šablon:Free access
• Archiv für Geschichte des Buchwesens. Frankfurt am Main: Buchhändler-Vereinigung. 1956. ISSN 0066-6327. 
• Annual bibliography of the history of the printed book and libraries. The Hague: Martinus Nijhoff. 1970. ISSN 0303-5964. 
• Script & Print. Australia: Bibliographical Society of Australia and New Zealand. 1970. ISSN 1834-9013.  Note: previously Bulletin of the Bibliographical Society of Australia and New Zealand.
• Quaerendo. Amsterdam: Theatrum Orbis Terrarum Ltd. 1971. ISSN 0014-9527.  Note "A quarterly journal from the low countries devoted to manuscripts and printed books."
• Revue française d'histoire du livre. Bordeaux: Société des bibliophiles de Guyenne. 1971. ISSN 0037-9212. OCLC 1791119. 
• Book History. US: Society for the History of Authorship, Reading and Publishing. 1998. ISSN 1098-7371. 

Spoljašnje veze

• Narodna biblioteka Srbije
• Između zanata i umetnosti: Restauracija knjiga i rukopisa (RTS Obrazovno-naučni program - Zvanični kanal)
• Knjige - Elektronski magazin posvećen knjigama. Najveća zajednica ljubitelja knjige na Balkanu.
• Da li ste čuli za Knjigu?
• Centar za istoriju knjige
• Zbirka knjiga i elektronske knjige
• Information on Old Books, Smithsonian Libraries
• "Manuscripts, Books, and Maps: The Printing Press and a Changing World"
• Bubašvabe, moljci, gnezda, lepak i japanski papir – restauracija knjiga kao veliki izazov (RTS)